Messages

17.5.1987 godine, Stadion "Bilino Polje' u Zenici.
CELIK – C.ZVEZDA 1-2, sa pocetkom od 18,30 sati.
Gledalaca: 25.000
Strelci: 0-1 Bora Cvetkovic 41-vi minut, 1-1 Files 47-mi, 1-2 Musemic 83-ci.


Na ovaj mec u Zenici, krenuli smo rano ujutru sa zeleznicke stanice, tako da smo u Zenicu stigli jedno 3-ri sata pre pocetka meca. Nas je bilo 40-desetak, dok je prva grupa nasih, otisla jos nocas. Odmah po stizanju u Zenicu, krenuli smo ka stadionu uz nekoliko obostranih provokacija sa lokalnim stanovnistvom. Ubrzo stizemo na stadion, gde se pozdravismo sa ostalima, koji su u Zenicu stigli u ranim jutarnjim satima iz Beograda. Tu ispred stadiona Celika, pokupili smo lokalnim prodavcima skoro sva obelezja Celika (salove, kape, zastave...) I u tom stampedu smo ih cepali I skrivali. Murija je brzo reagovala, tako da je pola nasih pohapseno, a pola je pobeglo. Pohapseni su odvedeni u SUP Zenica, gde su im napisane prijave. Poceli smo polako da uazimo I na stadion, jer se priblizavao I pocetak meca. Inace navijaca Zvezde je bilo dosta iz Sarajeva, Zenice, Doboja itd, itd... Ovaj mec je bio u zategnutoj atmosveri celo vreme, jer su navijaci iz Zenice-Robijasi, najavljivali mesecima osvetu, posto su na predhodnom mecu u Beogradu bili prebijeni od strane nasih "RED DEVIL'S"-a, pri cemu su im uzeti I transparenti. Posto smo skoro svi usli na sektor "Sever", navijaci Celika su se pojavili u prolazu ka njihovoj tribini-Istok, sa skandiranjem: HOCEMO OSVETU, HOCEMO OSVETU... Mec je poceo, a atmosvera na stadionu je bila sjajna. I mi I navijaci Celika, pruzali smo izvanrednu podrsku svojim ekipama. C.Zvezda je redjala sansu za sansom I na kraju je I povela u 41-vom minutu, golom Bore Cvetovica. Gol Cvetkovica je bio fantastican, jer je lopta uletela u same raslje. Kakav smo samo talas posle gola napravili, a koskanja sa navijacima Celika okolo nas, se jos zesce rasplamsalo. U nadoknadi prvog poluvremena Celik je izjednacio, golom Filesa, tako da je na stadionu Celika nastala prava erupcija odusevljenja. Ceo stadion je s'kandirao CELIK, CELIK... Sa ovim rezultatom je I zavrseno prvo poluvreme ove utakmice. Nasoj Zvezdi je bio potreban svaki bod u trci za Kup Uefa. Postojala je velika mogucnost, da se C.Zvezda po prvi put ne plasira u neki od Evro Kupova. Pocelo je I drugo poluvreme, ali ovoga puta, sa velikom ofanzivom Celika I odbranom C.Zvezde. Zvezda je iz kontri pravila dosta dobrih sansi, a lopta nece u mrezu, pa nece. Velibor Vasovic je malo hteo da stisa atmosveru I velike napade Celika, sa laganom izmenom Mitra Mrkele. Mrkela je bas polako izlazio sa terena, sto je iritiralo vatrenu Zenicku publiku, koja ga je gadjala svim I svacim. Kada je bio blizu klupe, Mrkelu je pogodio jedan od predmeta, tako da je Vasovic burno protestovao kod delegata I sudije. Vasovic je u svemu tome I uspeo, jer je stisao napade Celika, tako da je ubrzo sevnula I Zvezdina vise nego odlicna kontra za 2-1. Piksi nabacuje Musemicu loptu koja je malo odskocila od zemlje, a ovaj je zavali pod same raslje za 2-1 I urnebes u nasem kopu. Bio je to 83-ci minut utakmice. Odmah po postizanju tog gola, nekih 4-5 minuta posle, jedan navijac Celika je neprimetno dosao sa istoka I usao na nas sektor. Usao je normalno na kapiju od naseg sektora, jer je bio sam kraj meca, tako da su sve kapije na stadionu bile otvorene. Prisao je dole gde su bile okacene Zvezdine zastave I pripalio Zvezdinu zastavu "ZENICANI". Odmah posto smo to primetili, svi smo skocili, ne bi li ga uhvatili I ugasili zastavu. Murija ti u tom trenu, zestoko udari po nama, kao I mi po njima, s'tim sto je bilo I velikog koskanja I sa navijacima Celika koji su bili okolo nas. Ugasismo nekako zastavu, a I tenzija na tribini se malo stisala, jer je mec zavrsen pobedom Zvezde. Igraci su otpozdravili nas sektor. Zvezda je uzela kapitalne bodove pred odlucujuci mec u Zagrebu sa Dinamom. Stadion se brzo praznio, dok je murija na tribinama nas dvadesetak legitimisala, zbog napada na njih na tribinama, pred kraj meca. Svi navijaci Zvezde su vec uveliko otisli sa stadiona, a nas je murija tek onda pustila. Tu ispred (stadiona I hotela) culi smo da su se navijaci Celika, raspodelili po gradu u grupe, ne bi li nas iznenadili I napali. Posto smo se o svemu dogovorili, polako smo krenuli ka stajgi, naravno bez ikakvog obezbedjenja. Bilo nas je oko 25-t, jer nas je njih nekoliko sacekalo ispred stadiona, dok nas murija nije pustila. Odmah smo se tu poceli naoruzavati, sa svim I svacim I uz veliki oprez, krenusmo smelo napred. Prolazili smo ulicom pored lokalne recice I nedugo zatim, naletosmo na jednu njihovu grupicu, koja je trazila nas. Ne cekajuci ni casa zaleteli smo se na njih. Poceli su da beze po ulazima od neke-ih zgrada, jer smo ih u tom naletu zestoko zasuli sa flasama I kamenicama. Dvojica nisu bila toliko brza, pa smo ih sustigli I malo pomazili, sa nogama I stanglama. Nikakva murija I slicno ni blizu. Ubrzanim hodom, onako sa onim stanglama hitamo ka stajgi, gde prolazimo pored nekih kafica, odakle nas ljudi gledaju sa cudjenjem. Ubrzo stizemo na stajgu gde su vec bili neki nasi, ali smo iz grada ocekivali jos nasih. Posedali smo tu na stajgi I prepricavali o vec odigranom na stadionu, kao I na samim ulicama Zenice. Jedna solidna grupa Robijasa se odjedanput pojavi na stajgi. Jedan od njih rece: ovo su sigurno Beogradjani. Odmah smo svi skocili I pojurili smo ih. Svi su poceli da beze, ali su naleteli na muriju koja je tu odmah u blizini bila skrivena I koja je neke od njih I uhapsila, jer su bili naoruzani sa raznim predmetima. Opet smo tu posedali, a uskoro je I voz trebalo da stigne. Samo sto smo seli ugledasmo tri nasa, koji su pridrzavali jos jednoga, koji nije mogao sam da hoda. Pitali smo ih sta je bilo? Rekli su nam da su ih u gradu napali navijaci Celika I da su njega bas zestoko pogodili sa onom kamenom kockom. Oni su se sa navijacima Celika kojih je bilo dosta vise, pesnicili I sutirali, sve dok se oni nisu razbezali, jer se pojavila u tim momentima I murija(plaseci se da ne budu pohapseni). Kritikovali smo ih sto nas nisu sacekali ispred stadiona, da zajedno podjemo na stajgu, jer bi sigurno bezbednije do nje stigli. Kako su mogli da prodju, dobro su prosli, jer ih je bilo samo cetvorica. Odmah zatim stize voz I pravac Beograd.

NOVI SAD: April 1988
Vojvodina-C.Zvezda 0-1
Strelac: Radovanovic 90-seti minut.
Gledalaca: 25.000

Na ovom mecu u Novom Sadu, Zvezda je vodila mozda I odlucujucu bitku za titulu. Na ovaj mec u Novom Sadu iz Beograda nas je doslo strasno puno. Odmah po dolasku u Novi Sad rastrkali smo se svi po gradu na klopu, pice I ostalo zezanje. U jednom od kafica su se pobili izmedju sebe "Red Devilsi", tako da su sve unaokolo isprevrtali I izlupali... Na ulazima na stadion bio je malo stroziji pretres, a izmedju ostalog, uzimali su svakome salove, zastave I ostale transparente inostranih klubova. Na samom stadionu, bilo nas je sacuvaj Boze, tako da je Zvezda imala podrsku kao da igra u Beogradu, sto naravno I nije neko iznenadjenje kada nas klub igra u Novom Sadu. Na onoj suprotnoj tribini je bilo nesto malo navijaca Partizana koji su jeli malo govna (beznacajno) itd, itd... Prvo poluvreme je zavrseno 0-0 tako da je neizvesnost rasla. Od samog ulaska na tribine bilo je velikog sibanja sa murijom, a jos zesce je bilo pocetkom drugog poluvremena kada smo zapalili veliki broj baklji I dimnih kutija. Utakmica je u tim momentima bila prekinuta, tako da je stigla jos veca gomila murijasa koji su uleteli na nasu tribinu pri cemu je izbio veliki obracun. Oni su na nas udarili svom snagom, a isto smo I mi ucinili prema njima, tako da je na tribini bio opsti haos. Inace na severnoj tribini stadiona u Novom Sadu su u to vreme bili I drveni podmetaci preko betona onako neucvrsceni, na koje se moglo sesti, a sto smo mi sve izlomili, I iskoristili u tom velikom okrsaju sa murijom. Oni su imali pendreke, a mi jos duze mocice od tih podmetaca za sedenje. Tih podmetaca nije bilo mnogo, ali ono sto je bilo , lepo smo iskoristili. Tuca je bila bas krvava, jer je bilo I sa nase I sa njihove strane krvavih I izlupanih. Masa je bas bila pobesnela zbog niza njihovog bezpotrebnog I preterano agresivnog nastupa prema nama, sto ispred stadiona, sto na samim tribinama. Murijasi koji su uleteli u tu pobesnelu masu nisu se ni malo dobro proveli, jer je bilo zestokih udaraca od kojih su poneki padali po tribini. Posle nekog vremena se smiri situacija, naravno uz veliku napetost I hapsenja, tako da je mec nastavljen. Utakmica se polako blizila kraju, a I dalje je bilo 0-0. murija je jos dva, tri puta intervenisala, dok smo mi uz nevidjeni huk bodrili nasu C.zvezdu. Priblizio se kraj meca I vec je bio 90-seti minut, tako da je dosta navijaca izaslo sa stadiona, a ono, ostadose samo naj verniji I ono Zvezda postize pogodak. Radovanovic je dao gol za veliko slavlje I dva boda prednosti na tabeli u borbi za titulu. Posto je sudija odsvirao kraj meca, podelili smo radost sa igracima Zvezde. Posto smo izasli van stadiona, formirali smo nepreglednu kolonu I uz pesmu smo krenuli ka stajgi, a u istom raspolozenju I ka Beogradu.

