Nije bilo lose. Da su kosarkasi bili na nasem nivou danas, dobili bi tekmu.

Ukratko. Incident na pocetku i bruka glodara koji su sacekali da prodjemo iza murije da bi nas onda napali. Manja tuca i cimanje s amurijom kada smo pokusali da dodjemo do devojcica. Murija je odozgo pomerila kop na nize, to se nikada do sada nije desilo. Navijanje do samog kraja bilo je odlicno, grlo sam pocepao, ali kada se videlo da se brukamo svi su pali i presli na omiljenu zabavu nakon derbija...

Ukratko, pisacu vise kasnije kada se malo odmorim od svega danas. Ima i fotki, ali je pitanje hoce li ih biti na sajtu uopste...

poz,
budimir

Mi cemo i dalje tragati i praviti evropsku Zvezdu od nasih poletaraca a vi se navijaci malo strpite. Za jedno desetak godina ulazimo u Ligu Sampiona garant. Do tada cemo igrati fudbal po pasnjacima Srbije i biti sretni kao deca kada pobedimo stoku koja je i onako trula da trulija ne moze biti. Treba sacekati jos neko vreme da se Dzaja i njegova kamarila iz skupstine jos malo nakradu para ako ih je uopste i ostalo pa ce se onda povuci. A za to vreme ce naravno Dzaja kociti bilo kakvu privatizaciju kluba i rasterati sve "male Abramovice" ako se kojim slucajem budu pojavili uz njegovo istorijsko ne:"Zvezda nije na prodaju"!!! :o :o :o :o :o :o

_________________________________

"A lepo sam govorio da stoku treba pobiti"

ALE!!! ampion ampion
One ce sigurno uraditi u evropi!
Zasto?
Pa nemaju Dzaju?!

Muslin?
Dzajic?
Niko?

22/05/2004 | Izvor: B92, zvanicni sajt
Zvezda pobedila Refleks 94:88

MN Press


Ko

Koga bi ste voleli da vidite u Zvedi. Moje misljenje je da nam treba jedan iskusni srednjak da snabdeva Zigica i Pantelica a da je u isto vreme i opasan po gol. Sigurno se na svetskom trzistu moze naci neki igrac koji nebi bio preskup a doneo bi itekako potebno iskustvo ovoj mladoj ekipi. Moj predlog bi bio da se na Marakanu vrati Rambo Petkovic koji jos nije rekao sve ou fudbalu.

Eto mog predloga, a koji je vas?

Nema vaznije Zvezdine utakmice u bivsoj nam drzavi bratskih naroda i narodnosti a da Delije iz Knina nisu hrlile ka Beogradu poznatim vozom"Dioklicijan".Ista slika se ponavljala iz godine u godinu a posebno te vec slavne 1990 odnosno 1991.Ne moram ni da pricam kakva je euforija vladala u gradu te sezone kad je u pitanju crveno bela boja.Svaka pobeda se zestoko proslavljala a osim te
sportsko-navijacke strane tu je bila i ona nacionalna.Zvezda je ustvari za sve Srbe u
Kninu i Kninskoj Krajini oduvek bila simbol te nase matice Srbije i samog Srpstva.

