C.K.C.K. Хроника

[UrbanBaby]

NIŠ, 25. 10. 2007.
Polazak navijača iz Niša na utakmicu Crvena zvezda - Bajern Minhen (FoNet)

[Anonymous]

на крају биће наша победа!говна политичарска,доћи ћемо вам главе кад тад! :bes

[UrbanBaby]

http://uk.youtube.com/watch?v=3aJSVEAEos4
http://uk.youtube.com/watch?v=zC76bjaKRF0

[Милош]

http://img221.imageshack.us/my.php?image=picture005zl7.jpg
http://img219.imageshack.us/my.php?image=picture015sj3.jpg

[UrbanBaby]

ЈОЧИЋ УЈЕДИЊУЈЕ ФАНОВЕ

Присталице Партизана и Војводине наставили протесте
Гробари и Фирма прескочили међусобне чарке и
заједнички протествовали против Министра полиције

Директан тв пренос, као и хладно и кишовито време свакако су знатно смањили посету јуче у Хумској. Јер, према ономе што су приказали на терену, фудбалери оба тима заслужили су да играју пред знатно, знатно више сведока.

Близу хиљаду највернијих навијача Партизана заузело је своју бусију на јужној трибини, а са друге стране, на северној, било је пар стотина присталица Војводине. Међутим, навијачко препуцавање, вређање, све оно на шта смо навикли на нашим стадионима јуче у Хумској је изостало. Није тешко погодити да је навијаче два клуба ујединио нови Закон о спречавању насиља на спортским, борилиштима.

Са помињањем закона у најнегативнијем контексту прво су, логично, почели домаћи навијачи, а врло брзо су им се придружили Новосађани. Током првог полувремена било је и заједничких акција у смислу да су навијачи Партизана изговарали прву половину пароле, а Новосађани преостали део! Југ је неколико пута прозивао Север, али и Исток и Запад, а поред самог Закона, на мети навијача поново се нашао и министар полиције Драган Јочић. Како се утакмица одвијала, сам министар постао је навјачима много интересантнији од самог Закона, па се у већем делу утакмице могло чути погрдно сканидарње на његов рачун.

Наравно, навијачи оба клуба нису заборавили оно због чега су и дошли на стадион, а то је да пруже подршку и својим миљеницима, а не само због раније наведеног. Па ипак, верујемо да би фудбалери оба клуба били много задовољнији да су гробари и Фирма мало више подршке пружали њима, него што су своје гласне жице и енергију трошил на спомињање спорног закона и министра Јочића. У сваком случају, и поред увредљивих парола, није забележен ни један инциндент, полиција није реаговала, иако су њени припадници, на пример, од доласка на стадион држали навијаче Војводине у својеврсном обручу на северној трибини.
http://www.sport.novosti.co.yu/sadrzaj.php?kat=1&pkat=2&id_vest=20282

http://uk.youtube.com/watch?v=VdTXRlmXrbA

[UrbanBaby]

Необична навијачка акција Блуе Унион  

Фудбалски навијачи у Србији све више заоштравају протест због оштрих одредби измењеног "закона о навијачима", а присталице ОФК Београда имале су две оригиналне акције у последњих неколико дана.

Најпре је на семафору стадиона на Карабурми током меча између ОФК И Хајдука из Куле овануо натпис: "Је...вас закон, у дупе ј...вас закон", а онда су смислили још један вид протеста.

Током редовне конференције за новинаре Заједница суперлигаша, група навијача ОФК "маскирала" се у новинаре и после стандардних питања "правих" представника "седме силе", кренуо је рафал од "лажних новинара".

"Зашто су припадници Жандармерије пресрели и на бановом брду напали мирну колону Звездиних навијача? Зашто је полиција легитимисала навијаче ОФК београда у близини стадиона на Карабурми? Зашто су полицајци упали у кућу једног навијача ОФК Београда, извршили претрес и без направљеног записника одузели заставе и транспаренте? Због чега се само на српским стадионима не дозвољава уношење бубњева и застава са картонским носачима? Да ли такво понашање полиције привлачи или одбија праве навијаче од стадиона?", био је рафал који су испуцали "новинари".

Председник Зајхеднице Суперлигаша Миодраг Јанковић био је затечен питањима и верујући да су му новинари поставили питање, покушао је да пружи неке одговоре.

"Заиста нисам у току сас вим подацима којима располажете, али мислим да је право време да се постигне компромис између државних органа, навијача и Фудбалског савеза Србије о свим спорним питањима", рекао је Јанковић.

[UrbanBaby]

[Крајисник_ЦЗ]

Без Мераклија у Пазару
10.11.2007
Данас, педесет Мераклија, појачани браћом из Подгорице, нису отишли пут Новог Пазара. Одлуком полиције. У полицијској држави, са накарадним законом о навијачима и смешним министром полиције, са полтронском владом и још јаднијом опозицијом, ништа необично. Да смо хтели да обијемо оближњи киоск, ником ништа не би сметало. Овако, скупили смо 400 евра, изнајмили аутобус, понели ризичне транспаренте и који литар пива, самим тим скренули смо пажњу органа реда на себе.
Дакле, ускратили су нам слободу кретања. Уставом загарантовано право. Али, страшније од тога, поставили су нам барикаду у Краљеву, одакле су планирали да нас врате у Ниш. Образложење, не гарантују за безбедност било ког грађанина Србије на територији после Краљева! На територији старе српске Рашке! На територији државе Србије! Битније од нашег неодласка у Нови Пазар јесете да се овде поставља једно просто питање.
Министре полиције, ако грађанима Србије не гарантујете уставом загарантована права, какво је право на слободу кретања, зар не мислите да је крајње време да одете? Пре него те отерамо, обијачу трафика!

Мераклије, Ниш.