PS- Brate Kizo potrudicu se da odkucam i postavim gostovanje u Zenici, kao i ono makljanje u Osijeku, sa isto tako zanimljivim slikama iz novina. U vezi ove price u Novom Sadu, istog momenta, saljem ti par zanimljivih slika iz jednog ilustrovanog lista, da bi ih postavio ovde pored ove price.

Evo izvestaja sa naseg gostovanja u Splitu 1989 godine.

HAJDUK – C.ZVEZDA 2-1 pred 40.000 gledalaca.

Na ovo gostovanje u Split posli smo svi organizovano, uz nekoliko odrzanih sastanaka, tako da je bilo sve dogovoreno I dobro organizovano. Putovali smo svi preko ferijalca (sa ferijalnim knjizicama grupno).Skupljali smo se polako na stajgi I stadionu, a pred sam polazak vozom Beograd-Split u 20,30 casova, bilo nas je blizu 500. Putovalo se dugo, a u vozu je bio pravi haos od guzve, jer je jos trajala turisticka sezona, tako da se kroz hodnike nije moglo prolaziti. Kolika je bila guzva svi smo skoro na jednoj nozi stajali, ali nas to nije omelo da se salimo I prepricavamo dogadjaje sa ranijih utakmica itd, itd... Medju nama u vozu je bilo I par Grobara. Ujutu smo stigli u Knin gde je vladala prava festa povodom naseg dolaska. Svi smo klicali Zvezdi I Srbiji. Dogovor je bio da se u Kninu malo odmorimo pa onda nekim sledecim vozom krenemo ka Splitu. Medjutim I pored velikog umora, resili smo da odmah krenemo u Split ne bi li se obracunali sa Torcidom. Kada smo se vec priblizili Splitu to jest na jednoj stanici periferije, kada je voz polako krenuo sa nje I odmakao jedno stotinak metara, iza jednog teretnog voza, pocese da lete kamenice ali nije bilo nista strasno jer kamenice nisu bile velike. Pri tome ni jedno staklo nije puklo, niti je neko bio povredjen. Mi smo odmah ukocili voz, ne bi li ih uhvatili, ali su se oni razbezali. Usput pri svakoj stanici smo im jebali sve od reda, a I zadnji vagon je bio u plamenu, I sav ispisan Srpskim I ostali parolama vezanim za Hrvate. Kada smo stigli u Split, izasli smo iz voza sa pesmom Djurdjevdan, a cekao nas je jedan odred milicije prilikom cega su nas snimali kamerom. Tamo na ulici su bili I clanovi Torcide sa kojima smo se malo prepucavali. Mi smo hteli da idemo pesaka do stadiona, ali nas je murija potrpala u autobuse. Busevi su polako krenuli, a bili smo u dva prepuna duplaka. Izasli smo na ulicu uz solidnu pratnju murije, ali se samo cekalo kada ce nesto izbiti. Kada smo vec stigli ispred rive, pocese da bacaju kamenice na nas. U tom momentu na prednja vrata istrcava Crvko a odmah zanjim I Ciga koji mu je pritrcao u pomoc jer je posle jednog udarca od strane Torcidasa pao na plocnik. Inace Crvko je bio pijan kao zemlja. Svi ostali smo bili zarobljeni u autobusu. Dosta murijasa je stajalo na troje autobuskih vrata, ne dajuci nam da izadjemo napolje, tako da je pocelo razbijanje prozora rukama I nogama I za kratko vreme ti mi iskocismo na plocnik ulice, dok je autobus bio komplet demoliran. Onaj prvi nas autobus je odveden u nepoznatom pravcu, dok smo mi iz ovog, gde je bila vecinom prva ekipa, izasli kroz razbijene prozore na ulicu I zapoceli tucu, I svi smo pobesneli, jer je Crvko lezao na plocniku. Torcida I gradjani Splita su se izmicali, jer su uvideli da smo nacisto poludeli. Inace iz obliznjih restorana su cak I kelneri izlazili da se biju. Uz veliku molbu splitske policije, usli smo u demolirani bus I polako posli, mada smo I u tom slucaju hteli da krenemo ulicom pesaka. Kada smo malo odmakli od rive, Torcida je ponovo pocela da baca kamenje na nas. Izleteli smo svi iz busa, a oni kroz neki parkic svi pobegose, tako da vise nisu isli za nama. Usput su nas neki Englezi slikali, a ostali turisti I lokalni gradjani su nas posmatrali sa velikim cudjenjem. Na kraju stizemo u veliki sljakani krug splitskog SUP-a, do naseg prebacivanja na stadion. Bila je velika vrucina, a mi I zedni I gladni. Sedeli smo u demoliranom busu I ispred njega, a sto se busa tice, on je bio bez skoro I jednog prozora, mozda jedan,dva citava. Autobus je skroz demoliran, a samo pre par sati je bio glanc nov. Naculi smo tu od murijasa da je onaj drugi bus sa nasim navijacima, izolovan u nekom kaficu Popaj. Tu ispred glavnog SUP-a gde smo mi bili svasta se desavalo. Ovi iz Torcide su celo vreme kruzili oko nas, sa kolima, motorima ili nas sa vece udaljenosti pomatrala, jer je murija sve u blizini rasteravala. Murija je pokusavala I da nas hapsi pa je dolazila u situaciju, da im neki od nasih prete da ce se iseci ziletima po venama u slucaju da im murijasi pridju. Murijasi su im prisli, a ovi su se isekli po venama, tako da su zavrsili na klinici. Murija je inace bila u velikom strahu da opet ne nacinimo neki belaj, jer su uvideli da smo skroz sasavi I slozni pod parolom: SVI ZA JEDNOG, JEDAN ZA SVE. Zezali smo se tu na sljaci I provocirali ove iz Torcide. Zahtevali smo od murije da nam ispune razne zahteve. Trazili smo da jedemo, pijemo vode, da nas puste da idemo u grad, da idemo sami na stadion I razne druge stvari. U jednom momentu je nas dosta posedalo u onaj izlupani autobus, a Celzi je seo za volan, otkocio autobus I krenuli smo na leru. Namera nam je bila da ga upalimo, pa da zbrisemo ali je sporo isao na leru, pa je murija brzo intervenisala I sve nas izbacila iz autobusa. Murijasi su odmah poceli da prave plan kako da nas se sto pre otkace sa tog platoa I prebace na stadion. Na nase insistiranje da idemo pesaka na stadion nisu hteli ni da cuju, pa su napravili plan, da nas u grupama prebace u maricama. Poredjali su nekoliko marica, I u nekoliko tura nas prebacise sve na stadion. Bili smo ispred stadiona I ukrstili se sa onom nasom grupom iz drugog busa koja je bila u tom kaficu Popaj. Odmah je tu nastala I razmena podataka u vezi proteklog dogadjanja. Ovi iz drugog busa su svi pricali da su napravili haos I da su demolirali taj kafic Popaj u kojem su bili, I da su pravili jos problema okolo. Tu ispred stadiona je bilo I privodjenja kao I raznih sranja u okruzenju murije. Bilo je I natezanja oko ulaznica, posto nismo svi imali lovu. Oni su na kraju sve pustili unutra na tribine, brze bolje da ne bi doslo do kakvih problema. Murija nas je dobro pretresla na ulazima. Posto smo usli na stadion odmah je pocelo medjusobno provociranje izmedju nas I Torcide, kako na samom stadionu, tako I sa ovima koji su obilazili oko stadiona. Murija na tribine pusti I nekog njihovog, da nam valja pljeskavice. Uneo Cova puno pljeskavica, I nabio neverovatnu cenu (nenormalnu). Neko ko je imao puno love je I kupio, ali nas par se u medjuvremenu dogovorismo, da mu sve to prevrnemo I pokupimo pljeskavice. A tako ti to I bi. Posto je Cova prolazio I pored nas da nam nudi pljeskavice, mi mu sve ono prevrnusmo I razgrabismo onu gomilu pljeskavica po tribini. Poceli smo brzo da ih jedemo I naravno sve ih I pojedosmo. Murija je posle toga malo hapsila, pa smo se skrivali po guzvi, pa ko se izvukao, izvukao se. Ko je pao, pao je ali naj glavnije je bilo to, da smo se neocekivano dobro najeli. Stadion se polako punio, jer se priblizavao pocetak utakmice. Na stadionu se skupi 40.000 ljudi dok si udario dlanom o dlan. I nasa tribina se super dobro pounila pored nas I sa navijacima iz Knina, Benkovca itd, itd... Bilo nas je stvarno puno, tako da smo super navijali I parirali Torcidi. Oni su bili strasno napaljeni, jer je ceo dan I na splitskim radio-talevizijskim stanicama podgrejavana atmosvera obavestenjima kako smo demolirali pola Splita pre podne I u toku dana itd, itd... Zapalili smo I jednu kolicinu baklji sto smo uspeli da prenesemo, tako da je slika bila jos bolja uz onu svu brojnost koju smo posedovali, negde 1.500 do 2.000. Torcida je takodje napravila veliku bakljadu, a koliko su baklji imali svojim navijacima na Severu su ih dobacivali iz nekih velikih kutija. I oni I mi smo super navijali tokom citave utakmice. Imali smo I stalne carke sa ovim njihovim navijacima sa Zapada, jer smo bili blizu njih. Provocirali smo ih I gadjali sitnim predmetima, dok su I oni pokusavali da uzvrate. Penili su , jer smo im celo vreme jebali sve po spisku. Inace Zvezda je po tradiciji izgubila od Hajduka rezultatom 2-1. Zvezda je povela, Hajduk izjednacio I na kraju u zadnjim minutama meca golom Boksica dali taj pobedonosno pogodak. Bili smo razocarani porazom Zvezde, dok su ovi Torcide I ostali navijaci Hajduka bili odusevljeni pobedom, tako da se stadion tresao od povika beli, beli I veceras je nase vece... Stadion se ispraznio, dok se Torcida skupila u zelji za obracunom, za sta smo I mi bili radi, ali murija je sve okolo rasterivala, I posle nekog vremena su nas prebacivli gomilom marica u predgradje Splita, I potrpala u voz za Beograd. Brzo su to I efikasno odradili, tako da su nas bez problema I nekih incidenata kasirali za Beograd, tako da su napokon mogli da odahnu. Inace u Splitu su se iznenadili koliko nas je doslo iz Beograda, I koliko nas je bilo na stadionu. Stigli smo u Beograd ujutu bez problema uz naravno usputne provokacije, carke, kradje itd, itd... Utuceni zbog poraza, ali srecni zbog naseg orgijanja po ulicama Splita, razisli smo se uz pokupovanu dnevnu stampu, sa obliznjih kioska, zeleznicke I autobuske stanice. Eto Braco Delije to bi mu bio taj Split 1989 godine...

