Messages

Stadion  Crvene Zvezde u leto 1986 godine.

Reprezentacija – Reprezentacija Beograda 7:2
Gledalaca: preko 25.000

Odmah po prelasku Milka Djurovskog iz Zvezde u Partizan bio je zakazan I ovaj revijalni mec. Danima su mediji palili javnost povodom nastupa Milka na tom mecu, ali ovaj put kao Partizanovog igraca u reprezentaciji Beograda. Za taj mec su bile zatvorene samo kapije od juzne tribine, dok su sve ostale tri bile otvorene za publiku. Odmah po nasem ulasku na severnu tribinu pocelo je nevidjeno vredjanje Milka I pored toga sto je do pocetka meca bilo jos poprilicno dosta vremena. Necu ni da vam s'pominjem kako je to sve izgledalo kada su igraci istrcali na teren Marakane. U jednom momentu na samom pocetku meca zacu se skandiranje Milko Djurovski, Partizan... Bila je to sacica grobara od njih 20-setak koji su se usunjali na sever I koji su sedeli u samom cosku severo-zapada. Mi smo odmah svi skocili iz ondasnjeg kopa (kop je bio vise nego dobar) koji se nalazio na severo - istoku I krenuli ka njima, ali se tu odmah jos vecom brzinom stvorilo dva kordona murije po sredini severa, onako uspravno (bili su spremni murijasi na incidentne situacije, jer se tako nesto I ocekivalo, a I na samom stadionu I okolo njega je bilo bas poprilicno dosta murijasa). Varnicilo je izmedju nas I murije tokom citavog meca, a bilo je I uhapsenih. Grobari su sedeli celo vreme I nisu se vise ni oglasavali jer je sve okolo vrilo. Koliko je zapaljiva atmosvera I vredjanje Milka bilo govori I cinjenica da je igru morao da napusti posle samo 20-setak minuta igre (nije vise mogao da izdrzi uvrede). Bilo je raznih pogrdnih povika na njegov racun, a kao na primer:

PUSI MILKO KO TE JEBE,
MOZE ZVEZDA I BEZ TEBE...

Kada je po izlasku sa terena Milko krenuo u svlacionicu ceo stadion je grmeo od pogrda na njegov racun. Inace reprezentacija je pobedila sa 7:2 uz par lepih golova...

ISTORIJA DELIJA

Sportsko društvo Crvena Zvezda ustanovljeno je 4. 3. 1945. kao rezultat napora omladinaca Beograda da osnuju sportsku ustanovu koja ce zaokupiti njihovu paznju. Pri samom osnivanju kluba stvorena je sekcija clanova-prijatelja SD Crvena Zvezda koja je brojala stotinjak vernih pristalica crveno-belih,koji pocinju da prate klub na svim gostovanjima. Grupu navijaca su sacinjavali burzujska i radnicka klasa, ali kroz nekoliko godina radnicka klasa istice sebe kao prvi tim navijaca Crvene Zvezde. U pocetku Zvezdini navijaci su prozvani Cigani. Protivnicki navijaci su pokušavali da vredjaju Zvezdaše povicima "Cigani", ali im je na to odgovarano "Mi smo cigani, najjaci smo, najjaci..."

Pocetkom 1950-tih godina sagradjen je stadion Crvene Zvezde, poznatiji kao Marakana, i Crvena Zvezda i njeni navijaci konacno dobijaju svoj dom. Marakana je jedan od najvecih stadiona u Evropi. Tokom 1950-tih i 1960-tih dolazi do diferencijacije navijaca izmedju pravih vatrenih navijaca i samo gledalaca. Najvatreniji navijaci se grupisu na severoistoku stadiona.

1970-tih godina zavrsava se krovna konstrukcija na stadionu i onda se navijaci sele na severnu tribinu stadiona gde prave KOP, koji se i dan danas nalazi na starom mestu i odakle pocinje svo navijanje i ludilo na stadionu. Kafana Beli Grad postaje znacajno mesto za navijace Zvezde. Samo su vodje i clanovi prvog tima imali pravo da sede u Belom Gradu. Beli Grad je mesto gde su se navijaci skupljali pre utakmica i odakle su zajedno, predvodjeni vodjama, isli na utakmice. Prve tuce i incidenti izmedju navijackih grupa zabelezeni su bas '70-tih godina. Tuce su cesto izbijale i na samom stadionu ne samo van njega. Prvi tim Zvezdinih navijaca moze ponosno reci da nije izgubio nijednu tucu do sada. Tokom '70-tih godina Zvezda postaje veliki Evropski tim. Stize i do polufinala Kupa Evropskih Sampiona, ali posle brilijantnih 4:1 u Beogradu protiv PAO-a, Zvezda gubi u Atini sa neverovatnih 3:0 i tako ispada iz takmicenja i baca svoje najvernije navijace u ocaj. Ali i pored toga navijaci negube veru u svoju Zvezdu. Prate je na gostovanjima u Atini, Madridu, Liverpulu..... Gde god da igra, Zvezda je uvek imala fenomenalnu podrsku svojih navijaca, koji su je bodrili i u pobedi i u porazu.

1980-tih godina formirane su dve grupe navijaca, ULTRAS i RED DEVILS. Ultrasi su forsirali italijanski fazon navijanja (koreografija, bakljade, duge melodicne pesme itd.), dok su Red Devilsi vise furali engleski stil navijanja sto je bio ubijanje od alkohola i lakih droga i prebijanje protivnickih navijaca. Krajem 1980-tih stvorena je i treca grupa koja je nazvana ZULLU WARRIORS. Svi zajedno su pratili Crvenu Zvezdu svuda po svetu Tokio, Pariz, London, Madrid, Barselona, Milan, Atina ... Kraj '80-tih je obelezen jakim pojacanjem nacionalizma u Jugoslaviji. Politika i polliticke stranke su pocele da se "uvlace" na stadione. Situacija u zemlji je pocela da izgleda vrlo lose. 7. Januara, 1989., na Srpski Bozic, tri grupe navijaca (Ultras, Red Devils, i Zullu Warriors) su odrzali sastanak na kome su odlucili sledece. Prva odluka je bila da se sve tri grupe ujedine pod jednim imenom DELIJE-SEVER. Druga odluka je bila da se politika i politicke stranke drze dalje od Zvezde i da se nikada neulazi u bilo kakvu koaliciju sa bilo kojom politickom strankom ili politickom organizacijom. Treca stvar o kojoj su se dogovorili je da se na stadionu pominju samo imena Zvezde, Beograda, i Srbije, u svim pesmama, skandiranjima, transparentima itd.. Poslednja i cetvrta odluka bila je da se Delije deklarisu kao ekstremni Srpski nacionalisti, kao sto su oduvek i bili. Uskoro se otvaraju prostorije za sastanke navijaca, informativni centar za navijace, prodavnica navijackih rekvizita, i pocinje stampanje navijackih clanskih karata.

Neke navijacke grupe u Hrvatskoj su stupile u koaliciju sa politickom strankom. Veoma ozbiljni i tragicni incidenti su poceli da se dogadjaju na stadionima sirom Jugoslavije. Vrhunac svega je bio incident koji se dogodio 13. Maja, 1990. na stadionu Dinama (Maksimir) u Zagrebu kada je utakmica izmedju Zvezde i Dinama odlucivala o novom sampionu drzave. Medjutim utakmica je prekinuta pre nego sto je i pocela zbog ogromne tuce navijaca na stadionu. Sve je pocelo kada su Dinamovi navijaci BBB (bad blue boys) poceli da gadjaju kamenicama Delije koji su bili smesteni na nizem nivou juzne tribine stadiona. Delija je bilo mnogo, kao i uvek na svakom Zvezdinom gostovanju, ali domacih navijaca je bilo vise. Iako ih je bilo mnogo manje Delije se probijaju na gornju tribinu, koja je posle "posete" Delija ostala skroz demolirana, i pocinju tucu sa BBB. Ceo incident je zabelezila televizija gde se jasno moglo videti da su Delije ubile BBB od batina iako je bed blue bojsa bilo mnogo vise.

U sezoni 1990-91 Zvezda poklanja najveci i najbolji dar svojim Delijama tako sto postaje Evropski i Svetski sampion. Delije su u velikom broju svuda pratile Zvezdu kao i uvek, Cirih, Glazgov, Drezden, Minhen, skroz do finala Kupa Evropskih Sampiona u Bariju, Italiji, na stadionu Sveti Nikola. Na revans susretu polufinala KES-a Delije prave do tada nevidjenu bakljadu na bilo kom stadionu u svetu. U Bari se islo na sve moguce i nemoguce nacine. Avionima, automobilima, vozovima, brodovima, cak i biciklama. Desetine hiljada Delija je jednostavno okupiralo Bari, i Bari je na dan finala postao pravi Srpski grad. Francuskih navijaca nije bilo nigde jer su im Delije ranije tog dana uterale strah u kosti kada je doslo do "bliskog" susreta izmedju Francuza i Delija, gde su Francuzi izgubili desetine svojih zastava i transparenata. Tokom utakmice se jasno moglo videti da Francuzi nisu ni blizu navijackog nivoa na kom su Delije. Na TV-u se videlo ko je najbolja navijacka grupa sveta jer se cula pesma i navijanje samo jedne grupe navijaca DELIJA! Francuzi su cesto (sto se takodje moglo videti) i fotografisali suprotnu tribinu na kome su bile Delije, diveci se zastavama, bakljadon, i navijanjem uopste. Na toj utrakmici Delije su prezentovale svetu najvecu nacionalnu zastavu ikada vidjenu na nekom stadionu. Posle osvajanja Evrope na redu je bio i svet. Delije u ogromnom broju prate Zvezdu cak do Tokija (Japan) gde zvezda postaje sampion sveta Decembra te godine.

