Сребреница

[Kospicar]

A ti Kospicar vidim bez problema čitaš ćirilicu...to mi je malo čudno :zbunjen ,s' obzirom da znam da je niste učili u školi...

Sto ne bi znao cirilicu, prije rata u skolama jedna sedmica latinice, jedna cirilice, danas mozes pisati kako hoces, mada je latinica kao zvanicna, a u rs cirilica.

Hercegovac nekako mi cudno da uzimas za relevantno samo 'srpski izvor' , zar mislis da je stvarno sve tacno kako kazu oni, a kako kazu ostali sve laz. Mogu ti i ja iznijeti recimo da medju onim spiskovima Srba sto je dostavila vlada rs ima zivih ljudi, jednog su i kontaktirali, zivi u usa ili kanada dao intervju za novine, jedan je ziv i dalje u rs, itd. Ali kad bi sad istrazivali sve to (ima ko to da istrazuje i nek se utvrde cinjenice, ovako je uzalud) isli bi u nedogled.

[херцеговац]

Hercegovac nekako mi cudno da uzimas za relevantno samo 'srpski izvor' , zar mislis da je stvarno sve tacno kako kazu oni, a kako kazu ostali sve laz. Mogu ti i ja iznijeti recimo da medju onim spiskovima Srba sto je dostavila vlada rs ima zivih ljudi, jednog su i kontaktirali, zivi u usa ili kanada dao intervju za novine, jedan je ziv i dalje u rs, itd. Ali kad bi sad istrazivali sve to (ima ko to da istrazuje i nek se utvrde cinjenice, ovako je uzalud) isli bi u nedogled.

Коначно смо дошли до онога главног, пријатељу из СА, а то је:

Ко заиста може бити сигуран у истинитост спискова на којима су имена 8 000 мушкараца из Сребренице?

Једноставно жртве су предмет дневно-политичке игре и политичари се играју бројевима!!!

[Kospicar]

Hercegovac nekako mi cudno da uzimas za relevantno samo 'srpski izvor' , zar mislis da je stvarno sve tacno kako kazu oni, a kako kazu ostali sve laz. Mogu ti i ja iznijeti recimo da medju onim spiskovima Srba sto je dostavila vlada rs ima zivih ljudi, jednog su i kontaktirali, zivi u usa ili kanada dao intervju za novine, jedan je ziv i dalje u rs, itd. Ali kad bi sad istrazivali sve to (ima ko to da istrazuje i nek se utvrde cinjenice, ovako je uzalud) isli bi u nedogled.

Коначно смо дошли до онога главног, пријатељу из СА, а то је:

Ко заиста може бити сигуран у истинитост спискова на којима су имена 8 000 мушкараца из Сребренице?

Једноставно жртве су предмет дневно-политичке игре и политичари се играју бројевима!!!

U pravu si, neko je govorio 12.000, neko 6.000, nazalos, ponavljam nazalost vidjecemo po broju tijela(mada mnoga mozda i nece biti nadjena). Valjda ce tad neko i povjerovati sa vase strane. Isti je slucaj i u sarajevu, neko kaze 10.000 srba, neko 3000. Slazem se da je igra brojkama ruzna stvar, ali i dokazi su tu, tijela, grobnice, itd.

[Nedostizni]

Znaci zakljucismo da je zlocina bilo na obadvije strane. To je znaci jasno svima na ovom topic-u. Medjutim postavlja se pitanje zasto su samo Srbi okrivljeni za rat (genocid, etnicko ciscenje...) u Bosni i Hercegovini?

[Anonymous]

Danas mi je stigao mail:

POZIVAMO SVE SRPSKE ORGANIZACIJE I POJEDINCE DA SVOJE NEZADOVOLJSTVO
ODRZAVANJA KONFERENCIJE O SREBRENICI U ORGANIZACIJI NATASE KANDIC - FONDA ZA
HUMANITARNO PRAVO ISPOLJE TIME STO CE

DOCI 11. JUNA U 8 CASOVA PRED SAVA CENTAR U BEOGRAD

[Nedostizni]

Danas citam b92 sajt i nemogu da verujem sta pisu. Imao sam osecaj kao da citam neki hrvatski ili muslimanski sajt, pogotovo nakon procitanih komentara na dnu stranice ispod objavljenih vesti. Bruka jedna velika koliko smo glup narod kad ovako moram da kazem.

[херцеговац]

Недостижни:

zasto su samo Srbi okrivljeni za rat (genocid, etnicko ciscenje...) u Bosni i Hercegovini?

Да није одговор на то питање коментар који је поставио брат Неба:

muslimanski oficir za "Dnevni avaz":


Vjerujete li da će Karadžić i Mladić biti uhapšeni do 11. jula?

- Iskreno vjerujem da će to biti danas i svakog trenutka. Najvažnije stvari za BiH odvijaju se u ovoj i idućoj godini.
Pored hapšenja to je presuda protiv Slobodana Miloševića i proces pred Međunarodnim sudom pravde u tužbi BiH protiv SCG početkom naredne godine. S tim u vezi mislim da danas više nego ikada moramo zbiti redove i osigurati maksimalnu podršku i saradnju sa ova dva suda.
Mi smo u plej-ofu i svaka greška više se ne da ne može ispraviti, nego definitivno može srušiti sve do sada urađeno i BiH onemogućiti tako željene presude o genocidu.


Dok se mi zajebavamo,izvinjavamo,klanjamo nepostojecim( ili bar mnogostruko preuvelicanim u brojnom pogledu) zrtvama, zgrazavamo, gubimo u nekom patoloskom nacionalnom mazohizmu, bezrazlozno pljujemo i vredjamo nasu proteranu bracu Srbe,sami sebe guramo u provaliju - muslimani lepo rade svoj posao. Ako je neko zaboravio oni tuzbom zahtevaju 200 milijardi (dolara,evra - svejedno), a jos kad osude Milosevica (koji je osudjen pre sudjenja) eto i titule "genocidnog naroda", "novih nacista" itd.

[херцеговац]

Неба са СИП-а:

Dok se mi zajebavamo,izvinjavamo,klanjamo nepostojecim( ili bar mnogostruko preuvelicanim u brojnom pogledu) zrtvama, zgrazavamo, gubimo u nekom patoloskom nacionalnom mazohizmu, bezrazlozno pljujemo i vredjamo nasu proteranu bracu Srbe,sami sebe guramo u provaliju - muslimani lepo rade svoj posao. Ako je neko zaboravio oni tuzbom zahtevaju 200 milijardi (dolara,evra - svejedno), a jos kad osude Milosevica (koji je osudjen pre sudjenja) eto i titule "genocidnog naroda", "novih nacista" itd.

[North_RS]

Danas citam b92 sajt i nemogu da verujem sta pisu. Imao sam osecaj kao da citam neki hrvatski ili muslimanski sajt, pogotovo nakon procitanih komentara na dnu stranice ispod objavljenih vesti. Bruka jedna velika koliko smo glup narod kad ovako moram da kazem.

Ja ne znam ima li ta TV obraza ili ti radnici sto tu sljakaju, ovi pojedini pederi sto su u vlasti bili posle petog doneli su ovakvu politiku "pomirenja" :o  i nekakvog oprastanja :o
(tip Korac,...) jebem li im mamu neka idu u Brisel i nek tamo seru i neka se tamo ispovjedaju.

Na ustaskoj Tv mozes da gledas pavelica i komp. kako ubijaju srpski narod i sve govori mrznje o Srbima, a mi treba da seremo o nekim "Ljudskim pravima".

[delija_knin]

zato i propadamo jer se nismo otarasili sljama
da vidis kako u americi ko kod je nesto rekao protiv buha dobiva otkaz u roku od nedelju dana a kod nas ......
za amerikance je 100 000 u Iraku borba za slobodu ahhahaha a kod nas 2 000 ubijenih je genocid ali neka sve ce doci na svoje mjesto

i sami znamo ko got nas je okupirao kada bi se povlacio totalno je propao (turci, austrijanci, svabe)

[Kospicar]

Znaci zakljucismo da je zlocina bilo na obadvije strane. To je znaci jasno svima na ovom topic-u. Medjutim postavlja se pitanje zasto su samo Srbi okrivljeni za rat (genocid, etnicko ciscenje...) u Bosni i Hercegovini?

Kljucna stvar.... da li se iko upitao, pa mozda i jesmo uradili to zasto smo optuzeni, da li se iko zapitao, pa jel moguce da pola Evrope laze, samo smo mi u pravu, je moguce da smo mi uradili to u Srebrenici, jel moguce da smo mi krivi za Markale, za mnogo drugo..mislim da je tu glavni problem. Mislim da je ovdje stvar drugacija, svakome je jasno da kuda su prosli mudzahedini da su uglavnom cinili zlocine. Svakome je jasno da su se na Kazanima ubijali neduzni Srbi, da su u Grabovici Armija BiH pobila cijelo hrvatsko selo i sl. Ali jok..nismo mi nismo mi, tako nekako zvuci kada cujes srpsku javnost. Iako je ubistvo ubistvo, zlocin zlocin, ipak se ne mogu porediti 2 covjeka, ako je jedan ubio 5 ljudi, a drugi 100 ljudi, nadam se da shvatas poentu. Opet ponavljam uglavnom zlocin nad civilima je to za sto se Srbi optuzuju, 90% onih u Hagu su tamo zbog toga. Jebiga prosiri se tema, a kako i ne bi..uglavnom sve je receno.

[херцеговац]

mi krivi za Markale, za mnogo drugo

Погледај извјештај Португалаца, Руса, Американца...УМПРОФОР-а да ли су Срби испалити те гранате!!!

Имаш документ мислим на овој страни...

Заиста не можеш побјећи од свога...кренеш као неку  објективну причу па се вратиш како су Срби убијали цивиле...

А у Сарајеву нису убијани цивили?

У Кравици нису убијани цивили?

У Братунцу нису убијани цивили?

У Скеланима нису убијани цивили?

У Горажду нису убијани Срби?

...

Зашто Силајџић није у Хагу? Па он и Алија су били главни за муџахедине, Алија им дилазио у посјету, Алија је посјећивао логоре за Србе, хоћеш да кажеш да у тим логорима нису били цивили?

Зар је лаж да су команданти њихови били локални муслимани? Зар је лаж да их је било 2 000, што је пичкин дим и да су чинили само костуре једница, а да су остали били локални муслимани?

Јасно је зашто се све жели пребацити на муџахедине, жели се сваки злочин свалити на њих!!!

Зашто команданти логара и чувари из Чапљине и Мостара нису оптужени већ су слободни и имају службе државне као награду? Немој ми рећи да је то било под контолом усташа, јер сте заједно били и као чувари и као командно особље у тим логорима...

Ти стављаш примјер Хага, а сам си рекао да један умоболник који је стрељао људе је већ изашао из затвора, зар је то правда?

Кажеш како Срби причају нисмо ми, а ти стално потенцираш да су Срби убијали цивиле, а муслимани само заробјенике!!!

Ја разумијем зашто муслимани надувавају бројеве, јесу највише страдали, али ГЕНОЦИДА није било!!! Све да је тачан и број који говоре муслимани од наводних 8 000 то није геноцид јер су жене и дијеца аутобусима пребачени на муслиманску територију!!!

Довољно је само прочитати Дневни Аваз и све ће се поклопити:

- Iskreno vjerujem da će to biti danas i svakog trenutka. Najvažnije stvari za BiH odvijaju se u ovoj i idućoj godini.
Pored hapšenja to je presuda protiv Slobodana Miloševića i proces pred Međunarodnim sudom pravde u tužbi BiH protiv SCG početkom naredne godine. S tim u vezi mislim da danas više nego ikada moramo zbiti redove i osigurati maksimalnu podršku i saradnju sa ova dva suda.
Mi smo u plej-ofu i svaka greška više se ne da ne može ispraviti, nego definitivno može srušiti sve do sada urađeno i BiH onemogućiti tako željene presude o genocidu.