SPARTAK – CRVENA ZVEZDA 1-1 1986 godine. Evo I novinskog izvestaja.


Posle utakmice SPARTAK – C.ZVEZDA

N A V IJ A C I, I PA K, D I V LJ A L I

SUBOTICA,19 – Ovde je kasno sinoc potvrdjeno da je pruzni radnik Istvan Cernjei, koji se nalazio na radnom mestu kod strazare broj 81, preksinoc zadobio teske povrede po telu I prelom leve ruke. Njega su, kako smo obavesteni, zasuli pivskim bocama navijaci Crvene Zvezde koji su se vracali u Beograd nocnim vozom.Istvan Cernjei odmah je prebacen u bolnicu gde se jos uvek nalazi. Pre ovog dogadjaja Zvezdini navijaci, a bilo ih je oko 500 do 600, pokusali su posle utakmice da se masovno okupaju u gradsoj fontani u cemu su ih sprecili radnici MSUP-a. U subotickom SUP-u isticu da su uhapsena I trojica navijaca, koji su kamenicama ispratili Zvezdine igrace. Istina, niko nije povredjen, ali navijaci Spartaka bice prekrsajno kaznjeni. Recimo da navijaci oba tima, a bilo ih je na gradskom stadionu preko 25.000, nisu pravili nikakve ekscese tokom utakmice I korektno su navijali za svoje ljubimce. Dogadjaji posle utakmice iznenadili su I ogorcili ljubitelje sporta jer se ne pamti kada se nesto slicno dogodilo posle fudbalske predstave u Subotici.

Evo na primer mi u Splitu 1987/88 na utakmici Hajduk-C.Zvezda 2-2 gledalaca 35.000.Iz Beograda smo vozom krenuli u pola devet uvece I bilo nas je tacno 29.Jedan deo je trebalo da dodje na samu tekmu posto su bili na moru(Hrvatsko primorje).Posto je bila turisticka sezona voz je bio krcat turista(avgust mesec) sto nam je I odgovaralo posto dosta nas nije imalo karte.Solidno smo se smestili I voz je krenuo na vreme.Posle 13-tak sati stizemo u Knin negde u jutarnjim satima.Izasli smo u Kninu.Tu su se ukrstali vozovi,tako da smo neke Dinamovce spazili u tom drugom vozu koji je iz Splita isao za Zagreb.Isli su na Dinamovu utakmicu.Malo smo ih sutnuli I odmah se stvorila murija.Odlazimo ka centru gde nam par Kninjana donosi nesto za klopu.Isli smo tu na neku reku I kupali se(hladnija od leda).posle toga se u grupama razbijemo po gradicu.Pili smo u kafanama I kaficima,isli na tvrdjavu...Skupili smo se u zakazano vreme ocekujuci voz za Split.Tu na stajgi neocekivano naidjose par lokalnih Torcidasa.Izlupasmo ih onako zaprepascene,dok im uzesmo par kupovnih transparenata I sve ih odmah icepasmo.Usli smo u voz koji je krenuo ka Splitu.Nekoliko nas se jedva provuklo bez karata na toj deonici.Na samom ulasku u Split(u Kastelima) su nas malo kamenovali ali nista posebno.Ulazimo na glavnu stajgu I izlazimo na ulicu I krecemo se rivom.Niko nas iz Torcide nije cekao jer je I tekma za 40-setak minuta trebala da pocne.Za svaki slucaj su jednog ostavili da isprati I ovaj voz I da ih obavesti koliko nas je doslo iz Beograda(ako smo dosli).Sve nas je prebrojao I otrcao da javi ovima na tribini.Murije u Splitu brate mozes da vidis samo na razglednici,sto se nas tice nama I nije potrebna,ali mozete da zamislite sta bi sve sa njima I ostalima bilo u Beogradu da je tako.Beograd glavni grad.Svaka susa dodje I ne sme dlaka sa glave da mu fali.Idemo dalje.Krecemo se glavnom ulicom ka stadionu Poljud kao ratnici podzemlja.Usput smo pevali Zvezdine I Srpske pesme uz dosta verbalnih duela sa gradjanima I velikim kolonama navijaca Hajduka.Dosli smo na stadion bez nekog veceg incidenta.Da podsetim da je iz Knina sa nama krenuo samo jedan Kninjanin,dok su svi ostali navijaci Zvezde sa tih prostora dosli sopstvenim prevozom...Na stadionu fantasticna atmosvera uz dosta verbalnih carki sa ovima na Zapadu. Nekoliko puta smo se zaletali na njih,dok smo ih non stop gadjali kao I oni nas.Dogovorili smo se da izadjemo pola sata ranije da bi stigli na poslednji voz za Beograd,dok bi sledeci bio tek sutra.Pratimo poslednji Zvezdin napad I gle cuda penal za nas.Piksi sutira I pogadja mrezu Hajduka za 2-2 (bio je to na kraju I konacan rezultat).Posle postignutog gola pravimo talas I polako izlazimo(Zvezdasa bilo par stotina na tribini) ispred stadiona.Nihov kurir otrca ka severnoj tribini da im javi da smo mi iz Beograda izasli.Bilo nas je tacno 55.Vec se smracilo I krecemo ka obliznjim zgradama,gde smo se naoruzali do zuba sa mocugama izlomljenim sa drveca ispred tih zgrada...E onda pocinje haos.U brzom hodu lomimo sve zivo.To je bila ulica tacno na spram one sto smo dosli na Poljud.Lupamo vozila koja su bila parkirana u ulici I gazimo preko njihovih krovova I hauba napadajuci ljude koji su nailazili I koji su sedeli po terasama.Taman kada smo izbili blizu rive pun kamion sa lubenicama smo rastrgli I sve su lubenice otisle niz put.Malo nize momak udara ustasu na motoru(kros) tacno nogom u grudi u velikom pokretu.Covek pada sa motora,dok motor onako sam jos 50-setak metara ide dok se nije zakucao u izlog(meni se cini neke robne kuce)Ulazimo na rivu I idemo njenom sredinom punom kao sibica I u naletu udaramo koga stignemo pri tome je bilo po navodima policije I otetih zlatnih ogrlica kao I nekih drugih vrednih stvari.Par ljudi je uhapseno,dok se nas par izvuklo na foru da nemamo licne karte jer smo maloletni I to je na jedvite jade proslo(a bili smo svi punoletni).Ovi sto su bili uhapseni su odvedeni u pritvor,gde su osudjeni na po15-30 dana zatvora.Ubrzo zatim stize I koja stotina ovih iz Torcide tako da poce veliki obracun kamenicama.Bili smo na prvom peronu ispred voza za Beograd(kasnio je zbog murije koja nas je hapsila) I imali smo puno kamenica pored sebe pa smo ih u nekoliko navrata odbili.Bili smo u velikoj manjini I znali smo da im nikako ne smemo dopustiti da se probiju do kamenica na kolosecima pa smo ih sa njima zestoko zasipali.Voz naprasno krece,a mi utrcavamo u njega I pravac Beograd.Kakvih je tu samo faca sa  Severa bilo, ma u vatru smo smeli da udjemo.

Pred odlucujuci mec u Zagrebu (ko ce u kup Uefa) Dinamo-C.Zvezda 1-2 sezona 1986/87...

Odrzan je sastanak navijaca C.Zvezde kojem sam I ja prisustvovao. Sastanak je odrzan u bastici kod sljakanog terena. Tu basticu I pljeske u kamp kucici drzao je trenutni golman Zvezde Davidovic. Po pitanju tog Zagreba smo se do tancina sve dogovorili, ali je pao dogovor I oko jos jedne stvari. Dogovorili smo se da na sledecoj utakmici na Marakani odmah posle Zagreba, protiv Zelje 6-1 35.000 gledalaca, kop sa Severo-Istoka pomerimo skroz na suprotnu stranu Severa, na blok do Severo-zapada . Posto se masa protiv Zelje nakupila krenuli smo ka tom pomeranju ljudi, ali smo zastali negde kod onog tunela ispod severa, utvrdivsi da je tu negde po sredini I najbolje.

PS- Posto je u pitanju jedan vid akcije, ubacujem ovaj mali tekst i pod ovaj topik.

Sezona 1986/87 prvo kolo prolecnog dela prvenstva Jugoslavije.

CRVENA ZVEZDA – PRISTINA 0-0 pred 35.000 gledalaca...

Na premijernoj utakmici prolecnog dela prvenstva na Marakani skupio se veliki broj navijaca Crvene Zvezde(preko 35.000). Crvena Zvezda je imala uspesne zimske pripreme-turneje po Engleskoj, Belgiji I Francuskoj. Na toj turneji su pobedili cak I Manchester United na Old Trafordu pred 25.000 gledalaca, golom Jankovica. Navijaci Manchestera su posle tog meca burnim aplauzima ispratili igrace C.Zvezde u svlacionice, dok su im ovi otpozdravljali. Svi prisutni na stadionu su se nadali kanonadi golova protiv Pristine, ali od toga nije bilo nista. Po zavrsetku meca igraci su ispraceni u svlacionice zestokim protestima I zvizducima. Inace na tom mecu je bila I grupica siptara na Severu do samog Zapada,(ne klasicni navijaci, nego oni sto su rintali po Beogradu) koji su se povremeno oglasavali I navijali za Pristinu, uz ogromno obezbedjenje murije. Mi smo u nekoliko navrata kretali ka siptarima sa tadasnjeg kopa na Severo-Istoku, ali je to komunisticko obezbedjenje tada bilo isuvise veliko. Inace tokom celog tog meca na Severnoj tribini je bila vise nego napeta atmosvera uz razne skandirane slogane, za koje se tada odmah islo na izdrzavanje zatvorske kazne u Padinskoj Skeli.