Nazalost posle tih trijumfa poceo je rat u Jugoslaviji. Mnogi clanovi Delija odlaze na ratiste i mnogi daju zivot za majku Srbiju. Daleko su poznate price o hrabrosti Delija na frontu. Oni i legende o tim junacima ce zauvek biti u srcima Delija. Tokom rata Srbija je bila pod sankcijama sto je znacilo i zabrana takmicenja nasih timova u internacionalnim kupovima na teritoriji Srbije. Cak i u takvim nemogucim uslovima Delije prate Zvezdu i u Sofiju i u Segedin na utakmice, i Zvezdi zamalo izmice jos jedno finale KES-a. Ali onda sankcije postaju mnogo ostrije i sledi zabrana svim nasim timovima da se takmice u bilo kom internacionalnom takmicenju. Zivot u Jugoslaviji postaje nemoguc ali Delije i pored svega nalaze nacine da prate svoju Zvezdu po stadionima Jugoslavije. Tih godina Delije sve masovnije pocinju da prate i kosarkaski, odbojkaski, rukometni, i vaterpolo tim. Posle rata i uklanjanja sankcija nova mladja ekipa Delija se pojavljuje na stadionima koja je zajedno sa starom bila spremna da opet posle nekoliko godina odsustva pokaze svetu ko je najbolja navijacka grupa. Prvo gostovanje van granica bilo je u Ðeru, Madjarskoj, gde su Delije isle da bodre Zvezdin rukometni tim. Posle toga Delije priredjuju nevidjeni i neverovatni spektakl protiv Kajzerslauterna i Barselone. Na revans susretu protiv Barse u Beogradu Delije prave dosada nevidjenu i najbolju koreografiju svih vremena u svetu. Sve cetri strane stadiona su bile razlicite. To kasnije ponavljaju protiv Ekerena, normalno opet uz razlicite slike od onih protiv Barse. Delije su pocele i da stampaju svoj list za navijace nazvan "Pune Tribine Ludih Navijaca". Delije su se opet vratile na sam vrh sveta sto se tice navijackih grupa. Mnogi listovi raznih navijaca sirom sveta ilustruju slike Delija i Zvezde sto je znak da imaju veliko postovanje prema nama DELIJAMA i ZVEZDI. Vodjeni sloganom-"ZVEZDA JE ZIVOT, OSTALO SU SITNICE", Delije se vracaju jaci nego ikad, spremni da pokazu svima koliko vrede.


Najpoznatiji i najveci Delija svih vremena cika Mile Srbin



Glasilo navijaca Crvene Zvezde "PUNE TRIBINE LUDIH NAVIJACA". Prvi broj ja izasao u Martu 1997. godine.

http://crvenazvezda.tripod.com/Razneslikedelija.html


PS-Ovaj tekst o istorijatu Delija sam izvukao sa ovog linka, a rec je o sajtu DELIJE SEVER. U ovom tekstu pise i to da je onaj mec u Zagrebu, kada je bio prekid, bio odlucujuci za titulu. Zvezda je vec pre tog meca bila buduci prvak zemlje. Onaj koji je tekst i postavio, sigurno je mislio na to da su se te sezone za prvo mesto borili Zvezda i Dinamo.

Veliki pozdrav za Brata Pjera. U Pristini nisam bio ni jedanputa, mada sam sa ortakom krenuo na mec u Pristini u sezoni 1987/88, ali nam je put bio vrlo kratak jer smo bili bez kinte. Da sada ne pisem o tome jer u opste nije bitno. Inace bio je I mec u Pristini u sezoni 1986/87 dok je Pristina u sezoni 1988/89 igrala drugoligaske meceve, jer je ispala iz prve lige. Sto se te Pristine tice ne bi bilo zgorega da ti nesto Brate napises, ako si bio, ili vec neko ko je bio.

PS- Ako  ispod nika Pjer stoji nas legendarni Brat-Pjer neka mi se javi na PP, da bi mu poslao jednu sliku iz Zagreba. Slika je sa onog prekida u Maksimiru, gde je uslikan na tribini od strane jednog mog ortaka koji je nosio aparat.

U celoj ovoj prici, oko ovih prica je bitno da je to sve tako i bilo. Nema lazi, izmisljanja, uvelicavanja, tako da mladji narastaji mogu biti sigurni da je to tako i bilo. U ostalom sve je potkrepljeno sa raznim video i audio zapisima, novinskim izvestajima, izvestajima SUPA kao i neposrednim ucesnicima. Pozdrav za Nisliju!!!

Stadion"Mladost" Vinkovci 15.4.1987 godine.

NK DINAMO – FK CRVENA ZVEZDA 0-0 pred 12.000 gledalaca
Prvenstvena fudbalska utakmica sa pocetkom 16.30 sati

Dan pre ovog meca na stadionu smo imali sastanak, sa samo jednom temom. Kako pomoci C.Zvezdi, da se dokopa Kupa Uefa. Dogovorili smo se da glavnica krene sutra u 12 sati sa stajge za Vinkovce. Ja sam tog dana krenuo rano izjutra za Beograd, tako da sam na stajgi vec bio oko 9 sati. Na stajgi nas se brzo sakupilo dvadesetak, jer nam je bila namera da idemo kao predhodnica. Malo smo tu na stajgi kvasili grlo u restoranu uz pricu, dogovor I zezanje. Posle nekog vremena se ukrcavamo u voz za Sarajevo koji je posao na vreme I to u 10.15 sati. Ovaj mec je igran u vanrednom kolu, tako da je bila sreda I lepo vreme. Na drugoj strani nasoj C.Zvezdi bas nije islo, jer je gubila kljucne utakmice godine. Prvo od Partizana u prvom delu sezone sa 2-0 na JNA, pa onda je bas nesrecno ispala iz polu finala kupa od Hajduka na penale u revans mecu u Beogradu. I ono naj vaznije, ispala je u cetvrt finalu kupa Sampiona od Real Madrida.  Inace u prvenstvu je bilo takvo stanje, da je Zvezda dosta zaostajala na tabeli da bi mogla da se nadje medju prvih 5 koji ce u Evro kupove ici. Sanse Zvezde su bile vise nego male, jedino smo mi naj verniji verovali u tako nesto. U nedelju odmah posle ovog meca je trebalo da se igra I derbi mec na Marakani C.Zvezda-Partizan. Bilo kako bilo mi ti u Vinkovce stigosmo tacno po redu voznje. Na stajgi I okolo nje je bio prisutan odredjen broj lokalnih navijaca Dinama, Hajduka, Dinama iz Zagreba I nekoliko Osijecana. Bilo nas je znaci u toj grupi oko dvadesetak I izasli smo polako van kruga zeleznicke stanice uz muriju koja nam se prikacila sa patrolnim kolima. Praceni smo I od lokalnih navijaca koje sam naveo. Mi smo I pored toga gledali kako ce mo murije da se otkacimo, ne bi li se sa Vinkovcanima obracunali I pored toga sto ih je bilo dosta vise. Da bi izbegli tu muriju, mi ubrzanim hodom udjemo u nekoliko sporednih ulicica tako da smo im zametnuli trag. Bili smo u samom jezgru Vinkovaca tako da smo svakog momenta ocekivali njihov napad jer su nas celo vreme pratili. Mi smo za to bili vise nego spremni jer smo se brzo naoruzali raznim predmetima koje smo nasli u tim ulicicama. Stangle, flaze ispred prodavnica itd, itd (dogovor je bio da ni jedan od nas ne sme da ustukne, pa sta god da bude)... U jednoj od tih  sporednih ulica oni izadjose ispred nas, a bilo ih je barem duplo vise od nas, sto ce reci 40-setak. Oni su isto tako bili poprilicno dobro naoruzani, ali su bili vise nego iznenadjeni kada smo mi krenuli juris na njih. Pocela je njihova velika bezanija pri cemu je nekoliko njihovih lepo I dobilo. Dosta njih je bas pobeglo glavom bez obzira, a oni koji su pobegli na pristojnu udaljenost, pretili su nam gestikulacijama. Pri tome su nam obecavali da ce mo biti svi pobijeni, jer ce njih na stadionu biti preko 10.000. U celoj prici nije im ni padalo na pamet da se ponovo organizuju I krenu na nas, sto nas je po malo iznenadilo, jer ni murije nije bilo u opste, ni pre ni posle tog okrsaja. Nekako smo se tu orjentisali I krenuli smo ka stadionu. Prelazimo mostic preko lokalne recice I ubrzo smo I na stadion stigli. Odmah smo otisli do blagajni gde smo kupili karte koje su za ondasnje prilike kostale 30 hiljada. Na samom stadionu ni okolo njega nije bilo u opste murije. Pre nego sto smo se tu na travi ispred stadiona izvalili I pijuckali neku brlju sto smo je iz Beograda poneli, mi smo se jos malo naoruzali u iscekivanju ponovnog napada Vinkovcana (bili smo na oprezu celo vreme pogotovu sto smo dugo pre meca vec bili sami ispred stadiona). Vreme je polako prolazilo uz picu I zezanju, tako da je pocela I lokalna publika vec uveliko da pristize na stadion. Mi smo iscekivali dolazak ove nase glavnice koja bi trebalo da stigne oko 15 sati. Posle nekog vremena ti se iz obliznjeg parka koji vodi ka stadionu, zaori pesma. Svi smo poustajali da vidimo ko to ide sa pesmom prema nama. Bili su to ovi nasi koji su stigli oko 15 sati I bilo ih je oko 100. Malo smo se tu ispozdravljali I popili po koju uz osvrt na nasa jutrosnja desavanja na ulicama Vinkovaca. Svi ti onda odlaze I kupuju karte, tako da smo nedugo zatim I usli na stadion posto su kapije stadiona vec bile poodavno otvorene. Usli smo svi na donju tribinu istoka koja je spojena sa severom. Odmah smo se premestili na severnu tribinu tako da su celo vreme do pocetka meca I njegovim toom bile razne provokacije na sve strane. Bilo je poprilicno natezanja I sa krvolocnom Vinkovackom murijom na samim tribinama. Sama utakmica je bila totalno nezanimljiva (I ovi Vinkovcani su usli I napravili svoj kop). Petnestak minuta pre kraja meca, dogovorili smo se da krenemo na stajgu posto smo imali taj polazak nesto malo ranije. Izasli smo napolje a odmah za nama I Vinkovcani. Odmah tu ispred smo nakupili stangle, neke cigle I ostalo ubedjivacko orudje. Pevali smo ulicom Srpske pesme kao I one nase navijacke, sto ce reci borbene. Milicija je bila ispred I iza nas, a Vinkovcani su se rastrkali posto nisu bili smeli da nas napadnu (ipak su oni specijalisti samo za gadjanje vozova). Prosli smo kroz park, presli mostic I usli u grad. Pevali smo zestoko tako da smo pri tome mahali u vis sa onim stanglama. Narod je izlazio na prozore. Neko je cutao, neko ponesto gestikulirao, a neko bi nesto probao ili bacio ka nama. Stizemo na stajgu, ali nas zandari sve zakljucavaju u cekaonicu I nisu hteli da nas puste napolje. Rekli su nam da nas nece pustiti na taj voz posto nemamo pare za karte. Posle su kao rekli, ajde moze samo ko ima lovu I onda ti na kraju pustise sve. Odmah zatim saznajemo da je mec zavrsen sa rezultatom 0-0. Voz se polako pokrenuo, a mi uz nevidjeni huk ispaljujemo citav arsenal svega I svacega na stajgu, tako da je dosta kojecega I popucalo. Stizemo u Beograd gde murija privede skoro sve (u stanicu), jer su ovi iz Vinkovaca javili da smo tamo na stajgi dosta toga ostetili. Ja sam im inace sa jos par momaka utekao u guzvi Zeleznicke stanice. Eto Braco to bi mu bili ti Vinkovci...