[Професионалац]

ЗАШТО ДА ГИНЕМО ЗБОГ ПОЛИТИЧАРА?
Припадници Жандармерије у отвореном писму нашој редакцији кажу да не желе да ризикују животе само зато што примењују Закон

Припадници српске Жандармерије у отвореном писму достављеном нашој редакцији тврде да су постали живе мете на стадионима само због тога што примењују допуне Закона о спречавању насиља на спортским приредбама. Они кажу да су постали најомраженији слој друштва јер је на њих пао тежи део задатка који су започели политичари. Жандарми тврде да људе из власти сада није брига како је њима на трибинама с навијачима, пошто су потписивањем закона урадили свој део посла.
Саопштење припадника Жандармерије преносимо у целини:

,,Ми припадници Жандармерије Србије последњих година налазимо се на удару навијача, медија, грађана и комплетне популације у нашој земљи. Последњи инциденти на стадиону Црвене звезде, у којима је наш колега Небојша Трајковић умало изгубио живот радећи свој посао и испуњавајући наређења претпостављених, натерали су нас да јавност у Србији чује и наш глас.
Како због природе посла нисмо у могућности да под именом и презименом дајемо изјаве за медије, нас неколико (убеђени смо да ово мишљење деле скоро све наше колеге) одлучило је да путем интернет писма вашој редакцији да свој суд о догађајима у претходном периоду.

Ми нисмо лоши момци који из забаве долазе на утакмице, митинге, концерте... у жељи да се тучемо са навијачима. Жандармерија је део српског народа и ради искључиво за добробит свих грађана Србије. Наше интервенције нису наша жеља или хир, већ само дужност коју обављамо како бисмо прехранили своје породице, али и заштитили грађане ове земље.

Сваким одласком на стадион наше жене, мајке, деца страхују да се кући нећемо врати у једном комаду. Политичари из фотеља оловком и папиром кроје судбину свих нас, доносе законе, доносе уредбе, доносе указе, а ми смо ти који све то морају да спроведу у дело. Скоро је донет закон о понашању на спортским приредбама и парафирањем парчета папира политичари су завршили свој део посла. Нама је преостао онај тежи. Да гинемо по трибинама, да нас пале бакљама, пребијају, ломе кости...
Зашто мора да буде тако? Свесни смо да је ово позив који смо сами изабрали и ми се трудимо да га обављамо што боље можемо и да због тога често испадамо жртвени јарчеви и навлачимо гнев сопственог народа. Не мрзимо навијаче Звезде, Партизана, Рада, Смедерева или било код другог клуба и немамо ништа лично против тих момака.

Међутим, сви добро знамо да закон мора да се поштује, али не зато што ми обични људи, полицајци, желимо тако, већ да би у Србији сваки човек могао да се осећа безбедно. Не желимо да улазимо у сукобе и проливамо крв, како своју тако и осталих. Међу навијачима на стадионима има и наших чланова породица, познаника и пријатеља, а највише бисмо волели да у миру безбрижно посматрамо пуне стадионе, без инцидената. Да је тако нешто могуће, постоје примери у целој Европи, а да би се то догодило, морамо сви заједно да се потрудимо.

После инцидената на Маракани, мислимо да је дошло крајње време да се лудилу, хулиганству, мржњи, сукобима у овој земљи стане на пут, како би нам свима било боље, и како не би дошло до тога да неко изгуби живот", стоји у саопштењу потписаном са ,,припадници Жандармерије".



ово је из данашњег курира

[KizaLion]

Занимљив текст, ево једног од пре пар дана:

Čet Nov 29, 2007
Beogradska policija pokušala da spreči navijače Rada da na svom stadionu u susretu s Novim Pazarom istaknu državnu zastavu

Navijači FK Rad, popularni Junajted fors, imali su pravu muku da na tribini svog stadiona rašire srpsku trobojku! Naime, na odloženoj utakmici 15. kola Telekom prve lige između Rada i Novog Pazara beogradska policija zabranila je isticanje srpske zastave sa obrazloženjem da ona provocira gostujuće fudbalere! Posle žestokih jednočasovnih pregovora policija je ipak dozvolila da fanovi domaćeg kluba na tribini rašire zastavu Srbije.
Pripadnici Junajted fors ogorčeni su ovakvim ponašanjem organa reda i na svom zvaničnom sajtu ističu:
,,Ono što bilo koji građanin Srbije ni u najluđim snovima ne bi pomislio desilo se juče na stadionu FK Rad. Policija je zabranila unošenje na tribinu srpske trobojke uz obrazloženje da ona provocira goste, da može biti zloupotrebljena da bi se naudilo gostima iz Novog Pazara, i da srpskoj trobojci nije mesto na ovoj utakmici jer ne igra reprezentacija Srbije?! Posle 'teških' pregovora, koji su trajali skoro sat vremena, policijski komandir je dozvolio da se zastava okači!
U državi Srbiji, u njenom glavnom gradu Beogradu, zvanični represivni organ je zabranio isticanje srpske trobojke na teritoriji države Srbije! Novi Pazar je grad u Raškoj oblasti, Novi Pazar je grad u državi Srbiji! Kako srpska trobojka može da provocira građane Srbije? Na to pitanje može verovatno da odgovori gospodin ministar koji je specijalizovan za mašinobravarski zanat. Da odgovori na pitanje zašto je u državi Srbiji potrebno da pripadnicima MUP ostavite ličnu podatke ako imate u posedu srpsku trobojku?!"
Курир

Срамотно!

[Милош]

ово је из данашњег курира

Извалио сам још код првог прочитаног пасуса  :finger
Каква гомила лажи, лицемерја и осталог на једном месту!
Умал' се нисам опоганио!