Sezona 1986/87 (prolece) C.Zvezda – Sarajevo 2-3 pred 8.000 gledalaca.

STRELCI:
1-0 Radovanovic 32-gi minut, 2-0 Piksi Stojkovic 36-ti (penal), 2-1 Nedic 60-ti, 2-2 Jakovljevic 64-ti (penal), 2-3 Jakovljevic 85-ti (penal)...

Razocarani ispadanjem iz polu finala Kupa Jugoslavije samo pre par dana na Marakani, od Hajduka 0-1 u regularnom toku, I onda poraz na penale 5-6, navijaci C.Zvezde su dosli u vrlo malom broju na utakmicu protiv Sarajeva. Bili su svi razocarani jer je Zvezda taj prvi mec u Splitu dobila sa 2-1. Bilo kako bilo svi koji su dosli taj dan na Marakanu, ocekivali su od ove utakmice sa Sarajevom pocetak serije pobeda. Na Severu do Istoka se napravio solidan Kop I pocelo se sa navijanjem. C.Zvezda je nosena nasom podrskom dobila prvo poluvreme sa 2-0 I gotovo svi na stadionu su bili sigurni da ce mo osvojiti dva boda, I zapoceti pobednicki niz. U drugom poluvremenu na stadionu pravi "SOK". Sarajevo postize tri gola I pobedjuje sa 3-2. Odmah su se pocele vrteti price, da Zvezda vraca bodove Sarajevu itd, itd... Igrace smo sa terena ispratili gromoglasnim zvizducima I velikim negodovanjima. Razisli smo se kucama u nadi da ce ta pobednicka serija, vec jednom krenuti.

Pred odlucujuci mec u Zagrebu (ko ce u kup Uefa) Dinamo-C.Zvezda 1-2 sezona 1986/87...

Odrzan je sastanak navijaca C.Zvezde kojem sam I ja prisustvovao. Sastanak je odrzan u bastici kod sljakanog terena. Tu basticu I pljeske u kamp kucici drzao je trenutni golman Zvezde Davidovic. Po pitanju tog Zagreba smo se do tancina sve dogovorili, ali je pao dogovor I oko jos jedne stvari. Dogovorili smo se da na sledecoj utakmici na Marakani odmah posle Zagreba, protiv Zelje 6-1 35.000 gledalaca, kop sa Severo-Istoka pomerimo skroz na suprotnu stranu Severa, na blok do Severo-zapada . Posto se masa protiv Zelje nakupila krenuli smo ka tom pomeranju ljudi, ali smo zastali negde kod onog tunela ispod severa, utvrdivsi da je tu negde po sredini I najbolje.

Jesen 1985 godine C.Zvezda-Lingbi Danska 3-1 pred 30-35.000 gledalaca u drugom kolu Kupa Kupova...

Strelci za Zvezdu: Sugar, Nikolic I Djurovic...

Posle velikih peripetija oko Miralema Zjaje, Zvezda se napokon sastala u drugom kolu Kupa Kupova sa Lingbijem iz Kopenhagena. Na dan odigravanja ovog meca vreme je bilo vrlo tmurno, pravo jesenje. Na ovaj mec sam sa drustvom stigao malo ranije, tako da smo se malo ispred Severne tribine zezali sa sibicarima, koje smo posle toga oterali sa stadiona. Masa je pocela ubrzano da se skuplja, jer se polako I pocetak meca priblizavao. C.Zvezda je dobila mec sa 3-1, a navijanje je bilo super dobro. Pevale su se razne pesme, pocev od Zvezdinih pa do Tamo daleko itd, itd... tokom samog meca svaki Zvezdin napad, sanse I golovi, propraceni su velikim hukom sa Severne tribine. Po zavrsetku meca igrace smo ovacijama ispratili u svlacionice uz povike: IDEMO DALJE... Na ravans utakmici u Kopenhagenu pred 10.000 gledalaca (od toga 5.000 bilo nasih gastosa) C.Zvezda je prvo poluvreme gubila sa 2-0 sto je bio pravi sok za oko 5.000 navijaca C.Zvezde na stadionu, a jos vece iznenadjenje I razocarenje za nas pored radio prijemnika. U drugom poluvremenu je doslo sve na svoje mesto posto je nasa C.Zvezda dala dva gola za 2-2 I prolaz u trece kolo Kupa Kupova.

CRVENA ZVEZDA – AARAU 2-0 18.9.1985 u prvom kolu Kupa Kupova pred 45.000 gledalaca...

Posto je C.Zvezda osvojila Kup Jugoslavije stekla je pravo ucesca u Kupu Kupova. Za protivnika u prvom kolu ovog takmicenja je dobila Svajcarskog predstavnika AARAU iz istoimenog grada. Ovaj klub je inace bio drugoligas, pa onda upada u prvu Svajcarsku ligu I iste godine osvaja I Kup te zemlje, tako da je na taj nacin I stekao pravo ucesca. Toga dana kada sam sa drustvom kretao ka stadionu bile su primetne kolone navijaca C.Zvezde iz citave zemlje koje su se slivale ka stadionu. Posto se priblizavao pocetak utakmice I posto se sa Severa orio neodoljivi HUK, resili smo da udjemo. Odmah po ulasku natrcim na nekoliko momaka iz prve ekipe sa lepim kacketima I nekim drugim drangulijama FC AARAU. Rekli su mi da su se iznenada pojavila dva autobusa sa navijacima AARAU-a (nismo ni ocekivali da ce doci), tako da su ih napali I otimali im sta god su stigli od transparenata. Nisam mogao lako da prezalim sto nisam bio prisutan kada se to desilo. Na samom stadionu se okupilo preko 45.000 ljudi tako da je od samog pocetka bila dobra atmosvera I odlicno navijanje. Zastave su bile pokacene sa natpisima gradova I mesta odakle su navijaci Zvezde dosli. Utakmica je zavrsena pobedom C.Zvezde sa 2-0 uz vrlo slabu igru, tako da su sutradan u novinama bili hvaljeni navijaci C.Zvezde za izvanrednu podrsku koju su pruzili igracima Zvezde. Inace Svajcarci su dali auto gol, dok je drugi dao Bosko Djurovski. Ono malo Svajcarskih navijaca sto je doslo, bilo je smesteno na zapadnu tribinu I jedva su se primecivali. Posto je Zvezda u revansu igrala 2-2, prosla je u drugo kolo, ali tek tada nastaju veliki problemi. Miralem Zjajo koji je iz Iskre Bugojno presao u Zvezdu po tvrdnjama ovih iz Iskre nije pravilno registrovan a igrao je protiv AARAU-a. Iskra je najavila cak I zalbu UEFI, a to su odmah ucinili Svajcarci bez obzira sto su na terenu bili potuceni. Posle silnih peripetija I pretnji iz UEFE ispalo je najbolje po Zvezdu, sto znaci da je ta registracija bila po propisima I da se Zvezda konacno plasirala u to drugo kolo gde je trebalo da odmeri snage sa Danskim LINGBIJEM...

4.3.1987 godine stadion Marakana cetvrtfinale KUPA SAMPIONA C.Zvezda-Real Madrid 4-2 sa pocetkom u 17,30 casova...

Strelci:
1-0 Bosko Djurovski 7-mi minut, 2-0 Djurovic 12-ti , 3-0 Cvetkovic 39-ti, 3-1 Sancez 66-ti, 4-1 Jankovic 83-ci (penal), 4-2 Sancez 87-mi (penal) pred mozda I preko 100.000-da gledalaca...

Za ovu utakmicu je odmah po izvlacenju parova vladala prava euforija I svaki dan se mesecima samo o njoj pricalo, a I igrana je tek na prolece. Za kartama je vladala prava jagma. Ja sam 4-5 dana pre tog meca okitio celu moju zgradu u centru Lazarevca u crveno-bele zastave. Prolaznici su non stop gledali, mada su I u predjasnjim prilikama kada igra C.Zvezda velike meceve imali isto tako prilike da bleje u zgradu okicenu Zvezdinim zastavama. Posto sam prvu godinu ponavljao, a u onu novu sto sam krenuo, skoro u opste nisam isao na nastavu. Ujutro na dan utakmice moj razredni staresina salje jednu moju skolsku iz tog odeljenja da mi prenese poruku od razrednog staresine. Porucio mi je da ako tog dana ne dodjem na nastavu posle podne kada je I mec izmedju C.Zvezde I Relala, da ce me izbaciti iz skole. Slatko sam se nasmejao na tu njegovu poruku I rekao joj da mu prenese, da sam tesko bolestan I da necu doci na nastavu nego idem na istorijski mec C.Zvezda-Real Madrid, pa ako hoce neka me izbaci iz skole,zabole me. Taj moj razredni je bio okoreli Grobar I izbacio me je iz skole posle toga, a mene bas nesto zabole. Taj dan kada se odigravala utamica sa Realom bilo je napolju neverovatno hladno, tako da je dostizala I do -20 set. Dosta sati pre pocetka meca ispred stadiona je bila strasno velika guzva. Posto je bila srasno velika hladnoca svi su skakutali I cupkali uz zvuke ulicnih sviraca-trubaca. Ispred stadiona su bile na sve strane okacene zastave C.Zvezde sa vidno ispisanim slovima gradova I mesta odakle I dolaze. Kapije za ulaz na stadion su dosta ranije bile otvorene, tako da su se stvorile dugacke vijugave kolone na sve strane, navijaca koji su hteli sto pre da udju na stadion. Kontrola na ulazima je bila rigorozna I detaljna posto je ovaj mec prenosilo preko 20-setak zemalja(Evrovizija). Odmah po ulasku na Sever navijaci su stvorili vrlo brzo ogroman kop(u roku od nekoliko minuta) koji se tako brzo sirio I povecavao... Prilikom ulaska na tribine Severa navijaci su svoje zastave polako unosili na rukama, a Sever bi tom prilikom eksplodirao otpozdravljajuci istu, a cesto I skandirajuci ime Grada odakle dolazi zastava I ljudi sa njom. Svi su imali na sebi crveno-bele salove I veliki broj drugih transparenata. Kako je odmicalo vreme iz minuta u minut Sever je bio sve puniji a zaglusujuci huk sa Severa je bio sve jaci I jaci uz hit pesmu za taj mec koja glasi:

CETVRTOGA MARTA,
U SREDU TOGA DANA
JEBACEMO BUTRAGENJA,
SANCEZA I VALDANA...

