The Karaiskakis Stadium disaster was an incident that occurred on 8 February 1981, in the Karaiskakis Stadium in Neo Faliro, Greece, after a football match between Olympiacos and AEK Athens FC. It is the biggest football tragedy in Greece's history.
A total number of 21 supporters lost their lives while rushing out of the stadium to celebrate the victory of Olympiacos against AEK Athens FC (6-0). The accident took place in the historic "Gate 7" (Θύρα 7).



Rest in peace brothers...
Αδέρφια, ζείτε, εσείς μας οδηγείτε.

Поштовање свима,

Нов сам на форуму кафеа, никад га нисам раније пратио/посећивао, пратим и учествујем на нашем другом форуму (.нет) већ неколико година, а овде дакле први пут(одличан дизајн узгред), решио сам да се и овде прикључим због опуштеније атмосфере и правила коришћења (као што стоји у уводу у целу ствар).

Нисам приметио да постоје правила око отварања тема и дискусије на овом подфоруму, тако да...

Заинтересовао сам се да се учланим у ВК ЦЗ, па бих био захвалан кад би ми неко ко је тренутно (или био некада) члан клуба, да нешто више информација око свега тамо. Интересовало би ме чисто рекреативно бављење ради конкретне физичке активности, не некакве такмичарске амбиције. Нисам се још информисао у самом клубу, него бих радије прво чуо неко искуство/мишљење људи са стране.
Као прво, да ли уопште наш клуб функционише по систему, е овако ја дошо да се учланим, ео кеш, немам благе са веслањем, дакле, јел није скроз професионални клуб где долазиш у обзир само ако си од малена ту, или већ дуго година у спорту, или може и ова лаик фора...  Ја сам '87 годиште, да ли има уопште поенте/смисла сада почети са нечим као што је веслање? (Намерно сам кренуо за неком овако клубским варијантом, тако да ми немојте једноставно рећи, зајеби веслање, иди у теретану и трчи по крају...)

Сутра је Савиндан. Празник Српске православне цркве и свих школа у Србији.

Биографија Светог Саве

Најмлађи син Стефана Немање, великог српског жупана, звао се Растко. Родио се 1169. године и још од детињства је показивао да је обдарен изванредним даровима. Кад му је било 15 година, отац му одели један крај у својој држави, где би се учио управљању; а кад му је било 17 година, родитељи су већ помишљали и да га жене, мада је он већ почео мислити како да се одвоји од света и оде у манастир, да се посвети Богу.

Једном, кад су га родитељи позвали у двор, вероватно ради женидбе, дођу и неки калуђери из Свете Горе, а међу њима је био и један Рус. Растко се упозна с њим, распита се како се живи у Светој Гори, па кад је сазнао да је тамо управо онако како је он желео, договоре се да заједно иду у Свету Гору. Растко замоли родитеље да га пусте у лов на јелене, па док је био у лову у планини, искраде се од друштва, и са духовником Светогорцем и неколико верних слугу оде у Атон.

Изгубљеног Растка нигде нису могли наћи, те се коначно забринути родитељи досете да је могао одбећи са оним Светогорцем. Зато Немања отпреми једног војводу са неколико војника у Свету Гору да му врате сина, а у двору је за то време владала велика туга и жалост. Војвода похита што брже може и преко Солуна дође у Свету Гору. Ту се стане распитивати за Растка и дозна да је он у манастиру светог Пантелејмона. Војвода пронађе Растка и рече му да ће га вратити оцу милом или силом, макар и везаног. Растко се учини као да се покорава војводиној наредби и задржа војводу до сутра, па да се онда сви врате.

Увече Растко замоли игумана да за војводу и пратњу припреми добру вечеру, а после вечере одоше у цркву на бдење. Богослужење је било дуго, војвода и пратиоци уморни од пута и мало припити од вина, те задремаше у цркви. Растко се лагано искраде са једним духовником, оде на високу манастирску кулу, где га тај духовник постриже и обуче у калуђерско одело.

Кад се бдење заврши и Срби виде да нема Растка, опасно се наљуте на игумана и калуђере и ко зна шта би био да Растко са куле не викну на војводу да се остави кавге, јер је он ту и сутра ће се видети. Срби се смире и поставе стражу око куле.
Сутрадан зовне Растко војводу и пратњу и покаже им се са куле у калуђерском оделу. Кад га видеше закалуђерена, војвода и нејгова пратња бризну у плач. Но Растко их утеши, рекавши им да је то воља Божја и спусти им са куле своје световно одело и одстрижене власи да однесу родитељима и увере их да је он већ духовник, а уз то им преда и својеручно писмо за родитеље. Војвода се са пратњом врати у Србију.
Није дуго прошло, а по Светој Гори се рашчује да је син српског владара дошао да живи међу испосницима, а свако је желео да га види.

