ХЕРОЈИ НА ПУТУ ДО КРАЉЕВА - написао kiza

21.01.2003. и званично је предмет предат Петом општинском суду, када је у току дана и одржано суђење.Од 16.00, најпре је саслушаван М.Ј., а од 22.00 и сви остали. Изречена пресуда је гласила – месец дана притвора у истражном затвору. Превише детаља око саме навијачке групе, суђења, као и односа са управом и адвокатима, из објективних разлога нећемо објавити.



Специјално за Делије Кафе, о целом случају говоре : Пеца и Гага, Шоми и Јока.



Шоми : Кренули смо аутобусом са Маракане уз тотално опуштену атмосферу. Било је цирке и свега што прати једно гостовање. Од самог уласка у аутобус сам дремао, да би у једном тренутку аутобус нагло закочио, и ја сам се нашао на поду. Најпре нас приводе у Чачку, а затим нас возе до Лазаревца, где нас пребацују у другу марицу и правац 29-и. После 48. часова полицијског у Петом општинском нам одређују месец дана истражног притвора.



Гага : Купили смо доста алкохола као и када кренемо на свако друго гостовање. Возач нас је провоцирао од самог уласка у бас, тј. откад је наш ортак згазио на седиште. У једном тренутку је прикочио и сви смо полетели ка шоферци. Руке су ми биле тотално крваве, а возач је одмах излетео из аутобуса и запалио у једно двориште. Почело је шамарање.

Јесте ли га стварно толико тукли или су у питању лаке телесне повреде?



Пеца : Ма, у питању су биле лаке телесне повреде, како је и било написано у образложењу. Најкривље ми је, што смо због једне маснице, пали месец дана да лежимо.



И сувозач је потврдио возачеву причу. Где је он био у том тренутку?



Шоми : Био је сакривен у аутобусу, иза предњег дела, одакле је вероватно и позвао полицију.



Да ли је тачнио да вам је сувозач рекао да не бринете ништа и да ће вас он превести до Краљева? Уследио ми је сложан одговор : Жива истина!



Како вам је возач изгледао, када је све завршено?



- Ма имао је само масницу испод ока и окрњен зуб.

Да ли сте се надали другачијем исходу?



Пеца : Ма, нисмо се плашили затвора али нисмо се ни овоме надали. Већ дуго се води хајка против Делија. Овога пута смо били ми, следећи пут, ко зна. Мислим да је казна нашој екипи унапред била одређена, а и свесни смо да свако мора да одговара за своје поступке, мада је ово била тешка казна. Причало се да сам скакао по волану као мајмун. Нисмо ми болесни умови. Да сам хтео да возим аутобус, ја бих му отео волан и возио.



Јоко, од самог доласка у 29. – и , највише су те теретили ?



Јока : Па, једном сам га набо у главу. И нисам га поливао пивом, ваћ сам седео иза возача и лагано циркао. Блејао сам око првог седишта, где су ми били ортаци, и могуће да се од труцкања аутобуса, пиво поливало по њему. У једном тренутку је нагло закочио и конзерва је пала на њега. Пеца и Гага су пали, као и још један ортак, и возач је излетео из аутобуса јако безобразно. Ухватио сам га за руку и повукао да се врати у аутобус јер смо каснили. Он је кренуо песницом на мене и нисам знао хоће ли ме ударити или не. Тада сам га набо песницом и питао га хоће ли он да сви ми изгинемо! После сам га искулирао.



У Чачку вас изненада приводе?



Јока : Ми смо од Лазаревца, у чијој се околини десило све, путовали до Чачка сигурно сат и по времена. У Чачку нас је возач препознао пред жандарима, одакле су нас и стрпали у марице. Жандарима је рекао да смо га тукли, они су видели маснице и то је то. Седели смо око 2 сата у марици у Чачку, а затим су нас превезли у Лазаревац, одакле су нас пребацили у београдску марицу и правац Београд.



Када су вас пребацили у 29. – и, најпре су тражили ваше изјаве... На шта су се оне односиле и да ли вам је сугерисано да признате нешто што нисте урадили?