Ja kako, no tako Brate Nislijo. Veliki pozdravi i od mene za vas Braco Nislije.

PS- Ubrzali smo korak, ali nam misevi (brzi gonzalesi) nisu uspeli umaci.

andrejsirac
DELIJA junior


Joined: 08 Mar 2004
Posts: 46
Location: belgrade    Posted: 10 Jun 2005 19:07    Post subject:

Evo jos jedna mala dopuna sa Delija  neta od Brata andrejasica, to jest njegov opis i secanje.
________________________________________
meni je ta sofija 92 bas ostala u secanju.Kad se samo setim koliki je konvoj autobusa bio na autoputu,da ne preteram ali ja mislim da nas je bilo bar 15-20 hiljada(ne mislim autobusa haha).Verovatno je razlog tome bila niska cena prevoza i karte,sve ukupno cak i tada smesnih 30 maraka.Znam da sam ja bio u 16. autobusu Top-toursa,pa ti vidi koja je to kolona bila.POlazak ispred mare uvece i taljiganje do zore uz strah da me na granici neskinu zbog godina(tada samo 16).Sofija iznenadjujuce cista i uredna s obzirom na tadasnje njihovo siromastvo,ali jedan detalj necu zaboraviti do kraja zivota:nas 50-ak delija stojimo ispred jednog roštilja na ulici i cekamo red za svoj cuveni bugarski cevap(cca 50 cm),majstor rostiljdzija meša meso u nekoj plastičnoj posudi..meša,meša i u jednom momentu izduvava nos sa strane i vraca ruke u meso sa svim ostacima sline na prstima!!!!Zamisli koje je to razbezavanje bilo sa lica mesta!DAlje sledi zujanje po gradu i sad vec cuveno kupovanje palica za hokej(1-2 dem),skupljanje ispred hotela u kom su bili Italijani,malo prozivanja(tuca se nesto nesecam,a i bio sam mali),odlazak na stadion i zavodjenje reda od strane bugarske policije na nekim ogromnim strasnim konjima...Da u tom parku ispred stadiona je bila neka tuca ali nista strašno.Stadion pravi bugarski sa nekim šugavim drvenim klupama,atmosfera dobra u prvom poluvremenu dok smo vodili i nadali se polufinalu(..i gledaš zvezdu svetskog šampiona kako ide pravo do londona alealee..),a posle se baš i nismo proslavili čini mi se.Kraj i tužan povratak kući uz neko maltretiranje bugarske carine zbog prolaska 28 reprezentacija srbije u hokeju sa 8000 palica
_________________

njule
DELIJA junior


Joined: 17 Oct 2003
Posts: 25    Posted: 06 Jun 2005 13:08    Post subject:

Evo i malo dopune mog teksta iz Sofije od Brata njula sa Delije neta.
________________________________________
Brate Ciro,
ovo sto je napisano za Sofiju stoji.Ostalo je jos par stvari.Celog dana je u Sofiji bila ludnica i jurnjava njihovih navijaca.neke vece okrsaje nisam video,zato sto zabari nikakav jaci otpor nisu ni pruzali.Secam se da su nosili plave jakne sa natpisom "ultras" na ledjima i do jaja sampine salove.To je meni tada bilo skroz novo.U jednom trenutku njih 7-8 izlece sa stanglama i motkama za zastave i krecu u nasem pravcu.nas je bilo trojica,svi klinci i bez nekog velikog navijackog iskustva.Oni samo prolaze pored,dotrcavaju do pandura,pazi sad,kome nesto panicno objasnjavaju i pokazuju u pravcu iz koga su izleteli trceci.Trojica cigana iza njih laganeze,opusteno nastavljaju svoj put ka njima.pandur nesto zabarima kao:"Pa sta se sada meni zalite,snalazite se sami",ledena lica zabarska i nastavak trcanja.Toga dana je stvarno bila ogromna dominacija nas Cigana po gradu,drvene hokejaske palice,koje su stigle pitaj Boga odakle i lik koji ih je nosio u narucju i delio ljudima,kafane,kafici koje su bile bagatela za nas.Vecina zabara ulazi na utakmicu tek kada sa Zulu W. usli.Protiv panathinaikosa je bilo nekog zaletanja grka na nas kroz onu sumicu ispred stadiona,to sam kasnije cuo,ali nije bilo nista vece.Tada je majstor sa navijacima Zvezde iz unutrasnjosti zamalo ostao bez busa.Greskom je krenuo da parkira na mestu gde su vec krenuli da se skupljaju zeleni i gde ima je bilo zborno mesto za buseve.  .Izvukli su se bez posledica,neko je od putnika obavestio vozaca o pogresnom koordinastnom sistemu,ore nego sto su bili registrovani.
Pozdrav

...Dve utakmice tadasnje prve lige sampiona u fudbalu obe u Sofiji glavnom gradu Bugarske I to utakmice po grupama.Prva je C.Zvezda-Panatinaikos koja je odigrana 18.3.1992 godine sa pocetkom 21 sat I 15 minuta na stadionu CSKA.C.Zvezda je pobedila sa 1-0 a strelac je bio Sinisa Mihailovic.Druga utakmica je bila C.Zvezda-Sampdorija 1-3.Utakmica je odigrana na istom stadionu i u isto vreme,a strelac za nas tim je bio opet Sinisa Mihailovic za 1-0, pa onda 1-3 uz ogromnu nanetu stetu od strane sudije nasoj Zvezdi.Da smo tu utakmicu dobili skoro sigurno bi igrali na Vembliju sa Barsom mi a ne Sampdorija.I pored ovog poraza do zadnjih momenata smo bili u igri za ponovno finale.Da smo svoje utakmice igrali u Beogradu sigurno bi se nadmocno plasirali u finale na Vembliju,ali sta da se radi zaklase nas Sloba,njegova politika I te sankcije.Te posledice osecamo kao sto vidite I dan danas,dok su ove picketine iz Humske sve to dobro iskoristile.Mislim da je vreme nasih muka proslo I da ce Zvezda konacno (uz pomoc onoga odozgo) krenuti stazama velikih uspeha.Za obe te utakmice u Sofiji su vezane skoro indenticne stvari.Bilo nas je sa sviju strana tako da nas je u Sofiji bilo kao mrava.Na obe utakmice je bio krcat stadion od 30 do 35.000 gledalaca.Pa Brat-Bratu je na obe utakmice u Sofiji bilo po 25.000 Delija iz Srbije.Bilo je frka I za kartu,jer ko je nje imao morao se pomuciti da bi je nasao,dok je na granicnom prelazu ka Bugarskoj ceo dan bio pravi haos.Hiljade autobusa I kola u nepreglednim kolonama Delija citavog dana.Bugari su I rampe spustali ne zelevsi jedno vreme da puste nikoga,ali posto je dolazilo do sve vecih incidenata oni bi otvarali granicu ne bi li tako smirili nervozne Delije.U samoj Sofiji ludilo nad ludilom.Napunili smo elitne kafice I druge usluzne lokale kako blizu stadiona tako I po citavoj Sofiji.Okrenes Brate turu za celo tvoje veliko drustvo sa pivom,zestokim picem,sokovima,raznim kupovima I secam se platis na primer ondasnjih 10 DM.Gde je tu Braco ko je hteo na mesinu u lokalima,prelepe girose na ulicnim objektima,ma stvarno bilo ludo,hranljivo I nezaboravno.Na obe utakmice meni se cini imali smo odlicne koreografije.Na prvoj utakmici protiv Panatinaikosa ovi nasi sto su usli poceli da se grupisu do druge tribine gde je sedenje I poceli sa grupom navijaca CSKA (koji su isto crveno beli) da zajedno nesto navijaju kao na primer Zvezda I CSKA,CSKA I Zvezda...Bilo je nasih u tom trenutku nekih 2.000.Dosao sam tamo do njih I odmah sam ih odvojio od Bugara pomerivsi masinu (kop) tacno iza gola gde je I bio na obe utakmice.Na obe te utakmice je bilo fantasticno navijanje.Bili su prisutni I navijaci Panatinaikosa kao I navijaci Sampdorije.Bilo ih je meni se cini u priblizno istom broju od koju stotinu.Ne secam se da je bilo nekih vecih incidenata sa obe te grupacije.Naravno da smo ih cekali,ali su bili odlicno cuvani od lude Bugarske policije.Ja mislim da smo navijacima Sampdorije razbili jedno ili vise stakala na autobusu kada su dosli sa aerodroma,dok su bili u njemu.Secam se I detalja kod Sinisinog pogotka na jednoj od te dve utakmice.Tada je jedan nas Delija pokusao da uleti u teren.Bugarska luda policija je skocila na njega isto kao lav na kakvu antilopu.Oborili su ga na onu sljaku iza gola I udarili onako krvnicki nekoliko puta sa onim pendrecima od jedan metar.Nastalo je I komesanje izmedju nas I lude Bugarske policije I kao I u nekoliko ranijih slicnih situacija zavrsilo se uzajamnim respektom.Evo da zavrsim sa ovom Sofijom.Ostace upamcena po nasoj velikoj invaziji I ludom provodu. Sto se Barija tice Brate kriticar tice mozda cu nesto sutra napisati.Opet sto se tice frizura u Baruju,ja sam imao tri prsta a Marko kup sampiona koji su perfektno izgledali,a mozda je tu malo bilo I simbolike.Sa tri uzdignuta prsta smo u Bari dosli,sa tri uzdignuta prsta smo se vratili ali sa tim istorijskim peharom u ruci. Toliko za sada od mene braco Delije.