[дрвосеча]

,,Ми припадници Жандармерије Србије последњих година налазимо се на удару навијача, медија, грађана и комплетне популације у нашој земљи. Последњи инциденти на стадиону Црвене звезде, у којима је наш колега Небојша Трајковић умало изгубио живот радећи свој посао и испуњавајући наређења претпостављених, натерали су нас да јавност у Србији чује и наш глас.
Ми нисмо лоши момци који из забаве долазе на утакмице, митинге, концерте... у жељи да се тучемо са навијачима. Жандармерија је део српског народа и ради искључиво за добробит свих грађана Србије. Наше интервенције нису наша жеља или хир, већ само дужност коју обављамо како бисмо прехранили своје породице, али и заштитили грађане ове земље.

:D  :D  :D

Јаче одвале, од ових нисам чуо, мајке ми... ово је за гиниса...

Једино ми није јасно, чији смо ми грађани... можда неке друге државе за коју не знамо, ни да постоји...

[Majka Mara]

Целу своју младост проведох двоумећи се, да л' да будем криминалац или полицајац. Ево, кунем се на крст часни и слободу златну ако није овако било. То је једна тешка дилема била. А шта је пресудило да скренем према закону, а већ сам био у безакоњу, ј... ли га... Човек, бре, не зна шта у њему спава док мало не ослободи личност. Мајке ми.
Да нисам онај киоск разбио и опљачкао, ја не знам како би даље живео. То је, бре, једна страст, то мораш да пробаш да би разумео. Мало фрке, адреналина, да се докажеш пред другима, да се памти. Па ево, измерите сами, је л' важније мени то обијање било или што сам факултет завршио? Никога, брале мој, не занима факултет. Али тај киоск (а за њега су ме само укебали), то ме дигло у небеса, прославило. Ја сам том киоску, и киосцима које сам оробио, захвалан. Да сам знао какву снагу то има, море, поразбијао би их ја једно десет, још исте ноћи. Нек се памти, нек се прича, ј... биографију без киоска...
Овај, кад се већ исповедам, право да кажем, у адвокатуру уђох да би био међу тим светом -полусветом, то ти је, брале, као класични роман, све само дно живота, али ипак живот... Мислио сам да их браним, да их заступам, да их још боље упознам, ваљаће ми некад... И ево, данас, кад сам министар полиције већ други мандат, са тугом се сећам својих клијената, али и кад сам ја био клијент адвокатима. А да ћу бити министар полиције, то нисам могао ни да сањам... Где ја да будем министар полиције... Мала смо ми странка били (и сад смо али се не види), седимо тако по оним ћошковима, ја сам почео као адвокат код В. Б. (добро, бре, да не испадне Велики Брат, мада не би пуно погрешио, о Владану Батићу је реч), и лепо смо се слагали. Е, сад, кад је оно било за Коштуницу или не, ја сам се определио. Кад изабереш страну, изабрао си. И нисам погрешио. Кад ови из ДОС-а попадаше, дође Воја па ће овако: "...Хмммм, дддддаааа, ти, Драаагане, ти би мооогао, акооо бииии хтеееео даа, овааајјј, бууудееш мииинистар поолиициијеее...".
Право да вам кажем, ја сам се одузео од страха. Па где ћу ја, како ћу, бре, па ту има да се хапси, па има да се замеравам са људима, па бела дана видети нећу, ни сунца ни месеца, па ни кућа ме гледати неће, ни она моја жена Милана, а навући ћу беду на врат, памтиће ме по злу, како ћу, шта ћу, све тако мислим... А опет, обрнем мало плочу, па к'о велим, што да не, мајку му, да мало и од мене неко има зорта, да се душмани мало замисле, па доста сам ја био килаво дете са улице, вечито туђи тркач, слуга, увек на зачељу... Чекај мало да и овај Муса одере неког јарца, да и она моја Милана каже једном "алал вера, свака част", знаш како је, жене воле победнике, не занима их како си стигао горе, него јеси ли горе.
Мајку му, стварно је то чудна врста, воле да те зајашу кад си на висини. Док си доле, нико си, бре... Елем, тако ти ја прихватим место министра полиције, кажем, па добро, прихватићу ту тешку дужност... Али тек што сам засео почеше да се дешавају чудне ствари, јави се мени одбегли непријатељ број један, господин Легија, па ће онако искусно, еее мој Јочићу, ја сад могу мирне душе да се предам, нема више оних злотвора из ДОС-а, ви сте један човек и један патриота... Па извол'те рекох, навратите на кафицу...
Ма нисам то ни изговорио, а он се културно куцајући на вратима појавио... Је ли слободно, ма како да не, баш сам нешто тражио партнера за кафу... И таман ми почнемо о временским приликама, кад на врата уђе Александар Тијанић са оноликом главом на раменима... Је л' могу и ја једну слађу, можеш вала, како не би могао, лепше је у друштву, рече господин Легија, а ја почех да одобравам... И тако ми се ту распричасмо, кажем ја г. Легији, морам мало да вас ставим у затвор, али брзо ће то све проћи, ево, г. Тијанић верује да ће то мало стишати страсти, а кад изађете ускоро, све ће бити заборављено, кога брига...
Па јесте, рече г. Легија, ухапсите ме г. Тијанићу, мислим, г. Јочићу, овај свеједно ко ће, па да се држимо договореног... Јес' вала, рече Тијанић, а ја га снажно подржах у свему. Мислим ја у себи, ајде ти брале у бајбок, да се ми лепо више не гледамо, нисам ја квалификован да се табам са црвеним береткама, плавим шлемовима, црвеним мундирима и те ствари... Ја сам ситан улични мангуп који је обио киоск, па шта... Ја могу да хапсим ове папирнате преступнике, ове што дрпају лову а не тале се са мојом странком, не дају Шарцу предвиђену половину... То ћу ја да санкционишем док год сам министар, ту нема зезања. Нама је ово била животна прилика да изађемо са дна и нађемо се у врху. Ако сад не узмемо паре никад нећемо. Какав Легија и глупости, не занима ме, бре, уопште...
Кренем ти ја у лов на патке. Само дрмам из оне сачмаре ја и моји пајтоси, кад ево ти га курир... Г. министре, синдикат полиције дигао дреку, протестују, траже и леба и погаче! Е, ту се стварно разбесним, рекох, дајте им колача, а за лебац нек' се сами снађу! И сад ме пустите да ликвидирам још десет патака, па ћу да видим шта ћу...
Не можеш, брале мој, у овој земљи к'о нормалан функционер ни да уживаш у власти. Не дају ти, бре, да дишеш. Гори Хиландар, а они мене опет за онај киоск питају. Ја ловим патке, а синдикат диже дреку. Ево, сад, једни хоће да хапсим Чеду, а други да хапсим Мишковића. Море, не хапсим ја више никога. Откуд ја знам ко ће мене сутра да хапси, па нећу овде седети пет мандата, не бих ја да се играм... Пустите ви те ствари, нека решавају анкетни одбори и ко стигне, а мене заобиђите.
Једва сам, бре, засео на министарску фотељу а сад треба неку револуцију да дижем... Мани ти то. Чеду нека хапсе његови, а овог господина што га је Чеда киднаповао, то стварно не знам, како, бре, да пустиш низ воду човека који нас лебом рани, како да сечеш грану на којој седиш, како... Мислиммм... Стварно.
Дајте мало разума, ако се већ исповедам где ми није место, не претерујте. Радим само оно што морам и како ми шеф странке преко својих каже. Никад он није мени дошао и рекао, Драгане, ухапси овога или онога. Никад. Али ја знам кад је воља Божија, а кад Војина, кад ме Раде обрадује, а кад ме Служба сахрањује. Све, бре, знам.
Претурих преко главе и оног сељачког Џемса Бонда, инспектора Божовића, па данас дишем нормално. Мислим, тежак је ово посао, бити министар полиције у Србији значи несаницу. Алкохол. Сврби те где никад није. Ја сам одабрао алкохол. Да се чешем не волим, да придремам обожавам...
Седим и док ово пишем полако испијам чашу за чашом неког финог вискија, мисли ми се нижу а слике отварају... Ето, враћам се увек на ону моју младалачку дилему, да л' да одем у криминалце или у полицајце. И данас ме то питање дубоко фрустрира, ја сам, бре, једна поцепана (од позади) личност, имам кризу идентитета, шетам по танкој жици, а испод мене амбис. Кад видим како је обучен и какав је шмекер онај Андрија Драшковић... Који ми је уопште и требало ово министарско место. Види, бре, њега како се носи, какве џипове вози, какво му је обезбеђење, а види мене и моје... Ма пусти. Зато и пијем. Да заборавим где сам и за кога радим. Бем ти правну државу кад Андрија изгледа к'о да је из Холивуда, а министар к'о позорник из Заклопаче.
Седим и размишљам, почиње да ми се привиђа, шта кад посрнем са овог места, ако ме уапсе и осуде, и кад се очи у очи нађем са г. Легијом. Аууу... Маме ми, усеравам се од страха, нека ми Бог опрости... Мислим, Бог ће да ми опрости, али ј... лебац, овај Легија неће. Шта ако ми скину панталоне... А у затвору у Забели нема ни вазелина, ни алкохола, а патака онолико...

