Интервју са Симом Зулу-ом - написао kiza

Прву заставу Zulu Warriors узели су нам пандури у Загребу у време када су заставе на енглеском језику биле забрањене. На улазу на стадион тражили су нам да је раширимо, када су видели шта пише одузели су је. Те заставе ми је јако жао јер су слова била, као да се топе, као крв да се слива, тако је била урађена. Била је најјача застава коју смо имали. После је направљена она Zulu W. црвеним словима на белој подлози, Она је урађена за дерби на ЈНА 1988. и на крају ова са паја Патком у средини Ми смо једина група којој никада ниједан противнички навијач није узео или украо заставу.

Иначе, на тој утакмици на ЈНА она ракета са ватрометом била је наша. Када смо је испалили, мислили смо да смо побили пола Севера како је детонација одјекнула. Осим њега смо имали и гомилу бакљи на тој утакмици, као група.

Вреди споменути и бакљаду коју смо урадили у Милану, то смо такође ми организовали.

Од туча, можда је и најјача била она у Црвенки када је цела хала покушала да нам узме заставу.

Најбоље зезање је можда било Скопље. Нисмо ни знали да ћемо да идемо. Рецимо, излазимо нас двојица напоље, онако у продавницу, договоримо се да кренемо, срећемо Ренеа Чилеанца који је кренуо да купи хлеб у папучама, покупимо га и кренемо у Скопље, групица нас. У Скопљу досадно, немамо шта да радимо и кренемо да се свађамо ко је јачи? Како да одредимо ко је јачи? Договоримо се да идемо улицом и ударамо људе, идеш улицом и забодеш човека, па коме ударени падне из прве тај је јачи
Волео би да знам (Зоки) зашто је мој најбољи пријатељ (Сима) открије зашто је неком лику на аутобуској станици у Скопљу, ставио лику пластичну кесу на главу па га онда забоо
То ме интересује И дан данас (Сима) Па да не крварим руке (општи смех)

Међу бољим акцијама било је скидање 1987. оне велике Динамове шеталице са грбом. То смо узели у Загребу на гостовању те године, па смо је увече код Симе на слави и раширили Исцепали смо је на првом дербију након тога, то је онај први дерби са барјацима на атлетској стази. Узели смо Торциди у Београду једну велику заставу Belgrado али нам је мурија након тога запленила, Челиковим навијачима из Зенице смо узели ону када је Илкету пукла нога и када ју је лик обмотао око себе

Симпатично је било када је нас 13 ишарало графитима Zulu Warriors цео Сплит а графит урађен поред биоскопа Звезда изашао је и у новинама тада. Тада смо кренули нас 13 на баскет у Сплит из Београд. Рецимо Сима, Силе и Рене Чилеанац кренемо на баскет у Загреб а Блеки се врати из Загреба са станице Сами на текми у Загребу.
Туча у Сплиту када је била велика туча на риви. Стали смо на сред риве. Ту је била Торцида, прозивали су нас. Онда је Црвко излетео сам некако, мртав пијан, и неки лик га је забоо ногом. Пао је а онда су сви кренули да излазе, али мајстор није хтео да отвори врата. Качили смо се на шипке и ногама разбијали прозоре ту је онда настала општа туча, на сред риве у Сплиту

Јака акција је била на баскету када су сви били на фудбалу у Новом Саду. Сви су отишли у НС. Били смо нас десетак, осим Zulu W. ту су били покојни Војвода и Тима из УЛТРАС-а. Пре текме је Жабац (гробар) кренуо да малтретира Војводу. Војвода вади сатару, Тима кајиш а Сима своју секиру Љубицу (општи смех) Свака секира је имала своје име.. (смех) Цела гробарска прва екипа побегла је тада а после много година код заједничких пријатеља сам се срео (Сима) са Белгијом. Прво ме није препознао, а онда ме је погледао и рекао: Јеси ли ти онај који ме је испред Хале спортова јурио секиром? (смех) То је све било пре утакмице, јурио сам их цео круг око хале, ни мурија није смела да приђе. Оставили смо код Дон Вита у колима сво наоружање и били смо унутра од 5000 људи у хали, 4900 глодара И нас 100. Након текме, сачекали смо их у шумици код општине Нови Београд, са камењем у рукама и разјурили... Када су наишли гробари путем код општине, нас неколико је излетело а Сима је ухватио оног Шиптара Бескета њиховог, оборио га на колена и ставио му секиру изнад главе. Масовно су људи стали колима да виде шта ће бити Пита Сима, ко ће први? А оно тајац (смех)

То је било годину дана после тога када смо им на Ауто команди објаснили где им је место. То је била кључна туча и после тога се гробари никада нису опоравили. Тада смо их излечили од навијања и туча. Главоња је гробара држао изнад ауто пута да виси Сви су побегли тада.