Svi koji su bili ispred stadiona zeleli su sto pre da udju na tribine. Stadion je ubrzo postao pun kao sibica. Navijalo se non stop, a prilikom izlaska Realovih igraca na teren u odelima da prosetaju terenom, zacuo se zaglusujuci huk, a oni su samo mogli predpostaviti kako ce biti za vreme meca. Priblizavao se I pocetak samog meca, a Sever se I dalje puni, a mesta vise nema. Na Severu je vec bilo preko 35.000 ljudi, a navijaci su I dalje navirali tako da je nastao veliki problem koji se odrazavao kroz talase. Kakvi su to samo talasi bili. Krene talas od zapada pa preko celog Severa sve do istoka. Kada krene taj talas od zapada, samo vidis kako ljudi padaju jedni preko drugih I sve se to priblizava ka tebi. Uplitale su se ruke I noge, spadala je obuca, naocari I mnoge druge stvari, a sve u svemu ludnica ziva. Gura od gore, pa cak I od dole, ali najgore kada krene sa zapada ka istoku, noge da polomis I iscasis... Bez obzira na sve to navijalo se bez prestanka fantasticno. Kada su na teren izasli igraci Zvezde I Reala buka je bila vise nego paklena. Posto je I Evrovizija prenosila mec sa Marakane, bio je jos veci motiv za gromoglasno navijanje. Zvezda je ubrzo povela. Slavlje se jos nije ni stisalo a sudija je dosudio penal za Real Madrid. Sa Severa se orilo DIKO MAJSTORE a lopti je prisao Hugo Sancez. Opalio je po lopti a Dika Stojanovic mu odbrani penal dok je lopta daleko od gola izbijena. Sudija je nesto u tom momentu svirao, ali su igraci nastavili da igraju posto se u grotlu Marakane nije cula njegova pistaljka. Nedugo zatim 2-0, pa odmah I 3-0, tako da je atmosveru na stadionu u tim momentima tesko recima opisati. Poluvreme je zavrseno a sa svih strana Marakane se orilo "TRI NULA, TRI NULA JE ZA NAS" dok je na semaforu blicalo tih 3-0!!! Pocelo je I drugo poluvreme tako da je Real iz jedne akcije u 66-stom minutu preko Sanceza smanjio na 3-1. Posle tog pogotka Reala podrska Zvezdi u opste nije jenjavala. U jednom Zvezdinom kontranapadu u 83-cem minutu sudija Heket dosudjuje penal za Zvezdu nad Boskom Djurovskim. Na stadionu veliko odusevljenje, a lopti prilazi Jankovic. Jankovic je opalio po lopti koja se jako odbila u polje, dosta navijaca je u prvom momentu sa nevericom gledala, misleci da je lopta udarila u stativu I vratila se u polje igralista. Bio je to pogodak, ali se lopta odbila od one sipke sto drzi mresu. U tim trenutcima su svi na stadionu bili zadovoljni sa tim rezultatom prizeljkivajuci sto brzi kraj utakmice. U 87-mom minutu igraci Zvezde gube loptu na aut liniji kod svog gola koja dolazi do igraca Reala, koji sa njom ulaze u Zvezdin sesnesterac a sudija Heket na opste iznenadjenje svira izmisljeni penal za Real. Stekao se utisak da je jedva docekao da ga dosudi. Ceo stadion je burno reagovao uz proteste igraca zvezde, ali to nije nista vredelo. Orilo se stadionom opet ono DIKO MAJSTORE kao I POMOZI BOZE ali ovaj put je Hugo Sancez bio precizan za 4-2. Posle par minuta utakmica je bila zavrsena a navijaci Zvezde nisu bili ni srecni a ni preterano tuzni. Kolone navijaca su se kretale na sve strane po izlasku sa stadiona I svi su pravili kombinaciju kako bi moglo biti u revansu. A u revasu je bilo ovako:

MADRID: Real – C.Zvezda 2-0 pred 120.000 gledalaca...

STRELCI:
1-0 Butragenjo u 5-tom minutu I Sanciz u 62-gom za 2-0, tako da smo ispali...


A u Madridu je bilo I ovako (iz novinskog izvestaja):


TUCA NAVIJACA POSLE UTAKMICE

Po zavrsetku utakmice na stadionu "Santjago Bernabeu" u Madridu doslo je prvo do verbalne carke navijaca Reala I C.Zvezde, a onda I do pocetka tuce. Zahvaljujuci vodji puta jugoslovenskih navijaca, Bosku Vukoticu iz "Putnika", koji je blagovremeno doveo konjicku I ostalu policiju, guzva je rasciscena, srecom sa laksim povredama pojedinaca na obe strane.

Sezona 1986/87 (prolece) C.Zvezda – Spartak 3-1 pred 20.000 gledalaca...

STRELCI:
1-0 Mrkela 20-ti minut, 2-0 Piksi 45-ti, 3-0 Piksi 50-ti, 3-1 Nikodijevic 83-ci...

Utakmica sa Spartakom je bila prava prvenstvena sto ce reci laka utakmica. Navijali smo poprilicno dobro u vise nego solidnom KOPU, uvezbavajuci pesmice za predstojeci veliki mec sa Real Madridom na Marakni

Sezona 1986/87 (prolece) Osijek-C.Zvezda 2-1 pred 12.000 gledalaca na stadionu u "Gradskom vrtu" 14.6.1987 sa pocetkom u 17,00 casova...

Ovo je bilo zadnje kolo u ovoj sezoni. C.Zvezda je imala neke sanse da bude prvak, pa smo put Osijeka krenuli u velikom broju, u nadi da se mozemo dokopati titule. Posli smo rano ujutro ka Vinkovcima gde smo izasli I sacekali da se ukrcamo u neke sinobuse. Dok smo cekali sinobus od Vinkovcana nije bilo ni misa, sto nas je malo iznenadilo. Usli smo u sinobuse I krenuli smo ka Osijeku. Kakvi su to pilicari bili to je cudo jedno. Toliko je sporo isao, a ispred svakog drveta je stajao. Mi smo sve to nadomestili sa velikim zezanjem, pesmom I prognozama vezanim za tu I ostale utakmice zadnjeg kola. Stigli smo u Osijek I odmah smo posli na stadion, ali smo se predomislili pa smo krenuli na plazu na reci Dravi, jer je vec fino upeklo. Planirali smo da se na plazi svi skinemo goli I da se tako kupamo pred ostalim kupacima I naravno kupacicama. Presli smo preko viseceg mosta Dravu I dosli na plazu, gde smo podrpisali neke stvari, a neke delove od motora koje smo pocupali, bacili smo u Dravu. Onda je Peca Panker predlozio da ipak krenemo ka stadionu ili gradu, jer ako se budemo kupali, necemo posle moci dobro da navijamo. Slozili smo se da tako I uradimo, pa smo krenuli natrag. Na sredini mosta naletesmo na neke devojke ispred nas u tesnim sortcevima I suknjicama. Peca poceo onu jednu da pipka svuda po malo, a njoj sve to dosadi pa se naglo orenu I noktima pokusa da ogrebe Pecu. Peca se izmaknu I opali je nogom u kanticu. Nastavismo dalje I tu odmah blizu u nasu kolonu udjose dve cice koje su posle na plazu. Odmah je tu pala masovna hvatacina pa cak I za cicu-picu. Uzeli smo im neke stvari, a one su pocele da placu, pa smo im sve vratili osim parica. Posle jedno desetak minuta dolaze zandari na njihov poziv ili poziv ovih sa plaze koji su ostali bez stvari. Kada su panduri dosli mi smo lezali u nekoj ladovini ne bi li se malo odmorili od pesacenja. Panduri su bili okolo nas, tako da smo do stadiona dobili pratnju. Bili smo gladni I zedni pa smo u centru Osijeka zastali po kaficima, poslasticarnicama I drugim objektima, gde smo pili I jeli do mile volje. Neko je placao, a neko ne. U principu, bio nam je plan da se nekako otarasimo murije, ali posto smo fino hasali I pili u ladovini Osijeckih lokala, nismo ih ni primecivali (pandure). Celo vreme se naravno orila I pesma centrom Osijeka. Posto se polako priblizavao pocetak utakmice, a mi smo fino popunili stomacine, krenuli smo ka stadionu. Ja I jos neki momci iz Beograda nismo imali pare za kartu pa smo stali ispred blagajni da zicamo od Osijecana. Trazili smo od ljudi po 10-set hiljada. Neko da ,neko neda a ja ti izicka 400-sto hiljada I jos kupio kartu za utakmicu. Slicno su prosli I ovi drugi momci sto su zickali. Posto je utakmica bila pri samom pocetku, usli smo I pridruzili smo se nasoj ostaloj Braci na severnoj tribini stadiona u Osijeku. C.Zvezda je utakmicu izgubila sa 2-1 I plasirala se u Kup Uefa, sto je ipak bilo realno. Na utakmici smo odlico navijali, a tokom meca smo zapalili velike crne dimove, tako da smo pola stadiona zacadjili (u ponedeljak je to sve u onoj emisiji Indirekt bilo I prikazano). Kada smo posle utakmice izasli napolje negde tu u blizini stadiona ispred nas idu neki momci, a neka dvijica su imali po ranac na ramenima. Malo ubrzamo korak, dok se oni u opste nisu osvrtali. Sustignemo ih, a ja ugleda da se iz jednog ranca nesto malo plavi. Tu bila posadjena neka boranija, pa ti se mi docepasmo onih stapova sto su bili pobijeni u zemlju , pa po ledjima. Poce njihova bezanija preko onih prekopanih basta. Uzeli smo im jednu manju plavo-belu zastavu bez ikakvog natpisa dok je onaj sa velikim rancem bio preterano brz. Steta sto ga nismo uhvatili. Posle toga bez bilo akvih problema stizemo do stajge gde se ukrcavamo u sinobuse pa pravac Vinkovci, gde opet nije bilo nista, I onda uz kuntanje I salu ka nasem Beogradu.

