Zajedno ili ne?

[James J. Bulger]

Kad sam ja bio klinac organizovana gostovanja su bila prilicna retkost, tek kasnije je to pocinajlo da bude praksa, a mogu vam reci da te godine su za srbiju bile mozda i najteze (period 91-96). Kinta, potsetite me sta to bese kinta, ma dajte ko je tada imao kintu za voznu kartu ? Niko ! Pa sta koga je to sprecavao da ide na gostovanje ? Nikoga ko je pravi ! Udjes u voz, naidje kondukter prodajes mu pricu neku ako se sazali, sazali ako ne cekas sledeci voz, utrcis u drugi vagon, ili das nesto malo kinte sto imas samo nebi li stigao do mesta gde Zvezda igra. Ma ko je od nas tada razmisljao o tome da li ce imati da pojede i popije nesto ? Niko znao se cilj ako bude pica i jela odlicno ako ne jebiga. Koliko puta sam se vracao peske sa nekog gostovanja pa stop pa ovo pa ono...
Ma niste ni svesni koliko ste razmazeni, pravi ce naci kintu, pravi ce doci na utakmicu, pravi ce ici i sledeci put iako nije pio i jeo na proslom gostovanju. A da ne pricam o drugim desavanjima iz prve polovine devedesetih, pa da vidite sta je znacilo biti navijac tada, a sta znaci sada ! Mnogo, ali mnogo ste razmazeni.