Пре оснивања група навијање је било: ми смо цигани најјачи смо најјачи Наиме, свака група из неког града би долазила, уносила своју заставу, аплауз, скандирања, неко би водио навијање или не би, али право навијање долази тек оснивањем ове три групе: Red Devils, ULTRAS и Zulu Warriors

На уједињењу касније ниједна од тих група није могла да буде предлог. Предлози су били: Делије, Orthodox Army и још три четири Одлучили смо се за Делије.

Једне године смо отишли у Макарску на море и направили хаос. Сви смо били тада заједно. Шуца, Аца Маринада, Меда, Војвода, Илке Натерали смо оркестар на риви у време највећег национализма да свира Марш на Дрину, било је и ухапшених а били смо главна вест на медијима

Ријека је увек била интересантна. Када кренеш за Ријеку, у Винковцима, Загребу, Сл. Броду биле би туче до тамо, па онда по граду и све исто у повратку. У Загребу смо се једном тукли са једне И са друге стране воза. Зоки и Гема су откинули неке ликове тада на колодвору Они су се увек стидели да кажу да су Срби, били су овде на финалу купа и тада су нам то причали. Са њима смо се тада братимили, касније и са Варварима

Када се у Београду играло Партизан са хајдуком и Динамом, одлазили би на ЈНА. То је било најлепше, тукли би се и са једнима и са другима...



Ми смо на Red Devilse гледали као на неку врсту узора. Они су били старија група на коју смо се ми угледали. Готивио сам и ULTRAS, сви њих повезују за кореографије, они их јесу радили али нису радили само то. Учествовали су у много туча, много њихових људи је хапшено али они то никада нису истицали, нису волели да се зна и то ценим

Хорде Зла, тек задњих година смо имали тамо неко занимљивије гостовање пре тога било је углавном туристички као Нови Сад. Тих година су они полудели у позитивном смислу, до тада смо имали гостовање на које смо ишли на ћевапе. Једне године смо се зезали па смо отишли авионом у Сарајево, јели ћевапе, а једини проблем је био што је покојни Лале украо појас за спасавање из авиона (смех) који је навикао да краде појас из ДЦ9 онај испод седишта а ово је био 737 и одмах је звоило пилоту из авиона па су нас невиђено цимали око тога

Најјаче за Симу, (Зоки) када је у Осијеку на неком мосту зауставио човека који је возио бицикл, њега послао на пливање, а он ухватио да се вози по Осијеку, Винковцима, возу, и када је заспао у возу, неко му испусти вентиле на гумама, и пошто га је мрзело да носи бицикл, избаци га кроз прозор, затворен (смех)

Од међународних гостовања највеће лудило је било Дрезден. То је највећа туча у иностранству коју смо имали са њиховим нацистима. Почело је без неког реда, а није се знало код кога. Мало са полицијом, мало са нацистима, пре и после утакмице

За УФ, неки од њих су ишли са нама Супа и Лукић, рецимо.. Они су момци за поштовање и мислим да много вреде. Луди су, свака им част. Ми смо их покидали пре неку годину на Бањици, (Зоки) провалили смо их колима пре туче и искидали смо их светски, али су момци за поштовање.

У Љубљани смо се тукли са лопатама код неког градилишта са Хрватима.

