Дерби у рукомету, петак, 17ч

[Johnny Blaze]

На то мисли.
Свеједно, мораће да дају бар 100, толико су добили данас, а 100 људи је довољно да њих надгласа, колико год их било.

[Ujka Vanja]

Па таман и да нам не дају карте,треба отићи.

[Red Star Forever]

Дакле као што рекох доста добар одзив Делија на синоћњем дербију... Кортео од Ревије је бројао неколико стотина људи а њима се придружило бар још толико испред саме хале у Шумицама... Од супарничке групе ни трага ни гласа...

Од самог почетка креће песма и она не стаје до пар минута по крају утакмице... У првом делу мало упевавање и након тога већ звучимо добро... Смењују се песме из стандадрног репертоара и стварно овог пута је било доста шаренолико... Искрено није ишло са форсирањем једне песме на дужи период, као да су се људи замарали на тај начин... Песме које су се издвојиле и дизале атмосферу више од осталих: Нема дана, Напред Звездо ле, Ја волим тебе лудо, Ја сам године провео са тобом...

У другом делу уз већ поменуте песме сјајно су звучале и Још једна победа и титула као и Звезда ми је све и трајале су дуже од осталих... У пар наврата се певају и стандардне песме кад се игра дерби (прозивање гробара), али ситуација кулминира пар минута пре краја када чудним судијским одлукама остајемо са два играча мање, а и та четворица на терену бивају изложена невероватном притиску и неандерталском понашању партизанских играча... Наравно ми не би били то што јесмо да у тим моментима нисмо загрмели најјаче могуће... Крећу и упаљачи и новчићи са трибине и прети нам се преко микрофона... Але гробар је права пичкетина, Дош'о је и тај дан, Гробарске мајке, су само неке од песама које у тим моментима дижу Шумце на ноге... А онда и јасна порука овима што се куробецају на терену: Где су вам гробари?! Истина јавила се нека групица од десетак људи, пардон деце од петнаестак година из горњег десног угла коју су чували жандари и до тог момента се нису ни чули... Мислим небитно и смешно, вероватно им је то подмладак рукометног клуба...

Момци на терену успевају да не изгубе и поред тог заплета на крају иако су  водили целу утакмицу и то у појединим тренуцима са 4-5 разлике... На крају их испраћамо са Шампиони а мајице и још по неки одевни предмет завршавају на трибини... Укупни утисак доста повољан, мада смо сходно бројности морали и требали боље... Свакако боље је било од последњег фудбала али надам се још бољем издању сутра у Кули...

п.с. Ако се буде играло на Бањици не видим начин да нас у том другом делу сезоне буде испод 300...