Судбине Звездиних екс-играча?

[Игор]

Предлажем да се расправа на овој теми у будуће одвија у правцу разговора о играчима који су оставили трага у Црвеној звезди, а не о некима који су код нас играли само епизодну улогу.

Баш тако!!!
Сморили сте више са Молином и Саласом, као да Звезда није имала играче пре њих, ајд одморите мало...

[Madness]

Јел може неко да напише нешто о новом спортском директору,какав је био док је био у звезди,био сам мали када је играо,па га се не сећам.Каква је уопште била тадашња екипа,93. и 94. су глодари били шампиони,јел смо ми били играчки слабији од њих?

[Eribo]

Јел може неко да напише нешто о новом спортском директору,какав је био док је био у звезди,био сам мали када је играо,па га се не сећам.Каква је уопште била тадашња екипа,93. и 94. су глодари били шампиони,јел смо ми били играчки слабији од њих?

Играчки слбији или јачи је релативан појам за оно време. Сегмент "игре" у којему смо били потучени до ногу је МАФИЈАШЛУК, у сваком значењу ове речи....... >:(

[Red Star Forever]

Ивић је реално био звезда у том периоду... Он и Рамбо су били набољи играчи у тој екипи... Остао ми је у сећању по пар веома ефектних голова и ако може да се пореди са данашњим играчима у ЦЗ, онда ниједан не може да му присмрди...

п.с. Мало приватности... Имао сам бенд са другарима у средњим деведестим годинама и имали смо један ехтра хит "Илија Ивић" који би могли да рехабилитујемо...

[ОртоДелија]

Ај бар на пм ми пусти речи песме... :)

[Madness]

Ево брате,ја сада имам бенд па можемо да урадимо обраду!  :)

[acafcrs]

За мене је најблиставији моменат Ивићеве каријере био на самом почетку. 12.12.1992 у Софији смо играли против Андерлехта. На 2-1 за Андерлехт у игру је ушао Илија Ивић и потпуно преокренуо игру Звезде. Мислим да је био стрелац за изједначење на 2-2, а касније је Панчев на Белодедићеву лопту од 70 метара дао гол за победу.

Морам да нагласим да информације потичи из моје главе тако да су грешке могуће и свака исправка је добродошла.

п.с. Мало приватности... Имао сам бенд са другарима у средњим деведестим годинама и имали смо један ехтра хит "Илија Ивић" који би могли да рехабилитујемо...

Имао сам прилике да чујем песму, отпевану, али без музичке пратње и могу вам рећи да јако, јако добро звучи.

[Madness]

Једина исправка је година,била је 91. пошто је то сезона 91-92.Мислим да је била та текма на сос-у у сећањима пре пар месеци,играла се у будимпешти,јер због рата нисмо могли на маракани и сећам се да је неки играч ратковић дао први гол,па су они повели 2-1,даље нисам гледао,а на крају смо што ти кажеш победили 3-2...

[100%anti crnobeli]

Илија Ивић је дошао у Звезду у сезони 91-92, дакле кад је отишло неколико играча из баријевске генерације, али је костур тима очуван плус појачања:Ратковић,Тањга,повратак Владана Лукића из војске, Драгоје Лековић... Дакле имали смо сасвим солидан тим да опет нападнемо трофеј КЕШ, ал' не лези враже. Прво почео рат, па онда нас Уефа слала у Сегедин, Будимпешту и на крају Софију.
Као што рече ацафцрс у тој првој сезони његов најблиставији моменат је био та текма против Андерлехта 3:2 за нас у Будимпешти. Он је изједначио, а Панчев га забучио 3 минута пред крај за 3:2.
На крају те сезоне одлазе и преостали чланови баријевске генерације, горбари задржавају цео тим који им је играо још у СФРЈ лиги и наравно у превенству су нас одували само тако. Истина успели смо да освојимо Куп те сезоне, причали смо на овој теми Пијанац и ја о тој легендарној текми на Маракани маја 1993.
Следеће сезоне смо били играчки егал са гробљем, имали добар тим Милоје(тад још није правио онакве грешке) и Милан Сименуовић на голу, одбрана Маза Василијевић, Никола Радмановић, Митко Стојковски, Горан Ђоровић, Миодраг Божовић, средина Рамбо, напад Ивић и Анто Дробљак , али са Ш тренером Милан ''дозволите'' Живадиновић и као што рече Ерибо гробљем које је имало дебелу залеђину ван терена. Мирко Маријановић и ''спонзори шампиона''. Те сезоне вреди истаћи победу над гробљем на њиховм стадиону 2:0 и феноменалан гол нашег новог директора са ивице 16-рца дијагонала у рашље Пандуровићу. Има тај гол на ДВД-ју ''200 најлепших голова''.
После те сезоне Илија одлази у Олимпијакос, а на првој међународној утакмици после санкција(беше то неки новембар '94, дакле 4 месеца после Илијиног одласка) управо су нам наша пирејска браћа били гости, а он је дошао са цвећем до Севера и предао га навијачима.
Сећам се такође да је у последњем дербију у Звездином дресу на пролеће '94 дао гол гробљу, али и убрзо искључен, па је остатак текме гледао из тунела кроз решетке.
Као што рече РСФ осим у тој првој сезони, где је био џокер, остале две је био прва звезда тима са Рамбом Петковићем, али нажалост у те две сезоне смо само један Куп освојили.