Зар треба бити паметан да би човјек разумио поруку?

[Nedostizni]

Ako se uzme broj stradalih srpskih civila u okolini Srebrenice koji iznosi oko 1300 zrtava(koji su na najgnusniji nacin ubijeni), plus 3000(najmanje) srpskih civila koji su pobijeni u Sarajevu dolazi se do impozantnog broja civilnih zrtava i na Srpskoj strani. Medjutim ja nigde nisam cuo, procitao, video da je iko od stranih zvanicnika ikad javnost upoznao sa ovim zrtvama. Uzmimo u obzir da je u broj srpskih zrtava u SA u ovom  slucaju minimiziran  i nije preuvelican kao sto je to slucaj sa Srebrenicom.Sta je sa civilima iz Krajine?Proterani su sa svoje vekovne teritorije a mnogi su i igubili zivote u tom progonu.Vidis u ovom slucaju ta tvoja Evropa zajedno sa Amerikom je  zatvorila oci i cak sto vise je naoruzavala Hrvatsku vojsku (Nemacka,SAD), pa je i sam Bil Klinton u svojoj skoro objavljenoj knjizi napisao kako je navijao za hrvatske i muslimanske snage za vreme rata u Bosni i Hrvatskoj i prizeljkivao njihovu pobedu.I to kaze predsednih najmocnije drzave na svetu koja treba da ima ulogu svetskog policajca i da bude neutralna.U Hrvatskoj je prakticno ucinjeno etnicko ciscenje i niko to u svetu nije osudio a kada se nesto slicno desilo na Kosovu taj isti svet je u startu optuzio Srbiju i srpski narod i bombardovao istu.  A to sto kazes 'da li je moguce da pola Evrope laze"je smesno. Jeli za tebe merilo postenja ta Zap. Evropa na celu sa Sjedinjenim Americkim Drzavama koji gledaju samo svoje interese i koji ce pisati istoriju onako kako njima odgovara. Tadodje bi te mogoa razuveriti i za Markale jer je velika laz da su Srbi ucinilo to zlodelo, pa je i sam Alija Izetbegovic pred smrt priznao da to nije ucinila Srpska strana nego muslimanska ali se to krije i ne iznosi u javnost ali me mrzi da pisem i ubedjujem se sa tobom s obzirom da od toga nema vajde jer ni ti ni ja necemo promeniti nasa misljenja.

[херцеговац]

Очигледни ниси прочитао:

MARKALE MARKET MASSACRE (No. 2)[size=18][/size]

Овдје је и линк да се за сваку главу пронађе одређен текст:

http://www.srpska-mreza.com/Bosnia/Sarajevo/markale2.html

The Western injustice is brutal and swift. They have centuries of experience in dealing with lower race people. With the Aborigines.


--------------------------------------------------------------------------------

On Sunday, August 27, 1995
http://www.srpska-mreza.com/Bosnia/Sarajevo/holb1.html
US Assistant Secretary of State threatens that NATO should bomb the Bosnian Serbs to the negotiating table.

On Monday, August 28, 1995
http://www.srpska-mreza.com/Bosnia/Sarajevo/mark2.html
less than 24 hours later, the Islam Fundamentalist allies of NATO oblige by staging yet another mass slaughter for the camera.

On Tuesday, August 29, 1995
http://www.srpska-mreza.com/Bosnia/Sarajevo/guilty.html
U.S. officials blame the Serbs and push the U.N. to issue a "conclusive evidence" statement that the Serbs did it. (In the mean time they already set warplanes in place for "the punishment".

It took years too see wheter OJ Simpson is guilty or not, despite the evidence. It took 24 hours to sentence a whole nation to a NATO slaughter!

On Wednesday, August 30, 1995
http://www.srpska-mreza.com/Bosnia/Sarajevo/attack.html
NATO-Nazi attack and slaughter of the Serbs.

Russian officer says Serbs could not have done it
Member of the UN force makes analysis and proves that Serbs are not guilty

http://www.srpska-mreza.com/Bosnia/Sarajevo/dumurenko.html

Portuguese officer said - Muslims did it
Yet another UN military observer points finger at the Muslims.

http://www.srpska-mreza.com/Bosnia/Sarajevo/branco.html

British, French officers say - Serbs are not guily
Only American officer sticks to the lie. When oredered to lie - American officers have no problem doing it.

http://www.srpska-mreza.com/Bosnia/Sarajevo/sun_times.html

American hero sees the trick
David H. Hackworth, the most decorated living American, sees that the charges against the Serbs were - bogus.

http://www.srpska-mreza.com/Bosnia/Sarajevo/hack1.html

[Nedostizni]

Evo ti jos istine o Markalama:


"Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici ...", rekao je ministar odbrane Prvoslav Davinić u intervjuu za "Nedeljni telegraf", "ali još ne smem da je objavljujem". Verovao sam da će na Davinićev intervju biti mnogo reakcija. I to bučnih. Međutim, niko od aktera političke i intelektualne scene Srbije – nije se oglasio! Ama baš niko!

Piše: Željko Vuković

U mojim godinama i u zemlji Srbiji, malo šta bi trebalo da me iznenadi. U to sam bio sasvim uveren sve do pre deset i kusur dana, tačnije - do momenta kada u jednom nedeljniku pročitah intervju sa Prvoslavom Davinićem, ministrom odbrane Srbije i Crne Gore.

"Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici, jer sam, kao funkcioner UN, dobijao najpoverljivije dokumente i informacije o ovim dogadjajima" – glasila je prva Davinićeva rečenica od koje mi zastade dah.

U trenu pomislih – Bogu hvala, evo, konačno, jednog srpskog političara koji ima hrabrosti da progovori istinu. Ma, ima da do kraja života glasam za tebe, Daviniću, i tvoj G 17 Plus. Jest, da vas nisam nešto posebno ljubio, ali sve vam je oprošteno...

"O Markalama je, na primer, samo francuski TV kanal 5 objavio istinu, ali je ona, zbog političkih pritisaka uklonjena sa ekrana" - nastavi Davinić, a ja ne dišem od uzbuđenja i iščekivanja kad će početi da razbija betonirane laži...

Eshilov povratak

A onda novi šok! Citiram:
" Tu istinu znam i ja, ali još ne smem da je objavljujem"...

Čuj, ne sme još da je objavljuje!? Da, bilo je previše lepo da bi bilo istinito. Nastavim da čitam, a Davinić nastavio da objašnjava razloge zbog kojih ne sme da otkrije pravu i po celi srpski narod sudbinski važnu istinu:

"Prvo, nalazim se na mestu ministra odbrane, što je politički jako osetljivo i nije moje da otkrivam političke tajne, a kao pensioner UN moram da poštujem odluku o embargo na poverljive informacije, tako da ne smem sada da objavim svoje memoare i otkrivam pravu istinu o ratu u bivšoj Jugoslaviji".

Uzdahnuh. Da olakšam muku u stomaku...
Stvarno, uzviknuh u sebi, Daviniću, kog si djavola uopšte spominjao pravu istinu kada je ne smiješ otkriti?! Kakav si ti to...

Onda se sažalim na Davinića. Pomislim, pa čovek je u epicentru istinske antičke dileme. Kada bi oživeo Eshil, Sofokle ili neki od njihove starogrčke braće po peru, garant bi prvo zakucao na Davinićeva vrata.

Jer, ne sumnjam uopšte da Davinić dobro zna da su laži i poluistine o Račku, Markalama, Srebrenici i ratu u bivšoj Jugoslaviji – bili kameni temeljci kada se ukopavala i zidala, i danas čvrsta, planetarna slika o primitivnom, zločinačkom i genocidnom narodu.

"Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici ...", rekao je ministar odbrane Prvoslav Davinić u intervjuu za "Nedeljni telegraf", "ali još ne smem da je objavljujem". Verovao sam da će na Davinićev intervju biti mnogo reakcija. I to bučnih. Međutim, niko od aktera političke i intelektualne scene Srbije – nije se oglasio! Ama baš niko!

Piše: Željko Vuković

U mojim godinama i u zemlji Srbiji, malo šta bi trebalo da me iznenadi. U to sam bio sasvim uveren sve do pre deset i kusur dana, tačnije - do momenta kada u jednom nedeljniku pročitah intervju sa Prvoslavom Davinićem, ministrom odbrane Srbije i Crne Gore.

"Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici, jer sam, kao funkcioner UN, dobijao najpoverljivije dokumente i informacije o ovim dogadjajima" – glasila je prva Davinićeva rečenica od koje mi zastade dah.

U trenu pomislih – Bogu hvala, evo, konačno, jednog srpskog političara koji ima hrabrosti da progovori istinu. Ma, ima da do kraja života glasam za tebe, Daviniću, i tvoj G 17 Plus. Jest, da vas nisam nešto posebno ljubio, ali sve vam je oprošteno...

"O Markalama je, na primer, samo francuski TV kanal 5 objavio istinu, ali je ona, zbog političkih pritisaka uklonjena sa ekrana" - nastavi Davinić, a ja ne dišem od uzbuđenja i iščekivanja kad će početi da razbija betonirane laži...

Eshilov povratak

A onda novi šok! Citiram:
" Tu istinu znam i ja, ali još ne smem da je objavljujem"...

Čuj, ne sme još da je objavljuje!? Da, bilo je previše lepo da bi bilo istinito. Nastavim da čitam, a Davinić nastavio da objašnjava razloge zbog kojih ne sme da otkrije pravu i po celi srpski narod sudbinski važnu istinu:

"Prvo, nalazim se na mestu ministra odbrane, što je politički jako osetljivo i nije moje da otkrivam političke tajne, a kao pensioner UN moram da poštujem odluku o embargo na poverljive informacije, tako da ne smem sada da objavim svoje memoare i otkrivam pravu istinu o ratu u bivšoj Jugoslaviji".

Uzdahnuh. Da olakšam muku u stomaku...
Stvarno, uzviknuh u sebi, Daviniću, kog si djavola uopšte spominjao pravu istinu kada je ne smiješ otkriti?! Kakav si ti to...

Onda se sažalim na Davinića. Pomislim, pa čovek je u epicentru istinske antičke dileme. Kada bi oživeo Eshil, Sofokle ili neki od njihove starogrčke braće po peru, garant bi prvo zakucao na Davinićeva vrata.

Jer, ne sumnjam uopšte da Davinić dobro zna da su laži i poluistine o Račku, Markalama, Srebrenici i ratu u bivšoj Jugoslaviji – bili kameni temeljci kada se ukopavala i zidala, i danas čvrsta, planetarna slika o primitivnom, zločinačkom i genocidnom narodu.
"Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici ...", rekao je ministar odbrane Prvoslav Davinić u intervjuu za "Nedeljni telegraf", "ali još ne smem da je objavljujem". Verovao sam da će na Davinićev intervju biti mnogo reakcija. I to bučnih. Međutim, niko od aktera političke i intelektualne scene Srbije – nije se oglasio! Ama baš niko!

Piše: Željko Vuković

U mojim godinama i u zemlji Srbiji, malo šta bi trebalo da me iznenadi. U to sam bio sasvim uveren sve do pre deset i kusur dana, tačnije - do momenta kada u jednom nedeljniku pročitah intervju sa Prvoslavom Davinićem, ministrom odbrane Srbije i Crne Gore.

"Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici, jer sam, kao funkcioner UN, dobijao najpoverljivije dokumente i informacije o ovim dogadjajima" – glasila je prva Davinićeva rečenica od koje mi zastade dah.

U trenu pomislih – Bogu hvala, evo, konačno, jednog srpskog političara koji ima hrabrosti da progovori istinu. Ma, ima da do kraja života glasam za tebe, Daviniću, i tvoj G 17 Plus. Jest, da vas nisam nešto posebno ljubio, ali sve vam je oprošteno...