Растко је ступањем у монашки ред добио име Сава. Протат свих светогорских монаха, сазнавши ко је и чији је Сава, премести га у највећи манастир Ватопед, где је Сава произведен у јеромонаха.
Родитељи пак Савини, дознавши шта је њихов син урадио, дуго су га жалили и у знак жалости црно одело носили, али су се на крају помирили с тиме, верујући да је то Божја воља. Немања се почне дописивати са сином и с времена на време му је слао много новаца, да не би ни у чему оскудевао. Сава је све те новце делио манастирима и пустињацима. Једном замоли свог игумана да обиђе све манастире и пустињаке по Светој Гори, и кад доби дозволу, обиђе их све, идући бос. Када се вратио у манастир Сава рече игуману да жели и он да испашта у самоћи као што испаштају испосници, али му игуман не дозволи. Ипак, Сава се хранио само сувим хлебом и водом, а врло ретко је кушао по мало вина и зејтина. Сваку ноћ, до неко доба, молио се Богу и метанисао, а уочи недеље, проводио је на молитви док не огреје сунце. Ишао је лако одевен и бос и зими и лети, а од таквог ходања кожа на табанима му је тако одебљала да је могао ићи по најоштријем камењу. Сава је постао углед свим калуђерима и испосницима светогорским.
После неколико година и Савин отац, Стефан Немања, се закалуђери у Студеници и дође своме сину у Свету Гору.

До тада у Светој Гори није било српског манастира. Стефан Немања, који је у монаштву добио име Симеон, пропутује са својим сином сву Свету Гору, делећи милостињу манастирима и испосницима, и том приликом нађе једно згодно место где је био један порушени манстир и измоли од грчког цара одобрење да може манастир основати. Цар им поклони земљу и изда хрисовуљу којом њихову задужбину оглашава као манастир првог реда - царску задужбину - у наслеђе њиховим потомцима, и још им придода и један свој манастир, Зиг. Тако Сава са својим оцем, а уз помоћ тадашњег српског жупана Стевана Првовенчаног , подиже Хиландар, огради га тврдим градом и у граду подиже кулу као царски дом и многе ћелије. Ту се Сава и Симеон настанише, живеше и Богу молише. Није прошло много времена, а Хиландару беше природато четрнаест манастира и толико земље да је две стотине калуђера могло у њему живети. Но, Симеон је у Хиландару живео само осам месеци, па умро.

У Хиландару је Сава прикупио много побожних и у богословској науци учених људи, да се брину о духовној настави, те ускоро Хиландар постаде као нека духовна академија за све оне који су желели добити више богословско образовање. Ту је Сава саставио правила по којима се имају владати калуђери и та су правила позната под именом Типик светог Саве. У Светој Гори написао је Сава и житије свога оца, преподобног Симеона.

У то време у Србији се десише озбиљни догађаји. Вукан је устао на свога брата Стевана Првовенчаног, отео му престо, а земља је због рата и пустошења опустела, те завладала велика глад. Стеван посла писмо Сави у Свету Гору, и замоли га да похита и дође у Србију, и донесе тело очево, не били над мртвим очевим телом измирио браћу. Сава пожури те крене у Србију и понесе очево тело, које је потом сахрањено у Студеници. Сави пође за руком да измири браћу, и Стеван у знак измирења, почне зидати цркву Жичу. За то време Сава је већ био постао архимандрит.
Сава је мислио да се одмах врати у Свету Гору, али га догађаји задржаше, те се прилично задржа у Србији. У то време, нападе на српске земље бугарски властелин Стрез и Сава оде нападачу да га наговори да одустане од рата. Стрез није хтео ни да чује те му Сава напослетку рече: "И ми имамо коња и јунака, а Бог ће видети ко је крив: ми или ти". Те ноћи Стрез напрасно умре, и у обе војске, и српској и бугарској, веровало се да га је Сава уклео.

