И поред тога шта се десило на трећој текми у Железнику, ајде да напунимо онај Човићев голубарник, поготово сада када је неопходна још једна победа за улазак у финале са сточарима!

Сви у Железник!

Идемо!

С обзиром да се добар део људи одлучио да оде у Беране и прослави освајање титуле у рукомету, део оних који су остали у Београду се вечерас појавио у пиониру... Солидно попуњена хала и први предуслов за добру атмосферу... Неких 3-4 хиљаде и од тога 800-1000 у копу... На почетку најављена химна Боже правде и громогласан аплауз...

Песма није престајала од првог секунда утакмице и на моменте је то звучало сјајно с обзиром на састав копа, а остали део утакмице солидно, добро одрађено... Да не будем погрешно схваћен, људи који су дошли су већ стандардни на фудбалу ове године, али фалило је тих 100-150 људи који су са оних стотинак који су били у пиониру врх севера.... Песме стандардне, боље и гласније од осталих су биле Ја сам године провео са тобом, Напред Звезда ле, понављање У А Звезда, Але Црвена Звезда ле, Маракана дал је пуна... У паузама за тајм аут није као и обично било плесне групе па се у пар наврата није ни престајало са навијањем, овог пута су били кооперативни људи задужени за пуштање музике преко разгласа па је песма ишла а они нису пуштали музику...

Што се тиче резултата момци су имали предност све време али у последњој четвртини својим грешкама препуштају победу фмп-у и изазивају љутњу код појединаца, иако их је север испратио аплаузом... Испред тунела се дешава инцидент у коме учествује и гдин Жежељ из управе, неки непознати ликови из партера, инспектори, Гуровић се напушавао са једним од старијих прекаљених Делија, шта се све издешавало знају само они који су били ту непосредно уз њих, али претпоставка је да је добацивано Радивојевићу и Јеретину који су највише засрали а остали су стали у њихову одбрану... Чујем и да је неко пљувао Гуровића, ето и то је могуће, кажем заиста нисам ни ја ни нико до мене из копа снимио шта се заиста десило...

Све у свему, солидно одрађена утакмица и задатак да на следећој у петак будемо још бољи и помогнемо момцма да изједначе у полуфиналној серији... Ако ништа друго бићемо бројнији свакако и јачи за људе који су били у Беранама, а и на терену мора да буде много озбиљније јер узалуд наша песма и сјајно издање ако се то не испрати на терену...

Имања са попустом за Албанце

ПОДГОРИЦА – После 21. маја, када је остварена сувереност Црне Горе, на странама дневног листа „Дан” осванули су бројни огласи којима Срби нуде на продају имовину – све што су вековима стицали њихови очеви, ђедови и прађедови. :o

Први оглас објавио је Подгоричанин Драган Поповић, следеће садржине: „Продајем кућу на плацу 1.200 квадрата за 150.000 евра, Албанци имају предност – 10 одсто попуст. Дољани бб”.

Потом су уследили бројни огласи о продаји целокупне имовине из Колашина, Берана, Андријевице, Подгорице, Херцег-Новог, и то свe искључиво Албанцима, уз попуст од 10 одсто, чак и више.

Неки продавци имовине не задовољавају се само тиме да купац буде Албанац или Муслиман, већ као услов оглашавају да „предност имају Албанци са више од десеторо деце”.

„Продајем, него шта, и правац у Србију. Нека виде са ким су добили на референдуму државу. Нека виде и добро се замисле са ким ће сутра да живе без нас”, каже за „Политику” Драган Поповић.

Није нужда нити немаштина натерала Поповића, а ни друге, да огласе на продају кућни праг, огњиште око којег су се вековима окупљали његови преци. Веровао је, каже, да ће се око њега окупљати и његови потомци. Но, како је разумео суверену Црну Гору, посебно начин на који је слављена ова победа, чувши неке поруке и читајући бројне графите са антисрпским садржајима, одлучио је да прода имовину и крене у Србију – код браће.

Срби који хоће да продају имовину не чине то због зараде.

„То је одговор Црногорцима на славље и суверену Црну Гору до које су дошли искључиво захваљујући мањинама, посебно албанској. Не може се градити антисрпска Црна Гора, у којој смо ми, већински православни народ, уз помоћ мањина које су се кроз векове борили против њене државности”, рекао нам је један саговорник који је желео да остане анониман, а имовину је огласио на продају.

Колективно самоубиство

Познати медицински стручњак у Црној Гори, неуропсихијатар др Милија Павићевић, на наше питање о најављеној продаји села Албанцима и сличним случајевима каже да колективна продаја земље, дедовине и огњишта представља „колективно самоубиство из очаја”.

– То што нуде земљу Албанцима у психијатрији се може протумачити као кажњавање оних који остају после њих, односно као „колективно самоубиство”. На тај начин желе да казне оне за које сматрају да су им нанели неправду, који су им живот учинили неподношљивим и натерали их на тај самоубилачки чин одласка с родних огњишта – истиче др Павићевић.