"O Markalama je, na primer, samo francuski TV kanal 5 objavio istinu, ali je ona, zbog političkih pritisaka uklonjena sa ekrana" - nastavi Davinić, a ja ne dišem od uzbuđenja i iščekivanja kad će početi da razbija betonirane laži...

Eshilov povratak

A onda novi šok! Citiram:
" Tu istinu znam i ja, ali još ne smem da je objavljujem"...

Čuj, ne sme još da je objavljuje!? Da, bilo je previše lepo da bi bilo istinito. Nastavim da čitam, a Davinić nastavio da objašnjava razloge zbog kojih ne sme da otkrije pravu i po celi srpski narod sudbinski važnu istinu:

"Prvo, nalazim se na mestu ministra odbrane, što je politički jako osetljivo i nije moje da otkrivam političke tajne, a kao pensioner UN moram da poštujem odluku o embargo na poverljive informacije, tako da ne smem sada da objavim svoje memoare i otkrivam pravu istinu o ratu u bivšoj Jugoslaviji".

Uzdahnuh. Da olakšam muku u stomaku...
Stvarno, uzviknuh u sebi, Daviniću, kog si djavola uopšte spominjao pravu istinu kada je ne smiješ otkriti?! Kakav si ti to...

Onda se sažalim na Davinića. Pomislim, pa čovek je u epicentru istinske antičke dileme. Kada bi oživeo Eshil, Sofokle ili neki od njihove starogrčke braće po peru, garant bi prvo zakucao na Davinićeva vrata.

Jer, ne sumnjam uopšte da Davinić dobro zna da su laži i poluistine o Račku, Markalama, Srebrenici i ratu u bivšoj Jugoslaviji – bili kameni temeljci kada se ukopavala i zidala, i danas čvrsta, planetarna slika o primitivnom, zločinačkom i genocidnom narodu.
"Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici ...", rekao je ministar odbrane Prvoslav Davinić u intervjuu za "Nedeljni telegraf", "ali još ne smem da je objavljujem". Verovao sam da će na Davinićev intervju biti mnogo reakcija. I to bučnih. Međutim, niko od aktera političke i intelektualne scene Srbije – nije se oglasio! Ama baš niko!

Piše: Željko Vuković

U mojim godinama i u zemlji Srbiji, malo šta bi trebalo da me iznenadi. U to sam bio sasvim uveren sve do pre deset i kusur dana, tačnije - do momenta kada u jednom nedeljniku pročitah intervju sa Prvoslavom Davinićem, ministrom odbrane Srbije i Crne Gore.

"Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici, jer sam, kao funkcioner UN, dobijao najpoverljivije dokumente i informacije o ovim dogadjajima" – glasila je prva Davinićeva rečenica od koje mi zastade dah.

U trenu pomislih – Bogu hvala, evo, konačno, jednog srpskog političara koji ima hrabrosti da progovori istinu. Ma, ima da do kraja života glasam za tebe, Daviniću, i tvoj G 17 Plus. Jest, da vas nisam nešto posebno ljubio, ali sve vam je oprošteno...

"O Markalama je, na primer, samo francuski TV kanal 5 objavio istinu, ali je ona, zbog političkih pritisaka uklonjena sa ekrana" - nastavi Davinić, a ja ne dišem od uzbuđenja i iščekivanja kad će početi da razbija betonirane laži...

Eshilov povratak

A onda novi šok! Citiram:
" Tu istinu znam i ja, ali još ne smem da je objavljujem"...

Čuj, ne sme još da je objavljuje!? Da, bilo je previše lepo da bi bilo istinito. Nastavim da čitam, a Davinić nastavio da objašnjava razloge zbog kojih ne sme da otkrije pravu i po celi srpski narod sudbinski važnu istinu:

"Prvo, nalazim se na mestu ministra odbrane, što je politički jako osetljivo i nije moje da otkrivam političke tajne, a kao pensioner UN moram da poštujem odluku o embargo na poverljive informacije, tako da ne smem sada da objavim svoje memoare i otkrivam pravu istinu o ratu u bivšoj Jugoslaviji".

Uzdahnuh. Da olakšam muku u stomaku...
Stvarno, uzviknuh u sebi, Daviniću, kog si djavola uopšte spominjao pravu istinu kada je ne smiješ otkriti?! Kakav si ti to...

Onda se sažalim na Davinića. Pomislim, pa čovek je u epicentru istinske antičke dileme. Kada bi oživeo Eshil, Sofokle ili neki od njihove starogrčke braće po peru, garant bi prvo zakucao na Davinićeva vrata.

Jer, ne sumnjam uopšte da Davinić dobro zna da su laži i poluistine o Račku, Markalama, Srebrenici i ratu u bivšoj Jugoslaviji – bili kameni temeljci kada se ukopavala i zidala, i danas čvrsta, planetarna slika o primitivnom, zločinačkom i genocidnom narodu.
"Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici ...", rekao je ministar odbrane Prvoslav Davinić u intervjuu za "Nedeljni telegraf", "ali još ne smem da je objavljujem". Verovao sam da će na Davinićev intervju biti mnogo reakcija. I to bučnih. Međutim, niko od aktera političke i intelektualne scene Srbije – nije se oglasio! Ama baš niko!

Piše: Željko Vuković

U mojim godinama i u zemlji Srbiji, malo šta bi trebalo da me iznenadi. U to sam bio sasvim uveren sve do pre deset i kusur dana, tačnije - do momenta kada u jednom nedeljniku pročitah intervju sa Prvoslavom Davinićem, ministrom odbrane Srbije i Crne Gore.

"Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici, jer sam, kao funkcioner UN, dobijao najpoverljivije dokumente i informacije o ovim dogadjajima" – glasila je prva Davinićeva rečenica od koje mi zastade dah.

U trenu pomislih – Bogu hvala, evo, konačno, jednog srpskog političara koji ima hrabrosti da progovori istinu. Ma, ima da do kraja života glasam za tebe, Daviniću, i tvoj G 17 Plus. Jest, da vas nisam nešto posebno ljubio, ali sve vam je oprošteno...

"O Markalama je, na primer, samo francuski TV kanal 5 objavio istinu, ali je ona, zbog političkih pritisaka uklonjena sa ekrana" - nastavi Davinić, a ja ne dišem od uzbuđenja i iščekivanja kad će početi da razbija betonirane laži...

Eshilov povratak

A onda novi šok! Citiram:
" Tu istinu znam i ja, ali još ne smem da je objavljujem"...

Čuj, ne sme još da je objavljuje!? Da, bilo je previše lepo da bi bilo istinito. Nastavim da čitam, a Davinić nastavio da objašnjava razloge zbog kojih ne sme da otkrije pravu i po celi srpski narod sudbinski važnu istinu:

"Prvo, nalazim se na mestu ministra odbrane, što je politički jako osetljivo i nije moje da otkrivam političke tajne, a kao pensioner UN moram da poštujem odluku o embargo na poverljive informacije, tako da ne smem sada da objavim svoje memoare i otkrivam pravu istinu o ratu u bivšoj Jugoslaviji".

Uzdahnuh. Da olakšam muku u stomaku...
Stvarno, uzviknuh u sebi, Daviniću, kog si djavola uopšte spominjao pravu istinu kada je ne smiješ otkriti?! Kakav si ti to...

Onda se sažalim na Davinića. Pomislim, pa čovek je u epicentru istinske antičke dileme. Kada bi oživeo Eshil, Sofokle ili neki od njihove starogrčke braće po peru, garant bi prvo zakucao na Davinićeva vrata.

Jer, ne sumnjam uopšte da Davinić dobro zna da su laži i poluistine o Račku, Markalama, Srebrenici i ratu u bivšoj Jugoslaviji – bili kameni temeljci kada se ukopavala i zidala, i danas čvrsta, planetarna slika o primitivnom, zločinačkom i genocidnom narodu.
"Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici ...", rekao je ministar odbrane Prvoslav Davinić u intervjuu za "Nedeljni telegraf", "ali još ne smem da je objavljujem". Verovao sam da će na Davinićev intervju biti mnogo reakcija. I to bučnih. Međutim, niko od aktera političke i intelektualne scene Srbije – nije se oglasio! Ama baš niko!

Piše: Željko Vuković

U mojim godinama i u zemlji Srbiji, malo šta bi trebalo da me iznenadi. U to sam bio sasvim uveren sve do pre deset i kusur dana, tačnije - do momenta kada u jednom nedeljniku pročitah intervju sa Prvoslavom Davinićem, ministrom odbrane Srbije i Crne Gore.

"Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici, jer sam, kao funkcioner UN, dobijao najpoverljivije dokumente i informacije o ovim dogadjajima" – glasila je prva Davinićeva rečenica od koje mi zastade dah.

U trenu pomislih – Bogu hvala, evo, konačno, jednog srpskog političara koji ima hrabrosti da progovori istinu. Ma, ima da do kraja života glasam za tebe, Daviniću, i tvoj G 17 Plus. Jest, da vas nisam nešto posebno ljubio, ali sve vam je oprošteno...

"O Markalama je, na primer, samo francuski TV kanal 5 objavio istinu, ali je ona, zbog političkih pritisaka uklonjena sa ekrana" - nastavi Davinić, a ja ne dišem od uzbuđenja i iščekivanja kad će početi da razbija betonirane laži...

Eshilov povratak

A onda novi šok! Citiram:
" Tu istinu znam i ja, ali još ne smem da je objavljujem"...

Čuj, ne sme još da je objavljuje!? Da, bilo je previše lepo da bi bilo istinito. Nastavim da čitam, a Davinić nastavio da objašnjava razloge zbog kojih ne sme da otkrije pravu i po celi srpski narod sudbinski važnu istinu:

"Prvo, nalazim se na mestu ministra odbrane, što je politički jako osetljivo i nije moje da otkrivam političke tajne, a kao pensioner UN moram da poštujem odluku o embargo na poverljive informacije, tako da ne smem sada da objavim svoje memoare i otkrivam pravu istinu o ratu u bivšoj Jugoslaviji".

Uzdahnuh. Da olakšam muku u stomaku...
Stvarno, uzviknuh u sebi, Daviniću, kog si djavola uopšte spominjao pravu istinu kada je ne smiješ otkriti?! Kakav si ti to...

Onda se sažalim na Davinića. Pomislim, pa čovek je u epicentru istinske antičke dileme. Kada bi oživeo Eshil, Sofokle ili neki od njihove starogrčke braće po peru, garant bi prvo zakucao na Davinićeva vrata.

Jer, ne sumnjam uopšte da Davinić dobro zna da su laži i poluistine o Račku, Markalama, Srebrenici i ratu u bivšoj Jugoslaviji – bili kameni temeljci kada se ukopavala i zidala, i danas čvrsta, planetarna slika o primitivnom, zločinačkom i genocidnom narodu.
"Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici ...", rekao je ministar odbrane Prvoslav Davinić u intervjuu za "Nedeljni telegraf", "ali još ne smem da je objavljujem". Verovao sam da će na Davinićev intervju biti mnogo reakcija. I to bučnih. Međutim, niko od aktera političke i intelektualne scene Srbije – nije se oglasio! Ama baš niko!

Piše: Željko Vuković

U mojim godinama i u zemlji Srbiji, malo šta bi trebalo da me iznenadi. U to sam bio sasvim uveren sve do pre deset i kusur dana, tačnije - do momenta kada u jednom nedeljniku pročitah intervju sa Prvoslavom Davinićem, ministrom odbrane Srbije i Crne Gore.

"Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici, jer sam, kao funkcioner UN, dobijao najpoverljivije dokumente i informacije o ovim dogadjajima" – glasila je prva Davinićeva rečenica od koje mi zastade dah.

U trenu pomislih – Bogu hvala, evo, konačno, jednog srpskog političara koji ima hrabrosti da progovori istinu. Ma, ima da do kraja života glasam za tebe, Daviniću, i tvoj G 17 Plus. Jest, da vas nisam nešto posebno ljubio, ali sve vam je oprošteno...