За време свог боравка у Србији Сава је настојао да се подижу цркве, уређивао је службу у црквама, по угледу на службе у Светој Гори, уводио је лепе обичаје, а штетне искорењивао.
После тога Сава се врати у Свету Гору, а одатле оде у Никеју грчком цару Тодору Ласкару и патријарху Манојлу, јер су у то време Латини (крсташи) били заузели Цариград и у њему владали. Сава им објасни да је Србима тешко да долазе чак у Никеју ради постављања епископа, већ их замоли да они за Србију поставе архиепископа, а да убудуће сами српски епископи бирају архиепископа. Цар и патријарх прихвате овај Савин предлог, али с тим да њега произведу за архиепископа. Сава се у почетку опирао, али на крају пристаде, јер је то била згодна прилика, и тако је Сава успео да српска црква постане аутокефална, тј. независна. Било је то 1219. године.
При повратку у Србију, Сава, сада као архиепископ, сврати опет у Свету Гору, још једном обиђе све манастире, у сваком служећи, и производећи достојна лица за свештенике и ђаконе. Растајући се са тугом од своје омиљене Свете Горе, он са собом поведе неколико својих најбољих ученика, да их посвети за епископе.

Дошавши у Србију, Сава, у договору са Стеваном и властелом, раздели Србију на дванаест епархија и установи епископске столице, а за архиепископију одреди Жичу. У свим овим епархијама постави епископе, за протопопијате протопопе; препише свима законске књиге и упути их како да заводе ред. У овим црквеним реформама, Сава је забранио приношење крвних жртава у цркви и светковине пред црквом, те свечаре упутио у домове, створивши тако основу за прослављање Крсног имена или Крсне славе, како је то у уводу описано. Кад је увео ред, Сава уочи Спасовдана , 1220. године, сазове сабор код Жиче, па тад троноше Жичу и свог брата, дотле великог жупана Стевана, миропомаже и венча краљевском круном. Тако Стеван поста први краљ српски.

После свега овога, крене Сава у "канонску визитацију" по целој држави и свуда је учио, упућивао и јеретике (богумиле) обраћао у православље. После неког времена, крене на Србију угарски краљ Андрија, са великом војском. Сава оде к њему да га одговори од рата, а краљ му рече: "Кад си светитељ, учини какво чудо, па ћу ти поверовати и послушати". Сава се помоли Богу, те усред најжешће летње врућине паде крупан град, од којег и угарска војска настрада; и краљ видевши то чудо, врати се натраг.

Пред смрт свога брата Стевана, Сава је и њега замонашио и дао му монашко име Симон , а пошто је Стевановог сина Радослава поставио за краља, пожеле да испуни своју давнашњу жељу. Зато се укрца на лађу и отплови у Палестину, где је походио сва света места. У повратку свратио је у Свету Гору, па се врати у Србију. После шест година подиже се буна против краља Радослава. Сава окруни краљевском круном брата му Владислава, а Радослава закалуђери у Студеници, наденувши му име Јован Монах.

Осетивши да му се час смртни приближује, он одреди које ће се ствари, мошти и дарови, које је са собом из светих места носио, однети у Студеницу, које у Жичу, а које остати у Жичи, па једне ноћи мирно и тихо у својој 67. години испусти своју светитељску душу. Сахранише га у Трнову у цркви 40 мученика.

Свети Сава је умро 12. јануара, и у црквеним књигама тога дана се бележи и спомиње, али се спомен његов чини 14. јануара по старом календару - 27. јануара по новом.


spcportal.org

1. Вест Бромвич Албион - Њукасл суб.16:00....2.4  3.15  2.65
2. Стоук - Арсенал нед.14:30....3.95  3.15  1.85
3. Ла Коруња - Атлетик Билбао суб.22:00....2.1  3.05  3.25
4. Хетафе - Атлетико Мадрид нед.19:00....2.5  3.05  2.6
5. Вердер - Бајерн суб.15:30.....3.05  3.05  2.2
6. Дортмунд - Хамбургер суб.18:30....2.45  3.05  2.65
7. Јувентус - Рома суб.20:45....2.5  2.9  2.7
8. Интер - Милан нед.20:45.....2.45  2.9  2.8
9. Монако - Лион нед.20:45.......2.65  2.9  2.55
10. Ст.Етјен - Лориен нед.15:00.....2.45  2.9  2.8

1. и 2. пар су ФА КУП
9. и 10. пар су Куп Француске

www.medovaca.com

Историја медоваче

Мало људи у ствари зна да је медовача пореклом са простора где су се настанили Стари Словени и да важи за једно од најстаријих пића. Може се рећи да је медовача била древно пиће Старих Словена. За Словена мед је био ,могло би се рећи, основна намирница. Мед је био најбоља храна и пиће. Поред писаних и усмених доказа  за ову тврдњу, докази се налазе и у самом језику. Речи храна, хлеб, ситост потичу од меда као основе живота наших предака. Мед разблажен водом називао са “шћами”. Некада се мед који пчеле сакупљају у саћу називао хлебина. Отуда долази реч хлеб. Од пелудномедних саћа, помешаних са водом, Словени су спремали главно, свакодневно јело које су звали “хлебово”, одакле је касније име прешло у хлеб начињен од пшенице. Од меда и само од меда, наши преци су припремали радосне и лековите напитке тј. медовачу.