Према његовим речима, очигледно је да је после референдума половина Црне Горе остала фрустрирана, депресивна и огорчена. Поремећена је равнотежа једне половине становништва, психичка и социјална, а самим тим и друге половине. Ни тој другој половини не може бити добро, ако је првој лоше – сматра др Павићевић.

Ала имамо стратегију са којом се боримо за националне интересе у пичку материну... :nene

Ovde mozete da komentarisete sve sto je zanimljivou u polufinalu i finalu kosarkaskog play-off.

Jel se ide organizovano?Jel ima neko ko zeli da ide...Kako se ide donde...Javljajte...

Kratak istorijat ove najstarije boemske institucije Beograda kaze da je kafana podignuta 1823. godine kao svojina kneza Milosa Obrenovica, koju je ovaj poklonio Naumu Icku, svom trgovackom konzulu. Gradili su je majstori iz Grecije u balkanskom stilu.

Prvi naziv kafane bio je SRPSKA KAFANA, a vremenom je menjala i nazive i vlasnike. Vec 1826. godine, kafanu preuzima Hecim-Toma Kostic, zet Nauma Icka i cuveni vidar iz Drugog srpskog ustanka koji je lecio i izlecio i kneza Milosa. Kafana menja naziv u TOMINA KAFANA. Taj naziv se zadrzao do 1878. kada ju je zakupac Bogoslav Marjanovic-Uzicanin 1892. godine nazvao KOD PASTIRA...

Kafana prelazi u vlasnistvo Ivana Pavlovica koji je nazva KOD SABORNE CRKVE, no zbog tuzbe prote Novice Lazarevica, isti preko noci skinu tablu sa imenom i postavi "?"- samo znak pitanja, kao privremeno resenje.Tako i ostade naziv kafane - "?".

Tokom 1830. i 1831. u kafanu je cesto navracao i Vuk Stefanovic Karadzic. U njoj je 1834.godine bio prvi bilijar u Beogradu, a od iste godine bila je prvo citaliste "Srpskih novina".

Jedan od gostiju koji je nekoliko proteklih godina proveo u inostranstvu, rekao je o ovom mestu: "Znak pitanja se nista nije promenio od kad sam poslednji put bio tu, pre nekih osam godina. Svet zamrznut u vremenu i prostoru. Prvi naziv, pre nekih 150 godina, bio je vezan za crkvu pa se ista bunila.U iscekivanju da smisle novo ime stavili su znak pitanja. I jos cekaju!"

I to nije sve. Taj gost je lepo opisao nase kafane: "Jedno je sigurno. Kafane su nasa najstabilnija industrijska grana koja je izdrzala sankcije, hiper-inflaciju, pretnje tomahavk demokratije i raspirivanje novog svetskog poretka. Sta god da se desi u zemlji i svetu, nas covek ce filozofski sedeti u prepunoj kafani uz flasu piva ili casu vina i diskutovati kako se strasne stvari desavaju danas."

Mesto gde je stalo vreme

Sam naziv kafane moze da privuce slucajnog prolaznika, a kad udje unutra kao da je odskrinuo vrata proslosti.Vreme je stalo i zaboravio je na obaveze. Niski, okrugli drveni stolovi prekriveni crvenim ili zelenim stolnjacima i drvene polukruzne solice bez naslona, odaju starost ove kafane.

Pitala sam konobara da li zna koliko dugo se odrzava ovakav izgled kafane, a on mi samo rece:
"Poslednjih 40 godina se nista nije promenilo. Za ranije ne znam."

Kada sam prvi put usla u "?", osetila sam da je ova kafana drugacija od drugih. Njena starost i potreba da bude sto slicnija onoj elegantnoj i modernoj kafani iz 19.veka, recimo, ne dozvoljava upotrebu kasetofona. To medjutim, ne sprecava konobara koji uzurbano nosi porudzbine, da pevusi nesto sebi u bradu.

Pored glavne prostorije sa sankom, u kafani postoji odvojena prostorija - restoran, za putnike namernike koji su ogladneli. Nekoliko stolova je i ispred kafane. (Kada je lepo vreme gosti mogu da uzivaju u pogledu na Sabornu crkvu i Ulicu kralja Petra). Prizor koji "malo" odskace od starinskog izgleda celog ovog zdanja, jeste nadstresnica Coca Cola iznad stolova napolju.

Na zidovima kafane mogu se videti okaceni opancici, crkveni kalendar, grb dinastije Obrenovic, dve kamene ploce. Na jednoj je ukratko ispisana istorija kuce, a na drugoj je pesma ZNAK PITANJA- Dragana S. Vasica. Na zidu je okacena i jedna velika slika koju bih, slobodno mogla nazvati Pogled konobara za sankom. Mozete misliti cega se taj konobar sve nagledao. U cosku pored sanka, nalazi se prastari usluzni telefon, jos uvek u funkciji, a tu su odmah i cuvena vrata iznad kojih pise BASTA. Vode u dvoriste kroz koje se prolazi kad se ide u toalet.