PS- Da napomenem da je na jednoj ili obe utakmice zajedno sa nama bila prisutna I grupa Radovih United Force na celu sa Supom.

Sto se tice onog Derbija na JNA kada je bila rasirena grobarska zastava COMMANDO na Severu, hteo bih da kazem sledece:
Pored toga sto smo je I rasirili mi smo celo vreme skandirali OVO JE VASE, OVO JE VASE ili DODJITE NA SEVER, DODJITE NA SEVER... Jug je celo vreme bio ogorcen I u nekoj vrsti neverice. Ali bilo kako bilo 20-setak minuta pre kraja meca pokojni Suca utrcava na Sever (posto je sa jos njih nekoliko dole pio)I kaze evo Grobara ispred samih ulaza-kapija Severa. Istrcavamo sa Severa I dole niz stepenice (nije nas bilo vise od njih), kad ono stvarno prva ekipa Grobara Cegi, Bilke I drugi. Dosli su sa Juga pored njihove restoran-baste. Kapije na Severu su bile otvorene, a murije ispred nije u opste ni bilo. Izlecemo na njih, a oni ti niz ono stepeniste u veliku bezaniju KRENUSE, sve dole niz ulicu. Dole kod onog visokog drveca u ulici ispod njihove baste neke smo I sustigli, I naravno CMEKALI, a ono ostalo od grobara KUD KOJI MILI MOJI!!! Bolje im je bilo da nisu ni dolazili

6.3.1988 godine stadion Marakana 30.000 gledalaca u prvom kolu prolecnog dela sampionata.

CRVENA ZVEZDA-HAJDUK SPLIT 1-1 pa onda kaze sledece:

Posle derbija Zvezda-Hajduk

NAVIJACI KAMENOVALI TRANVAJ
Zbog nacionalistickih ispada dvojica navijaca "crveno-belih" kaznjeni sa po 30 dana zatvora*

Crvenoj Zvezdi bod, Hajduku bod.
Zadovoljni su igraci oba tima, dobice premije za bod. Ali sta je sa publikom? Da li su navijaci zadovoljni derbijem? Ocito nisu. Bio bi ovo kraci izvestaj sportskog izvestaca. Slicno "govori",medjutim,I zapisnik GSUP-a. naime,jos u toku utakmice C.Zvezda-Hajduk bilo je posla za milicionere. Zbog javnog I neprijateljskog istupanja na nacionalistickoj osnovi, sa stadiona su udaljeni Radomir Kekic (33) I Milenko Radovanovic (29), obojica iz Curuga. Vec su kaznjeni sa po 30 dana zatvora. U stanicu milicije priveden je I jedan mladi navijac, jer je pokusao da unese dimnu bombu. Sa milicionarima su imali posla I petorica pijanih navijaca. Ipak, kamenovanje tramvaja u Bulevaru JNA predstavlja najruzniju sliku koju je grupa Zvezdinih navijaca pruzila svojim sugradjanima. Da li iz zelje za nestlavnim revansom hajdukovcima, ili pak, iz cistog besa, tek neduzni tramvaj je ostao bez stakala... U prostorijama GSUP-a nalazi se sedam navijaca, za koje se predpostavlja da su ucestvovali u ovim huliganskim ispadu. Milicioneri utvrdjuju ko je I koliko kriv,ali ne bi bilo na odmet,ni da se sportski klubovi pobrinu o ponasanju svojih igraca I navijaca.
NOVINAR S. R. Preneo izvestaj GSUP-a BEOGRAD

Sezona 1986/87 C.Zvezda-Vardar 1-0 srelac dragan Stojkovic-Piksi pred 30.000 gledalaca...

Posle Sajberovih sankcija I oduzimanja Zvezdi I Partizanu po 6-st bodova prvi na tabeli je bio Vardar iz Skoplja, sa ubojitim tandemom Ringov-Pancev. Vardar je te godine stvarno bio jak, mada ne jaci od Zvezde I Partizana, ali odmah iza njih. Na tu utakmicu je stiglo I oko 100-tinak navijaca Vardara. Imali su kod sebe dva-tri bubnja I onako musavi su nam bili smesni (celo vreme smo im se smejali na njihovom izgledu I ponasanju), jer po prvi put dolaze u Beograd. Nismo ni pokusavai da ih diramo jer su bili bas ispod naseg nivoa, onako jadni I musavi (skoro sve ljudi-obicne pristalice). Celu utakmicu smo im skandirali BUGARI, BUGARI... Ovo je bio poslednji Zvezdin mec pred revans u Madridu protiv Reala.

Posted: 16 Jul 2005 00:55    Post subject:

Evo premosim sa Delije neta jedan opsiran test o pesmama navijaca zvezde kroz istoriju koje je vise nego dobro opisao nas Brat Kriticar.
________________________________________

Ajde da se skoncentrisem lepo i napisem Braci kako se nekada navijalo.
Sedamdesetih godina kao inspiracija su sluzile uglavnom revolucinarne melodije , kao i neke narodne.
Na primer na melodiju "Listaj goro cvetaj cvece , Crna Gora u boj krece ", pevalo se "Nasa Zvezda u boj krece ". Ili pesma koja se pevala na radnim akcijama " Podignimo u vis cela , mi junaci rada svog, nasa zemlja bice cela , da nam zivi , zivi rad " - pevalo se " Podignimo u vis cela , navijaci Zvezde svi, srce gromko nek nam zbori, najbolji smo najbolji " . Pa je onda bila narodna melodija "Igraj mala na colove , dacu konje i volove ' koja se pevala ' Igraj Dzajo na golove, jebi konje i volove; ti si Dzajo majstor medju majstorima blago timu koji tebe ima ". Ima jos dosta toga. Puno se skandiralo i tapsalo . Mislim da je protiv Trepce negde krajem sedamdesetih postavljen rekord kada se celo drugo poluvreme skandiralo bez prestanka. Ima jos dosta toga .
Legendarna pesma "Racunajte na nas " se pojavila u to vreme u Zvezdinoj Reviji i napisao je neki nepoznati navijac jer su u to vreme ljudi slali pesme koje su sami smisljali . Verovatno znate da je to melodija Djoke Balasevica koja je pobedila na nekom omladinskom festivalu. Vec na prvoj sledecoj vaznijoj utakmici je pocela da se peva, jer su ljudi u to vreme masovno citali Reviju i znali su tekst na pamet.
Onda se na primer 1980. (izvinite me ako gresim za godinu ranije ili kasnije ) pojavio letak sa tekstom pesme na melodiju :'Fijaker stari " od Zvonka Bogdana , a tekst je bio :
"Setite se onih davnih dana ,
kad ste nekad dobri bili vi ,
setite se onog Partizana,
o grobari ispasce te vi.

Na Marakani opet pesma stara,
stadio pun svi pevaju u glas ,
ponovo smo bolji od grobara
a parni valjak opet trazi spas.

A spasa nema , nece ga ni biti
jer nasa Zvezda najbolja je sad ,
grobari ce opet suze liti '
a pesmom ce se orit beli grad !"
Tih nekoliko sezona je Partizan stvarno bio los i uvek je bio u donjem delu tabele.
E onda se protiv Intera pojavio letak sa natpisom pesme :
"Avanti popolo , a lari skosa
La Stela Rosa, la Stela Rosa.

La Stela Rosa la triunfera ,...",
a na drugoj strani je bio tekst na istu melodiju , ali napisan za tu priliku :
" Altobeli dugoga nosa
zajebala te La Stela Rosa ,..."
To bi bilo za to vreme .Totalno sve originalno i bez ugleda na bilo koga .

