05-02-2007, 10:20 PM
Иако се очекивао далеко већи број људи у Железнику, изгледа да све оно што је наговештавало тако нешто, а то је лепо време, празници и све ближа титула, управо одвело људе на нека друга места а не на стадион... Што рече неко у Кули доћи ће сви они када се буде славила титула, битно је да смо ми прави и сада ту када је најтеже а не само када се убирају плодови минулог рада...
Прво полувреме са стандардним репертоаром песама није донело ништа спектакуларно... Шта више, једно од слабијих издања што се тиче певања у овој сезони.... Отварамо утакмицу са Победа жеља наша... Евентуално може да се издвоји Још једна победа и Звезда ми је све... Оно што је било највише интересантно је плод лоше и успаване игре наших фудбалера који су губили 2:0... Не би ли их некако пренули кренуло се са убацивањем бакљи у терен, буквално једна за другом су паљене и убациваен неких 10-15 минута... У тим моментима је пало и два три улетања на терен, покушај добацивања до западне трибине, али све се ту завршава... Мало се кувало и код судија а и жандарске снаге постају бројније и борбено спремне... Након тога нешто боље певање и до краја боља игра на терену...
У другом делу игре сем много боље игре и победе нашег тима, и много боље навијање... Доста песама, свака гласнија од претходне и људи на трибини некако орнији и задовољнији... Стнадардне песме, Маркана дал је пуна, Нема дана, Још једна победа, Звезда ми је све, сјајан Еври го пред крај и на крају када се знао и резултат из Куле пар прозивки на рачун комшија а и спремали смо се за дерби у баскету као и за дерби у фудбалу који нас чека за викенд... Наравно момке испраћамо са Шампиони и лагано се већина запућује ка хали Пионир...
п.с. једна реченица коју бих издвојио а упућена је са "шипке": "Јесте празник рада, али мора да се навија!"
Прво полувреме са стандардним репертоаром песама није донело ништа спектакуларно... Шта више, једно од слабијих издања што се тиче певања у овој сезони.... Отварамо утакмицу са Победа жеља наша... Евентуално може да се издвоји Још једна победа и Звезда ми је све... Оно што је било највише интересантно је плод лоше и успаване игре наших фудбалера који су губили 2:0... Не би ли их некако пренули кренуло се са убацивањем бакљи у терен, буквално једна за другом су паљене и убациваен неких 10-15 минута... У тим моментима је пало и два три улетања на терен, покушај добацивања до западне трибине, али све се ту завршава... Мало се кувало и код судија а и жандарске снаге постају бројније и борбено спремне... Након тога нешто боље певање и до краја боља игра на терену...
У другом делу игре сем много боље игре и победе нашег тима, и много боље навијање... Доста песама, свака гласнија од претходне и људи на трибини некако орнији и задовољнији... Стнадардне песме, Маркана дал је пуна, Нема дана, Још једна победа, Звезда ми је све, сјајан Еври го пред крај и на крају када се знао и резултат из Куле пар прозивки на рачун комшија а и спремали смо се за дерби у баскету као и за дерби у фудбалу који нас чека за викенд... Наравно момке испраћамо са Шампиони и лагано се већина запућује ка хали Пионир...
п.с. једна реченица коју бих издвојио а упућена је са "шипке": "Јесте празник рада, али мора да се навија!"
Quote:"Бебе нек се рађају, порука је Севера, нећемо да Србија буде земља педера "