Nekih nedelju dana pre same tekme sa Drezdenom cuo sam od ortaka u skoli da ce
prva ekipa da ide busevima,cini mi se po prvi put.Imao sam tada nepunih 16 god,tek
krenuo u srednju skolu i mislio sam da nema sanse da me cale pusti ali desilo se cudo.
Znao je jednostavno koliko sam fanatik za Zvezdom i nije mu bilo druge nego da
popusti.
Tog dana vec od jutarnjih casova grad je bio pun "cigana" i to ne samo iz Knina vec i
iz svih okolnih mesta pa i Sibenika.Dva sata pred polazak,oko 6 popodne,na platou
zeleznicke stanice bilo je na stotine ljudi;palile su se baklji i dimnjaci,pevala Zvezdine
i srpske pesme,totalna ludnica.Krenuli smo nesto posle 8 i po planu u Bgd-u smo trebali
biti oko 7 ujutro.Ja sam bio u drugom busu gde je bila i ona "ludja" kninska ekipa kojoj
se pridruzilo par cool likova iz Sibenika.Alkohola i trave je bilo u neogranicenim
kolicinama i tada sam se prvi put napio
Prvo stajanje je bilo u Bosanskom Petrovcu kod nekog motela.I pored alkohola u busu
sank resstorana je bio opkoljen sa svih strana.Bosanci nisu znali sta ih je snaslo.
E onda su poceli incidenti.Neko je na zidu ugledao Titovu sliku,iz preko 100-nu grla
zaorile su se chetnicke pesme i krenuo je stampedo u restoranu.Rusili su se stolovi,stolice
i sve sto je stiglo pod ruku.Konobari koji su pokusali da intervenisu prosli su sa par samara
i mogli su biti srecni.U medjuvremenu neko iz mog busa je bacio dva ciketa ili cike
dinamita u samoj blizini motela i to je bio dobar razlog da krenemo
Kako smo prosli nekih 100-njak km bus je stao.Majstor kaze otisao kardan a mi u nekoj
vukojebini,nigde zive duse oko nas.Neko je morao nazad za Drvar po novi bus inace
nema tekme.
I dok smo tako cekicali i drali se ko stoka evo ti murke u posetu.Javili im iz motela sta
smo napravili pa rekose da nas malo pregledaju.Malo su nas maltretirali da bi na kraju
pokupili decka koji je bacio dinamit,ustvari sam se prijavio da bi mi ostali mogli dalje.
Posle nekoliko sati pojavio se novi bus i konacno smo mogli dalje.Kod Okucana smo
izasli na auto-put u ono vreme kad smo debelo trebali biti u Beogradu.Naravno da smo citavim delom hrvatskog auto-puta provocirali sve sto je oko nas prolazilo kaceci na prozore
Zvezdine i srpske zastave i pokazujuci tri prsta.Nismo se nigde zaustavljali posto nas je
pratila hrvatska murka koja to nije dozvoljavala i tako sve do srpske granice.
Na Autokomandu smo stigli oko 1 popodne,dva sata pre tekme,izasli svi iz baseva i
sa rasirenom zastavom Delije Knin(25 metara duzina i oko 2 sirina) prosetali do stadiona.
Karata na blagajni nije bilo ni u snu tako da smo onda od Mise Marinkovica dobili potvrdu
sa imenima nas 120 za slobodan ulaz na kapiji 13,valjda.I dan danas bi se cini da
nikad vise ljudi nije bilo na Mari jer je bukvalno sve bilo prepuno.Ostalo je istorija.
Povratka gotovo da se i ne secam posto sam bio mrtav umoran i znam samo da sam
po dolasku u Knin narednog jutra pravo iz busa otisao u skolu i to onako bez knjiga,
samo sa salom.

ZVEZDA JE ZIVOT OSTALO SU SITNICE
KNIN JE CELI CRVENO-BELI

Posto sam turisticki bio u Nemackoj ,a u stalnom telefonskom kontaktu sa ekipom,receno mi je da NE SMEM da ne dodjem na ovu tekmu,jer mi je ostavljena 1(citaj jedna) karta,i da karata vise nema.Naime,toliko je interesovanje bilo za ovu tekmu da su bez problema mogli i duplo vecu halu da napune.I,shodno upozorenju od ekipe,u Beograd se neplanirano vracam dan ranije(sreda,igrali su Sugoslavija-Rumunija na Marakani,vredjanje Save majmuna,Pixi dao gol iz slobodnjaka),gde se sa ljudima dogovaramo o detaljima za sutrasnju utakmicu.

