Судбине Звездиних екс-играча?

[казабланка]

А шта се десило са оним бразилцем нападачем, што је играо мало пре бомбардовања?незнам како се звао углавном је био ја мислим први чамуга у Звезди ако се не варам!

[ОртоДелија]

Гиба?Вашингтон?

[Пијанац]

А шта се десило са оним бразилцем нападачем, што је играо мало пре бомбардовања?незнам како се звао углавном је био ја мислим први чамуга у Звезди ако се не варам!

Не разумем! Ти хоћеш да ти неко каже шта сада ради фудбалер коме ни име ниси запамтио?  :o Као што већ једном рекох, пишите о играчима који су оставили трага у клубу. Од толико великих фудбалера који су продефиловали кроз Црвену звезду, ви се ватате за неке пропале црнце.

[Пијанац]

Звезда уз Дарка Ковачевића

Дрхтала је Србија, дрхтала је и пријатељска Грчка. Чекао се извештај лекара из Шпаније који су требали да се побрину за велико срце нашег Дарка Ковачевића. Дан након лагане хируршке интервенције сјајни стрелац Црвене звезде, Шефилда, Јувентуса, Лациа, Сосиједада, Олимпијакоса објаснио је шта се дешавало последњих седам дана.

- Годинама уназад, због познатих генетских проблема које има моја породица, практикујем редовне прегледе срца. То сам урадио и у петак 9. јануара. Лекари у Грчкој су установили да постоји велико зачепљење артерије, преко 90 посто које код врхунских спортиста може да изазове трагичан епилог. Том дијагнозом они су ми практично спасили живот и вечно ћу им бити захвалан – каже Дарко Ковачевић.

Ипак, операција је извршена у Шпанији, код доктора који такође одлично познају организам нашег некадашњег голгетера.

- Шпанија је моје говорно подручје, за разлику од Грчке јер још нисам савладао њихов језик. Хтео сам да директно комуницирам са лекарима, зато сам отишао у Шпанију. Операција је била 100 посто успешна. Кроз пету су ми провукли цевчицу којом су дошли до срца и отчепили све. Од сеоског, земљаног пута којим се иде на њиву направили су ауто-пут. Сада крв јурца – шали се Дарко и додаје – Никада нисам осећао ни најмањи проблем, већ сам само радио рутинску контролу и дошао до свега овога.

После свега фудбал је за Ковачевића у другом плану.

- Сада мислим само на здравље. Доктори су дали препоруку о пензији али ја ћу своју одлуку саопштити врло брзо на конференцији за медије, и у Атини и у Београду. Стрпите се до тада – смеје се Дарко.

Нашем Дарку комплетан Фудбалски клуб Црвена звезда на челу са председником Танасијевићем, потпредседником Југовићем, спортским директором Ивићем и члановима УО жели опоравак и  здравље. Уједно фудбалери и стручни штаб са Кипра поручују да ће му чувати место на Маракани. У тиму или на трибинама, нека сам одлучи, али наша кућа је и његова заувек.

Искористите и ви поштовани Звездаши прилику и овим путем пошаљите поруку Дарку Ковачевићу.

Извор: http://www.crvenazvezdafk.com/src/index.php


Наш некадашњи центарфор је свакако заслужио да га споменемо у овим, за њега тешким, тренуцима. Даре мајсторе издржи!

[100%anti crnobeli]