"O Markalama je, na primer, samo francuski TV kanal 5 objavio istinu, ali je ona, zbog političkih pritisaka uklonjena sa ekrana" - nastavi Davinić, a ja ne dišem od uzbuđenja i iščekivanja kad će početi da razbija betonirane laži...

Eshilov povratak

A onda novi šok! Citiram:
" Tu istinu znam i ja, ali još ne smem da je objavljujem"...

Čuj, ne sme još da je objavljuje!? Da, bilo je previše lepo da bi bilo istinito. Nastavim da čitam, a Davinić nastavio da objašnjava razloge zbog kojih ne sme da otkrije pravu i po celi srpski narod sudbinski važnu istinu:

"Prvo, nalazim se na mestu ministra odbrane, što je politički jako osetljivo i nije moje da otkrivam političke tajne, a kao pensioner UN moram da poštujem odluku o embargo na poverljive informacije, tako da ne smem sada da objavim svoje memoare i otkrivam pravu istinu o ratu u bivšoj Jugoslaviji".

Uzdahnuh. Da olakšam muku u stomaku...
Stvarno, uzviknuh u sebi, Daviniću, kog si djavola uopšte spominjao pravu istinu kada je ne smiješ otkriti?! Kakav si ti to...

Onda se sažalim na Davinića. Pomislim, pa čovek je u epicentru istinske antičke dileme. Kada bi oživeo Eshil, Sofokle ili neki od njihove starogrčke braće po peru, garant bi prvo zakucao na Davinićeva vrata.

Jer, ne sumnjam uopšte da Davinić dobro zna da su laži i poluistine o Račku, Markalama, Srebrenici i ratu u bivšoj Jugoslaviji – bili kameni temeljci kada se ukopavala i zidala, i danas čvrsta, planetarna slika o primitivnom, zločinačkom i genocidnom narodu.
"Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici ...", rekao je ministar odbrane Prvoslav Davinić u intervjuu za "Nedeljni telegraf", "ali još ne smem da je objavljujem". Verovao sam da će na Davinićev intervju biti mnogo reakcija. I to bučnih. Međutim, niko od aktera političke i intelektualne scene Srbije – nije se oglasio! Ama baš niko!

Piše: Željko Vuković

U mojim godinama i u zemlji Srbiji, malo šta bi trebalo da me iznenadi. U to sam bio sasvim uveren sve do pre deset i kusur dana, tačnije - do momenta kada u jednom nedeljniku pročitah intervju sa Prvoslavom Davinićem, ministrom odbrane Srbije i Crne Gore.

"Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici, jer sam, kao funkcioner UN, dobijao najpoverljivije dokumente i informacije o ovim dogadjajima" – glasila je prva Davinićeva rečenica od koje mi zastade dah.

U trenu pomislih – Bogu hvala, evo, konačno, jednog srpskog političara koji ima hrabrosti da progovori istinu. Ma, ima da do kraja života glasam za tebe, Daviniću, i tvoj G 17 Plus. Jest, da vas nisam nešto posebno ljubio, ali sve vam je oprošteno...

"O Markalama je, na primer, samo francuski TV kanal 5 objavio istinu, ali je ona, zbog političkih pritisaka uklonjena sa ekrana" - nastavi Davinić, a ja ne dišem od uzbuđenja i iščekivanja kad će početi da razbija betonirane laži...

Eshilov povratak

A onda novi šok! Citiram:
" Tu istinu znam i ja, ali još ne smem da je objavljujem"...

Čuj, ne sme još da je objavljuje!? Da, bilo je previše lepo da bi bilo istinito. Nastavim da čitam, a Davinić nastavio da objašnjava razloge zbog kojih ne sme da otkrije pravu i po celi srpski narod sudbinski važnu istinu:

"Prvo, nalazim se na mestu ministra odbrane, što je politički jako osetljivo i nije moje da otkrivam političke tajne, a kao pensioner UN moram da poštujem odluku o embargo na poverljive informacije, tako da ne smem sada da objavim svoje memoare i otkrivam pravu istinu o ratu u bivšoj Jugoslaviji".

Uzdahnuh. Da olakšam muku u stomaku...
Stvarno, uzviknuh u sebi, Daviniću, kog si djavola uopšte spominjao pravu istinu kada je ne smiješ otkriti?! Kakav si ti to...

Onda se sažalim na Davinića. Pomislim, pa čovek je u epicentru istinske antičke dileme. Kada bi oživeo Eshil, Sofokle ili neki od njihove starogrčke braće po peru, garant bi prvo zakucao na Davinićeva vrata.

Jer, ne sumnjam uopšte da Davinić dobro zna da su laži i poluistine o Račku, Markalama, Srebrenici i ratu u bivšoj Jugoslaviji – bili kameni temeljci kada se ukopavala i zidala, i danas čvrsta, planetarna slika o primitivnom, zločinačkom i genocidnom narodu.
"Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici ...", rekao je ministar odbrane Prvoslav Davinić u intervjuu za "Nedeljni telegraf", "ali još ne smem da je objavljujem". Verovao sam da će na Davinićev intervju biti mnogo reakcija. I to bučnih. Međutim, niko od aktera političke i intelektualne scene Srbije – nije se oglasio! Ama baš niko!

Piše: Željko Vuković

U mojim godinama i u zemlji Srbiji, malo šta bi trebalo da me iznenadi. U to sam bio sasvim uveren sve do pre deset i kusur dana, tačnije - do momenta kada u jednom nedeljniku pročitah intervju sa Prvoslavom Davinićem, ministrom odbrane Srbije i Crne Gore.

"Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici, jer sam, kao funkcioner UN, dobijao najpoverljivije dokumente i informacije o ovim dogadjajima" – glasila je prva Davinićeva rečenica od koje mi zastade dah.

U trenu pomislih – Bogu hvala, evo, konačno, jednog srpskog političara koji ima hrabrosti da progovori istinu. Ma, ima da do kraja života glasam za tebe, Daviniću, i tvoj G 17 Plus. Jest, da vas nisam nešto posebno ljubio, ali sve vam je oprošteno...

"O Markalama je, na primer, samo francuski TV kanal 5 objavio istinu, ali je ona, zbog političkih pritisaka uklonjena sa ekrana" - nastavi Davinić, a ja ne dišem od uzbuđenja i iščekivanja kad će početi da razbija betonirane laži...

Eshilov povratak

A onda novi šok! Citiram:
" Tu istinu znam i ja, ali još ne smem da je objavljujem"...

Čuj, ne sme još da je objavljuje!? Da, bilo je previše lepo da bi bilo istinito. Nastavim da čitam, a Davinić nastavio da objašnjava razloge zbog kojih ne sme da otkrije pravu i po celi srpski narod sudbinski važnu istinu:

"Prvo, nalazim se na mestu ministra odbrane, što je politički jako osetljivo i nije moje da otkrivam političke tajne, a kao pensioner UN moram da poštujem odluku o embargo na poverljive informacije, tako da ne smem sada da objavim svoje memoare i otkrivam pravu istinu o ratu u bivšoj Jugoslaviji".

Uzdahnuh. Da olakšam muku u stomaku...
Stvarno, uzviknuh u sebi, Daviniću, kog si djavola uopšte spominjao pravu istinu kada je ne smiješ otkriti?! Kakav si ti to...

Onda se sažalim na Davinića. Pomislim, pa čovek je u epicentru istinske antičke dileme. Kada bi oživeo Eshil, Sofokle ili neki od njihove starogrčke braće po peru, garant bi prvo zakucao na Davinićeva vrata.

Jer, ne sumnjam uopšte da Davinić dobro zna da su laži i poluistine o Račku, Markalama, Srebrenici i ratu u bivšoj Jugoslaviji – bili kameni temeljci kada se ukopavala i zidala, i danas čvrsta, planetarna slika o primitivnom, zločinačkom i genocidnom narodu.
"Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici ...", rekao je ministar odbrane Prvoslav Davinić u intervjuu za "Nedeljni telegraf", "ali još ne smem da je objavljujem". Verovao sam da će na Davinićev intervju biti mnogo reakcija. I to bučnih. Međutim, niko od aktera političke i intelektualne scene Srbije – nije se oglasio! Ama baš niko!

Piše: Željko Vuković

U mojim godinama i u zemlji Srbiji, malo šta bi trebalo da me iznenadi. U to sam bio sasvim uveren sve do pre deset i kusur dana, tačnije - do momenta kada u jednom nedeljniku pročitah intervju sa Prvoslavom Davinićem, ministrom odbrane Srbije i Crne Gore.

"Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici, jer sam, kao funkcioner UN, dobijao najpoverljivije dokumente i informacije o ovim dogadjajima" – glasila je prva Davinićeva rečenica od koje mi zastade dah.

U trenu pomislih – Bogu hvala, evo, konačno, jednog srpskog političara koji ima hrabrosti da progovori istinu. Ma, ima da do kraja života glasam za tebe, Daviniću, i tvoj G 17 Plus. Jest, da vas nisam nešto posebno ljubio, ali sve vam je oprošteno...

"O Markalama je, na primer, samo francuski TV kanal 5 objavio istinu, ali je ona, zbog političkih pritisaka uklonjena sa ekrana" - nastavi Davinić, a ja ne dišem od uzbuđenja i iščekivanja kad će početi da razbija betonirane laži...

Eshilov povratak

A onda novi šok! Citiram:
" Tu istinu znam i ja, ali još ne smem da je objavljujem"...

Čuj, ne sme još da je objavljuje!? Da, bilo je previše lepo da bi bilo istinito. Nastavim da čitam, a Davinić nastavio da objašnjava razloge zbog kojih ne sme da otkrije pravu i po celi srpski narod sudbinski važnu istinu:

"Prvo, nalazim se na mestu ministra odbrane, što je politički jako osetljivo i nije moje da otkrivam političke tajne, a kao pensioner UN moram da poštujem odluku o embargo na poverljive informacije, tako da ne smem sada da objavim svoje memoare i otkrivam pravu istinu o ratu u bivšoj Jugoslaviji".

Uzdahnuh. Da olakšam muku u stomaku...
Stvarno, uzviknuh u sebi, Daviniću, kog si djavola uopšte spominjao pravu istinu kada je ne smiješ otkriti?! Kakav si ti to...

Onda se sažalim na Davinića. Pomislim, pa čovek je u epicentru istinske antičke dileme. Kada bi oživeo Eshil, Sofokle ili neki od njihove starogrčke braće po peru, garant bi prvo zakucao na Davinićeva vrata.

Jer, ne sumnjam uopšte da Davinić dobro zna da su laži i poluistine o Račku, Markalama, Srebrenici i ratu u bivšoj Jugoslaviji – bili kameni temeljci kada se ukopavala i zidala, i danas čvrsta, planetarna slika o primitivnom, zločinačkom i genocidnom narodu.
"Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici ...", rekao je ministar odbrane Prvoslav Davinić u intervjuu za "Nedeljni telegraf", "ali još ne smem da je objavljujem". Verovao sam da će na Davinićev intervju biti mnogo reakcija. I to bučnih. Međutim, niko od aktera političke i intelektualne scene Srbije – nije se oglasio! Ama baš niko!

Piše: Željko Vuković

U mojim godinama i u zemlji Srbiji, malo šta bi trebalo da me iznenadi. U to sam bio sasvim uveren sve do pre deset i kusur dana, tačnije - do momenta kada u jednom nedeljniku pročitah intervju sa Prvoslavom Davinićem, ministrom odbrane Srbije i Crne Gore.

"Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici, jer sam, kao funkcioner UN, dobijao najpoverljivije dokumente i informacije o ovim dogadjajima" – glasila je prva Davinićeva rečenica od koje mi zastade dah.

U trenu pomislih – Bogu hvala, evo, konačno, jednog srpskog političara koji ima hrabrosti da progovori istinu. Ma, ima da do kraja života glasam za tebe, Daviniću, i tvoj G 17 Plus. Jest, da vas nisam nešto posebno ljubio, ali sve vam je oprošteno...