Cetvrtak je osvanuo,moja ekipa je krenula sa okupljanjem od ranih jutarnjih casova(takvo interesovanje za utakmicu u hali sam doziveo jos protiv Mash-Verone),uz pivo i sve pratece opijate ,upucujemo se put Pionira.Stizemo do Taxi-ja,gde je vec mali milion ljudi iz cele Srbije,pesma,ludovanje,gorilanje(pozdrav UL)...

U samu halu smo usli otprilike pola sata pre pocetka utakmice,sve je vec bilo krcato.Pesma,kop maltene preko cele nase tribine.U tim trenutcima je na sipci bilo uz par "pravih" vodja,i par likova "pozera" koji tu nikako ne pripadaju(necu da ih imenujem,nebitni su likovi,a i sami ce se prepoznati ako citaju ovo) sto je isprovociralo vidno nervoznog Krleta da uleti i pocne da zavodi red :boks .Posto se on prikljucio G... i S..... na sipci,krece fenomenalno navijanje.Oprosticete mi sto cu manje da se osvrcem na samu utakmicu(detalja se vec i slabo secam,mnogo sam pijan bio) jer je mnogo zanimljivije bilo na tribinama.

Cela hala navija,nas tim rezultatski u nezavidnoj poziciji(znam da je Tekin golman vadio SVE,i moguce i nemoguce),Butulija ,Skrbic i kompanija daju sve od sebe,ali je gorespomenuti ludak prosto zacarao svoju mrezu.Treba napomenuti i da je doslo do kraceg sukoba tadasnje mladje ekipe(sadasnja prva ekipa Severa) sa nekim starijim ciganima sa Konjarnika(po mojim informacijama bio je medju njima i Zvezdan,burazer od Bate Mirkovica),gde su i jedni i drugi dobili muski.Posle uletanja S......,G...... i jos par legendi severa,sukob je prekinut i nastavljeno je sjajno navijanje.

E sada dolazi deo zbog koga cu se celoga zivota secati ove tekme.Kada je vec postalo izvesno da nasi momci i pored velike borbe nece izvuci povoljan rezultat,medju glavnim Hool facama toga vremena se vec primecivala nervoza.Mi smo stajali uz samu sipku,gde su jos bili sa nama L..,V.... dzokej i B....Ovaj poslednji u jednom momentu krece da silazi prema terenu,odmah sam provalio sta ce da se desi.Govorim L.. da obrati paznju na njega,nasta ovaj odgovara:"Ma nece,ne brini,nece jos".Tog momenta B... udara na kordon policije,i pocinje opste ludilo(Prva veca tuca sa murijom u hali koju pamtim).Odjednom je ceo kop poleteo ka terenu,krenulo se u lomljenje stolica i u obracun sa plavima.Tada nisu imali stitove,bili su to oni panduri-brdjani od 120 kg,koji samo jednom udara.Tuca je potrajala oko minut-dva,dobili smo i jedni i drugi(oprobao sam svoje tri dana ranije kupljene Combat-cokule,a taj zandar verujem pati od amnezije i dan-danas).Tu nas policija istera sa tribine,a obracun se sporadicno nastavio po hodnicima Pionira.Mene je hapsenja spasila neka riba,koja me je uhvatila pod ruku,stekovala mi sal i tako mi omogucila da uopste izadjem iz Pionira(budala,nisam uzeo broj 'fona ).Panduri su tukli sve sa salom tada,sve sto je imalo licilo na navijaca)Nalazim se sa ekipom tu kod hale,i odlazimo da utolimo bol u pivu .U svakom slucaju,utakmica vredna pomena i po rezultatskom znacaju(imali smo priliku da se u rukometu plasiramo u finale Kupa pobednika kupova) a i po desavanjima na tribinama.

Toliko od mene za ovaj put,ako se neko seca jos nekih detalja neka doda slobodno svoja zapazanja.

