Topics

Људи ако имате неки шал од наше групе , а да желите да га продате ја бих га купио.Шаљите понуде преко приватних порука.
Овај шал би ми баш пасовао :) .
http://rusultras.ru/index.php?page=shop.product_details&flypage=flypage.tpl&product_id=33&category_id=41&option=com_virtuemart&Itemid=2

Купујем навијачке налепнице (по могућству Делије,Гејт 7 и Фратриа) или их мењам за исте???
Понуде преко приватних порука.

Поставите овде линкове за скидање филмова и серија,препоручите неки филм или серију за гледање небитно страна или домаћа.
За почетак...

Death race
http://www.megaupload.com/?d=ZQPVGPU7
Tropic thunder
http://www.megaupload.com/?d=UKXLMXLJ
Топло вам препоручујем Тропик тандер 8) .

ОТВОРЕНО ПИСМО СРПСКИХ ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА ПРЕДСЕДНИКУ, ВЛАДИ И ПОСЛАНИЦИМА СКУПШТИНЕ СРБИЈЕ И СКУПШТИНЕ АП ВОЈВОДИНЕ
Од покрајине држава
Посебну забринутост изазива начин на који су успостављени покрајински управни окрузи
Нацртом статута Аутономне Покрајине Војводине, који ће ускоро бити пред вама, Војводини, као регионалној аутономији, припадају се поједина својства државности и суверености.
Прво право Војводине је да закључује међународне уговоре у областима из своје надлежности, које се сматра обележјем државне суверености.

Друго право Војводине је да оснива представништва, не само у регионима Европе, него и у Бриселу, што значи да ће Војводина имати своја дипломатска представништва при команди Атлантског пакта, средишњим органима Европске уније и Влади Белгије.
Треће обележје је, не толико државности, колико посебног културно-историјског, а у перспективи и националног идентитета Војводине биће Војвођанска академија наука и уметности.

Четврто обележје државности биће узурпирана законодавна надлежност Скупштине АП Војводине.
Пето обележје државности Војводине представља њено својеврсно протоколарно изједначавање са Републиком Србијом у оквиру сталне мешовите делегације, чиме се ставља до знања да Војводина није део Србије, него је равна Србији.

Противуставне одредбе
Све статутарне одредбе којима се утврђују обележја државности Војводине јесу, иначе, противуставне.

Посебну забринутост изазива начин на који су успостављени покрајински управни окрузи. Они су тако образовани и територијално разграничени да Мађари добијају свој национални округ са седиштем у Суботици. Крајњи циљ територијалног заокружења и издвајања Мађарског округа јесте отварање и проблематизовање положаја мађарске мањине у Србији, да би се пре или после приступило сецесији суботичког округа и његовог припајања Мађарској.
Још већу забринутост изазива образовање савета националних заједница у оквиру Скупштине Србије. То је покушај да се на мала врата уведе дводомни систем, захваљујући којем ће представници националних мањина, приликом доношења важних одлука, имати право веза у Скупштини Војводине.

Како нацрт новог статута АП Војводине отвара две погубне могућности - стварање државе војводине у држави Србији, и сецесије Суботичког округа, а можда и целе Војводине - најодлучније захтевамо да се изјасните против предлога новог Статута АП Војводине.
Тај статут је последица данашњег комунистичког фалсификовања историје, чији је циљ разбијање српског народа путем стварања нових држава и вештачких нација. Војводовина Србија, са средиштем у Темишвару, тј. аутономија Срема, Баната, Бачке и Барање, никад потпуно стечена и више сан него остварење панонских Срба имала је смисла у туђој царевини, као штит од мађаризације, германизације и унијаћења, а изгубила је тај смисао и историјско оправдање у држави српској, јер циљ војводства српског није био аутономија у држави Србији, него остваривање вековног сна - уједињење свих Срба.

Анахронизам
Савремено аутономаштво представља историјски анахронизам - оно се изопачило у антисрпство, у мину за даље разбијање српске државе на основама демонског начела: ,,подели па владај!" Дужни смо да се супротставимо таквим злим намерама. Аутономаштво је не само антисрпство, него и антикултура, јер кривотвори и ниподаштава историју, дрско одбацује елементарна знања, искуства и огроман допринос панонских Срба свеколикој српској култури, књижевости и уметности.

Као водеће и спасоносно гесло истичемо: отаџбински интерес мора безусловно бити изнад политичког и страначког. Државе које су то схватиле, и у свом историјском ходу примењивале - биле су трајне, готово нерањиве, чак иако су мајушне, са свих страна угрожене.
Истичући принцип јединства, ослањамо се на најсветлију и најсветију нашу традицију, као и на искуство просвећених народа. Руководи нас Вукова мудрост: ,,Где је слога ту је и Божји благослов".