 
   



Posted: 16 Jul 2005 01:07    Post subject:


________________________________________
Na prelasku iz sedamdesetih u osamdesete , vazna karika za navijanje je bio tadasnji vodja Toda .
Donosio je poklopce od serpi ofarbane u crveno-belo i sa njima kako bi se sto jace culo davao takt koji je trebalo navijati . Organizovao bi sever tako sto bi ga podelio na dva dela , da jedni odmaraju dok drugi navijaju , a onda bi dao znak da se svi ukljuce u navijanje i nastajala bi prava euforija.
Onda je imao foru da recituje pesmu na melodiju "Visegrade grade ..."
koja je ovako glasila (samo deo od prilike ) :
" ...
Pizon kicme lomi ,
eto cujte ljudi mi smo sampioni ,
nek Partizan sada gorke suze roni .

U zvezdinom timu nema slabog mesta
svi su sada bolji od cuvenog Besta ,
igraju ko jedan , misle ko hiljadi
i zato na severu svi sada pevaju "
i onda gromiglasno navijanje "Zvezda" bez prekida .
Jednom su tako doneta i neka burad protiv Partizana , koja su ostala i protiv Hajduka. Poenta je bila da se stoji na njima kako bi se bilo stabilnije nego na sipci i kako bi se davao ritam umesto bubnjeva.

 
   



Posted: 16 Jul 2005 01:33    Post subject:


________________________________________
Prvi deo osamdesetih je bio mozda najbolje navijanje na severu . Vec su pocele da se navijaju modernije pesme , kao i da se skidaju englezi koji su bili uveliko u modi .
" Na Balkanu ima grad ... "
" Volim Zvezdu ja ... " ("U tem Somboru ").
Zaboravio sam da napisem da se obavezno pevala najmanje 2-3 puta zvezdina himna . To mislim na onaj period sa kraja 70ih, pa "O Zvezdo , Zvezdana ..." ("Sosana") i legendarna " Kad ja umrem i ostavim telo..."
Od engleza se skinulo
- " Hajdemo napred , crveno - beli ... " ("Kad svetci marsiraju ")
- "Zvezda , Zvezda... " ("You'll never walk alone") , ona se navijala dugo u krug bez prestanka .
- mnoga skandiranja sa engleskih stadiona
Bilo je i mnogo promasaja pesama - melodija koje suy za danasnje vreme sramota :
- " Navijaci zvezdini , beogradske Delije, ... " ("Kapetan Lesi" )
- " Salove u ruke zapevajmo svi, pusite nam kurac glupi grobari " ("Sote mori sote"
- "Dok srce kuca u nama, ti Zvezdo nisi sama ..." ("Dok palme njisu grane")
- " Sitnije Zvezdo sitnije , pokazi im najbitnije " ("Sitnije Cile , sitnije ").
Ali bilo je i punih pogodaka :
- "Crvena Zvezda, Crvena Zvezda, Beograd" (sto navijamo "Ih libe Rote Stern")
- " Delije, Delije , Delije smo mi " / nismo culi ni od koga ali su po zakonu verovatnoce i ostali smislili pesme na istu melodiju . Ista stvar je i sa sledecom melodijom .
- " Idemo sviiii na stadion , gde nam igra sampion,
Sampioni to smo mi, navijaci zvezdini .
I zato Zvezdo volimo te mi,... " (" Zuta podmornica") .
Nama srbima je " U tudjega tatka, pogolema patka " ili ti " sa druge strane zelenija livada" . Uvek nam se svidja ono drugo . Tako smo nazalost napustili ovu originalnu verziju koju smo prvi poceli da pevamo i prihvatili onu italijansku " Napred Zvezda - Zvezda sampion - Napred Zvezda ale , ale ale "

 
   



Posted: 16 Jul 2005 01:54    Post subject:


________________________________________
Pevala se i ona :"Crven dresic joj nano , crven dresic; Crven dresic nosi Milos Sestic ... " Uopste u to vreme se puno paznje posvecivalo fudbalerima ("Rodilo se dete musko po imenu Savic Dusko", "Zvezda ima svoga sina svoga Rajka Janjanina " , " Mi imamo golmana sto na golu stoji , zovemo ga Dika, nikog se ne boji ", itd... ) .
Pocele su i da se pevaju nacinalne pesme koje su se najbolje cule , narocito kada se igra protiv hrvatskih klubova : "Oj Vojvodo Sindjelicu " (pesma koju je sever najbolje odpevao do danas) , "Mars na Drinu" , "Tamo daleko" ,"Igrale se Delije ". Ponekad se i stidljivo navijalo :"Od Topole pa do Ravne Gore, Zvezdine se , Zvezdine se zastave vijore ". Ili :"Drmami se na subari cvece, poklacemo , zaklacemo ko za Zvezdu nece" (ovo se samo pevalo na ulicama u Zagrebu).
Bilo je mnogo pesama za jednokratnu upotrebu tipa "Salove u ruke ajmo dlan o dlan ; jebacemo Banjik dok ne svane dan". Ili kada se pobedi u Novom Sadu :"U Novom Sadu eee , uzesmo bodove" ili u Nisu :"Niska Banja topla voda , uzeli smo oba boda ".
Mnogo uvredljivih pesama za grobare, splicane , purgere .
Napisao sam da je bilo mozda najbolje navijanje, jer severu nisu trebale sipke, megafoni i razglasi da bi navijao. Svako je znao zasto je tu , a ekipa je bila pri vrhu severa do istoka i od nje je sve pocinjalo - spontano . A glas se koncentricno sirio u krug , kao talas . Pesmu bi prihvatalo sve vise ljudi. Jezgro su sacinjavali ljudi koji su na svakoj utakmici bili jedni do drugih i nije bilo nikoga koga je bilo sramota da se dere. Ponavljam , DA SE DERE dok navija, a ne ovo danas sto skoro svi sebi pevaju u bradu i necuju samog sebe .

Jos nesto da dodam za sedamdesete . Jedan od hitova je bilo skandiranje :
"Ja Zvezda, Ja Zvezda, Ja Zvezda, Zvezda, Zvezda " i u isto vreme se navijalo ostrim pokretom ruke i stisnutom pesnicom u ritmu skandiranja.
Ili jos nesto zanimljivo :" Zige-zage , zige -zage leoleole" i dok se to navija, obavezno sedeci, nogama bi se tupkalo o pod da se stvori sto veca buka.

 
   



Posted: 16 Jul 2005 02:27    Post subject:


________________________________________
Ajde da napisem i za tu drugu polovinu osamdesetih , ciji se uticaj oseca i danas .
Apsolutno je uticaj na sever bio 80% italijanski. Pesme bi nastajale tako sto bi neki momci putovali u Italiju da odgledaju neku zanimljivu utakmicu i vracali bi se sa novim melodijama. I danas se mnoge pesme od tih pevaju :" Pune tribine...", "O mama, mama , mama...", "Na suncu kisi, zimi snegu,...", "Na celom svetu mi je sve " , "Samo Zvezdu volim ja /Crveno-beli mi smo sa vama", "Kada igras Zvezdo ti ..." , " Ljubav si mi jedina,...", "Napred Zvezdo, samo napred...", "Crvena Zvezdale , nananana,ooooo...."Ale, ale, ale oooo "(mogu da ti puse...), itd, itd...
Od grka (tacnije od navijaca Panatinaikosa posle utakmice 1986. ) smo uzeli "Evroviziju" i "Zvezda-le" (sa podignutim rukama ) . Mozda godinu dana kasnije , Aris je igrao neku vaznu kosarkasku utakmicu sa grobarima. Doslo ih je puno u Beograd i od njih smo videli ono kada se okrenu ledja , zagrli i navija "Oooo". I od njih smo naucili najznacajniju stvar, da pevamo neku pesmu dugo bez prekida. Oni su to pevali na melodiju " Stadion pun , u dimu sve ...". I to su pevali celo drugo poluvreme, skinuti do pojasa i sa neverovatnim fanatizmom .
Na zalost nasem narodu se uvek dopada nesto tudje . Smisljeno je gomilu pesama koje niko nema , ali jednostavno to nije bilo interesantno ostalima da pevaju. Nekako su se "evropskije" osecali kada bi culi negde poznatu melodiju (npr navijaci Rome, Milana, Sampdorije...) . Tek bi je onda prihvatali da pevaju .
Od pesama koje smo sami obradili melodije, a da su koliko toliko zazivele su (ima ih jos , ali su ovo prve kojih se secam ) :
- " Ja imam bolest kojoj nema leka ... " ("Marina")
- " Volim te Zvezdo ja, do groba sam ti veran Zvezdo to znaj.... " ("Le Milau" ili slicno od francuske pevacice Edith Piaff).
- " Svaki pravi srbin to je Delija i za svoju Zvezdu do smrti navija " ("Lili Marlen" by Zelja)
- "Crvena Zvezdo samo tebe volim ja, ... " ("La cucaracha").
One koje nikad nisu zazivele :
- " Zvezdu vole njene Delije , jer Zvezda je Zvezda ..." ("Viva Espana")
- " Zvezda je najbolja mi svi to znamo...." ("Seviljski berberin").
- " Ovo je himna samo nasa, himna svih ludih zvezdasa..." (neka meksicka melodija iz crtanog filma Brzi Gonzales).
I tako dalje, i tako dalje.

 
   



Posted: 16 Jul 2005 02:48    Post subject:


________________________________________
Od novijih engleskih, jedino se navijali "Every go " , a kasnije "Crvena Zvezdo pobedjuj za nas ..." na istu melodiju . Zanimljivo je da su se navijaci besomucno gurali dok bi to pevali i sve je licilo na tucu.
Pocele su vec u to vreme da se navijaju i cetnicke pesme. Smisljena je bila i dobra pesma na melodiju "Internacionale" , ali se nije pevala jer je melodija bila levicarska.
Jedna od najlepsih pesama koja nije prihvacena :
"Imo sam ljubavi mnoge,
ostala samo je jedna ,
jedina prava ljubav ,
to mi je Crvena Zvezda .