P.S.Posle ove tekme krece sunovrat Zvezde u rukometu,omrazeni Rade Radojevic svu krivicu svaljuje na nas,i unistava klub sve do 2003. kada konacno biva oteran.Svi se nadamo svetlijoj buducnosti nasih momaka,da ih ponovo kao nekad bodrimo do zvezda

Slika Budimira kako prelazi preko tramvajskog mosta, okrenut ledjima idee ka Novom Beogradu. Magla. Muzika iz serije Grlom u jagode...

Tako nekako mogla bi da pocne prica o mom prvom derbiju, navijackom, na koji sam otisao. Bilo je to u jesen 1988, na JNA mislim u septembru, mada su me neki clanovi ovog Foruma ubedjivali da je bilo u avgustu iste godine.

Kako je tada derbi bio nesto posebno, a danas to svakako nije u onoj meri kao nekada, od trenutka kada sam kupio kartu za njega, pa do dana kada se odrzao gotovo da nisam mogao da spavam od nervoze/treme/uzbudjenja. Kako sam ziveo pored stadiona, bio sam svedok dolazaka velikih grupa navijaca iz raznih krajeva. Najinteresantnije je bilo kada su navijaci Zvezde i glodari isli svako po jednom trakom uz Bulevar mira dok su povremeno izmedju njih preko policije letele prazne flase... Bila je ogromna guzva za ulazak a ispred se trazila karta vise. Stajao sam gore pri vrhu kod neke bele zastave, tik pored Zulu W. koji su doneli neko padobransko krilo crveno-bele boje, prekrili se njime i gotovo celu tekmu navijali a da skoro nisu ni gledali teren, to mi je bilo totalno nepoznato do tada.

Pre pocetka utakmice, glodari su izneli cetiri barjaka sto je na stvarno punom jugu bilo dobro, ali znajuci da se dve sezone ranije na Marakni mnogo vise barjaka nalazilo kod nas, znao sam gde su pokupili tu foru. Standardno prozivanje. Nekako je kop tih dana bio vise pomeren prema istoku, otprilike na ono mesto gde danas stoje/sede Veterani, na slovu E. Navijanje je pocelo mnogo ranije a glavni hit bila je pesma U ranu zoru, zoru... i Dos'o je i taj dan! Malo mi je bilo glupo sto su glodari imali one barjae i uopste su odlicno navijali.

To njihovo bolje navijanje bila je posledica toga sto je, mislim Brnovic, dao gol u 1. minutu! Osecalo se u vazduhu da se nesto ceka, ali nisam mogao da definisem sta, jer pojma nisam imao sta dolazi kasnije. Nasmejana lica na Severu kao da su govorila, neka neka glodari, videcete vi nesto sto jos niste videli.

I ondaa, negde na sredini II poluvremena, sudija je iskljucio Djukica njihovog centarfora i onda se sve zapalilo. Prvo su planule baklje iznad Supporters i Eagles zastave i onda je poceo da gori ceo Sever. Sevali su dimovi, letele su baklje u teren, cak sam video i dva vulkana koja nikada ranije nisam video. Aonda u jednom trenutku je grunulo gore iznad glava i vatromet je zaparao nebo iznad Severa. Bilo je fenomenalno. Ako nekoga zanima kako je to izgledalo, slika ispod mog username-a nije slucajno odabrana, ona je upravo svedok tog trenutka.Tu tisinu sa juga, i ta otvorena usta koja su mi opisivali ortaci grobari danima kasnije, to nema ponavljanja. Tada im je odrzana lekcija iz navijanja za sva vremena, i nikada niti jedna njihova bakljada nece moci da se poredi sa ovom premijerom na JNA. Murija se sasrala, jer dovedeni iz neznamtijakogsela nisu imali pojma da tako nesto postoji. Skandiranje tokom bakljade bilo je: Mi smo Cigani najjaci smo najjaci...