Прихватили смо, као свој, и слоган који држи на окупу тако дубоко разнородне Швајцарце: ,,Где јединство влада - ту станује Бог".
Извесни Срби, са обе стране великих река, наших - да је среће - племенитих међа пристају на деобе, изневеравајући своје самосвесне претке, елитне Србе међу Србима, који су неговали нашу свест и чували заветну мисао о јединственој српског држави, током више векова, особито после великих сеоба, под патријархом. Треба бити достојан тог наслеђа.

Став потписника
На основу наведених објашњења следи став потписника предметног текста на предложени Статут и све активности везане за њега у датом облику треба одбацити и да, полазећи од чињеница да свет улази у несагледиву кризу са елементима наглашене рецесије, расположиве снаге Републике Србије треба усмерити на обликовање свеобухватне развојне стратегије - производне, просторне, територијалне, организационе, информационе и управљачке уз постојан развој људских ресурса која ће онемогућити све покушаје разарање бића народа Републике Србије и која ће усмерити потенцијале Републике на убрзано стварање нове вредности уз сталан прилаз остварењу равноправне сарадње са земљама у оквиру Европске уније и Света. Србија тражи јединство, рад и сарадњу свих становника на основама Устава и закона Републике.



ПОТПИСНИЦИ ОТВОРЕНОГ ПИСМА

Др Аврамов, Смиља-професор Универзитета
Данојлић, Милован-академик-дописни члан САНУ, књижевник
Др Марковић, Михаило-академик САНУ
Др Недељковић, Драган-академик Европске академије наука
Др Екмеџић, Милорад-академик САНУ
Др Чавошки, Коста-професор Универзитета у Београду, академик-дописни члан САНУ
Др Крестић, Василије-академик САНУ
Др Ковачевић, Зоран-професор Универзитета, академик САНУ
Др Зеленовић, Драгутин-професор Универзитета у Новом Саду, академик-дописни члан САНУ
Др Радовић, Миодраг-професор Универзитета у Новом Саду
Др Радојевић, Вељко-професор Универзитета, привредник
Богдановић, Предраг-књижевник
Др Крстић, Ненад-професор Универзитета у Новом Саду
Др Ковачевић, Душко-професор Универзитета у Новом Саду
Савић, Душан-спортски радник, Београд
Др Терзић, Славенко-научни саветник у Институту за Историју
Др Галогажа, Милан-професор Универзитета у Новом Саду
Благојевић, Милош-академик САНУ
Поповић, Милутин-Захар-композитор
Ракитић, Слободан-песник
Јосић Вишњић, Мирослав-писац
Брајковић, Драгомир-песник
Команин, Жарко-писац
Др Турлаков, Слободан-професор Универзитета
Давидов, Динко-академик САНУ
Др Танасковић, Дарко-професор Универзитета
Лакићевић, Драган-писац, уредник СКЗ
Драгић Кијук, Предраг-писац
Др Иванишевић, Милорад-професор Универзитета
Недић, Марко-писац, уредник СКЗ
Кусовац, Никола-музејски саветник
Михаиловић, Драгослав-академик САНУ
Живојиновић, Драгољуб-академик САНУ
Јовановић, Владислав-министар у пензији
Живојиновић, Мирјана-академик САНУ
Младеновић, Александар-академик САНУ
Душанић, Слободан-академик САНУ
Кораћ, Војислав-академик САНУ
Ковачевић Којић, Десанка-академик САНУ
Спремић, Момчило-академик САНУ
Перић, Видак-издавач
Максимовић, Љубомир-академик САНУ
Пејин, Јован-архивски саветник
Контић, Зоран-Председник одбора СНП "Светозар Милетић" за град Београд
Капор, Момо-писац
Петковић, Сретен-професор Универзитета
Стијовић, Рада-доцент
Реметић, Слободан-академик САНУ
Булајић, Дејан-новинар
Станојевић, Павле-секретар Матице Српске
Стањевић, Радмила-адвокат
Јањић, Живојин-предузетник, Суботица
Рајевић Савић, Марина-новинар, Београд
Југовић, Весна-ТВ-аутор, Београд
Мародић, Милан-директор СКЦ "Свети Сава", Суботица
Бошков, Бошко-позоришни уметник, Суботица
Јапунџић, Милан-Председник ИО СНП "Светозар Милетић"; Нови Сад
Марић, Драган-директор школе "Јожеф Атила", Нови Сад
Миљеновић, Драган-адвокат, Нови Сад
Божић, Светислав-композитор, редовни професор ФМУ
Филимоновић, Слободан-директор НП "Нова Европа", Београд
Др Панфилов, Сања-професор Универзитета
Др Панфилов, Димитрије-професор Универзитета
Стојанац, Душан-Председник одбора СНП "Светозар Милетић", Рума

Мислим да је време да и ми изарзимо свој став по овом питању.

Недеља 20.45
Немачка-Шпанија
мој тип 1