У глас Пеца и Гага одговарају : Па, можда. По члану 230. и по још неким члановима али нећемо о томе. То су тзв. «приколице»...



Шоми, додаје : Они нас третирају као организовану групу која врши насиље а ми смо момци који са Зведом дуго иду на утакмице и гостовања, и на памет нам није пало да пребијемо возача. Једноставно, нисмо криви.



Да ли намеравате да и даље идете на утакмице?



Шоми : Наравно.

Гага : Волимо Звезду, цирку, пи*ке, све што је црвено-бело. И никада нећемо одустати од Звезде!

Шоми додаје : Из самих изјава се види да нам је смештено, нашу екипу и медији помињу као најгору а чим нам је судија дозволио да се бранимо са слободе, види се колико је цела ствар напумпана.



Медији су о вама најгоре писали у последњих месец дана и на неки начин вам «паковали». Знате ли шта о томе?



Шоми : Па да, представили су нас као шљам који је пребио «јадног и недужног» возача. И наравно, као секташе, наркомане и алкохоличаре, којима је једини циљ био, да пребију неког и да некоме сломе главу, направе неки хаос, због којег би недужни људи страдали. Сви који нас познају, знају колико заправо волимо Звезду и знају да никада не бисмо угрожавали животе ортака, за које смо спремни да дајемо сопствене животе.



Велика пометња се дигла око бојкота кошаркашких утакмица, а већина не зна, да је бојкот везан баш за ваше падање, као и потенцијална падања других Цигана, и нарочито тога да управа КК није мрднула, како би се ви одмах нашли на слободи?



Шоми : Играче нећемо помињати, јер са овим немају никакве везе, већ управа.

Јока : Ма, пи*ке!Рекли су нам да би преузели одговорност, да се сам инцидент десио на утакмици а не у аутобусу.

Гага : Ма, не знам, да ли су уопште свесни да смо ми момци који их бодре на свакој утакмици, а њих једноставно ништа не занима. Наши другови, као и ми сами, скандирањем ћемо показасти какво нам је мишљење о таквом њиховом поступку.

Јока : Та управа је знала да тражи да их бодримо када замало нису упали у другу лигу док Партизан и Будућност, који су се борили за врх, нису имали подршку какву је имала Звезда.

Пеца : Њих једноставно није занимало какве ће последице бити по нас, па их самим тим не занима наше навијање, као ни ми сами. Мене управа не занима, већ Звезда и због ње се ми налазимо на тим утакмицама, а ако људима из управе није стало да имају навијаче, ја о њима више немам шта да кажем.

Шоми : Ма, нас не занима управа, већ наши другови, који су нам помогли да ово превазиђемо.

Пеца : Захваљујемо се БГБ, на челу са њиховим вођама, као и свима осталима, који су помогли да сакупимо новац за адвокате и њима ћемо се одужити онако како будемо могли и како су заслужили.



За крај као сумирање целокупне приче, нарочито ради деманта новинарима, своје виђење целокупног догађаја описују Шоми и Гага. Каква вам је била основа за тучу?



Шоми : Када је возач излетео из аутобуса, најпре је дошло до вербалног дуела са њим. Он је у својој изјави навео како смо га малтретирали, па је због тога нагло закочио. Цео инцидент се десио у селу Степојевац, близу Лазаревца а ми ћемо из чачанске марице бити пребачени у београдску, баш у Лазаревцу. Возач још наводи да смо му скакали по глави, а истина је да је добио једну масницу испод ока и окрњен зуб, који је иначе био вештачки. Иначе, неколико нас је смиривало ситуацију. После инцидента у овом селу, улазимо у аутобус заједно са возачем, док нас је други возач превезао до Чачка, где смо похапшени. А возач је био безобразан према нама и чак је изазивао пар ортака, желећи да се побије са њима.

Гага : У Чачку су нас извели из аутобуса, како би нас возач препознао.То су они сматрали основом за хапшење. Он је заправо рекао имена која је чуо у аутобусу.Насумице је причао имена, јер нас је први пут возио и није нас познавао.



