10-09-2006, 10:24 PM
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА – ОЛИМПИЈА ЉУБЉАНА 2-0
29.4.1990 са почетком у 18,30 сати
Првенствена фудбалска утакмица
Стрелци: 52-ги минут Драган Стојковић и у 67-мом минуту Дарко Панчев
Гледалаца: 15.000
После неколико победа у низу, на ред је дошла и Олимпија, која је исто тако у лаганом ритму ошишана. На Северној страни стадиона је био добар коп, док је на јужној страни било једно двадесетак навијача Олимпије “GREEN DRAGONS”. Били су одмах испод семафора и први пут су се појавили на Маракани. Мало смо били и изненађени, њиховом појавом. Север је током читавог меча одлично навијао а био је и ватромет. Одмах по завршетку меча, у близини стадиона смо чекали навијаче Олимпије. Мурија их је једно време држала на трибинама, то јест док се и последњи навијач Звезде није поприлично удаљио, мало подаље од стадиона. Нас двадесетак је било доле око пумпе и команде у ишчекивању њиховог појављивања на улицу. Мислили смо да ће их мурија потрпати у марице и правац штајга, али смо се преварили. Мурија их са стадиона уз јако обезбеђење доведе доле до команде и потрпа у већ припремљени празан транвај, који је убрзо наишао. Одмах смо утрчали преко пута у градски бус, који се скоро истовремено појавио, као и транвај. Ишли смо за њима, али смо на Славији морали из њега да изађемо, јер није ишао ка штајги. Ту смо се мало унервозили, јер ништа од превоза није наилазило, али је то у целој причи било и добро. Они су стигли доле и пошто је мурија сматрала да је све чисто и да нас нема на стајги и околини, убацили су их у први воз, који је требало да пође ка Љубљани. Пошто су их и укрцали у дугачку композицију воза, муријаши их и напуштају. Ми излазимо из транваја и у полу трку кроз масу на улици трчимо, не би ли стигли на воз који би требало ускоро и да крене. Улазимо на стајгу на пред перон одмах до оног воза експоната доле. Пошаљемо једног од момака да види, да ли их мурија чува испред оне полицијске станице, унутар стајге. Момак се брзо вратио, рекавши да тамо нема никога. Одмах смо схвтили да су их убацили у воз. Тај воз је био пред нама на том пред перону и ушли смо у њега у потрагу за DRAGONS-ima. Композиција је била баш велика, али смо их ми нашли у почетним вагонима, то јест, једном од њих. Када смо се појавили у вагону у којем су били и у којем су се сместили, били су забезекнути, када су нас угледали. И одмах ти поче по носу. Неколико их је лепо добило у оном скученом простору а докле су добијали по носу и велики ранац им је узет. Иначе, као и што сам навео, било нас је око двадесетак, али нисмо сви ушли увоз. Неколико их је остало, да прате, да се можда мурија не појави. По узимању великог ранца излазимо напоље и губимо се у гужви ван штајге. Били смо 1000% убеђени да смо им узели онај велики транс “GREEN DRAGONS”. Када смо отворили ранац, нисмо могли да верујемо да застава није унутра. Јакна-е, дукс-еви, неки сендвичи завијени у фолију итд, итд... Били смо разочарани, јер су поменуту заставу угурали у онај други мали ранчић, који су имали а који нисмо успели да узмемо. Онда смо се убрзо и растали, кренувши својим кућама уз резиме, да је барем неколико њихових добило, лепо по пичкетини.
29.4.1990 са почетком у 18,30 сати
Првенствена фудбалска утакмица
Стрелци: 52-ги минут Драган Стојковић и у 67-мом минуту Дарко Панчев
Гледалаца: 15.000
После неколико победа у низу, на ред је дошла и Олимпија, која је исто тако у лаганом ритму ошишана. На Северној страни стадиона је био добар коп, док је на јужној страни било једно двадесетак навијача Олимпије “GREEN DRAGONS”. Били су одмах испод семафора и први пут су се појавили на Маракани. Мало смо били и изненађени, њиховом појавом. Север је током читавог меча одлично навијао а био је и ватромет. Одмах по завршетку меча, у близини стадиона смо чекали навијаче Олимпије. Мурија их је једно време држала на трибинама, то јест док се и последњи навијач Звезде није поприлично удаљио, мало подаље од стадиона. Нас двадесетак је било доле око пумпе и команде у ишчекивању њиховог појављивања на улицу. Мислили смо да ће их мурија потрпати у марице и правац штајга, али смо се преварили. Мурија их са стадиона уз јако обезбеђење доведе доле до команде и потрпа у већ припремљени празан транвај, који је убрзо наишао. Одмах смо утрчали преко пута у градски бус, који се скоро истовремено појавио, као и транвај. Ишли смо за њима, али смо на Славији морали из њега да изађемо, јер није ишао ка штајги. Ту смо се мало унервозили, јер ништа од превоза није наилазило, али је то у целој причи било и добро. Они су стигли доле и пошто је мурија сматрала да је све чисто и да нас нема на стајги и околини, убацили су их у први воз, који је требало да пође ка Љубљани. Пошто су их и укрцали у дугачку композицију воза, муријаши их и напуштају. Ми излазимо из транваја и у полу трку кроз масу на улици трчимо, не би ли стигли на воз који би требало ускоро и да крене. Улазимо на стајгу на пред перон одмах до оног воза експоната доле. Пошаљемо једног од момака да види, да ли их мурија чува испред оне полицијске станице, унутар стајге. Момак се брзо вратио, рекавши да тамо нема никога. Одмах смо схвтили да су их убацили у воз. Тај воз је био пред нама на том пред перону и ушли смо у њега у потрагу за DRAGONS-ima. Композиција је била баш велика, али смо их ми нашли у почетним вагонима, то јест, једном од њих. Када смо се појавили у вагону у којем су били и у којем су се сместили, били су забезекнути, када су нас угледали. И одмах ти поче по носу. Неколико их је лепо добило у оном скученом простору а докле су добијали по носу и велики ранац им је узет. Иначе, као и што сам навео, било нас је око двадесетак, али нисмо сви ушли увоз. Неколико их је остало, да прате, да се можда мурија не појави. По узимању великог ранца излазимо напоље и губимо се у гужви ван штајге. Били смо 1000% убеђени да смо им узели онај велики транс “GREEN DRAGONS”. Када смо отворили ранац, нисмо могли да верујемо да застава није унутра. Јакна-е, дукс-еви, неки сендвичи завијени у фолију итд, итд... Били смо разочарани, јер су поменуту заставу угурали у онај други мали ранчић, који су имали а који нисмо успели да узмемо. Онда смо се убрзо и растали, кренувши својим кућама уз резиме, да је барем неколико њихових добило, лепо по пичкетини.