На баскет у Сплит смо кренули у петак увече, мислећи да утакмицу играмо у недељу, нас тринаест из Zulu W. Тек када смо дошли тамо сконтамо да су они играли у среду неку међународну утакмицу и да је утакмица померена за недељу, тада смо исли суботом баскет, недељом фудбал, ишли смо на све није било битно где играмо. Ујутру смо дошли у Сплит код хотела Лав где су били смештени наши играчи. Сви смо стигли само фали Сима (Зоки) Ја погледам где је а он се мота са стране и носи два кофера, ја га питам шта ће ти ти кофери, а он их отвара они пуни флаша, празних стаклених. Нашао поред неке продавнице Цео дан смо носилy кофере по Сплиту и млатили се са Торцидом Сплит није био наиван, неколико година раније, нашу старију екипу су чак бацали са риве јер их је јурио цео град а њих је било само тридесет.. Утакмица се играла на Грипама, али не на великим грипама већ на малим грипама. Улазимо у халу, која је изгледала као арена, када се погледа одозго, прстен са трибинама а доле је терен. Трибине су биле близу терена. Ми смо сели десно иза коша, нас тринаест, вређали смо их негде пола минута, а онда је цела хала устала, једва нас је мурија спасла. Убацили су нас у марице које само што нису преврнули она возила. Некако смо се извукли до Книна али се паметни Сима вратио до Сплита (Зоки) да заврши неку своју женску комбинацију (смех) То је невезано за ову причу (Сима) Једне године смо путовали три дана до Сплита стајући у разним местима. Чак је покојни Војвода негде украо кутију пуну јаја којима смо се гађали. На некој станици воз је стао, а Војвода је изашао у неки сеоски WС, а ми дохватили она његова јаја па смо га све време гађали (смех) Ноћ пре утакмице смо стали у Книну да преспавамо. Сви су се ложили, као браћа Срби и то. Као сви ће да спавају код Срба. Зоки, мали Миланче и Војвода су изнајмили собу у неком локалном хотелу. Касније су сви дошли код нас на спавање. За сат времена су се сви скупили код нас на собу (Зоки). На крају задњи долази Сима. Ми кренемо да га зезамо, били смо на првом спрату да се попне на чаршаф који ћемо бацити јер доле има чувар и то му је једини начин да се попне (смех) И ми му вежемо чаршафе, он крене да се пење, и на пола пуца чаршаф За 5 минута улази Сима на врата Пи*ко носата, доле нема никога! (опште ваљање од смеха) Одемо ја и Лале покојни Војвода, накрадемо бајадере и домаћице, клопу али домаћицу сакријемо од осталих. Сви поједу све, легну да спавају и угасе светло. Ми кренемо (Зоки) Војвода и ја да крљамо домаћицу, али не скинемо целофан. Почне шушкање, остали провале да је домаћица у питању упале светло и крене општа туча 13 људи у соби од м2 око домаћице (смех)

Сима нажалост није био у Барију јер је тада био у војсци, да је побегао добио би тридесет дана затвора, тако су ми претили..

Сваку навијачку групу смо сачекали у Београду, и испратили са батинама укључујући и Енглезе које смо ОДВАЛИЛИ од батина на оној текми када је било 4:1 за њих на Маракани. Било их је 200 смештених у кавез на истоку. Није било заједнички са глодарима...

Једне године излазим из кафане (Зоки) у 6 ујутру и на колима ми стоји порука "дођи хитно на штајгу долазе пургери". Тада смо их чекали али осим камења није било ништа посебно...

Са Ријечанима смо заједно навијали на ЈНА, финале купа против Хајдука, тада смо заједно са њима отели највећу заставу коју је Торцида донела у Београд али нам жандари нису дозволили да је унесемо и одузели су нам је и вратили Торциди...

Најјаче са гостујућим навијачима било је Вележ - Динамо, финале купа, ту је била опасна туча са БББ а са Вележовим навијачима нисмо имали посебних проблема... (смех)

Са гробарима је било добро када смо у Пиониру улетели на њихову трибину. Тада није било толико полиције као данас па се то могло извести, исто као када смо на Маракани улетели на југ.

Сећам се на дербију 1989. године (Сима) када сам улетео на терен, упалио бакљу на центру и са упаљеном бакљом дотрчао до Севера и клекао испред њега. Сутра ујутру су ми дошли пандури на гајбу: "Добар дан, пођите са нама!" 60 дана директно, код судије за прекршаје... Културно... (Смех)

А имали смо ми још таквих акција и егзибиција (Зоки). На утакмици Звезда - Динамо, нас двојицу ухапсе у првом минуту.. Стојимо на шипци, нас двојица, и мени се господин (мисли на Симу) окреће и каже: Брате, мени досадно... Мени одмах падне мрак на очи јер знам шта се догађа када је њему досадно... Сиђи доле, рекох, боље! Не могу, каже Сима, када ми је досадно! А доле испод ограде цео 29. новембар, читава мурија. Сима се окреће према њима и каже: АЛо! Пи*ке! Ајде на фер! Ајде вас двојица а ја и мој брат! Ајде изађите нам на фер! Остало је све легенда... (општи смех) Нас двојица смо се тукли рукама на пендреке како су покушавали да нас ухапсе. Били смо плави од њих. Када су ме убацили у тунел (Сима) неко је гађао пандура бакљом па су били још жешћи према мени. Док су ме водили до тунела људи су у таласима нападали мурију, а Зокија је пандур набо оловним пендреком у главу и како се затетурао, само су га повукли доле у канал онако ошамућеног од ударца и убацили у тунел.