Од лаких телесних повреда, умало је испало убиство из нехата. Шта бисте поручили новинарима на овакво напумпавање ситуације?



Шоми : Прича о поломњеној шоферовој глави, рукама, зубима – апсолутно није тачна, јер га не би , то вече, пустили из болнице где су га прегледали. Ништа од овога нам није била намера а новинарима је било боље да и нашу страну питају а не да измишљају и допуњавају текстове које су писали захваљујући жандарској конференцији.



Гага : Од тренутка кад смо ушли у аутобус са возачем смо имали договор да не цепамо и не палимо седишта, да не разбијамо по аутобусу и чак да не бацамо пикавце по поду. Возач је одличнио знао кога вози. Неистинито је да смо разлупали аутобус у повратку, јер смо увелико били у марици. Ми одржавамо аутобусе, нарочито када идемо на дуга гостовања, јер ипак се у њима возимо ми а не стока. Небулоза је да смо ломили фарове и стакла. Шоми : Можда ми некоме личимо на свиње али ни свиње не би нешто тако урадиле. Новинари немају трунку поштовања.

Гага : Да ли су ти новинари икада поменули да смо и ми били повређени приликом кочења аутобуса и да смо крвавих руку и нагњечених ребара, неколико сати седели у хладној марици? Шоми : Летели смо једни преко других, по целом аутобусу. Ми чувамо наше животе као и животе наших ортака. Гага : Нећемо излазити у медије, како им не бисмо повећали тираж. Сви знају како смо прошли и колико су труда уложили наши другови како би нам помогли.

Шоми : Сувишно је излазити у медије јер су нас испљували као највећу багру на свету. Ми ценимо и свој и туђ живот а медији ће ваљда сазнати и други део приче. Знамо да ли смо и колико криви и да ли смо и колико били испровоцирани.



Нико се није сетио да пита ваше родитеље како је њима, јер сте и ви нечија деца и ви сте у нечијој кући васпитавани и школовани.



Шоми : Сви смо ми нечија деца, школовани и васпитавани а у јавности смо представљени као највећи хулигани који највише брукају своје породице. Ми најбоље знамо како је било нашим мајкама, очевима, сестрама, девојкама, ортацима...



Полиција у Чачку вас је тукла, док са полицијом у Београду нисте имали већих проблема?



Гага : Жандари у Београду су према нама били фер, и одмах су нам доделили адвоката како и приличи. А чачански жандари – ма сељачка посла.

Шоми : Жандарима у Чачку смо остали дужни од раније и провели смо се ко боси по трњу, док се са нашима знамо, па је било лакше.



Намештаљка или не, екипи која је многима већ дуго била трн у оку, време ће показати, али да постоје битнији спорови, којима наше правосуђе треба да се бави, свакако стоји. Како би се спречиле даље махинације над овим младим људима, чији идеали нису опште прихваћени, потребна је хитна медијска експанзија, која би пратила, ове храбре и пожртвоване младиће. Питање је колико ће још Делије због туђих комплекса бити ниподоштавани, али оно што се сигурно зна је да ће увек бити непобедива фамилија.



Шоми, Пеца, Гага и Јока се захваљују својим друговима и породицама на помоћи а првенствено вођама БГБ, вођи УБ, као и осталим виђенијим Делијама. Како је текст подлегао ауторизацији, све што је написано, став је поменутих момака из екипе ХЕРОЕС.



Многи делови ће вам се чинити као поновљени, али моја жеља је била да вам аутентичније пренесем причу. За сарадњу захвална, уз велики поздрав, Мила Радојичић.

Email Login
Password
powered by Everyone.net

New users sign up!

Forum
Nas Youtube kanal
Our channel on Vimeo.com
Pratite nasu sportsku galeriju, slike ce biti redovno osvezavane!
ФОТО ГАЛЕРИЈА

Галерија | Сезона 2013/14

На слици: Koреографија Делија на северној трибини на почетку другог полувремена на утакмици против Напретка
Фото: Н. Станојевић
- Делије Кафе
Увећај слику | Покажи остале слике
Покажи слику месеца