Zrenjanin 30.8.1992 godine Proleter-C.Zvezda 1-3 pred 5.000 gledalaca.Delija u kopu jedno 250.

Strelci: 1-0 Simov iz jedanaesterca, 1-1 Maslovar 65 minut, 1-2 Petkovic 67 minut, 1-3 Ilija Ivic 71 minut iz jedanaesterca.

U Zrenjaninu je kao sto I sami znate uvek poprilicno mirno,ali ovaj put se desilo nesto poprilicno zanimljivo I ludo.Utakmica je pocela,a nas nekoliko malo zakasnilo iz grada.Prilaze nam ove mladje Delije I kazu da su Indians (Proleterovi navijaci) sa istoka do nase tribine uzeli Zvezdinu zastavu meni se cini Zabalj.Oni su upravo poceli da skandiraju "ovo je vase".Zastava je bila mala kockasta. Ilke I ja kazemo da nema nikakvih problema I da idemo po zastavu tamo na njihovu tribinu. Tako smo I uradili. Nas tridesetak (onih odabranih) je krenulo. Izlazimo sa nase tribine I pored zapada (gde smo se malo naoruzali) krecemo ka njihovoj tribini.Ulazimo na prepad pored redara I murije koji nisu imali predstavu o cemu se radi.Idemo onim platoom ka kopu ovih Indians kojih je bilo ne vise od 250 a ne manje od 200,I koji su znali o cemu se radi.Da napomenem da je na samoj toj tribini bilo oko 1.000 ljudi.Dolazimo do njih I ulazimo medju njih.Cute I nista ne progovaraju. Ja im kazem dobar dan,na sta ce im Ilke odmah zatim,gde je zastava. Oni I dalje svi stoje I nista ne progovaraju. Kazemo mi njima da imaju pet minuta da vrate zastavu ili ce mo im pocepati njihove zastave,dok smo onako I pogledali na cuku i trenutno vreme. Stojimo mi stoje oni,nista se ne desava,samo muk. Prodje jedno dva minuta pitamo ih ima li zastava ili nema.Oni I dalje mudruju I cute.Pitamo ih poslednji put I zakljucujemo da zastave nema (da nece da je vrate). U tom momentu ja silazim dole I poce da im cepam zastavu na ogradi. U istom momentu je izbila velika tuca na tribini gde im je I deo publike sa tribine prisao u pomoc. Prstali su bliski udarci na tribini I onom dole sirokom platou. U jednom momentu u jeku tuce ja preskacem ogradu da bih zavrsio zapocet posao oko cepanja zastava. I Dalje sve prsti. Tri one duze sam najmanje iscepao na nekoliko mesta po sirini. Kada je murija pocela da trci ka meni ja onu jednu veliku Indijans pokida celu I ulete sa njom u teren.Da napomenem da je u tim momentima tuca jos trajala,ono sto kaze bliska. Prekinuta je i utakmica zbog mog ulaska na teren. Panduri sa svih strana trce ka meni,dok sam ja pokusao sa zastavom da se probijem na tribinu gde je nas kop. Negde na centru onu veliku zastavu bacam na pandura sto mi je trcao onako kao zver u susret. Kako sam bacio zastavu na njega, jedan od ovih ostalih zveri od pozadi se bacio I uhvati me za noge, pri cemu sam pao na travu.Njih desetak se odmah sjatilo I pocelo cokulama da me bombarduje.Pokrio sam rukama poprilicno dobro glavu,ali sam dobio nekoliko udaraca u predelu gubice tako da je pocela I krv da pici (od tada mi na dva mesta duzine santimetar-dva vise ne raste brada), a u tom momentu svi igraci Zvezde sa sve klupom su dotrcali da bi me zastitili. Podigli su me murijasi gore I hteli da mi uviju ruke,ali nisu uspeli.Iza gola se smirilo koliko sam mogao videtii pocelo je privodjenje, dok je utakmica odmah I  nastavljena. Dobio sam od murijasa ispred stadiona puno udaraca sto rukama,sto pendrecima I onda pravac gradski SUP Zrenjanin. Jedan nas Delija iz Beograda je vec bio tamo vezan za radijator u cucecem polozaju.koliko su ga tukli on je od tih batina cak bio I upisan. Utakmica se odavno zavrsila a u SUP ulazi ljutiti nacelnik koji pita ove ostale,da li ste ih peglali. Ovi kazu da nisu I da ce nas sada dole u podrum,nasta ja dobacim nacelniku da su nas peglali.Uvedose nas kod nacelnika u kancelariju,I onda svako svoju pricu slaze.Nacelnik ce na to.Necemo vam pisati prijave,ali da vam kazem sledece: u Zrenjaninu necu da vas vidim vise nikada,bez obzira da li se igra utakmica ili ne. Na ono nase da necemo dolaziti,bio je njegov odgovor da ce mo mi sigurno ponovo doci,I dosli smo ponovo. Izasli smo iz SUP-a kasno uvece.Ortaci ovog momka koji je bio sa mnom u Supu su ga cekali (a kakvi bi ortaci I Delije bili kada ga ne bi cekali) pa smo kolima uz prepricavanje celog dogadjaja krenuli ka Belom Gradu.

PS- U toj velikoj tuci na njihovoj tribini jedan nas je izboden nozem,ali ne kriticno. Bilo je povredjenih I na jednoj I na drugoj strani.Ta Zvezdina mala zastavica je izgleda ostala kod njih,ali je dala povoda za veliku tucu I nas hrabri I odlucni odlazak na protivnicku tribinu,bez I malo razmisljanja. .

PUTOVANJE PO VOZNOM REDU

•   Kako se od 700 navijaca "crveno – belih" do maksimirskog stadiona " probilo " jedva 300 *

Da li je Koncalovski, snimajuci "Pomahnitali voz", imao u vidu onaj sto ce sa oko 700 navijaca Crvene Zvezde krenuti put Zagreba, da bi njegove maskirane I pirotehnikom naoruzane "ljubitelje iz grada I pomalo fudbala" – posle nekoliko prinudnih "odmaranja" – doveo na mesto dogadjaja!? Scenario ovih nasih putujucih vandala nije bio orginalan (to smo vec doziveli), ali je razlika od ranijih, slicnih dogadjanja,bio nesto zgusnutiji, zaposljavajuci duz pruge citavu armiju milicionara na njegovom "citanju". Prva klapa pala je vec u Staroj Pazovi: zbog toga sto nisu imali vozne karte 20 navijaca morala je da napusti kompoziciju. U znak solidarnosti njima se pridruzilo oko 200 (!) Delija – ostali su nastavili za Zagreb, ispraceni kamenicama svojih drugova. Razocarani sto se nece pokazati na derbiju, potonji ulecu u medjunarodni simplon – ekspres za Beograd I za kratko vreme unistavaju sve sto nije od gvozdja. Potezanjem rucne kocnice zaustavili su voz u Batajnici – valjda je neko od njih tu I stanovao. Zatim su izasli I kamenicama zavrsavali ono sto su zapoceli u kupeima. Razumljiv je nastup ljudi u uniformama: privode 60 uglavnom maloletnika, a protiv 11 pokrenute krivicne prijave. Grupa koja je putovala u Zagreb do Slavonskog Broda ostetila je I polomila veliki deo inventara, gurajuci zeleznicu u jos vece gubitke. Prilikom drugog "Proredjivanja" u Brodu ih je ostalo 220 – njih 70 ukrcalo se u voz Sarajevo – Beograd, dok je preostalih 150 prosetalo gradom unistavajuci parkirane automobile I praveci nered druge vrste. Oni u vozu za Beograd taodje su nastavili sa divljanjem, pa su intervencijom inspektora iskrcani u novom Beogradu, a 24 najvatrenija navijaca privedena u stanicu milicije. Do Zagreba je dakle od 700 navijaca crveno – belih uspelo da se probije manje od 300. Smesteni u Maksimirskom parku I cuvani od milicije, nisu bili u prilici da svrljaju po gradu ili dodju u kontakt sa "zlocestim deckima". Za vreme utakmice deo njih aktivirao je prosvercovane petarde, uzvikivali su odredjene neprimerene slogane I lomili reklame. Posle meca ispraceni su do stanice – izgreda nije bilo ni na njoj ni u vozu. Municija je istrosena I snaga je bila na izmaku.

PS- Vezano za sezonu 1988-89... Dinamo – C.Zvezda 1-0 strelac Topic u 50 minutu pred 50.000 gledalaca. Ovo je izvestaj novinara koji je putovao sa nama (Vecernje novosti).

Mrsko mi Brate, trenutno da pisem, pa polako postavljam razne izvestaje koje sam imao vec otkucane. Pisacu vremenom o svemu i svacemu, pa i o Sarajevu. Pozdravi za Brata Dachu!!!