Е, сад ме стварно извините, доста је било... Бем ти... Ево, зове шеф, морам неког да апсим, трчим по списак.

[Милош]

За репресију се чуло и "преко"
Ево један занимљив текст из немачког фанзина:
Blickfang ULTRA

Репресије у Европи
Први дио: Србија



Драган Јочић – један осуђени криминалац, са криминалним досијеом, који је завден у државним институцијама министарства унутрашњости, и чији је најмоћнији човјек управо он са функцијом министра унутрашњих послова од 2007. године у деветој влади Републике Србије – човјек који је у својој младости опљачкао једну трафику и ово кривично дијело покушао кроз излизану фразу да објасни, ,, то је ирелевантно, будући да то без сумње сваки млади човјек једном уради", и скрене пажњу са своје прошлости. Тај човјек треба да суди шта је исправно а шта не. То је парадокс, али исто тако горка реалност у Републици Србији. Тако су чланови Фирме у своме интервију за треће издање овога часописа одговарајуће коментирали, да је за некога неупућенога тј. некога ван Србије веома необично, да је у једној земљи попут Србије, потрешену са многим унтрушњим политичким проблемима,  већ више од 25 година организовање навијање највећи непријатељ државе. Ипак је лакше праве проблеме сакрити, када се хулигани представљају као највећи проблем државе.
У Србији полиција има у јавности депремирајуће лошу репутацију. Корупција, везе, подршка једном катастрофалном режиму у 90-им годинама као и то да су били ослонац комунистичком систему. Богати у моћни се подржавају, док су сиромашни и праведни дијелимично невјоватној репресији изложени. Ако се мало вратимо у прошлост и погледамо највеће битке навијача и полиције у 90-им годинама, које су биле у димензијама политичких ратова, може се видјети какви су сукоби били, и због чега једни друге у себи виде највеће неприајтеље.
У августу 2000. , неколико мјесеци прије него што је режим Слободана Милошевића приликом великих демонстрација срушен, предвођених навијачима београдских клубова, кулминирао је сукоб  у једну експлозију приликом неспектакуларне утакмице другога кола квалификација за лигу шампиона  између георгијског представника Торпеда и Црвене Звезде. Сукоб је трајао дуже од сат времена код централног сектора против трупе у плавом. Летјеле су столице, пендреци, маса људи је напала полицију, полиција је опет узвратила и напала навијаче, и тако даље док полиција није тотално изгубила контролу над дешавањима на сјеверној трибини Маракане и пиштоље уперили према навијачима. До данас људи се чуде да тада није било мртвих. То је био почетак једне велике побуне против режима на навијачкој сцени, већ неколико седмица касније је диктатор у трећем претколу квалификација за лигу шампиона прозиван и то пјесмом да спаси Србију и убије се. Полиција је тада забранила корумпираним медијима да тон са стадиона пусте у јавност, па тако када се прозивало Милошевића, једноставни би се тон искључио, иако је већ тада цијела Србија знала због чега се ово дешава.
Овај примјер треба да документира интезитет мржње између полиције и навијача. И наравно треба се рећи, да су навијачи тада послије нереда против режимске полиције хапшени,затварани и у станици пребијани, тако да је тада постало јасно да и послије промјене политичкога режима за навијаче ће највећи непријатељ бити полиција.