Za Zvezdu kada bih umro,
ne bi mi bilo zao ,
ponovo da se rodim ,
Zvezdi bi zivot dao ".

Ni jedna nasa pesma nije prihvacena u Evropi koju smo mi izmislili (mislim masovno).
Da podsetim jos na neke stare , a dobre pesme :
- "Zvezdini su navijaci, od atomske bombe jaci !" (sredina osamdesetih)
- by Zelja "Dok se zemlja oko sunca krece, zvezdini se huligani umiriti nece " (prva polovina osamdesetih).
Evo na primer sta sam se setio sta nije prihvaceno ( na melodiju "Tri palme na otoku srece"):
"Mi cekamo nasu seansu
kada ce doci taj cas
da budemo opet u transu
i pevamo opet u glas :

Mi volimo Crvenu Zvezdu
i zivot joj dajemo svoj
bicemo svuda gde igra
do smrti verni smo njoj "

PS- Pozdrav za nasu sestru Anu, naravno i tebi Brate Veljo.

-MILAN – CRVENA ZVEZDA. Navijacki listovi su napisali da navijaci Crvene Zvezde nisu opljackali pojedine supermarkete u centru Milana, vec da su ih opustosili, kao sto su to ucinili barbari s'Rimom. Neposredno pre pocetka utakmice uhapsena su tri navijaca iz Beograda kod kojih su pronadjeni nozevi, celicne opruge, lanci I petarde.


-CRVENA ZVEZDA – MILAN ( Kup Sampiona). Dan uoci utakmice, radnici GSUP-a su u jednom privatnom stanu zaplenili vecu kolicinu zapaljive navijacke opreme. Tom prilikom privedeno je sest clanova navijacke grupe Ultras.


-CRVENA ZVEZDA – MILAN ( ponovljena utakmica ): Nezadovoljni krajnim rezultatom, veca grupa navijaca Crvene Zvezde teze je povredila jednog, a lakse dvojicu milicionera. Milicioneri su te povrede zadobili raznim tvrdim predmetima koje su domaci navijaci bacali na goste iz Italije.

Evo Braco malo novinskog podsecanja...

21.12.1988 Crvena Zvezda – Partizan ( revans utakmica Kupa jugoslavije ): Jedan sat po zavrsetku utakmice milicioneri su morali intervenisati u restoranu McDonald's zbog krajnje drskog ponasanja navijaca Crvene Zvezde. Nekoliko minuta kasnije doslo je do susreta vece grupe navijaca na beogradskom trgu Slavija. Uspesnom acijom organa reda izbegnute su nezeljene posledice.


27.11.1988 Napredak Krusevac – Crvena Zvezda: Milicioneri su uz dosta problema vratili na tribine grupu od oko 40 navijaca Crvene zvezde koja je u poluvremenu utakmice usla u teren.


30.10.1988 Hajduk Split – Crvena Zvezda: S'glavne beogradske zeljeznicke stanice vraceno je oko 60-setak navijaca Crvene zvezde iz preventivnih razloga. Po zavrsetku utakmice, grupa navijaca Hajduka kamenjem je ispratila goste iz Beograda iz obliznjeg parka kod zeljeznice stanice.


30.11.1988 Partizan - Crvena Zvezda (Kup Jugoslavije): Posle utakmice doslo je do masovnog sukoba vece navijacke grupe. Na srecu, nije bilo puno teze povredjenih.


9.10.1988 Partizan – Crvena Zvezda: U nizu sukoba navijaca dva beogradska kluba po zavrsetku utakmice pomoc lekara zatrazilo je oko 30-setak lica. Najteze je prosao jedan navijac Partizana koji je uboden nozem u predelu trbuha od strane maloletnog navijaca Crvene Zvezde.


12.6.1988 Sutjeska – Crvena zvezda: Pre pocetka Niksicke utakmice u stanicu milicije su privedena tri navijaca Crvene zvezde koji su auto-lak sprejem pisali po fasadama zgrada. Na stadionu je teze povredjen jedan milicioner koga su navijaci iz Beograda pogodili tvrdim predmetom u lice. Po zavrsetku utakmice navijaci iz Niksica organizovali su hajku na goste. Nekoliko lica je lakse povredjeno. Na zeljeznickoj stanici grupa navijaca Crvene Zvezde razbila je nekoliko prozora na ulasku u stanicu. Kako bi se izbegli neredi vece vrste, organi milicije poslali su gostujuce navijace vanrednim autobusima za Titograd da tamo cekaju voz za Beograd. Tom prilikom kamenovani su autobusi, a jedan navijac Crvene Zvezde je teze povredjen.

ISTAMBUL: "Ali sami yen stadi" 45.000 gledalaca – septembar 1989.
Prva utakmica prvog kola kupa Uefa

