Сутра у 18:00 играмо утакмицу на Мари.
Небитно је ко нам долази, већа позивница од ове НЕПРАВДЕ што се данас десила нам не треба!

I am a football fan from Scotland who has followed Red Star since their European Cup win in 1991 & finally I am going to visit Belgrade at the beginning of October & hoping to go to the derby match against Partizan.  Has it been decided yet what date & time this match will take place ?

Табела после 1.кола

Румска Секција 16,8
Милош 15,1
capocrimi 14,85
ОртоДелија 13,8
Мезимче 13,65
United North 13,65
david.v 12,2
Кале 11,7
Влада 11,7
ЗЕМУНАЦ 10,7
archer 9,7
Пијанац 9,05
Игор 9
Зеља101 8,3
STELLA ROSA 6,6
vule 5,7
drenke 5,7
Вечити ДЕЛИЈА 4,6

поздрав!

Навршава се деведесет година од пробоја Солунског фронта и војничког тријумфа који је довео до завршетка Првог светског рата
Победа српске војске задивила свет
За мање од 15 дана српска војска превалила је више од 700 километара. Савезничке трупе у чуду су посматрале незадрживо продирање наших војника. Како су сведочили, често су имали потешкоћа да на моторним возилима сустигну српске борце који су у домовину незадрживо јуришали - пешице

Тачно пре 90 година, на данашњи дан, у зору, француски генерал Франш Д’ Епере наредио је да се крене у пробој Солунског фронта, у коме је српска војска одиграла главну улогу и који се убраја међу најуспешније операције Првог светског рата. Ова невиђена офанзива и дан-данас се изучава на многим војним академијама широм света, као блистави пример једне велике победе.
У 5.30 часова, после снажне артиљеријске припреме, дивизије првог ешалона Друге армије започеле су напад. Српска војска незадрживо је кренула у отаџбину! За мање од 15 дана српска војска превалила је више од 700 километара. Савезничке трупе у чуду су посматрале невероватно продирање српских војника. Како су савезници сведочили, често су имали потешкоћа да на моторним возилима сустигну српске борце који су - јуришали пешице!

Србија је после четири године невиђених мука и патњи - поново слободна!
Све је, заправо, почело три године раније.

Солунски фронт настао је као покушај савезника (после многих калкулација, тактизирања и одуговлачења) да помогну Србији у јесен 1915. године против здруженог напада Немачке, Аустроугарске и Бугарске.

Али, експедиција је дошла прекасно и у недовољном броју да спречи пад Србије, а била је и отежана унутрашњом политичком кризом у Грчкој. На крају је створен стабилан фронт, који се простирао од албанске обале Јадранског мора до реке Струма, у коме су се међународне савезничке снаге бориле са Централним силама. Солунски фронт је остао прилично стабилан, упркос локалним акцијама, све до велике савезничке офанзиве предвођене Србијом у септембру 1918. године, која је резултирала капитулацијом Бугарске и ослобођењем Србије.

Аустроугарска је напала Србију у августу 1914. године, али није успела да савлада српски отпор. После уласка у рат Отоманског царства на страни Централних сила, одлучујући фактор био је положај Бугарске. Ова земља је заузимала стратешки положај на боку Србије, а њена интервенција, веровало се, на било којој од страна одлучујуће би пореметила равнотежу. Док су савезници могли да понуде мале територијалне уступке од Србије и (још увек неутралне) Грчке, обећања Централних сила била су много примамљивија, пошто су оне нудиле већину територија која је Бугарска тражила. После пораза Антанте код Галипоља и руским поразом у Горлице-Тарновској офанзиви, које су демонстрирале снагу Централних сила, краљ Фердинанд је потписао споразум са Немачком и 21. септембра 1915. године је започео мобилизацију за рат.

СРБИ ИДУ КАО ОЛУЈА

Маршал Франш Д’ Епереа у извештају француској влади при пробоју Солунског фронта написао је, између осталог, да се операције морају успоравати јер нема комуникације ради добацивања хране француским трупама које напредују, само српским трупама нису потребне комуникације, они иду као олуја - напред.
У новом извештају послатом својој влади крајем октобра 1918. године маршал Д ‘Епере констатује: То су сељаци, скоро сви. То су Срби тврди на муци, трезвени, скромни, несаломиви. То су људи слободни, горди на своју расу и господари својих њива... Али, дошао је рат. И, ето, како су се намах за слободу земље ти сељаци, без напора, претворили у војнике најхрабрије, најистрајније, најбоље од свих. То су те сјајне трупе, створене од издржљивости и полета, због којих сам горд што сам их ја водио, раме уз раме са војницима Француске, у победоносну слободу њихове отаџбине...

