Delije-caffe.net - Slike, vesti, video, animacije, intervjui, casopisi i izvestaji Delija

Интервју са Јоком - Heroes, водила Мила Радојичић - пїЅпїЅпїЅпїЅпїЅпїЅпїЅ kiza

На питање, како је успео тако брзо да се пробије на Северу, упркос годинама, у неуспелом покушају да ми изврда на ово питање, одговара:

Јока : Тако што сам откачен, што сам првенствено имао подршку своје млађе екипе, зато што нисам искомплексиран, већ се трудим да свима изађем у сусрет. Старије поштујем али никоме не дозвољавам да прави будалу од мене. Са свима сам ортак и према свима сам коректан.

Да ли си за фору, која је углавном присутна на немачкој и енглеској тифо-сцени, да просек година прве екипе буде 30-35 година? Јока : Старији су ту, брате, да нам објасне како-шта иде, али на млађима све остаје. Старији су имали Загреб, Сплит, ино-гостованја и сусрете са правим хулиганима а сад ми све треба да осетимо.... Треба, ипак да старији буду ту. Ми, млади, луди, ово-оно, да одрадимо акције а они да нам помогну.

Испричај ми неку занимљиву акцију са твојом екипом, не мора да буде директна прозивка, али чисто, нека која је теби остала у сећању?

Јока : Па, оно, шта знам, све акције су сличне саме по себи, јуриш гробаре, бијеш их...стандардно. Прва акција, са екипом, кад смо се тек формирали била је најјача. Нисмо се много знали. Кад смо налетели на гробаре, тукли смо се а нисмо ни знали ко је ко. Успешно смо их пребили. Била је она фора, због жандара, девојка у хали, али је све на крају испало до јаја.

Значи, ниси противник женских екипа?

Јока : Ма, какви...то је cool. Идеш у акцију, налете жандари, а ви као фора шетате градом – не проваљује се...Одвојиш их са стране када је нека туча, не излажеш их опасности. До јаја су, ето, што да не...

Да ли вам је СД потпуно изашло у сусрет?

Јока : Сарадња нам је и више него фер и коректна. За свако гостовање, како домаће, тако и страно и више нам изађу у сусрет, него што се надам. За свако инострано гостовање нам таква буде организација, да нам само још ку*ве фале. Цео фазон је ту.

Да ли у потпуности можеш да се ослониш на своју екипу, у тучама, првенствено због доношења овако ригорозног закона о навијачима?

Јока : За целу своју екипу, могу да гарантујем да ће бити ту. Сви се до јаја знамо, углавном сви улећу и сви су ту кад треба.

У већини европских земаља, баш због оштрог спровођења закона о навијачима, туче се организују и по неколикокилометара даље од града у којем се одиграва утакмица.

Јока : Ма, које...каква Немачка, нема ништа од тога. Ако би нас закон притегао, пристали бисмо. Ма, гробари су пи*ке, индијанци, мишеви...нигде их нема. После текме, наваташ неку децу, срамота те да их бијеш...Распале су се све остале екипе по Србији и Југославији, мада, уствари ко је*е Југославију...

Да ли у Србији постоји још нека екипа, коју рачунаш у hool-екипу?

Јока : Млађа екипа Радоваца је смешна, а старија је била за неко поштовање. Ово сада, све је смешно! У последење време су се издвојили Таурунуми, који су јурили све живо, мада и они су мишеви и дај боже да се нагазимо са њима...Ма, то су клинци, Мађари, тамо преко баре...ма, пусти их у п...м...За 2,3 године Север ће да влада Србијом.

Мислиш ли да можете да одржите Север да влада Србијом?

На ово питање убацује се Стрча-МХ : Па, то што има мало људи на текми, нема везе са навијачима, то је због тога, какав се фудбал гледа! Сетимо се Звезда-Раднички Крагујевац, 45.000 људи, а шта је ово данас – крш! Није то до навијача, то је до играча!

Упада Јока ( са својим коментаром ) : Није до играча, то је до државе. Држава је пропала. Док се држава не буде дигла, нема ништа ни од нас Срба, ни од фудбала, ни од спорта, уопште.

Е, па сад ми одговори, да ли можете Север одржати да влада Србијом за 2-3, године?

Јока : Можемо.

Како?

Јока: Кренуће људи поново.

Како...?

Јока : Па, ја сам оптимиста.