Динамовце смо одрали једном у wс-у на ЈНА када је Циги разваљена боксером усна... То је била жешћа туча..

Окупљали смо се тада у пицерији Снежана па смо по граду таманили панкере, рецимо испред СКЦ-а. Дођемо Рене и ја (Сима) и ту на степеницама позовемо двојицу најјачих да сиђу доле и да се потуку са нама..

У Загреб када би кренули нама би преко 500 људи остајало по Пазови и Новској јер нису имали карте. Чудно је то било. Нама је више људи ишло у Загреб него у Нови Сад рецимо...

Многи питају да ли је Аркан икада био вођа навијача Црвене Звезде? Није, То је све било "више од игре"...

У Београду су се најјаче показали грчки навијачи, без обзира да ли су били студенти или прави навијачи из Грчке. Вредни спомена су и Ријечани (Сима), са њима је понекад било баш занимљиво као оне године када смо преврнули трамвај са њима код Карађорђевог парка... Једне године смо се и са Хајдуковцима нашли на некој чистини код Книна, повукли смо ручну и била је масовна туча... Хаос!

Једне године смо нас двојица 7 дана били у Сплиту код неких девојчица (смех!) и кренемо на дан текме за Београд возом, а тамо на железничкој у Сплиту, цео град је изашао да их испрати, пале се бакље, а ми као туристи се сликамо испред у читавој тој гомили. Срећом нас нико није препознао. Како је воз отпао као превоз, ми кренемо авионом и налетимо на 8 навијача Хајдука који су тим путем кренули на текму. Јао какво је малтретирање у авиону пало тих јадника... (смех)

Данас све резултате пратим преко Интернета. Ваш сајт и спортска централа, па и онај официјелни..... Остало ми је то у крви као и туча. Рецимо, сада смо против Розенборга два пута имали тучу на самој трибини, на Западу. Дигли смо цео Запад на ноге.. (смех)



Против Розенборга донели смо заставу на текму после 10 година паузе... Данас је некако другачије време, појавио се тај проклети интерес, некако ми се чини да смо се ми више дружили тада између себе, излазили, зезали се... Били смо нераздвојни. Далеко од тога да ти момци данас не воле Звезду, наравно да је воле, данас трибина изгледа лепше, те кореографије и све то, али ми се чини да смо се у наше време ми много више дружили и да је време било далеко опуштеније...

Новац од клуба никада нисмо добијали, само повремено аутобусе за међународна гостовања и то је све од клуба. За домаће текме ишли смо преко феријалног, понекад чак и авионом (смех)...

За утакмицу против Милана спремали смо неколико стотина бакљи. Мурија је упала код мене на гајбу (Зоки) када смо их секли и ухватили су нас неколико. Знамо ко нас је "певао" али не знамо ко је певао њега... Таквих ствари је увек било међу навијачима.. увек ће и бити.. Између наших тадашњих група постојала је нека врста координације као и данас, договоарали смо се међусобно око свега.

Мене и Симу (Зоки) покушали су да раздвоје када смо пали против Динама и добили 60 дана затвора. Оне класичне жандарске форе, ваш син је добар али се дружи са Симом који је потенцијални убица (Смех). Онда је матори покушао да нам забрани да се виђамо али то није исло, када је увече дошао гајби, Сима је већ био код мене. Спремио се, отишао у мурију и рекао им: Ја сам покушао да их раздвојим али њих само Бог може да раздвоји!

Када је почео рат вратили смо се из регуларне војске, све је кренуло наопако, али у тој беди и том хаосу, једва сам чекао да своје пријатеље видим на тих пар сати на стадиону, нажалост неких више нема, неких драгих пријатеља... Такво је време било, или их је однео рат или их је однела дрога.. За ту дрогу, било је дроге свуда око нас, а неки од нас су о томе јавно причали и за ТВ по утакмицама (смех: мисли се на Симин интервју у ЗГ на Максимиру). Торцида је највише имала наркомана, њеихова готово цела I екипа била је на игли и сл...