Има ли за то разлога?
Прекомјерна присутност сигурносних снага код утакмица српскога првенства је прије природно репресивно средство државне моћи, које би требало да на навијаче дијелује смирујуће. Прије свега три клуба из главнога града Црвена Звезда, Партизан и Рад су били жртве овакве ситуације. Ипак као најопаснији елемент покушаја убијања навијачке сцене у Србији је репресивни закон, који је 2003. године са првим колом тадашњег србијанског – црногорског првества ступио на снагу, а који је био састављен од невјораватних тачака преузетих  од осталих закона донешених против навијача широм Европе. Тако су управо најригорозније мјере сличних закона осталих земаља састављене у један  и кроз прописе легитимирани и од тога је настао ,,Закон против спречавања нереда на спортским такмичењима". Главни узор овоме закону је онај из Енглеске, иако је доста критичних гласова одмах реаговало и против репресивних мјера протестовало. Конзумирање алкохола је 300м око стадиона од 3 сата прије утакмице до 3 сата након утакмице забрањено, иако се у Енглеској алкохолна пића на стадиону продају. То је ипак најмањи проблем.
Пријашње новчане казне су претворене у затворске казне. Тако са за паљење једне бакље и до 10 дана затвора може добити. То се једноме навијачу Црвене Звезде десило у Августу 2006., након што га је снимила једна камера како пали бакљу, а полиција данима поносно пуштала снимку у јавност. Ипак до доласка горе споменутог министра држала се репресија у границама. Полиција је увијек интервенисала и тако на примјер забранила разлгас, кореографије, људе (нпр. Ниш гостујућа утакмица Црвене Звезде) на један начин тукли, да су чак и резервисани медији критиковали поступак полиције, ипак већином су се санкције завршавале на пријетњама.



Главна тачка критике људи, који се баве јустицијом, је да ни један закон Србији не гарантује сигурност, већ да постојећи закон против криминалних радњи на још репресивији начин треба да постоји. Тако може полиција нпр. да откаже утакмице или према датој ситуацији у датом моменту реаговати тј. према ,,могућности нереда" – парадоксално је, да дијелимично једним група је забрањено качити транспаренте, другима ипак не, или да је једнима забрањено уњети кошобране на стадионе а другима дозвољено. Једна невјероватна ширина закона са његовим одредбама – или  једноставније речено – самовоља! Веома слабо повезана навијачка сцена Србије је планирала 2003.  релеватне кораке поводом закона преузети, ипак остало је све на плановима,будући да је мржња међу групама превелика да би се акција могла извести. Ипак у октобру 2007. се ситуација ипак оптимирила по питању закона. На жељу полиције! Како доста гласова тврди, имала је како полиција тако и суд доста проблема са клубовима, који су својим навијачима ставили своје адвокате на располагање  и захтјевали су репресивније мјере. Према закона је тренутно дозвољено уњети мегафон, транпаренте, заставе и бубњеве, ипак сада долази највећи проблем, а то је додатак овој одредби: полиција може све ово да забрани уколико сматрају да постоји могућност изазивања нереда. Слободне руке за самовољу.  Сретни оваквим расплетом полиција се и понаша тако, па спроводе мјере како њима одговара.
2006 је један видео обишао читав свијет, који приказује сукоб ултраса Црвене Звезде са полицијом, а потом и бруталну реакцију полиције, који је на крају довело до тога да је комад трибине се одломио. Одговор министра након масовних критика због поступка његових антитерористичких специјалних јединица: ,, Ви браните хулигане"! Невјероватне ријечи! Не бирајући жртву полиција је тукла све редом, и тако долазимо да  репресивних  законских метода које се враћају у већ од прије познати по бруталитету србијаснку полицију.
2007. је ипак читава ситуација достигла свој врхунац. Навијачи Звезде су заједно са навијачима ОФК-а напустили стадион Карабурма и том приликом заједно отпјевали пјесме посвећене министру. Према закону Србије не смије ни једноме грађану национала застава бити одузета. Да би се ограда макар мало уљепшала, навијачи су искористили ову рупу у закону и закачи нациналне заставе. Код изласка су ипак скинуте. Фирми је забрањена кореографија, којом су жељели да одају част својој братској групи поводом двадесетгодишњице постојања Вултурес Бања Лука. Фирма се ипак није жељела предати и кореграфија је изведена на степеницама испред стадиона. Јединствена идеја! Против Бајерна је навијачима Звезде било забрањено качити заставе, које су ипак успјешно унешене у стадион и када су постављене оизазвало је једну реакцију одушевљења и пјесму читавога стадиона против министра.
Навијачи ОФК-а су приликом њиховога протеста 03.11.2007. праћени од полиције, која им је уосталом  безуспјешно хтјела одузети транспарент на којем је писало ,,Сви заједно за одржавање ултрас покрета". Један јасан позив на све групе да се коначно у борби против највећег непријатеља уједине. Полиција је на то реаговала, и најкраћем року утакмицу проглацила утакмицом високога ризика и 8 малољетника без пратње одраслих није пустила на трибину. На семафору је умјесто имена клубова читаво утакмицу стајало ,, Закон треб да вас јебе". Један вид протеста пун хумора усред једне тужне теме. Полиција је упадала у станове и одузимала траспаренте, везала неколико ултраса и изјавила у јавности да се полиција љубазно опходила према особама а да против малољетника се не требају очекивати  кривичне пријаве! Делије су на гостујућој утакмици против Чукаричког стадион већ у 20. минути напустили, будући да им је забрањено да уносе транспаренте и заставе. Непосредно послије се организовао протестни марш, који  упркос бројним провакацијама полиције није ескалирао у сукоб.
Неке групе пале демонстративн бакље и успјевају некако да каче заставе, Фирма је најавила пртестни марш за 10.11.2007, али потреба  за уједињење ултраса по овоме питању је веома велика. Упркос томе види се парола на великим трибинама типа: ,, Свака група се мора солидарисати, али своју борбу водити",
На крају је још порасла критика медија на министра и његове поступке. Велико разочарање због празних трибина, лоше атмосфере на стадионима, лажи полиције се све чешће виђа у медијима. Полиција, политичари и дијеломично управе, које би се најрадије своји критивчних навијача ријешили, увијек мисле, да фамилије због хулигана не желе да долазе на стадионе. Фирма је најавила да ће на утакмици против Баната 10.11.2007. стадион на полувремену напустити, како би фамилије и политичари могли у миру гледати и уживати у фудбау. Да ће након напуштања стадиона, владати мртва тижина на стадиону је свима јасно. Може се само нашим србијанским колегама све најбоље пожељети у борби против криминалца министра, једнога преварантскога закона и његовога широкога тумачења... Позитивно је порасло интересовање медија. Даље одвијање ситуације је тешко предвидјети. Делије имају паролу, која гласи: ,, Неспособан си био као лопов" – ,,Неспособан си и као полицајац". На то имају и пјесму против министра."..на крају биће наша побједа". Један бољи завршетак и жеље са србијанаску сцену се не може наћи.