Стрча, додаје : Тако што ће клуб узети приватници, биће више кеша, доводиће се бољи играчи и имаће људи шта да гледају! Јока, се надовезује : Ма, могу да остану наши играчи, него да их задржимо 4-5 година. Они су добри и талентовани момци. Они ће направити страшну машинерију.

Да ли би волео да Звезду води неки инострани тренер?

Јока : Ма, који ће нам...Само Срби треба да воде и играју у Звезди!

Сматраш ли да сте ускраћени за сусрете са правим хулиганима?

Јока : Много, много смо ускраћени. Мало гостујемо по Европи и иде нас мало. На пример, сад у Верони, нисмо ни имали прилике да направимо неки већи инцидент, иако је њихова навијачка група мала а да смо били у Риму са Лацијалима, не бисмо имали шта да тражимо. Шта мислиш о експанзији навијача, путем медија? Ваш приватни живот је другачији од навијачког живота.

У нашој земљи је још увек табу бити навијач. Медији вас прдстављају као наркомане, алкохоличаре, људе без посла и породице, то на неки начин блокира долазак нових генерација.

Јока : Ја бих драге воље угостио екипу новинара, која би дошла да ради емисију о мојој породици и мени, али да се разумемо нешто – не може свако бити навијач! Ја волим свој клуб и зато одлазим на утакмице. А ту су и ортаци са којима се одлично дружим. Ту су и нове авантуре, гостовања, рибице, лудило. Ми се дружимо и ван стадиона. Ја нормално идем у школу. Имам нормалну породицу и нисмо као коњи ограничени само на туче и утакмице.Тако се међу нама рађају права пријатељства. Нисмо ми измислили дрогу и алкохол на стадиону. Свако од свог живота ради оно што жели а ја никада нисам био у трипу дроге и алкохола.

Често вас људи, који немају везе са навијањем сматрају мангупима и криминалцима. Јесте ли стварно толико опасни?

Joka :Ми нисмо опасни по околину. Нисмо ми психопате да изађемо на улицу и бијемо недужан народ. Али јесмо опасни када налетимо на друге навијаче. У сукобу навијачких група лако може да се деси да пролазници страдају од каменица, флаша и других навијачких реквизита. Ето, једино тако смо опасни по околину. Иначе, смо нормални људи, имамо нормалне породице и девојке и нормалне животе.

Како објашњаваш феномен туче?

Јока : Па, шта да ти кажем, Мила, некада су ти сукоби материјалне природе, као код гробара – једни узимају паре а други изигравају мајмуне. Дешава се да се људи, који два пута дођу на утакмице, напију и надрогирају и онда продају му*а за бубреге...А туче између навијачких група два различита клуба долази услед конкуренције, доказивања, на неки начин и неиживљености.

Да ли свако треба да добије карту за утакмицу?

Јока : Сада скоро, смо имали текму са Лацијом. А они који дођу само на те веће текме, треба стан да продају, да би дошли на утакмицу а камоли да се жале да им је карта скупа. То су крелци, који не знају зашто су дошли на утакмицу. То су индијанци које ја уопште не готивим и не разумем их.

Твој однос са жандарима?

Јока : У последње време, жандари су О.К. Вероватно, зато што су добили много батина, па им је дошло из ду*ета у главу. Добију по пи*ки они, добијемо по пи*ки ми, па се ситуација смири. Они људи раде свој посао али знају да неће добити ништа ако испровоцирају срање. Заправо, о чему се ради – На једном гостовању сам разговарао са поручником и он ми је рекао да они са гробарима имају договор, када иду на неко гостовање, па им они не праве проблем. Док ми са срањем већ почињемо у возу или аутобусу. Нагласио је да правимо срање ако изгубимо а нарочито ако победимо, тако да су увек у грчу, када нас обезбеђују.

За крај, порука за млађе, који су и тражили, да будеш гост Делије кафеа?

Јока : Идите на утакмице. Са поносом носите Звездин шал. Немојте се крити, к'о мишеви. Ми имамо снаге и воље, али уз вас млађе и Север ће поново стати на ноге.

Све што је речено у овом интервјуу, лични је став Јоке и његове млађе екипе. За сарадњу, захвална, Мила.

Пред Новогодишње празнике, успели смо да дођемо и до наше популарне одбојкашице, Слађане Ерић, и искочимо из шаблонских питања, а успели смо да уз поздрав Делије кафеу, добијемо и одговор, који је Слађин тип дечка?: Важно је да буде висок, небитно да ли је црн или плав, такође је небитан физички изглед а мора да поседује шарм, којим ће ме привући. Најважнија ми је унутрашња лепота.