GALATASARAY – CRVENA ZVEZDA 1-1


Odmah po dolasku iz Splita 2-1 za Hajduk 1989 godine, poceli su dogovori o putu na utakmicu Kupa Uefa u Istambul. Napravljeni su spiskovi navijaca koji ce sa dva autobusa putovati u Istambul, koje je uprava obezbedila besplatno. To jutro sam sa dva tri ortaka krenuo malo ranije da ne bi zakasnili, a autobusi su trebalo da krenu ujutro u 11 sati sa sljakanih terena Marakane. Na Slaviji smo sreli to jutro I tri navijaca Olimpijakosa koji su u Beograd dosli povodom prvog kola Kupa Uefa FK RAD – OLIMPIJAKOS. U prijatnom I prijateljskom razgovoru sa njima, objasnili smo im da mi sa stadiona ubrzo krecemo u Istambul na mec sa Galatasarajem. Ubrzo smo se rastali od Grka, I uz osmehe I pozdrave nastavili smo svako na svoju stranu. Stigli smo na stadion gde je vec pocelo grupisanje naj vernijih navijaca Zvezde sa Severa. Pristizali su sa raznih strana busevima, tasijem, kolima tako da je gomila bila sve veca. Doslo je vreme da se krene. Usli smo u autobuse da bi proverili da li smo svi sa spiska na broju. Svi sa spiska smo bili na broju, osim jednog naseg Brata, a ime mu je Sima Zulu. Kasnili smo sa polaskom, jer smo cekali Simu, a njega nema pa nema. Neko od nasih je otisao na telefon da ga nazove, ali se niko nije javljao. Probili smo vreme polaska, I morali smo da krenemo. Na Simino mesto je uskocio jedan miran Zvezdas koji je dosao da nas isprati, a poneo je pasos za sobom u slucaju da neko ne dodje. Ime mu je Bane I bio je student istorije, inace moj Lazarevcanin. Sada je profesor I predsednik SPO-a Lazarevac. Imao je srece da neko nije dosao, uskocio je na to mesto I odmah smo krenuli. Dva autobusa su krenula I bilo je opste odusevljenje medju svima nama. Autobusi su bili super dobri. Posedovali su TV, klimu, WC, frizider kao I debela stakla koja su otporna na kamenice...U autobusu je bilo veliko zezanje. Malo, malo pa smo stajali gde god smo hteli, bilo na nekoj ledini, benzinskoj pumpi, motelu ili nekom gradu. U autobusu smo uz put prepricavali ranije dogadjaje I one koji tek treba da dodju. Usput smo I marisali po objektima gde smo stajali, tako da je u busu bilo svega I svacega, a narocito pica. Poslednje vece mesto u koje smo stigli je bio Pirot, gde smo se malo vise zezali. Krenusmo dalje I ubrzo stigosmo u Dimitrovgrad, gde smo se odmorili u nekom Motelu pored puta. Na samoj granici smo pravili puno problemcica, pokusavajuci da maznemo stvari iz fri sopova. Usli smo I u Bugarsku I u njoj se zadrzavajuci gde god smo hteli. Da napomenem da smo se citav put trkali sa suprotnim autobusom, klicajuci vozacu kada bi ga pretekao. Posto se napolju smrklo poceli smo da gledamo video kasete. Gledalo se svasta od kaseta, navijackih, erotskih, filmova a sve to uz kuntanje, pice I klopu. Stigosmo I na Bugarsko – Tursku granicu gde smo pravili probleme sa ovim nasima iz drugog busa. Bugari su spustili rampu I nisu hteli da nas puste. Tu na Bugarskoj strani sve mracno I bez fri sopova, dok na Turskoj strani sve sija I bljesti od fri sopova... Presli smo posle nekog vremena Bugarsku granicu pa smo se onda natezali sa Turcima. Prvo nas pustise, pa nas ponovo zaustavise I tako nas gnjavise koji sat, pa nas ponovo pustise dalje. Ubrzo smo stigli u obliznji grad Jedrene. Do tog grada je Srpska vojska stigla, kada je Turke gonila. Malo smo tu pomarisali po prodavnici I zbrisali dalje prema Istambulu. Dosta ljudi pre ovoga nikada nije bila u Turskoj pa su mislili da su oni propali, ali kada su videli kako su snabdeveni, odusevili su se. Posto sam ranije vec bio nekoliko puta u Istambulu, rekao sam im da ce tek videti sta je guzva posto smo stigli pred Istambul u cik zore I sam spic. Ulazili smo kroz predgradje Istambula mic po mic, dva I nesto sata dok nismo stigli do centra Istambula I to hotela"AMADORA"gde su bili smesteni fudbaleri Zvezde. Ulazili smo na kratko u hotel I bio je stvarno strava. Onda smo se po grupama razisli po Istambulu u soping I zezanje, uz dogovor kada ce mo se ponovo naci tu ispred hotela. Da ne zaboravim da se tu ispred hotela odmah stvorila I velika gomila Turaka, tako da su pocele provokacije sto u vezi utakmice, sto u vezi istorijske mrznje Srba I Turaka. Pokazivali smo da ih jebemo u dupe posto oni to vole itd... Kada smo isli ka Kapali carsiji na ulici se pobise dva Turcina, tako da se u tucu ukljuci skoro 200 Turaka, jer u tim guzvama lopovi prave veliki posao sobzirom da u Istambulu ima svakodnevno neverovatno veliki broj turista. Tu po ulicama su nam navijaci Galatasaraja prognozirali sa koliko ce mo razlike izgubiti, dok su Fenerovi I Besiktasovi voleli da ih pobedimo. Mi smo na to njima pokazivali da ce mo im roknuti od 3 do 5 komada uz veliko odobravanje Fenerovih I Besiktasovih fanova. Posle odredjenog vremena smo poceli da se skupljamo ispred hotela"AMADORA" tako da je vec tu pocela da se usijava atmosvera, jer se oko nas okupilo dosta Turaka gde je bilo dzeparosa I svakakvih drugih klosara... Pocele su I prve carke. Turci su nas posmatrali uz povremeno prepucavanje pesmom I sa nase I sa njihove strane. Uzeli smo karte od ovih iz uprave I ukrcali smo se u autobuse da bi krenuli ka stadionu. Hotel gde su bili nasi fudbaleri je bio pod ogromnim obezbedjenjem, tako da unutra nisu nikoga pustali. Kako smo se priblizavali stadionu sve su vece provokacije bile I sa nase I sa njihove strane. Stigli smo ispred stadiona koji je po informacijama bio pun vec od ranih jutarnjih sati. Iz autobusa smo videli I sami jedan deo tribina koji je bio krcat kao sibica. Okolo stadiona hiljade navijaca Galatasaraja seta po prasinu I trazi karte, kojih vise nije bilo. Kada su nas spazili odmah su se skupili u velikom broju I nesto su spolja gestikulirali, na sta smo im mi svasta pokazivali, a bilo je dosta nasih pijanih I uduvanih. Iznervirani Turci uhvatise oba autobusa I pocese da ih gigaju I odizu od zemlje sa jedne strane, pokusavajuci da ga prevrnu. Mica vozac na nase insistiranje brzo otvori vrata I mi izadjosmo napolje. Pokupili smo zastave I bubnjeve, dok su se Turci malo primirili jer smo se mi grupisali. Bilo nas je oko 120, a ispred stadiona kao I na samom stadionu prava ludnica. Brkati Turci se pocese gomilati sve vise I vise, a utom ti stize I murija. Murija nas spusti dole na neki ulaz koji je izgledao kao neki zatvorski. Sporo se ulazilo jer je bio detaljan pretres, a Turci nas zasipaju sa sviju strana kamenicama dok je vise od pola nasih vec uslo. Pokrivali smo se rukama preko glave, sa salovima, zastavama a nismo mogli odgovoriti jer smo vec ubaceni u neki boks a oko nas nema nista. Napokon udjosmo svi na stadion koji je bio krcat kao sibica, a na pojedinim mestima se I talasalo koliko je bio pun. Stavise nas na drugi sprat zapadne tribine u njeno samo cose, dok su ispod nas bili jos neki nasi Zvezdasi iz Nisa... koji nisu dosli sa nama. Onaj Bane Zvezdas sto je uskocio na mesto Sime Zulua dobio kamen u glavu dok smo ulazili na stadion. Krv mu se slivala cak I do nogavice. Malo se ocistio od krvi, a I rana se ubrzo zgrusala. Da li je jos neko dobio kamen, nisam primetio a I ako je dobio nije bilo nista strasno. Atmosvera na stadionu je bila stvarno fantasticna. Pune tribine sa puno zastava, navijaju im podjednako sve cetiri strane stadiona dok tribina koja jedan period njihovih utakmica najbolje navija dobija prelaznu veliku zastavu, a ona je trenutno bila okacena na krovu istocne strane stadiona. U jednom momentu tu na zapadu gde smo mi bili na sipku se pope Turcin koji ima 50-60 godina, uvijen u Tursku zastavu I Galatin sal. Poklonio se celoj tribini I poce nesto glasno sa puno fanatizma da im mrndza na megafon. Cela zapadana tribina sa odusevljenjem poce da uzvikuje "cim bom bom" na sta poce tribina po tribina da im odgovara na isti nacin. Kada su to zavrsili onda je poceo ceo stadion da se trese ponavljajuci sve to zajedno uz skakanje I veliki urlik. Mi smo navijali koliko smo mogli, a mogli smo solidno jer su malo I cutali posto im rezultat bas I nije isao na ruku. Navijali su Turci I sa obliznjih solitera, iz helikoptera koji je sa Galatinom zastavom obledao oko stadiona, ma prava ludnica. Malo po malo nam je citav stadion uzvikivao vlasi, vlasi... Oni su nam to uzvikivali zato sto smo razlicite vere. Sa nama u nasem kopu je bio I jedan od vodja Fenerbahceovih navijaca, koji nam je pricao da ce nam biti gadno posle utakmice pogotovu sto se utakmica zavrsila rezultatom 1-1. Rekao je da ce I njemu biti gadno jer su ga zapazili ovi Galatini (prepoznali) navijaci, a jos je I navijao za nas. Stadion se posle nekog vremena ispraznio posto je utakmica zavrsena. Izasli smo I mi ispred stadiona gde smo ostali dok se nije sve I razislo kasno u noc. Tu ispred stadiona smo se zezali I slikali za novine itd... Posle par sati vec je bila I ponoc, a mi tu negde udjosmo u autobuse I krenusmo uz dozu opreza I pored toga sto je utakmica odavno zavrsena, a I ponoc je. Podjosmo sa stadiona ulicu za ulicom I nista. Odmakosmo od stadiona poprilicno tako da dodjosmo do nekog ogromnog trga gde je autobus stao na veliku raskrsnicu gde je bilo tek upaljeno crveno svetlo (crveno svetlo je tu bilo izgleda dugo I cesto, I zato su oni naj verovatnije I izabrali to mesto za napad) I bili smo prvi do semafora, a drugi autobus je nesto kasnio za nama. Kako smo stali iz okolnih ulica preko trga istrca ogromna rulja Galatinih navijaca naoruzanih do zuba. Fanaticno I brzo su trcali ka nama I za cas su stigli blizu autobusa. Pocele su velike stene da lete ka nasa dva autobusa. Pucalo je po autobusu, a prozori su varnicili od velikih udaraca (bili su otporni na udarce). Odluke su se donosile u delicu sekunde. Skocili smo na vozaca da nam otvori vrata pa sta nam Bog da, jer ako nas okuju u autobusu onda smo ga tek najebali jer bi ga Turci sigurno zapalili I do korice unistili. Vozacu smo rekli da zgazi na crveno posto nije otvorio vrata, I on je to I ucinio. Imali smo I lude srece da bas u tom nasem momentu prolaska kroz crveno svetlo na velikoj I strasno prometnoj ulici nije bilo blizu vozila tako da smo mogli da se probijemo sa ta dva autobusa preko nje. E sada se postavlja pitanje sta bi bilo da nismo utekli na to crveno svetlo?. Moje licno misljenje je da vrlo lako ni ja sada ovo vama ovde ne bih pisao, jer da smo izasli iz autobusa sikali bi se sa Tircima kojih je bilo bas dosta, pomesali bi se sa njima, a posto nemamo brkove I posto smo skroz drugaciji od njih, mislim da bi previse gadno bilo za nas. Bili su naoruzani do zuba, a dobro je I poznato kako Turci sa nozevima barataju. Oni nisu kao Zabari da te izbodu malo po nogama samo da bi te izboli, nego Turcin bode sa ciljem da te ubije, sto vec imate kao primer sa njihovih derbija I naravno ovo novije, kada su ubili Lidsove navijace u Istambulu (bas Galatini) I odmah posle toga na super kupu su izboli I nekoliko Arsenalovih navijaca od cega je njih par bilo u kriticnom stanju.Posto smo prosli kroz to crveno svetlo I tu veliku ulicu ubrzo zatim smo stali pored nekih otvorenih prodavnica mesovite robe. Olesili smo te prodavnice, a vozac se usro sto smo toliko pokrali svega I svacega, ali je I on na kraju uzeo da njupa I pije... Nakrali smo ogromne kolicine pica, voca, lubenica, cokolada I drugih drangulija u izobilju... Bili smo I srecni jer je Zvezda izborila u onom grotlu 1-1, povoljan rezultat za revans. U autobusu smo kuntali jeli I pili. Turci I Bugari su nas standardno davili na carini, ali smo sve to prolazili uz veliko zezanje. Stizemo u Beograd I kud koji mili moji...