Mноги иоле старији се сећају како је Дарко дошао у Звезду, али ајд зарад млађих, а и ових старијих што им је пиво попило сиве ћелије да се подсетимо тога.
Наиме су сезони 93/94 која је већ споменута на овој теми, поред већ очекиване борбе за титулу између и гробља, сезону је обележио Спартак из Суботице утолико што се пласирао и финале Купа где су глатко пукли од гробља обе текме у финалу и Пролетер из Петровграда, тј. један њихов играч, а то је управо Дарко Ковачевић. Значи решетао је мреже ко нездрав те сезоне и упао нама и гробљу у жижу интересовања. Међутим он је већ на пола сезоне био виђен код комшија у табору. Шта више после 95. дербија који смо несрећно изгубили у фебруару '94(Брновић, пред крај, после очајне процене Милоја - без обзира на све Волим те Милоје, волим те Милоје, без тебе на голу стварно труло је  ;D), Дарко Ковачевић је заједно са гробарима прослављао победу и вероватну титулу, јер су се ови одлепили после овога 5 бодова, што је била малтене недостижна предност узимајући у обзир да је тад било два бода за победу.
И заврши се то првенство, гробари освојили дуплу круну и сад треба реализовати трансфер Дарка код њих, што се мислило да је формалност. Кад ја тамо, а оно међутим, Џаја одмах по завршетку првенства најави громогласно како ће се и Звезда упустити у трку за Дарком, што су многи прокоментарисали са подмсевањем, јер се мислило да је прелазак у гробље готова ствар. И тако је време пролазило, кад одједном у свим вестима пуче бомба, Дарко Ковачевић у Звезди, цена 1,2 милиона марака. Тадашњи рекорд у нашем фудбалу.
Те сезоне 94/95 смо имали брука добар тим, а као партнер Дарку у нападу био је предвиђен Горан Стојиљковић кога смо купили из Радничког из Ниша. Међутим те сезоне је бљеснуо Крупниковић и он и Дарко су били убитачан тандем, мислим да су заједно дали близу 50 голова, а ми смо те сезоне освојили дуплу круну.
Један од најзаслужнијих је био управо Ковачевић који је дао изједначујући гол из пенала на 100. дербију, а после његовог шута глупом Пандуровићу се одбила лопта о груди, а у гол ју је спаковао јунак 100. дербија Митко Стојковски.
Иначе последња утакмица у тој сезони је била против Рада на Маракани, знам да је било 7:1 или 8:1, и да је Милоје добио црвени картон пред крај текме, јер је играо руком изван 16-ерца. Пошто смо у међувремену извршили све три измене, на гол је стао нико други до наш немилосрдни егзекутор и јунак ове приче Дарко Ковачевић.
Можете да замислите каква је еуфорија била на стадиону. Сви су молили Бога да радовци што више шутирају да бисмо видели Дарка у акцији.

[Пијанац]

Mноги иоле старији се сећају како је Дарко дошао у Звезду, али ајд зарад млађих, а и ових старијих што им је пиво попило сиве ћелије да се подсетимо тога.
Наиме су сезони 93/94 која је већ споменута на овој теми, поред већ очекиване борбе за титулу између и гробља, сезону је обележио Спартак из Суботице утолико што се пласирао и финале Купа где су глатко пукли од гробља обе текме у финалу и Пролетер из Петровграда, тј. један њихов играч, а то је управо Дарко Ковачевић. Значи решетао је мреже ко нездрав те сезоне и упао нама и гробљу у жижу интересовања. Међутим он је већ на пола сезоне био виђен код комшија у табору. Шта више после 95. дербија који смо несрећно изгубили у фебруару '94(Брновић, пред крај, после очајне процене Милоја - без обзира на све Волим те Милоје, волим те Милоје, без тебе на голу стварно труло је  ;D), Дарко Ковачевић је заједно са гробарима прослављао победу и вероватну титулу, јер су се ови одлепили после овога 5 бодова, што је била малтене недостижна предност узимајући у обзир да је тад било два бода за победу.

Нисам ово заборавио. :) Има и слика са поменуте прославе, мислим да си је управо ти постављао на нет. Узмем ја и то у обзир кад год причам о Дарку Ковачевићу, ал' сам мишљења да се играма и залагањем у црвено-белом дресу вишеструко искупио како за ту прославу, тако и за то што га је 90-их био глас да је партизановац. Ја лично заиста немам шта да му замерим, поготово што и дан данас према Звезди гаји пријатељски однос. Такође због ситуације у којој се задесио мислим да није умесно расправљати о његовим гресима из младости. :)

[100%anti crnobeli]

Нисам ја то спомињао као грех из младости(пре бих рекао да је грешка  ;D), него чисто како је све то изгледало, да дочарам ситуацију овима који то не знају.
А Дарко се головима одужио, мада штета што је отишао после само годину и по проведених у Звезди, тј. на полусезони и то исто време кад и Стефановић и Рамбо Петковић, па је одбрана титуле у сезони 95/96 постала мисаона именица. Ако ништа друго бар смо те сезоне узели Куп кад смо разбуцали гробље 3:0 на Маракани и 3:1 за нас на ЈНА.

