Quote from: "Maj 25"Ma, baš je dobro vidjeti te opet
Staviti ruke na tvoja ramena
Kao nekad poljubi me nježno
Za ona dobra, dobra, dobra stara vremena...
Oko ove shabanske pesme...
Svi koji su bili tamo secaju se one kompleksasko-ustaske mrznje u ocima njihovih kerova dok su nas posmatrali, snimali i j.b.m li ga sta sve radili u nadi da cemo im dati povoda za masakr koji su tako prizeljkivali.
Posle onog "Oj, Srbijo mati..." povileneli su kao da im neko trese kavez i deliovalo je kao da ce sve otici u Q-rac, posebno imajuci u vidu kako je bio zamisljen repertoar za zadnjih 10ak min tekme. Cinjenica da nismo imali nikakve sanse sudeci po samoj fizionomiji tribina, nasem i njihovom rasporedu i svemu ostalom, ali se ni na jednom licu (bar oko mene) nije videla frka. Samo je opusteno krenulo navlacenje kapuljaca.
E, u toj atmosferi iscekivanja neizbeznog i pripreme za isto, pocinje od nekud ova pesmica. Ma koliko fegetski zvucala sada, u atmosferi gde Zvezda dere taj klubic sa 3-1, ruralni zagorci napustaju ono sto stadionom nazivaju, a ustaski kerovi nervozno stiscu pendreke i kipe od besa sto im je izmakla prilika da ponovo proliju nesto srpske krvi, ta pesma je bila prava urbana, smekerska fora kojom karas buzdoovana u sred njegove kuce na nacin na koji nikako ne moze da ti odgovori.
Licno mi je zao sto ne otpevasmo "jamu", "salatu" i sl., mada sam svestan da je velika verovatnoca da sada ne bih ovde pisao ove redove. Ipak...
Kako god, tom prilikom smo izabrali da budemo smekeri i takticari umesto kamikaze, sto kao i svaki drugi izbor ima svoje i pozitivne i negativne strane...
Najvise cu ispizdeti ako pocnu neke Natase Kandic i slicna govna da nas hvale za sirenje tolerancije, dobrosusedskih odnosa i ostala sranja.
Sve u svemu, nismo se obrukali ovom debilnom shansonom posebno zato sto je pre nje isla "Drina" i "Pas mater" i "Srbijo mati". Rekli smo im na kasicicu sve ono sto nisu zeleli da cuju, a posle svega im vezali ruka da ne mogu da ucine bilo sta protiv nas... Mozda smo mogli i korak dalje uz realan rizik da nas se mnogo manje vrati nazad, ali o tome vise ne vredi pricati.
Toliko.
Pozdrav onima koje ovaj moj mali esej nije smorio i koji su izdrzali do kraja.