Brate Veljo dolazimo do zajednickog zakljucka, da se po pitanju tih zastava iz unutrasnjosti mora pod hitno nesto ciniti (pitanje bezbednosti, izgleda...). Ono sto si u proslom tekstu naveo, da bi oni (navijaci iz unutrasnjosti) trebalo da se jave po instrukcije po pitanju svega toga prvoj ekipi. Javiti se nece sigurno, jer prva ekipa Severa sama mora da pokrene obimnu akciju po pitanju toga (jer prva ekipa kosi a oni samo vodu nose, I to samo po nekada), eto na primer tokom ove pauze u prvenstvu koja nije nesto ni duga (da bi to na prolece izgledalo mnogo bolje I lepse). Ja sam na primer bio pre jedno mesec dana u NAAI-u na lazarevackom drumu-Cuarica. Da bi uradio na primer neko ekstra zastavu sa dimenzijama metar visine I metar sirine, kostace ga oko 28.5 eura (dubinsko utiskanje). Materijal zastave je kao na onim zastavama sto vise na jarbolima ispred nekih jacih firmi I predstavnistva (skoro neunistiv). Na primer zastavu tih dimenzija mozes da spakujes u dzep poput mobilnog telefona. Prosto covek ne moze da veruje kako je lagana. Inace otporne su na sve vrste nepogoda, supljikave su, dok su izradjene od posebnog materijala. U slucaju na primer kise, samo se malo protresu I sve je OK. Takvu zastavu dugacku citavih pet metara mozes da naguras u dzep od pantalona, a da ne govorimo kako lagano moze da se stavi u unutrasnji dzep kave jakne. Eto na primer kada bi se grupe iz unutrasnjosti upucivale na taj nacin izrade svojih zastava, strasno puno bi se smanjio rizik padanja zastava I u slucaju da ih nose ka stajgi kada se vracaju posle velikih meceva svojim kucama (necu ni spominjati koliko bi lepse izgledao nas Sever I same Delije koje stoje iza tih prelepih zastava). Znaci u celoj prici prilikom dolaska I odlaska sa stadiona, takvi navijaci iz unutrasnjosti bi izbegli velike ranceve koji bodu oci onima koji planiraju da ih otmu itd,itd... Pored toga oni bi se I na samim tribinama mogli ponositi zastavom koju nose I iza koje stoje. Za to sve ne treba preterano puno truda. Skoro 95% grupa iz unutrasnjosti donose ocajno lose zastave sto si I ti naveo Brate Veljo, tako da im to svima treba otvoreno I to pod hitno reci, jer one sto donose bolje I da ih ne donose. To sve treba brzo da se radi. Ekipa sada u pauzi sedne I pocne ti okretanje telefona od raznih nasih secija koje nam kvare izgled tribine I celokupan pokret "DELIJE SEVER"sa tim ruznim transparentima. Lepo im se kaze da taj transparent ne dolici nasem renomeu I da ga ostave u istoriju, ali ako zele da naprave TRANS za ponos, neka ga osmisle na CD-u (priprema), skupe kinte koliko treba za to I lepo budu upuceni u firmu poput spomenutog NAAI-a I sve OK (ja na primer volim brzo da resavam probleme, tako da bi ja vec sutra krenuo sa tim poduhvatom). Da ostavim ove zastave za sada na miru, mada bih mogao o svemu tome da pisem I dan I noc. Spomenuo si Brate Veljo I poboljsanje naseg Severa u smislu boljeg pevanja. I ja se slazem sa tobom. Zaslugom tom zapocetom velikom reorganizacijom Severa pred pocetak ove sezone, dosli smo do pristojnog kopa I vise nego odlicnog navijanja (dosta boljeg I oblacenja) itd,itd. Kao sto si I ti naveo, sada ne smemo da stanemo. Naravno da nema stajanja, idemo na drugu fazu udara za jos bolji Sever po pitanju svega. Od mene Brate Veljo za sada toliko, a nadajmo se da ce se jos nasih Delija ukljuciti u ovu raspravu za dobrobit Severa. CIAO!!!

поздрав брато, поздрав из Пловдив

надам се да ти биде интересно овоje инфо од Ботев Пловдив (Trakija кao je бил комунистечки назив клуба) вебсайт за утакмици Звезда-БПФК 1987 година.


transcopied from The Glas Newspaper, Oct 1987:

Citat:


В турнира за Купата на УЕФА през сезон 1987/88 г. съперник на БПФК е силният отбор на Цървена Звезда. В тогавашния състав на звездашите са редица футболисти, които по-късно през 1991 ще спечелят КЕШ – вратарят Стеван Стоянович, защитниците Рафик Шабанаджович и Марович, халфовете Драгиша Бинич и Робърт Просинечки. Освен тях в отбора по същото време играят звездите на югославския национал Драган Стойкович-Пикси, Митар Мъркела, Боро Цветкович и Милко Джуровски.

Първа 1/32-финална среща от турнира на УЕФА в гр. Белград.

Звезда: 1. Стоянович, 2.Кърджевич, 3.Марович, 4.Шабанаджович, 5.Милоевич, 6.Радованович, 7. Бинич, 8. Просинечки, 9.Цветкович, 10.Стойкович, 11.Джуровски .
БПФК: 1. Милан Каратанчев, 2.Трифон Пачев, 3.Славчо Хорозов, 4.Благой Блангев (74 – Иван Кочев), 5.Запрян Раков, 6.Марин Бакалов, 7. Тодор Зайцев (76 – Борис Хвойнев), 8.Георги Георгиев, 9.Ивайло Стойнов, 10.Петър Зехтински, 11.Атанас Пашев.

Голове: 1:0 Радованович (57); 2:0 Шабанаджович (60); 3:0 Цветкович (71).
Рефер: Петреску (Румъния); стадион "Цървена звезда" – 35 000 зрители.
Жълт картон: Радованович.

Първото полувреме е доста слабо откъм футболни достойнства, но картината през второто част е по-различна. "Звездашите" са амбицирани след загубата си в югославското първенство на свой терен от Риека, което не се е случвало в последните десет години. В отбора на Ботев се чувства липсата на продадените в Португалия и Кипър нападатели Костадинов и Пехливанов. В мача се открояват Пикси Стойкович и обявеният за най-добър млад играч на Световното за младежи до 20 г. в Чили и световен шампион оттам Робърт Просинечки. "Канарчетата" имат също свойте шансове. Още във 2-та минута Ивайло Стойнов удря напречната греда, а удари на Стойнов и Георгиев през второто полувреме са спасени с вещина от Стоянович.

=======================================

Втора 1/32-финална среща от турнира на УЕФА в гр.Пловдив.

БПФК: 1.Милан Каратанчев, 2.Иван Кочев, 3.Славчо Хорозов, 4.Благой Блангев (46 – Борис Хвойнев), 5.Запрян Раков, 6.Марин Бакалов, 7.Тодор Зайцев, 8.Георги Георгиев, 9.Ивайло Стойнов, 10.Петър Зехтински, 11.Атанас Пашев.
Звезда: 1.Стоянович, 2.Кърджевич, 3.Марович, 4.Радованович (74 – Комадинич), 5.Милоевич, 6.Кривокапич, 7.Бинич, 8.Шабанаджович, 9.Цветкович, 10.Просинечки, 11.Джуровски .

Голове: 0:1 Джуровски (37); 1:1 Пашев (56 – дузпа); 2:1 Георгиев (66); 2:2 Бинич (81).
Рефер: Германакос (Гърция); Голямата къща – 40 000 зрители.
Жълти картони – Пашев , Бинич , Кривокапич , Комадинич .

Както и в първия мач така и във втория , второто полувреме е доста по качествоно от първото. В герой на мача се превръща вратарят на гостите Стоянович, който спасява и безнадеждни топки. В 64-та минута Наско Пашев пропуска дузпа, а малко по-късно фрапиращ пропуск прави и Тодор Зайцев. Така "канарчетата" не съумяват да запишат победа срещу именития си противник и да възнаградят отличната си игра в този мач.



Тренерите след мача:

Иван Глухчев: "Задачата ни в този мач бе да не допуснем гол и да гоним победата. Голямото напрежение повлия обаче на играчите, а и лошият шанс ни попречи да реализираме толкова чисти голови положения. Показахме добър футбол срещу голям отбор, какъвто е Цървена звезда."

Велибор Васович: "Игра се джентълменски футбол. Пловдив има добър отбор и силни играчи като Зайцев, Георгиев, Пашев и Запрян Раков.


transcopied from The Glas Newspaper, Oct 1987:

Ovo mi je poslao navijac Boteva na privatnu poruku, na Delije netu. Tice se vec opisanog dvomeca izmedju Zvezde i tadasnje Trakije.

Pozdrav za Brata Velju!!! Evo I ja da kazem nesto po ovom pitanju. Vrlo je ocigledno, da je nas Sever iz dana u dan sve jaci I jaci, sto ce reci da se nikada ne treba zadovoljavati trenutnim stanjem. Sto se tice nasih prostora tu smo svetlosnim godinama odmakli ostalima I sada trenutno grabimo ka tom inostranom navijackom vrhu. Velika je steta sto smo ispali iz grupe KUPA UEFA, jer je to bila jos jedna velika prilika za nasu veliku promociju I jos veci uzlet. Ima vremena za sve to, jer se nadamo ulasku u tu ligu SAMPIONA od sledece sezone. Sto se tice tvoje konstatacije da sama organizacija na Severu sada, izgleda vise nego dobro, slazem se sa tobom. Kao sto si I naveo, da bi sve to izgledalo jos dosta bolje, potrebno je protresti jos neke stvari vezane za celokupan pokret DELIJE SEVER. Evo na primer trebalo bi pod hitno razresiti veliki problem oko zastava iz unutrasnjosti, koje se donose na velike meceve I koje na tim mecevima uvek padaju u grobarske ruke (jedna ili vise njih). Ili da ih u opste ne donose, ili da sva ta gomila zastava iz raznih gradova bude zatarabljena na Marakani, pa im se daju da ih okace na velikom mecu (ili nekom malom mecu ako dodju) pa ponovo katanac, ili u krajnjem slucaju neka druga resenja koja bi iznasli. Jos za kraj jedno zapazanje, da gostujuce navijacke grupe preterano komotno dolaze na Marakanu, kao na kakav izlet. Malo po malo I sve ce to doci na svoje mesto, jer ce mo svi zajedno resavati te sitne problemcice jedan za drugim, pri cemu ce mo doci do potpune perfekcije, kojoj smo vrlo blizu.

http://img230.imageshack.us/img230/3510/dsc001725zo.jpg
http://img230.imageshack.us/img230/9373/dsc001890pz.jpg
http://img230.imageshack.us/img230/6659/dsc001883nv.jpg
http://img230.imageshack.us/img230/7748/dsc002010yg.jpg

Ima li ko bolji???
Ima li ko jaci???