[Skrimo]

http://mtsmondo.com/sport/vesti/text.php?vest=121590

гованце напокон хоће у свој клуб.

[obelix]

Mноги иоле старији се сећају како је Дарко дошао у Звезду, али ајд зарад млађих, а и ових старијих што им је пиво попило сиве ћелије да се подсетимо тога.
Наиме су сезони 93/94 која је већ споменута на овој теми, поред већ очекиване борбе за титулу између и гробља, сезону је обележио Спартак из Суботице утолико што се пласирао и финале Купа где су глатко пукли од гробља обе текме у финалу и Пролетер из Петровграда, тј. један њихов играч, а то је управо Дарко Ковачевић. Значи решетао је мреже ко нездрав те сезоне и упао нама и гробљу у жижу интересовања. Међутим он је већ на пола сезоне био виђен код комшија у табору. Шта више после 95. дербија који смо несрећно изгубили у фебруару '94(Брновић, пред крај, после очајне процене Милоја - без обзира на све Волим те Милоје, волим те Милоје, без тебе на голу стварно труло је  ;D), Дарко Ковачевић је заједно са гробарима прослављао победу и вероватну титулу, јер су се ови одлепили после овога 5 бодова, што је била малтене недостижна предност узимајући у обзир да је тад било два бода за победу.

Нисам ово заборавио. :) Има и слика са поменуте прославе, мислим да си је управо ти постављао на нет. Узмем ја и то у обзир кад год причам о Дарку Ковачевићу, ал' сам мишљења да се играма и залагањем у црвено-белом дресу вишеструко искупио како за ту прославу, тако и за то што га је 90-их био глас да је партизановац. Ја лично заиста немам шта да му замерим, поготово што и дан данас према Звезди гаји пријатељски однос. Такође због ситуације у којој се задесио мислим да није умесно расправљати о његовим гресима из младости. :)

Да допуним. Ако се сећате оне Ђанијеве дизел слике што је била популарна у време ВБ шоу програма, на тој слици мислим да се види управо и Дарко. Пре доласка у Звезду он није крио да је навијач или симпатизер гробља. Никада нећу заборавити у новинама слику на којој потписује за нас а држи руку преко главе, на сличан начин је потписао и Лазетић за Обилић у то време или нешто касније... Да не буде да га само кудим, никада му нећу заборавити она два гола у НС (2:2) и још неке по дербијима. Дарко је људски одиграо у нашем дресу, прави центарфор, мислим да му је Друлић био најсличнији по карактеристикама и физичким предиспозицијама. Звезда га је дебело платила тада када га је довела а сећам се да је неки тренер чије је мишљење Дарко изузетно ценио био од пресудног утицаја да дође код нас иако се обећао пакијима и са њима славио ту титуку одакле је фотка. Јел он дао онај гол против гробља на Маракани, када им је сам нанизао целу одбрану и и средњи ред? ;)

[obelix]

http://mtsmondo.com/sport/vesti/text.php?vest=121590

гованце напокон хоће у свој клуб.

Ова порука ме је и подстакла да поново напишем нешто после дуже паузе, ;) јер мало људи зна да је ТО што је играло код нас и чему смо ми певали када је лоше играло "Иди у па*тизан Марјанееее!", (рецимо оне сезоне када смо на Обилићу играли нерешено са њима и када је било највеће вређање Цеце на тој утакмици) заправо имало чак и своју заставу на југу са ортацима из Пожаревца мислим. Нека иде коначно, једва је дочекао да се врати у своју групу "мајмуна у терању" јер ионако ништа није показао сада када се вратио...