"O Markalama je, na primer, samo francuski TV kanal 5 objavio istinu, ali je ona, zbog političkih pritisaka uklonjena sa ekrana" - nastavi Davinić, a ja ne dišem od uzbuđenja i iščekivanja kad će početi da razbija betonirane laži...

Eshilov povratak

A onda novi šok! Citiram:
" Tu istinu znam i ja, ali još ne smem da je objavljujem"...

Čuj, ne sme još da je objavljuje!? Da, bilo je previše lepo da bi bilo istinito. Nastavim da čitam, a Davinić nastavio da objašnjava razloge zbog kojih ne sme da otkrije pravu i po celi srpski narod sudbinski važnu istinu:

"Prvo, nalazim se na mestu ministra odbrane, što je politički jako osetljivo i nije moje da otkrivam političke tajne, a kao pensioner UN moram da poštujem odluku o embargo na poverljive informacije, tako da ne smem sada da objavim svoje memoare i otkrivam pravu istinu o ratu u bivšoj Jugoslaviji".

Uzdahnuh. Da olakšam muku u stomaku...
Stvarno, uzviknuh u sebi, Daviniću, kog si djavola uopšte spominjao pravu istinu kada je ne smiješ otkriti?! Kakav si ti to...

Onda se sažalim na Davinića. Pomislim, pa čovek je u epicentru istinske antičke dileme. Kada bi oživeo Eshil, Sofokle ili neki od njihove starogrčke braće po peru, garant bi prvo zakucao na Davinićeva vrata.

Jer, ne sumnjam uopšte da Davinić dobro zna da su laži i poluistine o Račku, Markalama, Srebrenici i ratu u bivšoj Jugoslaviji – bili kameni temeljci kada se ukopavala i zidala, i danas čvrsta, planetarna slika o primitivnom, zločinačkom i genocidnom narodu.
"Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici ...", rekao je ministar odbrane Prvoslav Davinić u intervjuu za "Nedeljni telegraf", "ali još ne smem da je objavljujem". Verovao sam da će na Davinićev intervju biti mnogo reakcija. I to bučnih. Međutim, niko od aktera političke i intelektualne scene Srbije – nije se oglasio! Ama baš niko!

Piše: Željko Vuković

U mojim godinama i u zemlji Srbiji, malo šta bi trebalo da me iznenadi. U to sam bio sasvim uveren sve do pre deset i kusur dana, tačnije - do momenta kada u jednom nedeljniku pročitah intervju sa Prvoslavom Davinićem, ministrom odbrane Srbije i Crne Gore.

"Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici, jer sam, kao funkcioner UN, dobijao najpoverljivije dokumente i informacije o ovim dogadjajima" – glasila je prva Davinićeva rečenica od koje mi zastade dah.

U trenu pomislih – Bogu hvala, evo, konačno, jednog srpskog političara koji ima hrabrosti da progovori istinu. Ma, ima da do kraja života glasam za tebe, Daviniću, i tvoj G 17 Plus. Jest, da vas nisam nešto posebno ljubio, ali sve vam je oprošteno...

"O Markalama je, na primer, samo francuski TV kanal 5 objavio istinu, ali je ona, zbog političkih pritisaka uklonjena sa ekrana" - nastavi Davinić, a ja ne dišem od uzbuđenja i iščekivanja kad će početi da razbija betonirane laži...

Eshilov povratak

A onda novi šok! Citiram:
" Tu istinu znam i ja, ali još ne smem da je objavljujem"...

Čuj, ne sme još da je objavljuje!? Da, bilo je previše lepo da bi bilo istinito. Nastavim da čitam, a Davinić nastavio da objašnjava razloge zbog kojih ne sme da otkrije pravu i po celi srpski narod sudbinski važnu istinu:

"Prvo, nalazim se na mestu ministra odbrane, što je politički jako osetljivo i nije moje da otkrivam političke tajne, a kao pensioner UN moram da poštujem odluku o embargo na poverljive informacije, tako da ne smem sada da objavim svoje memoare i otkrivam pravu istinu o ratu u bivšoj Jugoslaviji".

Uzdahnuh. Da olakšam muku u stomaku...
Stvarno, uzviknuh u sebi, Daviniću, kog si djavola uopšte spominjao pravu istinu kada je ne smiješ otkriti?! Kakav si ti to...

Onda se sažalim na Davinića. Pomislim, pa čovek je u epicentru istinske antičke dileme. Kada bi oživeo Eshil, Sofokle ili neki od njihove starogrčke braće po peru, garant bi prvo zakucao na Davinićeva vrata.

Jer, ne sumnjam uopšte da Davinić dobro zna da su laži i poluistine o Račku, Markalama, Srebrenici i ratu u bivšoj Jugoslaviji – bili kameni temeljci kada se ukopavala i zidala, i danas čvrsta, planetarna slika o primitivnom, zločinačkom i genocidnom narodu.
"Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici ...", rekao je ministar odbrane Prvoslav Davinić u intervjuu za "Nedeljni telegraf", "ali još ne smem da je objavljujem". Verovao sam da će na Davinićev intervju biti mnogo reakcija. I to bučnih. Međutim, niko od aktera političke i intelektualne scene Srbije – nije se oglasio! Ama baš niko!

Piše: Željko Vuković

U mojim godinama i u zemlji Srbiji, malo šta bi trebalo da me iznenadi. U to sam bio sasvim uveren sve do pre deset i kusur dana, tačnije - do momenta kada u jednom nedeljniku pročitah intervju sa Prvoslavom Davinićem, ministrom odbrane Srbije i Crne Gore.

"Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici, jer sam, kao funkcioner UN, dobijao najpoverljivije dokumente i informacije o ovim dogadjajima" – glasila je prva Davinićeva rečenica od koje mi zastade dah.

U trenu pomislih – Bogu hvala, evo, konačno, jednog srpskog političara koji ima hrabrosti da progovori istinu. Ma, ima da do kraja života glasam za tebe, Daviniću, i tvoj G 17 Plus. Jest, da vas nisam nešto posebno ljubio, ali sve vam je oprošteno...

"O Markalama je, na primer, samo francuski TV kanal 5 objavio istinu, ali je ona, zbog političkih pritisaka uklonjena sa ekrana" - nastavi Davinić, a ja ne dišem od uzbuđenja i iščekivanja kad će početi da razbija betonirane laži...

Eshilov povratak

A onda novi šok! Citiram:
" Tu istinu znam i ja, ali još ne smem da je objavljujem"...

Čuj, ne sme još da je objavljuje!? Da, bilo je previše lepo da bi bilo istinito. Nastavim da čitam, a Davinić nastavio da objašnjava razloge zbog kojih ne sme da otkrije pravu i po celi srpski narod sudbinski važnu istinu:

"Prvo, nalazim se na mestu ministra odbrane, što je politički jako osetljivo i nije moje da otkrivam političke tajne, a kao pensioner UN moram da poštujem odluku o embargo na poverljive informacije, tako da ne smem sada da objavim svoje memoare i otkrivam pravu istinu o ratu u bivšoj Jugoslaviji".

Uzdahnuh. Da olakšam muku u stomaku...
Stvarno, uzviknuh u sebi, Daviniću, kog si djavola uopšte spominjao pravu istinu kada je ne smiješ otkriti?! Kakav si ti to...

Onda se sažalim na Davinića. Pomislim, pa čovek je u epicentru istinske antičke dileme. Kada bi oživeo Eshil, Sofokle ili neki od njihove starogrčke braće po peru, garant bi prvo zakucao na Davinićeva vrata.

Jer, ne sumnjam uopšte da Davinić dobro zna da su laži i poluistine o Račku, Markalama, Srebrenici i ratu u bivšoj Jugoslaviji – bili kameni temeljci kada se ukopavala i zidala, i danas čvrsta, planetarna slika o primitivnom, zločinačkom i genocidnom narodu.
"Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici ...", rekao je ministar odbrane Prvoslav Davinić u intervjuu za "Nedeljni telegraf", "ali još ne smem da je objavljujem". Verovao sam da će na Davinićev intervju biti mnogo reakcija. I to bučnih. Međutim, niko od aktera političke i intelektualne scene Srbije – nije se oglasio! Ama baš niko!

Piše: Željko Vuković

U mojim godinama i u zemlji Srbiji, malo šta bi trebalo da me iznenadi. U to sam bio sasvim uveren sve do pre deset i kusur dana, tačnije - do momenta kada u jednom nedeljniku pročitah intervju sa Prvoslavom Davinićem, ministrom odbrane Srbije i Crne Gore.

"Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici, jer sam, kao funkcioner UN, dobijao najpoverljivije dokumente i informacije o ovim dogadjajima" – glasila je prva Davinićeva rečenica od koje mi zastade dah.

U trenu pomislih – Bogu hvala, evo, konačno, jednog srpskog političara koji ima hrabrosti da progovori istinu. Ma, ima da do kraja života glasam za tebe, Daviniću, i tvoj G 17 Plus. Jest, da vas nisam nešto posebno ljubio, ali sve vam je oprošteno...

"O Markalama je, na primer, samo francuski TV kanal 5 objavio istinu, ali je ona, zbog političkih pritisaka uklonjena sa ekrana" - nastavi Davinić, a ja ne dišem od uzbuđenja i iščekivanja kad će početi da razbija betonirane laži...

Eshilov povratak

A onda novi šok! Citiram:
" Tu istinu znam i ja, ali još ne smem da je objavljujem"...

Čuj, ne sme još da je objavljuje!? Da, bilo je previše lepo da bi bilo istinito. Nastavim da čitam, a Davinić nastavio da objašnjava razloge zbog kojih ne sme da otkrije pravu i po celi srpski narod sudbinski važnu istinu:

"Prvo, nalazim se na mestu ministra odbrane, što je politički jako osetljivo i nije moje da otkrivam političke tajne, a kao pensioner UN moram da poštujem odluku o embargo na poverljive informacije, tako da ne smem sada da objavim svoje memoare i otkrivam pravu istinu o ratu u bivšoj Jugoslaviji".

Uzdahnuh. Da olakšam muku u stomaku...
Stvarno, uzviknuh u sebi, Daviniću, kog si djavola uopšte spominjao pravu istinu kada je ne smiješ otkriti?! Kakav si ti to...

Onda se sažalim na Davinića. Pomislim, pa čovek je u epicentru istinske antičke dileme. Kada bi oživeo Eshil, Sofokle ili neki od njihove starogrčke braće po peru, garant bi prvo zakucao na Davinićeva vrata.

Jer, ne sumnjam uopšte da Davinić dobro zna da su laži i poluistine o Račku, Markalama, Srebrenici i ratu u bivšoj Jugoslaviji – bili kameni temeljci kada se ukopavala i zidala, i danas čvrsta, planetarna slika o primitivnom, zločinačkom i genocidnom narodu.
"Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici ...", rekao je ministar odbrane Prvoslav Davinić u intervjuu za "Nedeljni telegraf", "ali još ne smem da je objavljujem". Verovao sam da će na Davinićev intervju biti mnogo reakcija. I to bučnih. Međutim, niko od aktera političke i intelektualne scene Srbije – nije se oglasio! Ama baš niko!

Piše: Željko Vuković

U mojim godinama i u zemlji Srbiji, malo šta bi trebalo da me iznenadi. U to sam bio sasvim uveren sve do pre deset i kusur dana, tačnije - do momenta kada u jednom nedeljniku pročitah intervju sa Prvoslavom Davinićem, ministrom odbrane Srbije i Crne Gore.

"Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici, jer sam, kao funkcioner UN, dobijao najpoverljivije dokumente i informacije o ovim dogadjajima" – glasila je prva Davinićeva rečenica od koje mi zastade dah.