СЛОБОДА ЗА УЛТРАСЕ!

П.С. слике у оргинал формату...
http://www.sendspace.com/file/mawik6

П.П.С.Хвала Heshis-у са форума Лешинара за превод!

[Red Star Forever]

http://www.blic.co.yu/drustvo.php?id=25254

Quote:
..........


и ове године ,,Блиц" у својој студији ,,Најмоћнији у Србији" скреће пажњу на све оне на које смо 2007. године били поносни, чијим смо се успесима искрено радовали, а на које бисмо свакако могли и да се угледамо. Вансеријски резултати у уметности, култури и науци код нас су и даље у огромној мери резултат упорности, вере у себе и рада појединца. Чак и велика хумана дела такође су заслуге појединаца, имамо ученике који су међу најбољима у свету... Свима нама су њихови примери показатељ колико снаге имају људи који верују у себе и не штеде је ни када су други у питању. Величанствена је и жена која се годинама упорно и готово тврдоглаво бори против корупције у земљи. Плашили су је, али се није уплашила ни политичара, ни финансијских и привредних центара моћи. Велики је број величанствених људи које не можемо да поменемо на овом простору. На нашем списку нема првог и последњег. Наших 20 величанствених поређани су само по азбучном реду.

..........

Небојша Трајковић

Припадник Жандармерије Небојша Трајковић, којег су 2. децембра на стадиону ,,Маракана" дивљачки напали навијачи Црвене звезде, тукли га поломљеним столицама, шутирали, а један од њих чак покушао да му запаљену бакљу угура у уста, био је и жртва и велики херој овог трагичног догађаја. Упркос дивљачког насртаја на њега, при чему му је живот озбиљно био угрожен, Трајковић је задржао прибраност и, мимо могућности да се заштити ватреним оружјем и пуца на нападаче, одлучио да избегне крвопролиће. Његове колеге објашњавају да полицајац на задатку, у ситуацији када му је живот угрожен, има сва овлашћена да пуца у самоодбрани. Међутим, Трајковић је хице упозорења испалио у ваздух, а онда покушао да умакне хулиганима. Чак ни када је постао свестан да нападачи неће одустати од напада на њега, оружје није употребио, већ је, свестан да би хулигани могли да се докопају његовог пиштоља, одлучио да оружје баци преко ограде, ка својим колегама који су покушавали да му притекну у помоћ. Тако је наспрам разјарених хулигана, иако већ у том тренутку тешко повређен, остао практично голорук.
Трајковића су после свега спасле колеге које су успеле на време да га извуку. Имао је бројне повреде, па је смештен на ВМА. Министар полиције Драган Јочић такође је нагласио да је Небојша Трајковић својим поступањем, одбацивањем пиштоља, исказао огромну присебност у ситуацији када би многи другачије поступили. ,,Трајковић је могао да се одбрани од напада тако што би пуцао у нападаче. Био је на дужности и изложио је свој живот опасности да не би никога повредио", рекао је Јочић.



И ево пренећу још један пост са делије.нет-а као моју подршку иницијативи против ове наше власти, полиције, земље.. Не знам ни ја чега све више.
Лепо је написано и опет понављам нека се не наставља даља расправа о овоме овде... Мислим да нема никакве потребе, већ:

Quote:

Него ајмо у сад већ нашу уходану акцију за протурањем истине.
Кажу Трајковић херој.
Ево пар детаља које сви овде требамо да знамо.
Сви смо видели снимак када трајковић пуца без потребе а око њега у кругу ода 15 метара нема никог.
Инцидент започео командант жандармерије који је јурио дечка који фотографише његовог колегу.
Истражни судија реко да ово није покушај убиства и да се прекине са притиском на њега од стране полиције и тужилаштва да се ово дело тако окартерише,јер је остало нејасно ако је постојала намера да се овоме гурне бакља у уста зашто то није и урађено.
Извештаји са ВМА показују да повреде никако нису опасне по живот ,нису чак ни тешке телесне повреде него се ради о 6 лаких телесних повреда у виду нагњачења коже и опекотина најнижег степена.
Ево сад највеће бруке и криминала,на саслушању код истражног судије "херој" Трајковић се није ни појавио и ако је 3 дан после утакмице већ био код куће,већ је код судије послат у његово име адвокат који изјављује да трајковић тај дан није ни био на дужности,већ је сам дошао да гледа утакмицу.А све је наравно криминална лаж а у намери да се заштити командамт жандармерије који га је послао на задатак,значи понављасе случај малог Васића када се на суду по налогу врха жандармерије појавло 3 припадника која су изјавила да су пуцали а све то да би заштитили злочинца.
И ево једна веома занимљива информација за "нашег хероја" ,наиме против Трајковића се води интерна исртага по тужби особе од које је он купио стан,наиме власник стаана тужио је жандарма јер му ја за куповину стана дао око 60 000 лажних евра,а када му се власник пожалио и захтевао да му или врати стан или дају праве паре,добио је само претње да мора да ћути да га он и његови саборци неби ућутали,реко је само како сам ја теби то дао дај и ти неком другом у све је уреду.
Иначе кад се скоро прочуло овај скандал неко из врха МУП-а је ово наредио да се о овоме строго ћути, и наравно немогуће је тек тако доћи да инфо о овоме.

Све у свему другови-браћо ајмо, куцајмо истину на свим сајтовима кренувши од овог блица.

[Majka Mara]

http://www.kurir-info.co.yu/clanak/kurir-17-04-2008/radovci-kao-u-abu-graibu
http://www.kurir-info.co.yu/clanak/kurir-23-04-2008/mucenje

...davali su nam injekcije protiv bolova kako bismo izdržali što više batina. Koliko su uživali u mučenju, najbolje govori to da su neki od njih kamerom na mobilnom telefonu snimali prebijanje. Čak su nekima od nas odbili da vrate mobilne telefone oduzete po privođenju u stanicu...

:zbunjen
:o
:(

[Majka Mara]

Навијач осуђен на 10 година затвора
Навијач Црвене звезде Урош Мишић (19) осуђен је у Окружном суду у Београду на 10 година затвора, за кривично дело покушај убиства припадника Жандармерије Небојше Трајковића на фудбалској утакмици Црвена звезда - Хајдук из Куле.

Судско веће је оценило да је напад на Трајковића, кога је Мишић напао упаљеном навијачком бакљом, покушавајући да му је угура у уста, представљао "линч службеног лица", пошто Трајковић није дао повода за напад.

Осуђени Мишић и тужилаштво имају право жалбе на пресуду у року од 15 дана по пријему њеног писменог отправка.

Због учествовања у пребијању Трајковића на тој утакмици, двојица навијача "Црвене звезде" осуђена су, 5. септембра, у Другом општинском суду на затворске казне.

Милош Зимоња је осуђен на годину дана и осам месеци затвора, а Славиша Дракул на годину дана затвора, због кривичног дела насилничко понашање на спортској приредби, из Закона о спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама.

Због нереда на тој утакмици, у Другом општинском суду у току је допуна истраге против генералног секретара ФК "Црвена звезда" Зорана Дамјановића, директора стадиона Миодрага Ћоровића, комесара за безбедност стадиона Новице Мијушковића и делегата ФСС на тој утакмици Радета Поповића.

Дамјановићу, Ћоровићу, Мијушковићу и Поповићу на терет се ставља кривично дело "тешко дело против опште сигурности", због сумње да нису предузели све мере и активности за спречавање нереда на стадиону у току утакмице.


У ЗАТВОР СУДИЈЕ - СЛОБОДА ЗА ДЕЛИЈЕ

[Majka Mara]

[ОртоДелија]

POLICAJCI NAS TUKLI IZ OBESTI

Stradali ni krivi ni dužni... Darko Ognjanović i Darko Pajdić

Četvorica policajaca bez ikakvog povoda brutalno su pretukla studenta Darka Ognjanovića (20) kod restorana ,,Povetarac" na Novom Beogradu, a onda su Darka i njegove drugove Miloša Gopića (22) i Darka Pajdića (23) skinuli gole! Neviđena tortura trajala je pola sata naočigled brojnih prolaznika, posle čega su pripadnici Interventne jedinice rekli: ,,Prijatno, momci" i otišli!

Darko Ognjanović i njegovi drugovi kažu za Press da su maltertirani ni krivi ni dužni i da još uvek ne znaju zašto su pretučeni i ponižavani nasred ulice!

Prijava protiv policajaca

Darko Ognjanović podneo je krivičnu prijavu protiv policajaca opštinskom javnom tužiocu i Generalnom inspektoratu policije. Darkov otac Miroljub Ognjanović kaže da ima poverenje u pravosnažne organe.

- Ukoliko pravosuđe ne uradi svoj posao kako treba, pokrenuću privatnu istragu. Živeli smo godinama na Kosovu i ovo nismo nikada doživeli. Eto, usred Beograda umalo da mi dete pogine od srpske policije - kaže otac Miroljub.

- U subotu ujutru oko 1.30 časova došli smo na brod-restoran ,,Povetarac" na Savi kod Starog sajmišta. Bio je poluprazan, pa smo samo popili po jedno piće i krenuli do automobila da bismo otišli na neko drugo mesto. Na parkingu smo seli u ,,BMW 5", čiji je vlasnik Miloš Gopić. Čim smo seli u auto, neko je nasilno otvorio vrata i počeo da me davi i vuče za vrat! Na tom delu parkinga bilo je mračno. Pomislio sam da nas neko pljačka. Izvukli su me napolje i bacili na zemlju pored kola. Taman sam ustao i napadače pitao šta traže, jer sam i dalje mislio da nas pljačkaju, kada su me ponovo udarili u glavu, od čega sam pao na zemlju. Neko me je uhvatio za vrat i počeo da mi vuče zlatni lanac. Toliko me je davio da sam mislio da ću se ugušiti - kaže Darko Ognjanović.

On objašnjava da je u jednom trenutku u mraku video policijske uniforme.