Словени нису правили језичку разлику између слатког меда и прерађене медоваче. За Словене и једна и друга врста меда су били просто разни облици једне суштине пчелињег меда, који се понекад, и сам у дупљама, без човекове помоћи претварао у кристалисан мед и у таквом облику остајао очуван много годинама.

У поређењу са алкохолним пићима. Дејство медоваче је зачуђујуће и чудесно. Медовача даје бодрост, радост и смирење без ошамућивања, раслабљења и нездравог узбуђења. После њене употребе нема главобоље, слабости, мучнине. Напротив медовача испијена са мером даје снагу и здравље. Јаку медовачу нису употребљавали у претераној мери, па и кад се појавила вотка, наши преци је нису пили у претераним количинама. Словенске земље обрасле снжним липарима, за медоносне пчеле биле су идеалан стан. Дуга хладна зима омогућавала је пчелама да прибаве најбољи мед, у огромним количинама. Још у 18 веку, неретко су у шумама налазили издубљена, шупља дебла, која су пчеле одавно напустиле, са 240-320 кг. изванредног меда у саћу.

Од меда су су прављени пазличити напитци: од кваса и пива са 10 посто аклохола,преко лаке и средње медоваче од 10-20 посто алкохола, до јаке медоваче од 20-50 посто алкохола.. словенски медовари су брижљиво,варећи мед, чистили пелуд, који увек постоји у меду и квари медовачу. Пребрзо варење смесе такође доводи до појаве низа штетних састојака, алдехида. Такву медовачу су називали недорађеном и сматрали је штетном. Појава пива у 12 веку и вотке у 15 веку, не би нанела осетну штету, јакој медовачи, да власт, ошамућена новим напитцима, није почела да се бори против пчеларства и медоваче. Ствар је у томе да су словенски народи представљали самобитну пчеларску цивилизацију.

Селећи се по обалама река,које су обиловале рибом, градећи на наводњаваним земљама винограде, словени су главну пажњу обраћали на пчеларство, гајећи пчеле у ивичним шумама. Густина пчелињих друштава у тим шумама била је веома висока,јер су и мимо природних дупљи,које су заузимали ројеви, у живим шумама, наши преци правили вештачке дупље,правећи кошнице. Пчеле су, уз то, повећавале род свих цветоносних биљака. Изобиља плодова,јагода и ораха у околним ивичним шумама привлачило је овуда огромну количину звериња и птица. У таквим условима човек не само да се хранио сам, не бојећи се глади,већ је својом делатношћу увеличавао производност живе природе. Неисцрпни извори хране: рибе, мед, дивљач, ораси, печурке, јагоде, плодови, корење, траве, поврће чинили су словенску заједницу независном од сваке власти. Међутим орање земље учинило је сељаке зависним, уништило шуму и почело давати сировину за призводњу пива и вотке, уместо медоваче. Руска православна црква је од самог почетка избегавала све напитке, осим медоваче. Против пива је донет специјални црквени пропис, а вотка је проглашена нечистим пићем, које није од бога.

Словени, спремајући јаку медовачу, на све начине су успоравали њено врење. Ради тога су варени мед држали у ледрама-медушама, или су га закопавали у земљу у хладним и сувим крајевима. У јужним земљама створити дуготрајне услове ради правилног варења јаке медоваче било је немогуће. Но заузврат , у јужним земљама расте много биља које даје слатке плодове и биљне сокове од којих су се правила вина у која су понекад додавали медовачу. Главно биље, у центру негдашњег древног земљоделства било је хлебно жито. Од њих су, још 3000 пре Христовог рођења, земљоделници научили да готове пиво, док се у Русији пиво појавило тек у 12 веку. Током свих претходних хиљаду година Словени су пили медовачу. Од најстаријих времена њом се лечило читаво Средоземље, Енглеска и Азија. У средњем веку Русија је извозила у Византију и друге земље мед за суму која би данас прерачуната, вредела 50 тона злата годишње! Зависност земаља потрошача од лековитог словенског меда била је потпуна док се код њих није појавила замена за јаку медовачу – шпиритус.