U trenu pomislih – Bogu hvala, evo, konačno, jednog srpskog političara koji ima hrabrosti da progovori istinu. Ma, ima da do kraja života glasam za tebe, Daviniću, i tvoj G 17 Plus. Jest, da vas nisam nešto posebno ljubio, ali sve vam je oprošteno...

"O Markalama je, na primer, samo francuski TV kanal 5 objavio istinu, ali je ona, zbog političkih pritisaka uklonjena sa ekrana" - nastavi Davinić, a ja ne dišem od uzbuđenja i iščekivanja kad će početi da razbija betonirane laži...

Eshilov povratak

A onda novi šok! Citiram:
" Tu istinu znam i ja, ali još ne smem da je objavljujem"...

Čuj, ne sme još da je objavljuje!? Da, bilo je previše lepo da bi bilo istinito. Nastavim da čitam, a Davinić nastavio da objašnjava razloge zbog kojih ne sme da otkrije pravu i po celi srpski narod sudbinski važnu istinu:

"Prvo, nalazim se na mestu ministra odbrane, što je politički jako osetljivo i nije moje da otkrivam političke tajne, a kao pensioner UN moram da poštujem odluku o embargo na poverljive informacije, tako da ne smem sada da objavim svoje memoare i otkrivam pravu istinu o ratu u bivšoj Jugoslaviji".

Uzdahnuh. Da olakšam muku u stomaku...
Stvarno, uzviknuh u sebi, Daviniću, kog si djavola uopšte spominjao pravu istinu kada je ne smiješ otkriti?! Kakav si ti to...

Onda se sažalim na Davinića. Pomislim, pa čovek je u epicentru istinske antičke dileme. Kada bi oživeo Eshil, Sofokle ili neki od njihove starogrčke braće po peru, garant bi prvo zakucao na Davinićeva vrata.

Jer, ne sumnjam uopšte da Davinić dobro zna da su laži i poluistine o Račku, Markalama, Srebrenici i ratu u bivšoj Jugoslaviji – bili kameni temeljci kada se ukopavala i zidala, i danas čvrsta, planetarna slika o primitivnom, zločinačkom i genocidnom narodu.
"Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici ...", rekao je ministar odbrane Prvoslav Davinić u intervjuu za "Nedeljni telegraf", "ali još ne smem da je objavljujem". Verovao sam da će na Davinićev intervju biti mnogo reakcija. I to bučnih. Međutim, niko od aktera političke i intelektualne scene Srbije – nije se oglasio! Ama baš niko!

Piše: Željko Vuković

U mojim godinama i u zemlji Srbiji, malo šta bi trebalo da me iznenadi. U to sam bio sasvim uveren sve do pre deset i kusur dana, tačnije - do momenta kada u jednom nedeljniku pročitah intervju sa Prvoslavom Davinićem, ministrom odbrane Srbije i Crne Gore.

"Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici, jer sam, kao funkcioner UN, dobijao najpoverljivije dokumente i informacije o ovim dogadjajima" – glasila je prva Davinićeva rečenica od koje mi zastade dah.

U trenu pomislih – Bogu hvala, evo, konačno, jednog srpskog političara koji ima hrabrosti da progovori istinu. Ma, ima da do kraja života glasam za tebe, Daviniću, i tvoj G 17 Plus. Jest, da vas nisam nešto posebno ljubio, ali sve vam je oprošteno...

"O Markalama je, na primer, samo francuski TV kanal 5 objavio istinu, ali je ona, zbog političkih pritisaka uklonjena sa ekrana" - nastavi Davinić, a ja ne dišem od uzbuđenja i iščekivanja kad će početi da razbija betonirane laži...

Eshilov povratak

A onda novi šok! Citiram:
" Tu istinu znam i ja, ali još ne smem da je objavljujem"...

Čuj, ne sme još da je objavljuje!? Da, bilo je previše lepo da bi bilo istinito. Nastavim da čitam, a Davinić nastavio da objašnjava razloge zbog kojih ne sme da otkrije pravu i po celi srpski narod sudbinski važnu istinu:

"Prvo, nalazim se na mestu ministra odbrane, što je politički jako osetljivo i nije moje da otkrivam političke tajne, a kao pensioner UN moram da poštujem odluku o embargo na poverljive informacije, tako da ne smem sada da objavim svoje memoare i otkrivam pravu istinu o ratu u bivšoj Jugoslaviji".

Uzdahnuh. Da olakšam muku u stomaku...
Stvarno, uzviknuh u sebi, Daviniću, kog si djavola uopšte spominjao pravu istinu kada je ne smiješ otkriti?! Kakav si ti to...

Onda se sažalim na Davinića. Pomislim, pa čovek je u epicentru istinske antičke dileme. Kada bi oživeo Eshil, Sofokle ili neki od njihove starogrčke braće po peru, garant bi prvo zakucao na Davinićeva vrata.

Jer, ne sumnjam uopšte da Davinić dobro zna da su laži i poluistine o Račku, Markalama, Srebrenici i ratu u bivšoj Jugoslaviji – bili kameni temeljci kada se ukopavala i zidala, i danas čvrsta, planetarna slika o primitivnom, zločinačkom i genocidnom narodu.
"Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici ...", rekao je ministar odbrane Prvoslav Davinić u intervjuu za "Nedeljni telegraf", "ali još ne smem da je objavljujem". Verovao sam da će na Davinićev intervju biti mnogo reakcija. I to bučnih. Međutim, niko od aktera političke i intelektualne scene Srbije – nije se oglasio! Ama baš niko!

Piše: Željko Vuković

U mojim godinama i u zemlji Srbiji, malo šta bi trebalo da me iznenadi. U to sam bio sasvim uveren sve do pre deset i kusur dana, tačnije - do momenta kada u jednom nedeljniku pročitah intervju sa Prvoslavom Davinićem, ministrom odbrane Srbije i Crne Gore.

"Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici, jer sam, kao funkcioner UN, dobijao najpoverljivije dokumente i informacije o ovim dogadjajima" – glasila je prva Davinićeva rečenica od koje mi zastade dah.

U trenu pomislih – Bogu hvala, evo, konačno, jednog srpskog političara koji ima hrabrosti da progovori istinu. Ma, ima da do kraja života glasam za tebe, Daviniću, i tvoj G 17 Plus. Jest, da vas nisam nešto posebno ljubio, ali sve vam je oprošteno...

"O Markalama je, na primer, samo francuski TV kanal 5 objavio istinu, ali je ona, zbog političkih pritisaka uklonjena sa ekrana" - nastavi Davinić, a ja ne dišem od uzbuđenja i iščekivanja kad će početi da razbija betonirane laži...

Eshilov povratak

A onda novi šok! Citiram:
" Tu istinu znam i ja, ali još ne smem da je objavljujem"...

Čuj, ne sme još da je objavljuje!? Da, bilo je previše lepo da bi bilo istinito. Nastavim da čitam, a Davinić nastavio da objašnjava razloge zbog kojih ne sme da otkrije pravu i po celi srpski narod sudbinski važnu istinu:

"Prvo, nalazim se na mestu ministra odbrane, što je politički jako osetljivo i nije moje da otkrivam političke tajne, a kao pensioner UN moram da poštujem odluku o embargo na poverljive informacije, tako da ne smem sada da objavim svoje memoare i otkrivam pravu istinu o ratu u bivšoj Jugoslaviji".

Uzdahnuh. Da olakšam muku u stomaku...
Stvarno, uzviknuh u sebi, Daviniću, kog si djavola uopšte spominjao pravu istinu kada je ne smiješ otkriti?! Kakav si ti to...

Onda se sažalim na Davinića. Pomislim, pa čovek je u epicentru istinske antičke dileme. Kada bi oživeo Eshil, Sofokle ili neki od njihove starogrčke braće po peru, garant bi prvo zakucao na Davinićeva vrata.

Jer, ne sumnjam uopšte da Davinić dobro zna da su laži i poluistine o Račku, Markalama, Srebrenici i ratu u bivšoj Jugoslaviji – bili kameni temeljci kada se ukopavala i zidala, i danas čvrsta, planetarna slika o primitivnom, zločinačkom i genocidnom narodu.
"Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici ...", rekao je ministar odbrane Prvoslav Davinić u intervjuu za "Nedeljni telegraf", "ali još ne smem da je objavljujem". Verovao sam da će na Davinićev intervju biti mnogo reakcija. I to bučnih. Međutim, niko od aktera političke i intelektualne scene Srbije – nije se oglasio! Ama baš niko!

Piše: Željko Vuković

U mojim godinama i u zemlji Srbiji, malo šta bi trebalo da me iznenadi. U to sam bio sasvim uveren sve do pre deset i kusur dana, tačnije - do momenta kada u jednom nedeljniku pročitah intervju sa Prvoslavom Davinićem, ministrom odbrane Srbije i Crne Gore.

"Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici, jer sam, kao funkcioner UN, dobijao najpoverljivije dokumente i informacije o ovim dogadjajima" – glasila je prva Davinićeva rečenica od koje mi zastade dah.

U trenu pomislih – Bogu hvala, evo, konačno, jednog srpskog političara koji ima hrabrosti da progovori istinu. Ma, ima da do kraja života glasam za tebe, Daviniću, i tvoj G 17 Plus. Jest, da vas nisam nešto posebno ljubio, ali sve vam je oprošteno...

"O Markalama je, na primer, samo francuski TV kanal 5 objavio istinu, ali je ona, zbog političkih pritisaka uklonjena sa ekrana" - nastavi Davinić, a ja ne dišem od uzbuđenja i iščekivanja kad će početi da razbija betonirane laži...

Eshilov povratak

A onda novi šok! Citiram:
" Tu istinu znam i ja, ali još ne smem da je objavljujem"...

Čuj, ne sme još da je objavljuje!? Da, bilo je previše lepo da bi bilo istinito. Nastavim da čitam, a Davinić nastavio da objašnjava razloge zbog kojih ne sme da otkrije pravu i po celi srpski narod sudbinski važnu istinu:

"Prvo, nalazim se na mestu ministra odbrane, što je politički jako osetljivo i nije moje da otkrivam političke tajne, a kao pensioner UN moram da poštujem odluku o embargo na poverljive informacije, tako da ne smem sada da objavim svoje memoare i otkrivam pravu istinu o ratu u bivšoj Jugoslaviji".

Uzdahnuh. Da olakšam muku u stomaku...
Stvarno, uzviknuh u sebi, Daviniću, kog si djavola uopšte spominjao pravu istinu kada je ne smiješ otkriti?! Kakav si ti to...

Onda se sažalim na Davinića. Pomislim, pa čovek je u epicentru istinske antičke dileme. Kada bi oživeo Eshil, Sofokle ili neki od njihove starogrčke braće po peru, garant bi prvo zakucao na Davinićeva vrata.

Jer, ne sumnjam uopšte da Davinić dobro zna da su laži i poluistine o Račku, Markalama, Srebrenici i ratu u bivšoj Jugoslaviji – bili kameni temeljci kada se ukopavala i zidala, i danas čvrsta, planetarna slika o primitivnom, zločinačkom i genocidnom narodu.
"Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici ...", rekao je ministar odbrane Prvoslav Davinić u intervjuu za "Nedeljni telegraf", "ali još ne smem da je objavljujem". Verovao sam da će na Davinićev intervju biti mnogo reakcija. I to bučnih. Međutim, niko od aktera političke i intelektualne scene Srbije – nije se oglasio! Ama baš niko!

Piše: Željko Vuković

U mojim godinama i u zemlji Srbiji, malo šta bi trebalo da me iznenadi. U to sam bio sasvim uveren sve do pre deset i kusur dana, tačnije - do momenta kada u jednom nedeljniku pročitah intervju sa Prvoslavom Davinićem, ministrom odbrane Srbije i Crne Gore.

"Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici, jer sam, kao funkcioner UN, dobijao najpoverljivije dokumente i informacije o ovim dogadjajima" – glasila je prva Davinićeva rečenica od koje mi zastade dah.