Izgubili smo tu utakmicu, mislimda je Mrkela promasio jednu sansu za pod precku, i to je bilo sve.Danima nokon toga ta bakljada se prepricavala po gradu, kod Snezane (pizzerija) i ispred F-a. Kruzile su prica da je bilo 96 ili tako neki broj baklji. Nakon tekme nije bilo nekih sukoba ako zanemarimo neku jurnjavu po Hajd parku gde su se nasi steknuli i cekali groblje, a ja sve to posmatrao sa neke pristojne udaljenosti. Ipak sam tada tek posao u srednju skolu pa sam bio daleko od nekog hoolsa.

Ako se neko seca ove utakmie neka napise svoje utiske.

poz,
budimir

Bayern - Zvezda

Utakmica u Minhenu bila je moje prvo medjunarodno gostovanje. Mozda najbolja godina koju sam imao u zivotu, po mnogo osnova, ali secam je se po velikim Zvezdinim uspesima. Sto se te utakmice tice, kao i vecina ZVezdasa tada, imao sam veliku, gotovo hamletovsku dilemu. Da li puci sve pare koje imam na Minhen, ili cuvati za veliko finale i Italiju koje je jos bilo daleko... Ja sam e odlucio na sigurniju varijantu, nadajuci se da cu kasnije, ako bude trebalo doci do novca za Bari. Ta strategija mi se pokazala veoma pametnom. Dodatni problem bio je pasos i dozvola, od vojske, za izlazak iz zemlje, jer sam bio regrutovan a vojska me je cekala za godinu dana. Trazio sam dozvolu i uz silne peripetije je resio u najkracem mogucem roku, kasnije, u vojsci, komandir cete mi je citao neki moj "dosije" u kojem mi stoji da sam od vojnih vlasti dobio dozvolu svaki put na po pet dana da napustim zemlju... eto, takvo je vreme bilo...

Ja sam isao preko agencije "Maja", tadasnje specijalizovane turisticke agencije za navijacka putovanja. Samnom je isao moj tada najbolji drug, jedan veoma popularan glumac, tada moj ortak iz skole... U nasem autobusu, bilo je jako zanimljivo, uglavnom je bila ekipa iz unutrasnjosti + nekoliko poznatijih likova. Gotovo svi smo imali one jakne: Delije Sever, crvene, sto se pakuju u svoj dzep, Kiza i ostali sa Caffea znaju o cemu pricam, jer sam mu poklonio moju koja je isla u Minhen i Bari. Putovanje ko putovanje, pumpe ko pumpe, povracanje ko povracanje... Od Nemacke nisam puno video jer nas je murija odmah po dolasku zavalila na stadion, koji je stvarno lep i po nacinu "izrade" dosta podseca na Marakanu. Ukopan je nekako... Inace, sto se navijanja tice, bilo je fenomenalno, citava jedna tribina bila je zvanicno nasa a na barem jos dve imali smo pola ljudi... Kao da se, recimo, igrao derbi na JNA, tada. Secam se grupe siptara koja je provocirala pored ograde sa njihovom zastavom i za malo nisam dobio batine od murije, ne samo ja, zbog pokusaja da se preskoci kod njih i objasne im "neke stvari"...

Bilo je baklji i svega... Bile su zastave sve moguce poznatije na Severu, niej bilo toliko gastosa, mada ih je bilo, ali nije bilo jugoslovenisanja, to nije bilo dozvoljeno, i secam se jednog incidenta u kojem su nekim likovima, mislim da su bili neki muslimani iz ExBiH objasnjena pravila ponasanja na tribini od strane Red Devilsa...

Bio sam svedok zadnjeg Dejinog trcanja, kada je za divno cudo pretrcao odbranu Bavaraca i zavukao gol, ono drugo klizanje bilo je vec mitska stvar (Bina - Darko) i stadion je zanemeo. Nista nisu ni navijali a izgledali su kao sabani u odnosu na nas i po izgledanju i po navijanju... Vise sam nekako ocekivao od njih, nisu ni imali transparente vec su mahali salovima i nekim zastavama uz one smorne trube. Nisu imali ni neku pesmu. Gotovo pola utakmice je islo> Napred Zvezdo samo napred...