Оштро смањење, а после Смутног доба и потпун прекид извоза медоваче на Запад повукли су за собом дубоке промене у привредном животу словенских народа. Захваљујући искључивој чистоти пчелиљег меда, негово шпиритусно врење се обавља скоро без образовања штетних споредних састојака. Једно од главних својстава алкохола јесте способност да се многократно ојача дејство састојака који га прате, како корисних, тако и штетних. Овим својством алкохола се објашњава ошамућивање, слабост и пијанство, који прате већину алкохолних напитака. Појачана употреба алкохола повећава зависност од њега, но алкохол такође изазива и деловање извесних корисних лековитих дејстава. Слатка медовача сама по себи има лековита својства. Прерађени мед многократно појачава своје лековито дејство, о чему су добро знали у Средоземљу. Јака медовача тамо је цењена тежином злата и била главни предмет извоза све до 14 века, док француски алхемичари и италијански монаси нису пронашли замену за мед – “аква виту; , воду живота или шпиритус коњака. Она је проглашена за лек од свих болести. Западна разрада технологије елитних напитака од винове лозе, ради замене за мед. Као и промена великокњажевске власти у руској заједници, испочетка делимичном а касније и потпуном забраном варења меда, изобичајили су медовачу из начина живота. Ова промена у народу је произвела губитак смисла у употреби пића, претворила се у проклетство и штетност, у подсмех и победу душмана.

Медовача не удара у главу, мутећи разум и потискујући вољу, она оставља чисту свест и не изазива болесну навику. Прерада меда могла би данас да прида значајни замах пчеларству и да повећа процват сеоскопривредних култура, као и да облагороди читав живи свет природе. Вотка је интернационално, космопилитско пиће. Сваки древни народ има свој национални напитак: Енгелзи и Немци – пиво, Средоземни народи – грожђано вино, Кинези и Јапанци – вино од риже, Монголи – кумис, а Словени – медовачу.

1. Стоук - Ливерпул суб.13:45....3.35  3.05  2.05
2. Евертон - Манчестер Сити суб.16:00....2.7  3.05  2.4
3. Малага - Хетафе нед.17:00....2.5  3.05  2.6
4. Мајорка -Ла Коруња нед.17:00....2.1  3.05  3.25
5. Штудгарт - Волзбург суб.18:30.....2.25  3.05  2.95
6. Келн - Дортмунд нед.17:30....3.05  3.05  2.2
7. Кјево - Јувентус нед.15:00....3.45  2.9  2.1
8. Аталанта - Лацио нед.15:00.....2.5  2.9  2.7
9. Гренобл - Ст.Тјен суб.21:00.......2.55  2.9  2.65
10. Бордо - Марсеј нед.21:00.....2  3  3.6

Како је на сајту Јутјуб све више снимака неких старијих фубалских утакмица, помислио сам да не би било лоше да отворимо и једну тему на којој ће се они и качити. Доста се ствари већ качило што овде, што на оази углавном у сврху дочаравања навијања из ранијих времена. Ја сам замислио да ова тема буде својеврсни подсетник старијима шта су све уз Звезду проживели, али и едукација млађим генерацијама да могу да виде за кога заправо они навијају.

Почео бих од сјајног реванша полуфунала Купа 1990. када смо на лавору преокренули са 2:0 на 2:3.



Само вас молим да не качите неке кратке снимке, већ нека буду бар вишеминутни прегледи утакмица.

Данас на радост целог српства братска Република Српска слави своје пунолетство,свој осамнаести рођендан. Дана 09.јануара 1992. године, скупштина српског народа у Босни и Херцеговини усвојила је декларацију о проглашењу Српске републике Босне и Херцеговине. Први устав  донешен је 28. фебруара 1992. године а своје име у Република Српска  промењено је 12. августа 1992. године. Међународно је призната потписивањем Дејтонског споразума 21. новембра 1995. године,од тада Република Српска заузима 49 одсто територије Босне и Херцеговине. Као најсветлија страница отаџбинског рата постала је симбол борбе за слободу српског народа. Сваки родољуб са најискернијим емоцијама носи у себи Републику Српску и њен народ. Нека нашем братском народу буде срећан Дан Републике и крсна слава Свети првомученик и архиђакон Стефан,да буду поносни и јаки на радост свог српског народа. Живела нам Српска Република !!! Срећно пунолетство !!!

ПС Она претходна тема се мало у страну померила и не може се писати, па нек администрација пребаци упис тамо !!!

Браћо Делије, мир Божији, Христос се роди!

Овде постављамо видео записе искључиво везане за нашу групу и навијање. Овде нећемо постављати записе са званичног сајта ни записе са овог сајта јер то има где да видите. Најаве за утакмице, ретроспективе, извештаје са утакмица који су урађени на оригиналан и другачији начин. Молим вас да бирате шта постављате да не буде баш свакаквих глупости. За почетак један одличан видео запис.