РЕАКЦИЈЕ ПРОТИВНИКА

После велике победе српске војске, крајем септембра 1918. године, бугарски краљ Фердинад је рекао: Ово је крај свих нас... Краљ Фердинанд је абдицирао и отишао у изгнанство почетком октобра исте године.
Неколико дана раније, немачки цар Виљем Други је у телеграму упућеном бугарском краљу Фердинанду, октобра 1918. године написао: Шездесет две хиљаде српских војника одлучило је рат. СРАМОТА!

НАПРЕД У ОТАЏБИНУ

Заповест војводе Живојина Мишића српској војсци за пробој Солунског фронта од 13. септембра 1918. године била је кратка и јасна:
- Сви комаданти, командири и војници треба да буду прожети идејом, од брзине продирања зависи цео успех офанзиве. Та брзина је у исто време и најбоља гаранција против изненађења, јер се њоме постиже растројство непријатеља и потпуна слобода у нашим дејствима. Треба дрско продирати, без починка, до крајњих граница људске и коњске снаге. У смрт, само не стајте! С непоколебљивом вером и надом, јунаци напред у отаџбину!

Србија је покушавала да обнови своје ослабљене армије и побољша стање са залихама. Упркос великим напорима, српска војска је била за само 30.000 људи већа него на почетку рата (око 225.000) и још увек није била добро опремљена. Иако су Велика Британија и Француска говориле о озбиљнијој војној помоћи Србији, ипак су је оставиле на цедилу и ништа нису урадиле све док није било прекасно.

Када је Бугарска започела мобилизацију, Французи и Британци су послали две дивизије да помогну Србији, али су касно стигле у Солун. Делимични разлог за ово одлагање била су сукобљена мишљења у грчкој влади о овом рату. Према Србији су кренуле Бугарска, Немачка и Аустроугарска војска, све под командом фелдмаршала Макензена, које су укупно бројале око 500.000 људи. Немци и Аустроугари су започели свој напад 5. октобра масовном артиљеријском припремом, коју су следиле преласци преко Саве и Дунава. Затим је 11. новембра бугарска војска напала из два правца, једним са севера према Нишу, а једним са југа према Скопљу. Бугарска војска је била велика и брзо се пробила кроз слабије српске снаге које су покушавале да зауставе њено напредовање. Због бугарског пробоја, позиција Србије је била безнадежна - њена главна војска на северу земље била би или окружена и приморана на предају или би морала да се повуче.
Војвода Радомир Путник наредио је повлачење на југ и запад према Црној Гори и Албанији. Србија је готово опустела! Време је било лоше, као и путеви, а војска је морала да помогне десетинама хиљада цивила који су се повлачили са њом. С војском и народом повлачио се и већ остарели краљ Петар Карађорђевић. По цичи зими, кроз снег и лед, наши војници и цивили повлачили су се кроз беспућа Албаније. Измучени, изгладнели, слабо одевени имали су против себе још једног подмуклог противника - становништво Албаније. Где год су могли, Арбанаси су мучки, с леђа, нападали и убијали наш народ. На овом страшном путу страдало је више хиљада Срба.
Укупно је око 125.000 српских војника стигло до обале Јадранског мора и укрцало се на француске транспортне бродове који су их превезли на бројна грчка острва, а већина је отишла на Крф, пре него што су послати за Солун. Војвода Путник је због болести морао бити ношен током целог повлачења и умро је у болници у Ници (Француска) 1917. године.

Српска војска (сада под командом генерала Петра Бојовића), после одмора и опоравка на Крфу, француским бродовима пребачена је на Солунски фронт. Тада су и савезничке снаге биле врло велике, а коначно су имале и грчку војску на својој страни. Међутим, и Бугарска је повећала бројност своје војске током 1917. године и у погледу укупног броја војника две стране су биле приближно једнаке. Али, ратна срећа сада је била на страни савезника. У погледу морала две стране су биле потпуно различите. Савезници, које је поносито предводила Србија, били су уверени у своју скору победу, док су бугарски војници увидели да је и овај рат за њих изгубљен - Отоманско царство је било пред колапсом, влада Аустроугарске је била у хаосу, а некада моћна немачка војска је поражена на Западном фронту.