Мој крај на Дoрћолу, где сам одрастао, био је цигански, сви смо некако, или барем већина нас у Z.W. била је са Дорћола... Нисмо се дрогирали, нешто лакше, нешто мало, али углавном векија је била наша дрога. (смех) Колико смо се само пута отровали са њом. Једном на гостовању у СА сам се толико напио да сам пијан спавао у фонтани код Холидеј Ин-а. Пиво нам је било као вода, на стадиону сам тек научио да га пијем, било га је увек око нас..

Једно од незаборавних гостовања у ЗГ било је када ми је пандур у Новској ставио пиштољ на главу и избацио ме у неку недођију из воза. Изађем ја тамо напоље, некако се докопам ауто пута, али ту ми је ребус, на коју страну је Загреб јер је била некаква кривина. Пратио сам једно време на коју страну има више ЗГ таблица али ми ни то није помогло... (смех) онда сам се вратио и пратио сине до следеће станице и тамо чекао воз..

О женској екипи Zulu Girls, увек смо их максимално поштовали када су ишле са нама. Било је наравно и неких веза. Рене је, рецимо, на путу за Милано у аутобусу се смувао са једном од две Сашке... "Пољуби ме или ћу да умрем!" (свеопшти смех)

После Милана пролазили смо кроз крај где су биле проститутке, сећам се да је цео бас са једне стране, скочио на прозор и скинуо панталоне... (смех) У Милано смо донели 30 бакљи али је испао проблем јер је један наш момак негде у граду са шалом купио скакавац у некој радњи. Власник радње је окренуо карабињере и пријавио куповину мурији. Тражили су нас по целом граду и претресали да би нашли тај скакавац, тако да нам је била фрка да нам не падне тих 30 бакљи које смо донели из Србије. Ђока Дебели и ја (Зоки) сели смо у метро и носили бакље и тако ишли до стадиона без неких обележја. У метроу срећемо Интеровог навијача у возу препуном Миланиста и са њим крећемо да пљујемо по Интеру, некако живи излазимо са бакљама и успевамо да их на фору унесемо унутра... Бог нас је сачувао у том метроу...

Застава никада није могла да нам падне осим једном после дербија када смо се враћали кући. Знајући како ти њих пратиш након текме да им скинеш заставу, провалимо нас двојица да нас већа група гробара прати и да вреба заставу. Улетимо у Орач (кафану) наручимо кока коле и сватимо да те флаше нису добре за обрачун. Наручимо 10 пива које ни у сну одједном не можемо да попијемо, а испред се скупили гробари. Уђе Белгијана, и каже Warriors, come out to play! Смејали су се једно време и отишли... Срећа! Никада је нисмо остављали у клубу, просторијама и слично, наша застава је увек ишла са нама! Нисмо никада имали ни те глупе чланске карте и слично, то су биле жабарске форе...

Ишли смо некада на дербије типа: Милан - Интер а навијачи Милана су понекад долазили код нас у госте. У Розенборгу је био и лик Интериста који се ложи на Звездине навијаче, упознали смо га... Од наших песама легендарна је:

Иде и наступа!
Не боји се секса!
Зулу бригада
је*е без комплекса!

Никада нисмо тапкали карте у оно време, то се, једносавно није радило! Једино када се десило било је против Bayerna, ми смо отимали тапкарошима и делили навијачима...

Урадили смо осим наше заставе заставу Eaglesima и Winnersima. Сада се прави нова Red Devils застава и ускоро ће се појавити на Северу. То је добро да се та екипа мало реактивира.

Гледао сам текме у Француској, али некако слабо.. Ишао сам на све наше текме у Француској, долазим овде понекад. Имам тамо двоје деце, али овде је све...



Интервју снимио Будимир Марковић

Email Login
Password
powered by Everyone.net

New users sign up!

Forum
Nas Youtube kanal
Our channel on Vimeo.com
Pratite nasu sportsku galeriju, slike ce biti redovno osvezavane!
ФОТО ГАЛЕРИЈА

Галерија | Сезона 2013/14

На слици: Koреографија Делија на северној трибини на почетку другог полувремена на утакмици против Напретка
Фото: Н. Станојевић
- Делије Кафе
Увећај слику | Покажи остале слике
Покажи слику месеца