Dzajic: "Ne znam kako dalje"

[Mitke]

Spone polako pucaju i dojucerasnje uzdanice okrecu ledja Dzaji, kako u klubu tako i van njega. Dojucerasnja Zvezdina sportska stampa koja je pre samo 3 meseca horski pljuvala Muslina po narudzbini i velicala mudrost Dzajinu sada upire prstu u tog istog mudrijasa i eksplicitno trazi njegov odlazak. Stampa koja je sve do utakmice u Ajndhovenu u nebo dizala "neke nove Zvezdine klince" i Bastu proglasavalasrpskim Nedvedom sada priznaje da je rec o fudbalskim mediokritetima, a "modrog startega" Ljupka danas naziva covekom koga je pregazilo fudbalsko vreme. Dzaja postaje sve vise i vise usamlje, bez podrske, hvalospeva i tapsanja po ramenu na koje je uvek mogao da racuna. Ne cuju se ni stari asovi ni dojucerasnji najbolji saradnici i prijatelji. Ni Rajko, ni Seki, ni Bora, ni Vladica, ni Piksi, ni Dejo, ni Miljan,... niko niko. Tu je jedino bangavi bata-Djora da tesku situaciju ucini jos grdjom. I tu su jos verne Delije, tacnije oni koje se nazivaju "prvom ekipom", oni sa kojima je razgovarao koliko juce i obecao im trofeje u naredne 2 godine. Znaju oni da nema nista od tih trofeja, ali kako rece Maslacak, crta je predjena i tu povratka nema. Ostace uz Dzaju do kraja, kao Napoleonovi grenadiri uz cara na Vaterlou i kao Hitler jugendi uz firera u Berlinu 1945., da brane neodbranjivu i propalu stvar. Da zajedno sa njome odu u propast.

Sa Zvezdom kakvu smo znali i kakvu su znali ocevi vecine ovdasnjih forumasa je, na moju veliku zalost, gotovo. Jedna epoha srpskog fudbala je okoncana kao ona epoha kada su carevali BSK i SK Jugoslavija. Ovog puta ne zbog rata i revolucije, vec zbog tastine, neznanja i neumeca da se snadje u novim fudbalskim vodama. Zvezda je nekada bila prva u svemu sto je novo u fudbalskom sportu. Danas je na zacelju bez sanse da uskoro prestigne klubove koji su koliko do juce bili na nedostiznoj distanci iza nje.