Povratak sam skoro ceo prespavao, jer sam se u to vreme navikavao na pivo, da bi to izgledalo onako kako vidjate na sastancima kada se vidimo. Na povratku smo svi vec slavili prolazak i razmisljali kako da prevarimo roditelje i blizu rodbinu za karte/pare za Bari.

Zvezda - Bayern

Taj dan nikada necu zaboraviti, definitivno i onaj auto gol. Jos od ranog jutra ceo grad bio je u nasim bojama. Bio je i neki proglas da svako od nas na prozor istakne crveno bele simbole, no nema veze, valjda je neko video moj sal na osmom spratu... Murije je bilo vise nego nas, verujte mi. Vec nekoliko sati ranije ispred Marakane se navijalo, pevalo i palile su se baklje... Totalna histerija. Na samoj tribini, pa kapije su otvorili tri sata ranije, mozda i vise, na sat ipo pre tekme su mogli da ih zatvore jer je vec sve bilo puno, baloni, barjaci, ceo Sever u transu... A onda u jednom trenutku, negde gore sa vrha, usla je ekipa navijaca noseci veliku zastavu Delije Knin a ispred njih lik koji je na jarbolu drzao sahovnicu kao gori, Kizi sam dao slike toga pa neka on okaci, ja jos uvek to ne umem... ~Ceo Sever je bio u transu, u tom trenutku sam izgubio glas i promukao na skandiranje: Kninska Krajina to je nasa Srbija! I nezaboravno Veceras je nase vece... Da napomenem da je Zapad navijao vec tada kao i Sever. Onda pola sata pred pocetak tekme, svi koji smo dobili baklje i ostalo palimo oko celog stadiona i tada strada moja jakna od baklje na nekoliko mesta... no nema veze, jos je cuvam, to je bila ona prva Fajerka sa Carrera likom na narandzastoj strani... Ko se seca tih dana znace o cemu pricam.. Nikada nije bila veca bakljada a moja malenkost se pentrala sa bakljom u onom opstem loodilu po nekoj sipci gore, mada nisam izigravao nikakvog vodju, uredno sam sisao posle tog gorilanja...

Kada smo poveli golom Slinise iz slobodnjaka vec smo svi mislili da je gotovo. Sever se dozivao sa Jugom, ja sam iz sredine kopa sisao na ogradu... u jednom talasu i tako... Onda Bavarci daju dva gola i pogadjaju stativu i promasuju sansu za milimetar ali Bog licno pomera loptu u gol... To slavlje, to je jednom za ceo zivot. Ulecemo _svi_ unutra i nosi se sve sa terena. Ja sam doneo busen da se zasadi na terasi za srecu... Idemo u grad peske i pravimo prvu proslavu posle dugo vremena kod konja. Pale se baklje, navija do ranih jutarnjih sati. Ko je kako dosao kuci, to ne znam, znam samo da sam spavao dva naredna dana posle toga.

Neki od ortaka sa kojima sam gledao tu utakmicu nisu vise medju zivima, jedan od njih, koji se vidi sa crveno belom rudarskom kacigom na svim snimcima kako skacemo i palimo baklju pred pocetak tekme, sahranjen je kasnije sa istom.... Mnogi su otisli na Vukovar, i druge krajeve da se bore za srpstvo, mnogi u inostranstvo od onog rezima, gotovo niko od te ekipe nije ostao, eto, meni je pripao zadatak da sa svojih 30 godina vama prepricam kako je to izgledalo... Mozda da skeniramo i karte i okacimo uz ovu pricu... Mada neka Kiza samo okaci fotke koje sam mu dao i to ce biti to.

Nadam se da nisam smorio...

poz,
budimir