U trenu pomislih – Bogu hvala, evo, konačno, jednog srpskog političara koji ima hrabrosti da progovori istinu. Ma, ima da do kraja života glasam za tebe, Daviniću, i tvoj G 17 Plus. Jest, da vas nisam nešto posebno ljubio, ali sve vam je oprošteno...

"O Markalama je, na primer, samo francuski TV kanal 5 objavio istinu, ali je ona, zbog političkih pritisaka uklonjena sa ekrana" - nastavi Davinić, a ja ne dišem od uzbuđenja i iščekivanja kad će početi da razbija betonirane laži...

Eshilov povratak

A onda novi šok! Citiram:
" Tu istinu znam i ja, ali još ne smem da je objavljujem"...

Čuj, ne sme još da je objavljuje!? Da, bilo je previše lepo da bi bilo istinito. Nastavim da čitam, a Davinić nastavio da objašnjava razloge zbog kojih ne sme da otkrije pravu i po celi srpski narod sudbinski važnu istinu:

"Prvo, nalazim se na mestu ministra odbrane, što je politički jako osetljivo i nije moje da otkrivam političke tajne, a kao pensioner UN moram da poštujem odluku o embargo na poverljive informacije, tako da ne smem sada da objavim svoje memoare i otkrivam pravu istinu o ratu u bivšoj Jugoslaviji".

Uzdahnuh. Da olakšam muku u stomaku...
Stvarno, uzviknuh u sebi, Daviniću, kog si djavola uopšte spominjao pravu istinu kada je ne smiješ otkriti?! Kakav si ti to...

Onda se sažalim na Davinića. Pomislim, pa čovek je u epicentru istinske antičke dileme. Kada bi oživeo Eshil, Sofokle ili neki od njihove starogrčke braće po peru, garant bi prvo zakucao na Davinićeva vrata.

Jer, ne sumnjam uopšte da Davinić dobro zna da su laži i poluistine o Račku, Markalama, Srebrenici i ratu u bivšoj Jugoslaviji – bili kameni temeljci kada se ukopavala i zidala, i danas čvrsta, planetarna slika o primitivnom, zločinačkom i genocidnom narodu.
"Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici ...", rekao je ministar odbrane Prvoslav Davinić u intervjuu za "Nedeljni telegraf", "ali još ne smem da je objavljujem". Verovao sam da će na Davinićev intervju biti mnogo reakcija. I to bučnih. Međutim, niko od aktera političke i intelektualne scene Srbije – nije se oglasio! Ama baš niko!

Piše: Željko Vuković

U mojim godinama i u zemlji Srbiji, malo šta bi trebalo da me iznenadi. U to sam bio sasvim uveren sve do pre deset i kusur dana, tačnije - do momenta kada u jednom nedeljniku pročitah intervju sa Prvoslavom Davinićem, ministrom odbrane Srbije i Crne Gore.

"Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici, jer sam, kao funkcioner UN, dobijao najpoverljivije dokumente i informacije o ovim dogadjajima" – glasila je prva Davinićeva rečenica od koje mi zastade dah.

U trenu pomislih – Bogu hvala, evo, konačno, jednog srpskog političara koji ima hrabrosti da progovori istinu. Ma, ima da do kraja života glasam za tebe, Daviniću, i tvoj G 17 Plus. Jest, da vas nisam nešto posebno ljubio, ali sve vam je oprošteno...

"O Markalama je, na primer, samo francuski TV kanal 5 objavio istinu, ali je ona, zbog političkih pritisaka uklonjena sa ekrana" - nastavi Davinić, a ja ne dišem od uzbuđenja i iščekivanja kad će početi da razbija betonirane laži...

Eshilov povratak

A onda novi šok! Citiram:
" Tu istinu znam i ja, ali još ne smem da je objavljujem"...

Čuj, ne sme još da je objavljuje!? Da, bilo je previše lepo da bi bilo istinito. Nastavim da čitam, a Davinić nastavio da objašnjava razloge zbog kojih ne sme da otkrije pravu i po celi srpski narod sudbinski važnu istinu:

"Prvo, nalazim se na mestu ministra odbrane, što je politički jako osetljivo i nije moje da otkrivam političke tajne, a kao pensioner UN moram da poštujem odluku o embargo na poverljive informacije, tako da ne smem sada da objavim svoje memoare i otkrivam pravu istinu o ratu u bivšoj Jugoslaviji".

Uzdahnuh. Da olakšam muku u stomaku...
Stvarno, uzviknuh u sebi, Daviniću, kog si djavola uopšte spominjao pravu istinu kada je ne smiješ otkriti?! Kakav si ti to...

Onda se sažalim na Davinića. Pomislim, pa čovek je u epicentru istinske antičke dileme. Kada bi oživeo Eshil, Sofokle ili neki od njihove starogrčke braće po peru, garant bi prvo zakucao na Davinićeva vrata.

Jer, ne sumnjam uopšte da Davinić dobro zna da su laži i poluistine o Račku, Markalama, Srebrenici i ratu u bivšoj Jugoslaviji – bili kameni temeljci kada se ukopavala i zidala, i danas čvrsta, planetarna slika o primitivnom, zločinačkom i genocidnom narodu.
"Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici ...", rekao je ministar odbrane Prvoslav Davinić u intervjuu za "Nedeljni telegraf", "ali još ne smem da je objavljujem". Verovao sam da će na Davinićev intervju biti mnogo reakcija. I to bučnih. Međutim, niko od aktera političke i intelektualne scene Srbije – nije se oglasio! Ama baš niko!

Piše: Željko Vuković

U mojim godinama i u zemlji Srbiji, malo šta bi trebalo da me iznenadi. U to sam bio sasvim uveren sve do pre deset i kusur dana, tačnije - do momenta kada u jednom nedeljniku pročitah intervju sa Prvoslavom Davinićem, ministrom odbrane Srbije i Crne Gore.

"Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici, jer sam, kao funkcioner UN, dobijao najpoverljivije dokumente i informacije o ovim dogadjajima" – glasila je prva Davinićeva rečenica od koje mi zastade dah.

U trenu pomislih – Bogu hvala, evo, konačno, jednog srpskog političara koji ima hrabrosti da progovori istinu. Ma, ima da do kraja života glasam za tebe, Daviniću, i tvoj G 17 Plus. Jest, da vas nisam nešto posebno ljubio, ali sve vam je oprošteno...

"O Markalama je, na primer, samo francuski TV kanal 5 objavio istinu, ali je ona, zbog političkih pritisaka uklonjena sa ekrana" - nastavi Davinić, a ja ne dišem od uzbuđenja i iščekivanja kad će početi da razbija betonirane laži...

Eshilov povratak

A onda novi šok! Citiram:
" Tu istinu znam i ja, ali još ne smem da je objavljujem"...

Čuj, ne sme još da je objavljuje!? Da, bilo je previše lepo da bi bilo istinito. Nastavim da čitam, a Davinić nastavio da objašnjava razloge zbog kojih ne sme da otkrije pravu i po celi srpski narod sudbinski važnu istinu:

"Prvo, nalazim se na mestu ministra odbrane, što je politički jako osetljivo i nije moje da otkrivam političke tajne, a kao pensioner UN moram da poštujem odluku o embargo na poverljive informacije, tako da ne smem sada da objavim svoje memoare i otkrivam pravu istinu o ratu u bivšoj Jugoslaviji".

Uzdahnuh. Da olakšam muku u stomaku...
Stvarno, uzviknuh u sebi, Daviniću, kog si djavola uopšte spominjao pravu istinu kada je ne smiješ otkriti?! Kakav si ti to...

Onda se sažalim na Davinića. Pomislim, pa čovek je u epicentru istinske antičke dileme. Kada bi oživeo Eshil, Sofokle ili neki od njihove starogrčke braće po peru, garant bi prvo zakucao na Davinićeva vrata.

Jer, ne sumnjam uopšte da Davinić dobro zna da su laži i poluistine o Račku, Markalama, Srebrenici i ratu u bivšoj Jugoslaviji – bili kameni temeljci kada se ukopavala i zidala, i danas čvrsta, planetarna slika o primitivnom, zločinačkom i genocidnom narodu.
"Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici ...", rekao je ministar odbrane Prvoslav Davinić u intervjuu za "Nedeljni telegraf", "ali još ne smem da je objavljujem". Verovao sam da će na Davinićev intervju biti mnogo reakcija. I to bučnih. Međutim, niko od aktera političke i intelektualne scene Srbije – nije se oglasio! Ama baš niko!

Piše: Željko Vuković

U mojim godinama i u zemlji Srbiji, malo šta bi trebalo da me iznenadi. U to sam bio sasvim uveren sve do pre deset i kusur dana, tačnije - do momenta kada u jednom nedeljniku pročitah intervju sa Prvoslavom Davinićem, ministrom odbrane Srbije i Crne Gore.

"Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici, jer sam, kao funkcioner UN, dobijao najpoverljivije dokumente i informacije o ovim dogadjajima" – glasila je prva Davinićeva rečenica od koje mi zastade dah.

U trenu pomislih – Bogu hvala, evo, konačno, jednog srpskog političara koji ima hrabrosti da progovori istinu. Ma, ima da do kraja života glasam za tebe, Daviniću, i tvoj G 17 Plus. Jest, da vas nisam nešto posebno ljubio, ali sve vam je oprošteno...

"O Markalama je, na primer, samo francuski TV kanal 5 objavio istinu, ali je ona, zbog političkih pritisaka uklonjena sa ekrana" - nastavi Davinić, a ja ne dišem od uzbuđenja i iščekivanja kad će početi da razbija betonirane laži...

Eshilov povratak

A onda novi šok! Citiram:
" Tu istinu znam i ja, ali još ne smem da je objavljujem"...

Čuj, ne sme još da je objavljuje!? Da, bilo je previše lepo da bi bilo istinito. Nastavim da čitam, a Davinić nastavio da objašnjava razloge zbog kojih ne sme da otkrije pravu i po celi srpski narod sudbinski važnu istinu:

"Prvo, nalazim se na mestu ministra odbrane, što je politički jako osetljivo i nije moje da otkrivam političke tajne, a kao pensioner UN moram da poštujem odluku o embargo na poverljive informacije, tako da ne smem sada da objavim svoje memoare i otkrivam pravu istinu o ratu u bivšoj Jugoslaviji".

Uzdahnuh. Da olakšam muku u stomaku...
Stvarno, uzviknuh u sebi, Daviniću, kog si djavola uopšte spominjao pravu istinu kada je ne smiješ otkriti?! Kakav si ti to...

Onda se sažalim na Davinića. Pomislim, pa čovek je u epicentru istinske antičke dileme. Kada bi oživeo Eshil, Sofokle ili neki od njihove starogrčke braće po peru, garant bi prvo zakucao na Davinićeva vrata.

Jer, ne sumnjam uopšte da Davinić dobro zna da su laži i poluistine o Račku, Markalama, Srebrenici i ratu u bivšoj Jugoslaviji – bili kameni temeljci kada se ukopavala i zidala, i danas čvrsta, planetarna slika o primitivnom, zločinačkom i genocidnom narodu.
"Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici ...", rekao je ministar odbrane Prvoslav Davinić u intervjuu za "Nedeljni telegraf", "ali još ne smem da je objavljujem". Verovao sam da će na Davinićev intervju biti mnogo reakcija. I to bučnih. Međutim, niko od aktera političke i intelektualne scene Srbije – nije se oglasio! Ama baš niko!

Piše: Željko Vuković

U mojim godinama i u zemlji Srbiji, malo šta bi trebalo da me iznenadi. U to sam bio sasvim uveren sve do pre deset i kusur dana, tačnije - do momenta kada u jednom nedeljniku pročitah intervju sa Prvoslavom Davinićem, ministrom odbrane Srbije i Crne Gore.