- Tek tada mi ništa nije bilo jasno. Nisam kriminalac i nikada nisam bio u bilo kakvom sukobu sa policijom. Ne znam koliko su me tačno tako šutirali i udarali palicama. Tek kada sam rekao, a morao sam da lažem, da mi otac radi u SUP-u Voždovac, prestali su batinanje i pokušaji da mi skinu lančić. Uspravili su me i zajedno sa dvojicom drugova postrojili pored njihovog džipa.

Naš sagovornik kaže da to nije bio kraj torture.

Mesto napada... Parking kod splava ,,Povetarac"

- Pretresli su naš automobil. U njemu nisu ništa našli, a onda je jedan od policajaca pitao odakle nam novac za provod i automobil i naredio nam da se skinemo! Svukli smo jakne, košulje, pantalone, cipele. Ostali smo samo u gaćama, a oni su nam rekli: ,,Skidaj sve! I gaće!" Stajali smo goli, a oni su onda tražili da kažemo ime, prezime, ime oca i datum rođenja. Jedan od policajaca je naše podatke upisao u rokovnik. Pored nas je prolazilo dosta ljudi jer se tu nalaze splavovi. Gledali su u nas, a mi smo stajali goli! Nikada nisam bio tako ponižen. Nisam smeo da se bunim. Od straha sam samo ćutao - rekao je Ognjanović, i dodao:

- Posle pola sata torture rekli su nam da se obučemo i da možemo da idemo. Pitao sam zašto su nas tukli, a oni su nas samo pogledali i jedan od njih je rekao: ,,Ko vas je tukao?! Tišina i nikome ni reči"! Kada su odlazili, samo su nam dobacili: ,,Prijatno, momci!"

Ognjanović i njegov drug Darko Pajdić kažu da nijednog momenta nisu pružili otpor niti bilo kakav povod za ovako divljačko ponašanje i da dok su ih tukli nisu mogli ni reč da progovore. Mladići kažu da su se dvojica policajaca osećala na alkohol i da su bila vidno pijana.

Nakon torture, Darko Ognjanović je otišao u Urgentni centar jer je od jakih udaraca palicom po glavi i vratu imao vrtoglavicu i veliku glavobolju. Lekarskim pregledom konstatovane su povrede po vratu, a daljim pregledima utvrđeno je da u mokraći ima krvi, kao posledicu više udaraca nogom u testise.

Darko Ognjanović kaže da potiče iz ugledne porodice, kao i njegovi drugovi, i da nikada nije imao problema sa policijom.

Brutalno... Policajci udarali po vratu i davili Ognjanovića

- Majka mi je lekar specijalista, a otac diplomirani ekonomista Poreske uprave u Beogradu. Ja sam odličan student druge godine Ekonomskog fakulteta - kaže Darko.

Komandant Interventne jedinice Nebojša Dragović kaže za Press da će ovaj incident biti ispitan.

- Reagovaćemo posle detaljne provere i prikupljanja svih činjenica. Ako je bilo prekoračenja ovlašćenja od strane policajaca, oni će snositi sankcije i biće adekvatno kažnjeni - rekao je Dragović.

(Press)

>:( >:(

[Вечити ДЕЛИЈА]

Слуге режима претукле студента у Аранђеловцу!


Јесте видео са У92, али нема потребе да се брише:

http://blip.tv/file/1579061


- Текстуална верзија:

Бошко Мијаљевић, отац студента четврте године Факултета организационих наука Немање, који је хоспиталозован и задржан у аранђеловачкој болници - пошто му је у недељу по подне позлило од удараца, задобијених у раним јутарњим сатима - изјавио је да је полиција претукла његовог сина и да ће подићи кривичну пријаву против тројице полицајаца.

Бошко Мијаљевић је рекао за Тањуг да су тројица полицајаца (приликом контроле саобраћаја), уз псовке, песницама и ногама ударали Немању и шутирали где су стигли, а затим му претили да о томе не сме "ништа да зуцне".

"Немања их је упозорио да ће их пријавити, а полицајци су онда почели да 'тргују' с њим рекавши му да му неће одузети дозволу и писати кривичну пријаву, ако буде ћутао" каже Бошко, који је на позив свог сина отишао у улицу Возда Карађорђа, где се све то дешавало.

Немању су одвели у Хитну помоћ, па у Дом здравља, а онда кући, али пошто му је позлило, одвезли су га у болницу, где је и задржан. Њему је напрсло ребро, има потрес мозга, хематоме на глави, бутинама и на леђима и по препоруци неуролога, др. Милице Перишић, је пребачен у Клиничко-болнички центар у Крагујевцу, где ће бити прегледан на скенеру.

Нешто раније, командир полицијске станице у Аранђеловцу Зоран Пузовић изјавио је Тањугу да на основу досадашњих провера није утврђено да је аранђеловачка полиција претукла Немању Мијаљевића.

Пузовић је објаснио да су у недељу ујутро, око 3:40 сати, полицијски службеници покушали у улици Вожда Карађорђа да зауставе возило које им је долазило у сусрет, ради рутинске контроле.

Према његовим речима, возач није поступио по наређењу, чак је повећао брзину, а затим се сам зауставио у једној од оближњих слепих улица.

Пошто је одавао знаке алкохолисаности, извршен је алко-тест, на основу кога је утврђено да возач има алкохола у крви изнад дозвољене границе.

Како се Мијаљевић нашао у болници тек у недељу увече, 16 сати после тог догађаја и зашто је тек тада затражио помоћ, утврдиће истрага, казао је Пузовић.

"Провере су у току, интензивне су и биће настављене, а ако се утврди да су службеници имали елементе непрофесионалног и незаконитог понашања, предузећемо све законом предвиђене мере", рекао је Пузовић.

(Тањуг)

пс. Предлажем да се ова тема постави као битна ("лепљива") на овом подфоруму