Evo Braco Delije desavanja na derbiju letnje TV lige u Novom Sadu C.Zvezda-Partizan 1-1 pred 12.000 gledalaca,a strelci su bili Drobnjak za Zvezdu I Brnovic za Partizan.Utakmica je odigrana 3.8.1993 sa pocetkom u 20 sati I 30 minuta.Ovaj duel je bio specifican  zbog nekoliko stvari.Utakmica se igrala na neutralnom terenu.Postavljalo se pitanje ko ce ici vozom za Novi Sad I ko ce biti na Severnoj tribini posto smo I mi I Grobari kada gostujemo u Novom Sadu na toj tribini.Posto su u drzavi bila vec gadna vremena,sa sankcijama,ratovima,velikom inflacijom,secam se da je bilo malo vozova za Novi Sad I bio je jedan udarni sa kojim bi trebalo da idemo mi ili oni.Neko vreme pre tog meca sam porucivao Grobarima da biraju ostala prevozna sredstva ka Novom Sadu,jer mi idemo tim vozom dok ce mo se sami kao gospoda I vratiti sa jedinim nocnim iz Novog Sada.Pored toga sam im porucio da ce mo I na Severnoj velikoj tribini mi biti a ne oni.Pa vi Grobari ako smete dodjite na stajgu ili ispred stadiona sto bi brzo rascistili.Zakazali smo skup u Meku na Slaviji.Dolazim skoro pred polazak u Mek.Rekli su mi da im je neko javio da dole na stajgi ima oko 2.000 Grobara.Na to sam im rekao da nije nikakav problem I da ih je 5.000,jer mi idemo na stajgu da bi mi isli vozom a ne oni.Ovi mladji,generacija posle Barija vec bre, postali pravi mangupi,posto su se ocelicili sa konstantnim a uspesnim okrsajima sa Grobarima.Izlazimo iz Meka I krecemo ka stajgi.Na celo kolone smo stali Ilke,Tima,ja,Pavjan,Vucic Radikal I jos njih nekoliko a ne secam se ko.Naoruzali smo se dobro a neprimetno zbog murije.Ispred stajge se zaori nasa pesma tako da ubrzo ulazimo I ispred perona (unutar stajge).Grobara nema nigde,a I ako je koji bio on je pobegao.Usli smo u voz I onako opusteno krenuli ka Novom Sadu smejuci se Grobarima.Licitirali smo prevozna sredstva sa kojim ce doci I vratiti se iz Novoga Sada kao na primer:Bicikle,rosule,camcima ili kakvim carter letovima...Stizemo u Novi Sad I polako krecemo ka stadionu.Dosli smo blizu stadiona I sa desne strane nam iz daljine jedna grupa Grobara gestikulise onako rukama (oduvek su samo to I znali,dok su oduvek lecili komplekse napadajuci obicne zvezdine pristalice,decu itd...).Ulazimo u ulicicu izmedju zapada I onih zgrada I zaori pesma iz sveg glasa a ono odjekuje li odjekuje,a bilo nas je ne vise od dvesta.Tamo ispred severa ne znamo ko je ali uz pesmu idemo samouvereno kako nam I prilici.Kada smo stigli do onih kafica doceka nas sa odusevljenjem velika gomila Delija.Razlegla se jos jaca pesma,zagrljaji,pozdravi...Pokusali smo skroz na jugu da peglamo neke Grobare,ali ih je murija dobro cuvala.Usli smo na stadion I otkovali ih u navijanju,a kop nam je bio sigurno 3 puta veci.Bili su na mestu odakle su sa juga ranije navijali navijaci Vojvodine a za njih jedno pitanje?Gde im je bio njihov crno beli Novi Sad I drustvo.Imaju tu neku grupu retardiranih osoba pa umislili da je njihov ceo Novi sad.Bilo kako bilo tekma se zavrsila I mi krenusmo ka stajgi.Secam se da smo se naoruzali strahovito dobro.Imali smo svi neke velike toljage.Isli smo bez pesme polako ka stajgi da nam Grobari ne bi pobegli.Po onom mraku smo do stajge njih poprilican broj ispeglali.Ne mogu vam ni opisati kakvo su samopouzdanje ovi mladji imali.Negde blizu Stajge neko mi od njih mladjih kaze, Ciro eno ih Grobari preko puta I ekipa iz Erotike.Rekao sam svima da ubrzaju korak da bi ih stigli.Stigli smo ih tacno ispred stajge.Prebili smo ih kao konje uzevsi im zastavu Erotika.Istrca veliki broj murijasa,a mi velikim trkom uz pesmu ulecemo u voz koji se lagano kretao.Razvili smo onu zastavu Erotika I krenuli ka Belom Gradu.Onda ti ja izmisli pasosku kontrolu,tako da mladja ekipa podje u detaljno pretresanje voza,ne bi li nasla kakvog Grobara.Kakva je to samo kontrola bila,ceo voz je terekeljisan.Svakoj sumnjivoj osobi u vozu je trazen pasos i pri tome obavljan detaljan informativan razgovor odakle je,gde je bio I gde ide .Kako su se I kada Grobari vratili u Beograd niko od nas ne zna,a mozda bas onim biciklama,rosulama,camcima ili carter letovima kao I sa pocetka price.U Beograd stizemo opusteno I svak na svoju stranu.To mu braco bi taj Novi sad.

Evo Braco da vam opisem dogadjaje iz tog Drezdena.Utakmica je igrana na stadionu "Rudolf Harbig".Sudio je Spanski sudija Aladren pred 10.761 gledaocem.Na tribinama stadiona u Drezdenu bilo nas je od 4.000 do 4.500 po zakljuccima svih novinara I TV ekipa.Strelci su bili: 1-0 Gicov 2-gi minut iz penala, 1-1 Savicevic 52-gi 1-2 Pancev 68-mi minut.Utakmica je prekinuta u 79-om minutu posto Prosinecki posle nekoliko minuta nije mogao da izvede korner od raznih predmeta koje su bacali neo-nacisti.A sada idemo na sam pocetak price.Posle velicanstvene pobede C.Zvezde u Beogradu od 3-0 pred sigurno 100.000 Delija, a sto se ove utakmice u Beogradu tice samo jos dve stvari.Kada je utakmica pocela I bila u toku masa Delija se probila na krov izmedju zapada I juga I krenula ka Severu.Stigli su do polovine istoka kada ih je murija potisla I vratila na mesto gde su I usli na krov.Znaci pred sam pocetak utakmice ljudi koji nisu imali karte davali su koliko pozelis da bi dosli do nje,ali na zalost svih nije ih bilo tako da je nekoliko hiljada Delija ostalo van stadiona.Kako je njima bilo to samo oni znaju.Druga stvar je to da su se ovi nasi na jugu celu utakmicu carkali sa neo-nacistima koji su dosli.Bilo ih je malo a dobro cuvani.I pored toga ovi nasi im umalo ne uzese nacisticku zastavu.Idemo dalje.Odmah posle ove utakmice su pocele opsezne pripreme za nas put u Drezden.Neo-nacisti su vec najavili dolazak iz Berlina,Lajpciga,Magdeburga,Rostoka...Pa lepo sam ja u predhodnim tekstovima opisivao koliko smo bili jaki,pa sada vidite koliko je tu neo-nacista bilo udruzeno.Da ne zaboravimo ni domaci Drezden gde je isto tako bilo jako uporiste nacista.Da nismo toliko jaki bili sto bi imali potrebe da se skupljaju neo-nacisti iz cele tada istocne Nemacke.Dan dva pre utakmice iz Srbije krece veliki broj autobusa na daleki put ka Drezdenu.Mi iz prve ekipe smo otisli na dan utakmice avionom.Do Drezdena smo putovali sat I cetrdeset minuta.Kada smo izasli iz aviona murija nas odmah pretresala u aerodromskoj zgradi.Kada smo izasli ispred zgrade dok smo cekali autobuse za nas prevoz pobise se dve iznenadno zaracene strane podeljene po kvartu.Da ih ne imenujem sada ovde posto nisam sto posto siguran o koja se dva kvarta radi,dok je obracun bio banalne prirode.Palo je tu malo I krvi,dok smo ih jedva nekako razvadili.Da ne zaboravim da je sa nama isao I jedan od vodja Grobara Belgija.Ko je I kako njega uvalio na spisak ne ulazim u to,samo znam da je neki iskreni Delija izgubio mesto I mozda ostao u Beogradu.Stigli su neki zuti autobusi(a ono kao narodski receno da su Rumunski) ulazimo u njih I pravac stadion.Dok smo isli ka stadionu odmah smo uvideli koliko je narod siromasan I bedan pod tom diktaturom.Pripremao se teren za ujedinjenje tako da su se Rusi polako povlacili iz istocne Nemacke.Eto na primer pored svake zgrade ili kuce pa bile one I u centru umetrena drva za grejanje ili onako samo prosuta sa kola.Stigli smo na stadion I odmah prve carke.Jedan momak se zaleteo na neka tri Nemca sto su bili tu blizu I koji su nas odmah provocirali.Poceli su da beze a on je vec bio blizu njih.Krenuo sam I ja za njima.Jedan od trojice Nemaca se naglo okrenuo ka njemu posto je vec bio skroz blizu njih I drmnu mu u oci sprej za trenutnu paralizu.Ovaj nas pade kao sveca u trenu.Stigao sam I ja posto sam bio odmah za njim.Potrcao sam malo za njima I u obliznjem parkicu uvalio celu patiku u bistru vodu.Pritrcase I ostali I pocesmo mu vaditi jezik da se ne bi ugusio.Detalja kada se osvestio se ne secam pa necu o tome ni pisati.Nekoliko njih se tu baktalo oko njega dok smo mi odmah krenuli u akciju pod nazivom oko za oko ,zub za zub.Isprasili smo odmah tu neke Nemce ispred stadiona.Bili su krvavi a jedan ili dvojica su ostala da leze na plocniku.U tom ti zazujase sirene I dodje murija.Doslo nas je to gro sa severa avionom meni se cini oko 250-set.Tu ispred stadiona dobijamo informaciju od nekih nasih da su ovi nacisti napali u gradu ove nase sto su dosli autobusima.Ne cekasmo ni casa krenusmo nasoj Braci u pomoc.Evo pisem ovo I kada pomislim na to kada smo krenuli da pomognemo nasoj Braci sav se najezim od glave do pete.Zato I kazem da se ovde na sajtu vise postujete I da nadjete zajednicki jezik komuniciranja bez svadja pljuvanja,psovanja itd...Odmah smo se naoruzali do zuba sa toljagama (velikim I malim) sto su stajale ispred kuca I zgrada.Bilo nas je 250-300,dok smo sa onim toljagama izgledali zastrasujuce.Krenusmo ulicama Drezdena uz pesmu ne dajuci ni pet para na koliko ce mo nacista naici.Mi smo krenuli ka nasoj Braci,ali smo u principu krenuli da trazimo naciste.Stizemo tu do nekog hotela odakle nam masu neki nasi Srbi sa balkona.U istom momentu je zapocela zastrasujuca tuca nas I strasno dobro opremljenih murijasa kojih je bilo dosta I koji su nam tu napravili cekalicu.Padaju im od zastrasujucih udaraca toljagama kacige.stitovi...Krecemo ka jednom prolazu izmedju tog lepog hotela I zidina neke napustene fabrike I rokamo se sa pandurima,ali sta ti bi.Upadosmo u pandursku zasedu.Ispred nas panduri iza nas panduri sa desne strane velika ograda napustene fabrike,a sa leve strane velika reka koja protice kroz Drezden (zaboravio sam joj ime).Sve to u velikom tesnacu .Panduri pocese da nas sabijaju opremljeni naj savremenijom opremom I sa besom u ocima jer su malo pre dobili po tintari.Brzo smo se sabrali I pocela je opet nevidjena makljaza.Sta je samo stitova I kaciga bilo na zemlji.Nekoliko nasih je upalo u reku  kao I koji pandur.Tuca se nije bas brzo zavrsila,trajala je.Murijasi nisu vise mogli da izdrze nas strahovit nalet tako da probijamo tri bliza kordona murije I u trku krecemo u pravcu u kojem smo predhodno I namerili.Trcimo a sva brojna murija trci za nama samo sto nas ne stigne.Malo nas tu Bog pogleda pa natrcasmo na veliku kupu kamenica kao kada ih kamion istovari.Kakvo je zasipanje to bilo mozete I zamisliti,a murija se tada dala u konacno povlacenje(bas su bezali).Pocesmo da trcimo prema velikoj gomili ljudi,a ispostavilo se da su to nasi koji su bili napadnuti.Oni su sve to posmatrali iz daljine ali nisu znali o cemu se radi.Mislili su da se nacisti makljaju a nisu ni sanjali da su to njihova Braca bila. Sta bi sa murijom bilo da su oni znali I kada bi im zakucali iza ledja. Neka I ovako je ispalo fantasticno.Ovim nasima su nacisti izlupali stakla na autobusima dok su im ovi nasi pruzili jak otpor I prosli su sa par sitnih povreda. Onda smo krenuli onako u impozantnom broju svi zajedno ka stadionu.Orgijali smo po gradu,a sada se priseti da sam I neku biciklu (postarsku) uzeo od Nemca malo je vozio I ostavio na tranvajskim sinama.Pesma se ulicama razlegla krv da ti se sledi.Priblizili smo se stadionu.Ocerupali smo neke Nemce,ali je tesko bilo vise sta uraditi jer se priblizavala utakmica pa ih je bilo sacuvaj boze.Stigli smo tacno ispred nase tribine gde je bilo prepuno nasih ljudi iz zemlje I dijaspore.Kao sto smo se sa ovima kod reke izgrlili,izpozdravljali tako smo isto to uradili I sa masom ispred stadiona.Da naglasim samo da je za ovu utakmicu muriji iz Drezdena stigla I pomoc od specijalno obucene murije iz Minhena.Jos jedan zanimljiv detalj da kazem.Posto su Rusi bili u povlacenju iz istocne Nemacke prilikom susretanja sa njihovim kamionima sa vojskom u subarama I kalasnjikovima na nase povike Rusija I Srbija su otpozdravljali sa podignutim rukama,subarama I kalasnjikovima.Ulazimo na stadion gde smo napravili fantastican ambijent uz zvuke trubaca koji su bili prisutni.Na poluvremenu se par puta zalecemo na Svabe onako fore radi da vidimo kako ce da reaguju.To je bilo iza tribine a u krugu stadiona tamo im se prodaje rostilj,sendvici itd...Tu sto smo se zatrcavali na njih, tu je bila velika celicna ograda I dva tri kordona murije ispred ograde koja nas je delila.U daljim desavanjima je utakmica prekinuta,a mi smo slavili do neba nas proboj u polu finale.Posle utakmice ogromno obezbedjenje nije dozvoljavalo ni naj sitniji kontakt medju navijacima tako da smo uz pesmu gradskim autobusima krenuli svako na svoju stranu(mislim sto se nas Delija tice).Eto Braco to mu dodje taj Drezden.