У јесен 1918. године, упоредо са офанзивом савезничких снага на западу припремана је и велика офанзива на широком и дугачком Солунском фронту. Крајем децембра 1917. године постављен је командант савезничких војска на солунском фронту, француски генерал Гијома. По пријему дужности он је од српске Врховне команде тражио да прошири фронт своје војске, али начелник штаба српске врховне команде генерал Петар Бојовић није се сложио са тим и тражио је да се српски фронт још више скрати. Као резултат ових несугласица дошло је до промена - на место генерала Гијома, дошао је генерал Франш Д’ Епере, а на место генерала Бојовића војвода Живојин Мишић чију је Прву армију примио генерал Бојовић. Врховну команду над целом савезничком војском имао је генерал Д’ Епере, а над српском, поред престолонаследника Александра Карађорђевића и војвода Мишић.

После дужих припрема, на данашњи дан пре 90 година, српска војска, уз помоћ савезника почела је пробој Солунског фронта у Првом светском рату, који је завршен ослобођењем Београда 1. новембра 1918. године
Погинули војници на фронту су сахрањени у склопу српског војничког гробља на Зејтинлику у Солуну.

Драги коцкари, сутра почиње нова лига. Надам се да сте се сви одморили и вратили са летовања. Капо ће поставити нове парове. Идемо....!  8)

У недељу,са почетком у 16:30 на Бановом брду игра се 4 коло МСЛ. Зато сви у 16:30 на ББ. Морамо да подржимо клуб када је у најгорој ситуацији,и да се покажемо као права навијачка група! Цена карте је 400 динара. Иако је мало скупља карта него обично,то нас не сме зауставити да дођемо на утакмицу!!!

Напред звеездо!

Рукометаши Црвене звезде савладали су у Шумицама Италгест из Касарана са 26:21 (13:10) у првом мечу квалификација за Лигу шампиона. Најефикаснији у српском тиму били су Милан Вукас и Марко Милашевић са по шест погодака, колико су постигли и најбољи стрелци илтаијанског шампиона Хуан Мартин Карара и Даворин Прскало.

Црвено-бели су пред својом публиком одиграли солидан меч, у којем је почетак припао гостима. Италгест је водио до 13. минута када је Звезда изједначила на 7:7 и онда преузели иницијативу.
До полувремена су имали три гола предности (13:10), да би у наставку искористили своју шансу и повећавали разлику. На почетку 60. минута водили су са 26:19, али је онда неискусни тим Игора Бутулије направио грешке које су противници искористили да умање пораз.

Тренер Црвене звезде Игор Бутулија истакао је да се више плашио овог меча, него што стрепи за реванш, који је за недељу дана.
- Моја екипа је млада. Мислио сам да ће изгорети у жељи да се пред својом публиком што боље представи. Незрелост је и утицала што нисмо успели да остваримо и већу предност - рекао је Бутулија на конференцији за новинаре.

Према његовим речима, велики успех би био за млади тим Црвене звезде ако би успела да се пласира у Лигу шампиона.

Голман Звезде Бојан Љубишић нагласио је да "пет голова разлике није реалан резултат":
- Резултат је последица нешег неискуства. Можемо ми и боље, ово није наш максимум. Хвала навијачима, стварно су нам пуно помогли.

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА – ИТАЛГЕСТ 26:21 (13:10)
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Перишић, Карлеуша, Томић, Милашевић 6, Рашић 3, Љубишић, Пралица, Павлов 2, Шћепановић 3, Вукас 6, Перовић 1, Чупић, Сладић.

ИТАЛГЕСТ: Буфа, Огњеновић, Ловећио 2, Торбица, Карара 6, Камерер, Малена, Божовић 1, Фовио, Штритоф 1, Ди Лео 4, Прскало 6, Амендолађине.

Дворана:  СЦ "Шумице". Гледалаца: око 900. Судије Марек Барановски и Богдан Леманович (Пољска).

У недељу у 19 сати у шумицама играмо утакмицу за пласман у Лигу Шампиона. Карте су обезбеђене, Ваше је само да се појавите. Ајде да напунимо Шумице и да подржимо рукометаше у борби за ЛШ. Сетите се само како је било на последњем дербију кад смо славили титулу, а замислите како би то изгледало са пуним шумицама.

Дана 04.09.2008. четвртак, од 09ч до 14ч организује се добровољно давање крви у организацији Делија Север. Улица Љутице Богдана 1а прес сала.

У данашњем журналу објављен је чланак поводом саопштења навијачке групе "Делије Петровград", у којем нас обавештавају да су донели одлуку да не долазе више на утакмице фудбалског клуба Црвена Звезда. Разлог за такву одлуку наводе инциденте на почетку другог полувремена утакмице са Апоелом... (сценарио свима познат).
Истиче се њихово незадовољство (које је највише усмерено према понашању водећих људи севера) као и о односу према навијачима из унутрашњости, и став поводом свега, као и да такав став подржавају и остале групе из унутрашњости, али то још увек не смеју јавно да изнесу...