Docarati ugodjaj ove drevne kafane je tesko. Treba doci i licno osetiti taj vremenski vakuum prisutan ovde. Nije to otrcana, prljava kafancina sa notornim alkoholicarima, niti je to savremeni kafic pun namontiranih ribica koje su dobar mamac za kakvog bogatog soma.Tu navracaju obicni ljudi. Neko udje samo da bio otisao u toalet, neko da popije casu kisele ili pivo, a neko tu navrati na dorucak, rucak ili veceru. Ili na partiju price. Ko jednom dodje, stalno se vraca.

Cesti gosti su i stranci, jer svaki turisticki vodic ce vam spomenuti "Question mark" kao cuvenu, prvu srpsku kafanu sa nacionalnim specijalitetima. Oni ce tu pojesti bar govedju corbu i cevapcice, popiti par piva ili coca colu i krenuce dalje u obilazenje naseg grada.

I da vas na kraju pitam nesto- kada ste poslednji put jeli dobru lepinju sa kajmakom? Ja bas nedavno, na ovom mestu. Svratila sam na dorucak, toplu lepinjicu sa kajmakom i opet srela starijeg gospodina u plavom odelu, koji je tu bio i prosli put. Doruckovao je cevapcice i pio lincuru. Cula sam domundjavanje konobara i sankerice: "To je cuveni frizer, cika Adam."


Dusa kafane.

Znak pitanja kafana mog grada,
Nekad obicna,a znamenita sada,
Atlantida koja jos uvek pluta,
Korisna da se u nju udje,kada se zaluta.

Pijana i luda od straosti svoje,
Ima svoje goste koji je boje,
Tonovima vina,smeha i pesme,
A moralista koji sve ume i sme,
NJen znak sadrzi i nas glas,
A kada nestanemo,

Ona ce pricati umesto nas.


http://www.ispodzemlje.com/7/znakpitanja.htm

http://www.borci.rs.sr/

Идемо браћо! Само са циљем у глави!
Дрина нас само спаја!

Упишите се, немој да вас мрзи!

Да се НЕ понови она ситуација кад је било око 300 људи на Војводини, не постоје људи који воле или не воле рукомет, него да НАВИЈАЈУ. Зато Делије у недељу сви у Шумице да помогнемо Звезди да освоји важне бодове за ТИТУЛУ!

Bajević novi trener Zvezde
25.05.2006 11:05

Umesto Valtera Zenge, koji je u svojoj debitantskoj sezoni na klupi "crveno-belih" osvojio prvenstvo i Kup Srbije i Crne Gore, novi trener Crvene Zvezde biće u naredne dve godine - Dušan Bajević.

Naš proslavljeni fudbalski stručnjak postigao je dogovor sa klupskim rukovodstvom tima sa "Marakane" o saradnji do kraja sezone 2007/08, te su se na pravi način obistinile najave predsednika Dragana Stojkovića da će "zvučno ime" naslediti italijanskog stratega koji je dobio ponude za posao iz zemalja "Zaliva".

Podsetimo, i nakon odlaska Slavoljuba Muslina pretprošlog leta "princ sa Neretve" bio je glavni kandidat za novog trenera "crveno-belih", ali je i pored konkretnih razgovora sa tadašnjim predsednikom kluba, Džajićem, Bajević naprasno odlučio da se ponovo vrati u Olimpijakos.

Dušan Bajević je rođen 10. decembra 1948. godine a igračku karijeru započeo je u Veležu. Usled odličnih nastupa za tim iz Mostara 37 puta je igrao i za reprezentaciju nekadašnje Jugoslavije za koju je u periodu od 1970. do 1977. godine postigao 29 golova. U izboru "Večernjih novosti" 1972. godine je pobedio u anketi "Kapiteni biraju", kada je i proglašen tada najboljim fudbalerom SFRJ.

Trenersku karijeru je, posle igračkog nastupa za AEK iz Atine sa kojim je osvojio dve titule i jedan Kup Grčke, započeo u svom matičnom klubu, Veležu, sa kojim je osvojio Kup SFRJ 1986. godine. Olimpijsku selekciju Jugoslavije trenirao je naredne dve godine, a potom je prešao u AEK sa kojim je bio četiri puta šampion, a po jednom osvajač Kupa, Liga Kupa i Super Kupa. Sa Olimpijakosom je stigao do četiri šampionske titule (1997, 1998, 1999. i 2005. godine, uz koje je '99. i ove godien osvojao i grčku "duplu krunu"), dok je radio i u PAOK-u sa kojim je osvojio Kup, te u AEK-u sa kojim je u okviru sezone 2002/03 Ligu šampiona završio bez poraza u prvoj fazi takmičenja.

Od strane grčkih kolega proglašen je za najboljeg trenera koji je ikada radio u tamošnjem fudbalu.