Niksic: Sutjeska – C.Zvezda 2-2 sezona 1987/88 zadnje kolo, pred 15.000 gledalaca...

Strelci: 1-0 Rakojevic 48-mi minut, 1-1 Djurovic 53-ci, 2-1 Djukic 59-ti, 2-2 Vladan Lukic 88-smi.

Crvena Zvezda se posle ovog odlucujuceg zadnjeg kola okitila sa 16-tom titulom.


Voz za Niksic sam sacekao sa drustvom na stajgi u Lazarevcu, a stigao je tacno po redu voznje oko 23 casa. To vece je grmelo, sevalo kao da se zemlja trese I nebo cepa, a sve to bez kapi kise, barem je tako bilo dokle nismo krenuli. Voz je stigao sa svojom dugackom kompozicijom, a mi smo usli u njega u potragu za nasima. Odmah u bifeu naletimo na dvojicu (jednih od vodja) vodja koji su tukli treceg vodju, koji je bio krvav od batinanja. Rekli su mi da ovi ostali nasi kuntaju u vozu, tako da smo se I mi uglavili u obliznji prazan kupe, tako da smo se probudili tek ujutro u Podgorici, gde smo svi izasli zbog presedanja do Niksica. Kada je voz stigao u Podgoricu bilo je oko 7-dam sati izjutra. Bilo nas je negde oko 300-sta, tako da smo odmah usli u neki pilicar I ubrzo smo stigli u Niksic. Odmah smo se rastrkali po gradu, kud koji mili moji. Ja I ovi moji smo tu u malenom parkicu nesto hasali, I gledali neke Niksicane kako vezbaju od ranog jutra, zgibove I ostalo, dok je murija neke nase vec uhapsila zbog pisanja grafita po Niksickim fasadama. Vecina od nas pridoslih iz Beograda se obrela po kaficima I kafanama, ali posto se priblizavao pocetak meca, kretali smo polako ka stadionu, dugackom glavnom ulicom Niksica. Posto smo stigli na stadion, dosta nas se obrelo za kartu za "DZ". Inace ova utakmica je bila odlucujuca Sutjesci za opstanak, a Zvezdi za titulu. Stadion je bio pun kao oko, a mi smo bili na celoj tribini iza gola, sa mnostvom zastava. Bilo je vrlo puno navijaca Zvezde iz Crne Gore I Hercegovine. Utakmica je pocela u Niksicu, a ona u Beogradu izmedju Partizana I Buducnosti sa 10-setak minuta zakasnjenja, navodno zbog oprostaja Zvonka Varge (dok mu se da cvece I ostalo), ali naravno sve je to bilo organizovano da bi mogli da steluju, ako im bude odgovarao rezultat iz Niksica. Sutjeska je povela u 48-mom minutu, a posle samo pet minuta Zvezda preko Djurovica dolazi do izjednacenja. Zvezdi u ovom mecu jedino nije odgovarao poraz, jer u tom slucaju ako Partizan da Buducnosti tri gola bez primljenog, postaje on sampion. Sutjesci je trebala pobeda za siguran opstanak, a ako Pristina kao domacin koja je I teoretski ispala, pobedi Celik iz Zenice onda joj je dovoljan I bod. Celik bi u ligi ostao samo u slucaju da Sutjeska ne pobedi Zvezdu, a oni dobiju u Pristini. Proslo je 5-6 minuta od Zvezdinog izjednacenja a Sutjeska prelazi golom Djukica ponovo u vodjstvo od 2-1. U Beogradu za to vreme Partizan vodi sa 2-0, a negde blizu kraja meca u Niksicu na radio prenosu cujemo da je penal za Partizan. Ako bi Partizan poveo sa 3-0, a u Niksicu Sutjeska pobedi oni su prvaci. Partizan sutira penal I masi ga (meni se cini Djelmas), za to vreme u Niksicu nase veliko odusevljenje, ali samo dva , tri minuta, jer je sudija u Beogradu ponovo svirao penal za Partizan. Ponovo Grobari sutiraju penal (mislim da je opet sutirao Djelmas) I mase ga. Veliko nase veselje povodom promasenog penala u Beogradu nastavlja se ubrzo zatim, pogodkom Vlade Lukica za 2-2. Bio je to 88-mi minut, tako da je spiker odmah zatim obavestio sve na stadionu da Pristina protiv Celika vodi sa 2-0 sto im je I te kako odgovaralo (Sutjesci). Sudija u Niksicu je oznacio kraj meca, tako da je Zvezda I zvanicno postala prvak drzave po 16-ti put. Odmah po okoncanju meca, poceli smo da izlecemo na teren dok su panduri poceli zestoko sve da udaraju pendrecima I nogama. Mene je jedan od tih pobesnelih pandura u tom metezu, kada sam preskakao ogradu, zveknuo po nozi pendrekom, tako da sam imao masnicu skoro mesec dana. Velikom represijom panduri su nas vratili na tribine I poceli su masu da potiskuju ka izlazu, pri tome udarajuci koga su stigli, onako krvnicki. Bili su svi Niksicani vise nego nervozni, jer je Pristina za dva tri minuta po okoncanju ovog meca u Niksicu, namerno pustila Celik da za dva, tri minuta nadoknade vremena, da tri gola, pobedi sa 3-2, tako da je Sutjeska ispala iz lige, a Celik ostao. Posto su panduri puno stisli masu ka izlazu, nastalo je I talasanje. Skupili smo se ispred stadiona I uzvratili smo velikim kamenicama ka pandurima, tako da je jedan od njih zadobio ozbiljniju povredu glave. Kada smo koliko toliko sa murijom izravnjali racune, onda smo krenuli polako ka stajgi. Kada smo bili na obliznjem mostu pomesali smo se sa Niksicanima, a u tom ti se iz one guzve samo zaculo:DRZTE CIGANE, tako da pocinje velika tuca uzduz citave glavne ulice u Niksicu. U momentu su svi Niksicani skocili na nas, a u tim momentima su sa njihove strane vadjeni I pistolji. Velii gnev Niksicana je izazvao I nas stampedo koji je u trku ka dalekoj stajgi rusio na sta je naleteo. Lomljeni su izlozi na lokalima, kamenice prste sa sviju strana, kako prema nama tako I prema njima, desavaju se I sporadicne tuce, a sve to u jednom u ubrzanom hodu I trku. Dok je nas 20-setak laganije islo ka stajgi, ovi koji su vec stigli na stajgu bacali su kamenje na pobesnele Niksicane sa obliznjih vagona zeleznicke stanice. Taman sto mi dolazimo, dosla je u vecem broju murija, koja je razdvojila zaracene strane. Odmah se tu dalo videti da je bilo povredjenih I na jednoj I na drugoj strani, posle tih okrsaja ulicama Niksica. Murija je inace brzo reagovala pa je veliku vecinu nasih prebacila autobusima za tadasnji Titograd, dok je nas 30-40 ostalo u Niksicu. Pijuckali smo tu na stajgi I uz prepricavanje odigranog na ulicama Niksica, cekali smo voz. Za to vreme je dolazilo nekih par Niksicana, sa calmama na glavi, nebi li kao izravnjali racune, ali ih je murija udaljila. Napokon se ukrcavamo na voz i nedugo zatim se u Titogradu spajamo sa ovima koji su prebaceni autobusima, I onda ti uz kuntanje I zezanje, pravac Beograd...