[Пијанац]

У маневру је ту био и Ненад Масловар. Ја сам се као дете увек ложио на деветку, те ми је из те генерације био најдражи Дробњак. Ипак морам признати да је Ивић био прва виолина те генерације. Био је тотални лидер на терену, а и већа звезда од Рамба. Рамбо је играо боље у своје друге две сезоне са Ковачевићем, Крупниковићем и том екипом. Штета што је Жива сјебо ту Ивићеву генерацију поготово у другој сезони кад је гробље било знатно ослабљено. Верујем да смо са бољим тренером могли до титуле. А и од финала Купа '94 нас је делило свега два-три минута, кад нам је онај Васиљевић закуцао голчину шутем изван шеснаестерца.

[Woodoo]

А и од финала Купа '94 нас је делило свега два-три минута, кад нам је онај Васиљевић закуцао голчину шутем изван шеснаестерца.

А пре тога непостојећи пенал за гробље.  >:(

[100%anti crnobeli]

А руку на срце и пре тога непостојећи пенал за нас који је реализовао управо наш нови спортски директор. И као што рече Пијанац 3 минута пред крај Предраг Васиљевић за кога је пре, а и после мало ко чуо завукао је дијагоналу по земљи, истина на клизавом терену Милану Симеуновићу лопту у доњи леви ћошак и оде гробље у финале Купа. Тад су освојили дуплу круну после 47 година.
Иначе тај реванш 1/2 финала Купа у сезони 93-94 је био права лудница. Киша је лила цео дан, али је дошло доста људи на ЈНА, туча са муријом на Северу, они поведу 1:0, ми изједначимо из пенала, они поведу 2:1, али ми имамо предност због гола у гостима и онда већ описани гол Васиљевића. У међувремену поред туче са муријом на  Северу, шибали су се играчи међусобно на терену, Мирковић је песницом ударио Дробњака, ма свашта је било. А после текме су неки наши, мислим Стојковски претили играчима гробља да кад их буду видели у граду има да их изнабадају  ;D.
Иначе најгори актер дебија био је убедљиво Сава Чоканица из НС, тј. судија због већ споменутих непостојећих пенала, а и многих других глупости које је направио.

[Madness]

http://www.youtube.com/watch?v=4hlgMLFdH30&feature=related

Ево нашао сам клип ове текме!

[Пијанац]

Нешто сам размишљао и сетио се да је управо овај гол Васиљевића запечатио Симкетову каријеру. До те утакмице је важио за доброг, поузданог голмана, али је после тог гола окарактерисан као кривац од стране јавности. Врло брзо је на гол враћен Милоје, а Симке на крају сезоне одлази из Звезде и губи му се сваки траг.

[Red Star Forever]

Нешто сам размишљао и сетио се да је управо овај гол Васиљевића запечатио Симкетову каријеру. До те утакмице је важио за доброг, поузданог голмана, али је после тог гола окарактерисан као кривац од стране јавности. Врло брзо је на гол враћен Милоје, а Симке на крају сезоне одлази из Звезде и губи му се сваки траг.

Да ли се неко сећа? Јел то исти Симеуновић који је после бранио за словеначку репрезентацију??

[Mikelandjelo]

Мислим да је се већ причало о тој дилеми. Није то исти голман. Мада је ваљда и овај Словенац бранио у Звезди.

[Пијанац]

Микеланђело је исто питао пре неког времена па сам одговорио овако:

Симке је после бранио за репрезентацију Словеније, био члан њихове репке на ЕП 2000. и СП 2002. Додуше, био је резерва.

НЕ!!! За репрезентацију Словеније је бранио Марко Симеуновић, који је такође био члан Звезде, али је био четврта опције иза Дике Стојановића, Милића Јовановића и Калуђерoвића. Ми све време говоримо о Милану Симеуновићу.

[Mikelandjelo]

Ето видиш. Научи се овдје понешто.  ;D

[100%anti crnobeli]

Нешто сам размишљао и сетио се да је управо овај гол Васиљевића запечатио Симкетову каријеру. До те утакмице је важио за доброг, поузданог голмана, али је после тог гола окарактерисан као кривац од стране јавности. Врло брзо је на гол враћен Милоје, а Симке на крају сезоне одлази из Звезде и губи му се сваки траг.

Јеси у праву, мада није отишао одмах на крају сезоне. Јер је бранио током почетка следеће 94/95, кад се Љупко вратио први пут и кад смо освојили дуплу круну, али само неколико утакмица да би га убрзо заменио Милоје, а онда он долази, а резерва Милоју је био неки Раде Мојовић који је дошао из кОбилића.

[Пијанац]

Е стварно си жива енциклопедија, свака ти дала!!! До пре коју годину сам и ја памтио све ово до најситнијег детаља, али је време, а могуће и пиво  :), почело да ми убације маглу у сећања, тако да сад треба неко да ми мало прочачка мождане вијуге.  :)