"Znam pravu istinu o Račku, o Markalama, Srebrenici, jer sam, kao funkcioner UN, dobijao najpoverljivije dokumente i informacije o ovim dogadjajima" – glasila je prva Davinićeva rečenica od koje mi zastade dah.

U trenu pomislih – Bogu hvala, evo, konačno, jednog srpskog političara koji ima hrabrosti da progovori istinu. Ma, ima da do kraja života glasam za tebe, Daviniću, i tvoj G 17 Plus. Jest, da vas nisam nešto posebno ljubio, ali sve vam je oprošteno...

"O Markalama je, na primer, samo francuski TV kanal 5 objavio istinu, ali je ona, zbog političkih pritisaka uklonjena sa ekrana" - nastavi Davinić, a ja ne dišem od uzbuđenja i iščekivanja kad će početi da razbija betonirane laži...

Eshilov povratak

A onda novi šok! Citiram:
" Tu istinu znam i ja, ali još ne smem da je objavljujem"...

Čuj, ne sme još da je objavljuje!? Da, bilo je previše lepo da bi bilo istinito. Nastavim da čitam, a Davinić nastavio da objašnjava razloge zbog kojih ne sme da otkrije pravu i po celi srpski narod sudbinski važnu istinu:

"Prvo, nalazim se na mestu ministra odbrane, što je politički jako osetljivo i nije moje da otkrivam političke tajne, a kao pensioner UN moram da poštujem odluku o embargo na poverljive informacije, tako da ne smem sada da objavim svoje memoare i otkrivam pravu istinu o ratu u bivšoj Jugoslaviji".

Uzdahnuh. Da olakšam muku u stomaku...
Stvarno, uzviknuh u sebi, Daviniću, kog si djavola uopšte spominjao pravu istinu kada je ne smiješ otkriti?! Kakav si ti to...

Onda se sažalim na Davinića. Pomislim, pa čovek je u epicentru istinske antičke dileme. Kada bi oživeo Eshil, Sofokle ili neki od njihove starogrčke braće po peru, garant bi prvo zakucao na Davinićeva vrata.

Jer, ne sumnjam uopšte da Davinić dobro zna da su laži i poluistine o Račku, Markalama, Srebrenici i ratu

[Nedostizni]

Hercegovac imam jedno pitanje za tebe. Znas li mozda nesto vise o filmu (dokumentarcu) 'Pobij, pokrsti i proteraj' od Svetlane Petrusic, koji RTS vec duze vreme odbija da prikaze na televiziji?

[Nedostizni]

Evo jos malo dokumenata o muslimanskim zlodelima za vreme rata u Bosni.

Svaki zarobreljni Srbin je na licu mesta streljan ili zaklan.

Bobasi kod Viteza:
Srhttp://www2.serbiancafe.com/lat/diskusije/new/redirect.php?url=http://rs-icty.org/galerija/video/Bobasi%20kod%20Viteza8B.mpg

   Muslimanski ,,Alahovi ratnici" se izivljavaju i na kraju streljaju nenaoruzanog Srbina uz uzvike ,,Allah-u-egber" i ,,Tekbir":
   http://rs-icty.org/galerija/video/Bobasi%20kod%20Viteza8B.mpg

   Bobasi kod Viteza 9
   Muslimanski ,,Alahovi ratnici" skacu po tijelu nenaoruzanog prethodno zaklanaog Srbina:
   http://rs-icty.org/galerija/video/Bobasi%20kod%20Viteza9.mpg

   Odred El Mudzahedin
   Promocioni video snimak muslimanske ,,El Mudzahedin" jedinice u kome su prikazana tijela izmasakriranih zaklanih Srba. Na tijelima izmasakriranih Srba su ocigledni tragovi prethodnih zvjerskih mucenja. Narator poziva na islamski sveti rat ,,Dzihad" protiv hrišćana i na klanje Srba. Čitavo vrijeme snimka narator poziva muslimane na rat i ubijanje Srba pod izgovorom da to islam od njih zahtjeva propagirajuci neopisivu mrznju prema svemu hrišćanskom. Na snimku su prikazane i odrubljene glave prethodno zlostavljanih Srba. Narator poziva na slaganje srpskih tijela na kamare kao moralnu obavezu muslimana i islama. Jedna srpska majka iz Republike Srspke je prepoznala odrubljenu glavu svoga sina i nakon toga pokusala da izvrsi samoubistvo. Na snimku se vidi najmanje sest tijela izmasakriranih zaklanih Srba i nekoliko odrubljenih srpskih glava.Na video snimku su prikazane i velike kolicine naoruzanja koje vode porijeklo iz islamskih zemalja. Čitav snimak neodoljivo podsjeca na zlodjela koje je srpski narod prezivio tokom Drugog svetskog rata od svojih komsija Hrvata i muslimana. Istorija se ponavlja a tijela Srba razbijenih i odrubljenih glava su ponovo pred nama. Snimak je napravljen da bi se podigao moral muslimanskim ,,Alahovim ratnicima" i prikazao kako je lako zaklati Srbina dok se onima koji to ne učine prijeti odlaskom u pakao. Upozorenje - video snimak je zaista stravican, morbidan i veoma potresan:
   http://rs-icty.org/galerija/video/Odred%20el%20mudzahedin.mpg

   Odred El Mudzahedin 1
   Bosanski muslimani oplakuju ,,Alahovog ratnika El Mudzahedin" odreda koji je dosao čak iz Alzira da ubija Srbe i koji je poginuo u napadu na jedno srpsko selo u Republici Srpskoj a prethodno ucestvovao u klanju nenaoruzanih Srba:
   http://rs-icty.org/galerija/video/Odred%20el%20mudzahedin1.mpg

   Odred El Mudzahedin 8
   Pripadnici muslimanske ,,El Mudzahedin" jedinice - ,,Alahovi ratnici" izbacuju u jarak tijela zaklanih izmasakriranih Srba zajedno sa pozamasnim naoruzanjem koje su dobili iz islamskih zemalja. Kao i na ostalim snimcima, scene su krajnje potresne jer prikazuju monstruozno izoblicena i iznakazena tijela Srba koji su ocigledno umrli u strasnim mukama. Čitav snimak neodoljivo podsjeca na zlodjela koje je srpski narod prezivio tokom Drugog svetskog rata od svojih komsija Hrvata i muslimana. Istorija se ponavlja a tijela Srba razbijenih i odrubljenih glava su ponovo pred nama. Snimak je napravljen da bi se podigao moral muslimanskim ,,Alahovim ratnicima" i prikazao kako je lako zaklati Srbina dok se onima koji to ne učine prijeti odlaskom u pakao. Upozorenje - video snimak je zaista stravican, morbidan i veoma potresan:
   http://rs-icty.org/galerija/video/Odred%20el%20mudzahedin8.mpg

   Odred El Mudzahedin 12
   Mudzahedin Abu Ubai iz Tunisa negoduje kada ga snimaju. Postoje fotografije i snimci na kojima isti pozira za kameru u rukama drzeci odrubljenu glavu jednog Srbina:
   http://rs-icty.org/galerija/video/Odred%20el%20mudzahedin12.mpg

   Видите да постоје снимци и филмови који показују ,,Алахове ратнике" муслимане како убијају Србе, па се питам што то ниједном није пуштено Б 92 ..

   Napad na Pocjelovo 1
   Bosanski muslimani pjesmom proslavljaju kljanje Srba.
   http://rs-icty.org/galerija/video/Napad%20na%20Pocjelovo1.mpg

   http://rs-icty.org/galerija/video/Napad%20na%20Pocjelovo2.mpg

   El Mudzahedin Unit killing Serbs

   http://www.pogledi.co.yu/izetbegovic/pic/video/5.rmm

   ..Ритуално клање заробљеника забиљежено је на видеокасетама одреда ,,Ел Муџхаид" које су дистрибуиране донаторима у исламским земљама(нешто лошија квалитета слика је неизбјежна посљедица преснимавања с
   видеокасете)

   --------------------------------------------------------------------------------

   http://rs-icty.org/galerija/video/UN%20i%20mudzahedini1.mpg

   http://rs-icty.org/galerija/video/UN%20i%20mudzahedini2.mpg

   http://rs-icty.org/galerija/video/UN%20i%20mudzahedini3.mpg

   http://rs-icty.org/galerija/video/UN%20i%20mudzahedini4.mpg

   http://rs-icty.org/galerija/video/UN%20i%20mudzahedini5.mpg

   http://rs-icty.org/galerija/video/UN%20i%20mudzahedini6.mpg

   Уједињене Нације транспортују својим конвојима ,,алахове ратнике"!!!

[Kospicar]

...

Dovoljno je da pogledam na dnu stranice sljedece pa da vidim i ozbiljnost same:

- Croats are resurrecting Nazi Croatia
- Muslims are resurrecting Turkish Empire
- Kosovo Albanians are making Drug Haven

Ili blago prevedi, krivi Hrvati, krivi Muslimani-Bosnjaci, krivi Albanci, ali Srbi jok. A sa druge strane, vec je dokazano cinjenicama sve, komisija medju kojom su bili i 'strendzeri', sve je i u Hagu prikazano. Drugo je sto to neko nece da prizna isto kao i za ovaj snimak, vec je pukla prica da je fotomontaza??!

Hercegovac rekoh ti prije ne mozes porediti 2 covjeka, jedan ubio 5, a drugi 100 ljudi. Ja nisam nikad porekao da su nasi cinili zlocine(kao sto vecina vas radi ili zlocinom odgovara na zlocin), ja samo govorim o velicini i masovnosti zlocina. Pitas zasto nije Silajdzic u Hagu, ama nek ide ko god je kriv, ako neko ima cinjenice, neka ga objese ako hoce i ako je kriv.
Genocid da ili ne(mozemo se mi slagati ili ne), eno im suda, eno srpske eno bosnjacke strane pa nek se utvrdi je li bilo genocida ili ne.

Član 4 Statuta Međunarodnog suda, kao i Konvencija o genocidu,[5] obuhvata određena djela "počinjen[a] s namjerom da se u cijelosti ili djelimično uništi neka nacionalna, etnička, rasna ili vjerska grupa kao takva."  Uslov namjere za krivično djelo genocida prema članu 4 Statuta zadovoljen je, dakle, kada dokazi pokazuju da je počinilac namjeravao da uništi barem znatan dio zaštićene grupe.

Tadodje bi te mogoa razuveriti i za Markale jer je velika laz da su Srbi ucinilo to zlodelo, pa je i sam Alija Izetbegovic pred smrt priznao da to nije ucinila Srpska strana nego muslimanska.

Evo o cemu pricam, cuj izvora price Alija rek'o na samrti..

[Nedostizni]

'Ajde lepo procitaj tekst koji sam postavio iznad u vezi Markala. Neznam zasto se pravis lud. Govoris o masovnosti zlocina, ja ti lepo napisa da je i u SA bio masovan zlocin nad srpskim zivljem gde je nestalo oko 3000 Srba pa niko o tome ne govori. Pogledaj takodje i ove snimke iznad i zapitaj se zasto se oni ne pustaju na raznoraznim televizijama tipa b92 ili 'pak na vasoj bosansko-hercegovackoj televiziji. A to sto kazes svi krivi i Albanci , Hrvati i muslimani a samo Srbi pravi. Pa kroz istoriju Srbi su najvise ubijani upravo od vas, nasih komsija Hrvata, muslimana i Albanaca. Da li ti je poznata muslimanska Handzar divizija koja je pobila ogroman broj srpskog zivlja za vreme drugog svetskog rata. Da li su ti poznate Ustase i njihova dela iz Jasenovca i da ne nabrajam dalje...I ti jos imas hrabrosti da pitas zasto nas sve komsije mrze?Mrzili su nas '41 i ta mrznja je ostala do dan danas.

[Nedostizni]

Ovo u vezi Alije Izetbegovica je 100% istina. Ali i ne ocekujem od tebe da verujes. Toliko od mene na ovu temu mrzi me vise da se raspravljam uopste.