[100%anti crnobeli]

Да допуним. Ако се сећате оне Ђанијеве дизел слике што је била популарна у време ВБ шоу програма, на тој слици мислим да се види управо и Дарко. Пре доласка у Звезду он није крио да је навијач или симпатизер гробља. Никада нећу заборавити у новинама слику на којој потписује за нас а држи руку преко главе, на сличан начин је потписао и Лазетић за Обилић у то време или нешто касније... Да не буде да га само кудим, никада му нећу заборавити она два гола у НС (2:2) и још неке по дербијима. Дарко је људски одиграо у нашем дресу, прави центарфор, мислим да му је Друлић био најсличнији по карактеристикама и физичким предиспозицијама. Звезда га је дебело платила тада када га је довела а сећам се да је неки тренер чије је мишљење Дарко изузетно ценио био од пресудног утицаја да дође код нас иако се обећао пакијима и са њима славио ту титуку одакле је фотка. Јел он дао онај гол против гробља на Маракани, када им је сам нанизао целу одбрану и и средњи ред? ;)

Ух како сам ову текму могао да заборавим. То је било на пролеће '95, а пре 100. дербија. Војводина је имала брука добар тим, чак су на полусезони били јесењи прваци, али су на пролеће кренули да посустају, мада још у игри, а за титулу смо се јурили превасходно ми и партизан. Углавном дође текма у НС, Делија на северу стадиона Карађорђе мислим никад више, док смо били на тој трибини. Воша фуриозно кренула 2:0 је било за њих очас посла. Међутим ми у другом крећемо да се будимо и Дарко даје један за изједначење и онда пред крај текме даје евро гол, мислим да га има и на оних ''200 Звездиних голова'' што је клуб издао 2005. Многи су тај гол упоређивали са голом Ван Бастена који је дао у финалу ЕП '88 против СССР-а.

Јел он дао онај гол против гробља на Маракани, када им је сам нанизао целу одбрану и и средњи ред? ;)

С обзиром да је он био кратко у Звезди, мање више памтим све његове дербије и није ми познато за то. Једино што би могло бити је 98. дерби, који је игран негде у новембру '94, и који смо добили 3:2. Само не могу да се сетим стрелаца.

[Пијанац]

Једино што би могло бити је 98. дерби, који је игран негде у новембру '94, и који смо добили 3:2. Само не могу да се сетим стрелаца.

Протерао сам тромбове и сетио се. Стрелци су били Крупниковић, Предраг Станковић и Ковачевић. Дарко је дао гол и у 97. дербију када је било 1:1 на гробљу. Ћирић је касније изједначио тако што је себи дао фор руком (први пут, јер му се у дербијима то десило још једном).

100%ацб, јел' се сећаш утакмице са Вошом у Новом саду коју смо добили 0:3 што је била права сензација? Мислим да је Дарко и тада дао два комада или је Крупни дао два, а он један.

[100%anti crnobeli]

Протерао сам тромбове и сетио се. Стрелци су били Крупниковић, Предраг Станковић и Ковачевић. Дарко је дао гол и у 97. дербију када је било 1:1 на гробљу. Ћирић је касније изједначио тако што је себи дао фор руком (први пут, јер му се у дербијима то десило још једном).

100%ацб, јел' се сећаш утакмице са Вошом у Новом саду коју смо добили 0:3 што је била права сензација? Мислим да је Дарко и тада дао два комада или је Крупни дао два, а он један.

Што се тиче 97. дербија, Дарко је дао гол, али не тако као што је Обеликс описао, већ је био корнер, главом је шутнуо Александар Кристић, лопта је прешла гол линију, што се веома добео видело, али је неки гробар избацио, а судија није реаговао, па ју је Дарко дочекао и распалио правац у гол. После је Ћирић изједначио на већ описани начин, а други пут му се десило то априла 1997, среда је била, кад је дао себи фор руком, па су они повели, ми изједначили преко Декија Станковића, а онда су и други гол дали на кварно, после слободног ударца, а стрелац је био Христов. Ту смо дефинитивно вриснули за титулу у сезони 96/97. Иначе сећам да нас је на сву ту муку за време текме задесио неопевани кијамет.
Иначе да се вратим мало на тај 97. дерби, одигран септембра 1994. Њега је обележио Звонко Милојевић, јер је бранио као у сновима. Као што већ рекох ми смо повели, они изједначили и онда су били много бољи, шансе им се ређали као на траци, али је Милоје хватао све као хоботница. Сећам се да је у једном нападу у року од 5 секунди две 100% шансе за гол одбранио. Истина имали смо и ми неколико веома добрих шанси ту утакмицу, али су гробари били бољи реално. Тад је на Северу био онај легендарни транс ''Ризна живели''  :D.

Што се тиче те текме у НС, сећам је се, она је била негде у децембру '94 и заиста је била сезнација, јер као што рекох Воша је ту јесен '94 играла као ретко кад у историји. Није да смо отишли на ту утакмицу као аутсајдери, али победу од 3:0 нико жив није очекивао.
Што се стрелаца тиче, знам да је Крупни сигурно дао макар један, али не сећам се детаља. Сећам се да је ту текму дошао да гледа Мортен Олсен тада тренер Келна и то пре свега Горана Шаулу, тада капитена и централног бека Војводине, али после онога што им ми урадили. мучени Шаула је завршио у Компостели :P.

[Пијанац]

Истина имали смо и ми неколико веома добрих шанси ту утакмицу

Страшну шансу је имао Јован Станковић у другом полувремену. Улетео у казнени простор, искоса са леве стране, са 10-ак метара од гола шутирао. Сви смо мислили да је гол, поскакали на Северу, кад оно ништа.  >:(

Што се НС-а тиче, онда је то то. Један гол Крупног и два Даретова.  ;)

[KizaLion]

Одлично памтим када сам први пут видео Ковачевића и Стефановића испред хотела Славија, кад је прешао у Звезду, 94. године. Питао ме је за кога навијам  а кад је чуо одговор :D рекао је "Тако и треба!" :)

Много ми је жао Дарка, пре неколико година од болести умро му је брат, а скоро пре неку годину мајка и отац. Који црњак.  :'(

[Skrimo]

Демантовао је Марковић да прелази код југословена.Сад видећемо у наредним данима шта је ту истина.Али не би ме чудило нимало.

[Пијанац]

Пошто је оригинални текст о Марковићу потекао из ЈСЛ Спорта, сасвим је нормално то што се испоставило да се ради о измишљотини. Још једном ћу замолити да се већ поменути медиј више не користи као извор информација. Сваку следећу информацију која је потекла из Спорта ћу брисати без да гледам о чему се ради.

[Mikelandjelo]

Можете ли да ме подсјетите боље на један дерби ... Било је 3:3, чини ми се да је Саво Мајмун дао хет-трик за њих, они поведу, ми изједначимо, и тако трипут. Чини ми се и да је Предраг Станковић био стрелац једног гола.

[Пијанац]

Реванш четвртфинала Купа у сезони 94/95. Прву утакмицу смо добили кући  2:0, головима Крупниковића. Један од два гола је био споран јер линијски судија није свирао офсајд у коме се наводно налазио Крупниковић. Он јесте био најближи голману од свих играча који су учествовали у игри, али је од њега био ближи Ташевски који је већ добрих пола минута-минут лежао на трави. :) Гробље је толико било бесно да је претило да ће реванш да добије са 10:0.

И почело је добро по њих. Повели су евроголом Тешовића са дистанце и врло брзо је сличан шут имао и Нађ који је завршио на пречки. Да су тад повели са 2:0, ко зна како би се по нас завршило. Ми их сечемо голом Марка Перовића. Не знам ко је дао други гол за њих, онда је Предраг Станковић изједначио на 2:2. Трећи гол је дао Саво, па је изједначио Братислав Живковић. Утакмица се завршила резултатом 3:3. То је била прва утакмица на којој је Милоје примио гол после неких 600-700 минута.

[100%anti crnobeli]

Реванш четвртфинала Купа у сезони 94/95. Прву утакмицу смо добили кући  2:0, головима Крупниковића.

Други гол за њих у реваншу је дао колико се сећам Алберт Нађ из слободњака. Иначе реванш смо профи одиграли, баш као што си описао, на сваки њихов, један наш гол, чисто да им убијемо наду, а гол који је Предраг Станковић дао је врх  ;D.
Имате га на оном ДВД-ју ''200 најлепших голова'', а ја не знам како оно да опишем. Човек је био у казненом, али далеко од гробарског гола и онда је нешто шутнуо, као да хоћеш да испуцаш лопту напред, али си окренут леђима и човек тако лобовао Пандуровића и оде лопта у гол.
Иначе Предраг Станковић је био добар играч, играо је централног бека, а у реваншу против Барселоне '96 је спаковао Роналда у џеп. После је отишао у Екстрамадуру, ако се не варам и даље не знам шта је било с њим.