09-29-2006, 07:12 AM
Почећу са реченицом коју сам негде ухватио јутрос на тв-у: Делије и даље једина светла тачка Црвене Звезде... Додао бих да смо светионик који овом броду који тоне покушава да помогне и да га привуче на острво спаса али тај брод као да не жели или нема снаге да дође до нас, а тако смо му близу... И желимо да помогнемо више од свега...
Синоћ смо сви заједно присуствовали једном од најбољих издања Севера на евро утакмицама последњих година... Да се не лажемо, само највећи оптимисти међу нама су веровали у пролаз тако да је концентрација на подршку и навијање била максимална... И би тако све до неког 82-83 минута... Ограђујем се, то је само моје мишљење, али по мени од тада крајње симпатизерска реакција појединаца на трибини... Ми смо навијачи и треба да бодримо тим до последњег звиждука а онда ако нисмо задовољни да кажемо шта мислимо... Овако смо дошли у ситуацију да они који Маракану посете 5 пута годишње буду најгласнији и "најсрчанији" следбеници оних који су одлучили да терају управу, пиксија, напушавају играча итд... А десетак минута пре тога су им попуцали гласови, прозивали су играче, пратили утакмицу а не упутства са шипке... Е па није у реду...
Све сјајно организовано и осмишљено синоћ... Летци са упутством су овог пута уродили плодом... Микрофон се одлично чуо, а и састав људи далеко бољи него против Милана мада ту и тамо има још неандерталаца... На почетку сјајна кореографија, порука СЛЕДИМО ДУХ СВОЈИХ ПРЕДАКА, са стране плакати на којима стоји 1389 и у средини шеталица са мотивом пред Косовски бој... Специјално за ову прилику кореографију прати чувена песма Христе Боже распети и свети.... Звучимо као један, гласни, јасни и достојанствени... Један од истовремено најтужнијих и најсрећнијих момента мог живота... Тих 4-5 минута је само увод у одлично издање Делија... Иако од старта на терену шкрипи, Север је од старта у трансу... Песма, скакање, позитивно лудило на свакој степеници, столици, зидићу итд... Стандардан репертоар песама уз пар дозивања са осталим трибинама и полувреме за које не постоји ни једна замерка...
Други део почињемо са Још једна победа и титула... Овог пута звучи јако добро... Доказ свима који су сумњали да на великој текми може да се отпева добро... Пева се добрих 15-ак минута уз пар падова,али за високу оцену свакако... Кад је већ постало јасно да нема пролаза, лагано је кренула провера ко је редован јер су се певале песме које се у последње време форсирају на тзв. малим текмама... Ја волим тебе лудо, прво редовни, а онда прихвата цела трибина... Одлично, сјајно је отпевана... До тих последњих 7-8 минута стандардан репертоар и све добро и гласно... Овог пута би споменуо и запад који под хитно треба преваспитавање... Звижде све време, смарају, добацују, а онда кад примамо други гол крећу кући... Нисте ви ни симпатизери ни навијачи него дежжурни смарачи, дебили, исфрустрирани кретени... Добили сте и поруке... Педери са запада, Бежте кући гробари, Јебо вас Милан и сл... Свака част онима који су остали, њима извињење...
А онда креће прозивање управе, пиксија... Управа напоље, Пикси одлази, Јебо те Лековић, Продај и Звезду, Продајте и Делије (Ево вам курац), Снежу на терен, и сл... На крају почашћени и играчи, Играте ко пичке оОоОо...
Нажалост, бојим се да оно што ми показујемо на трибинама неће у скорије време бити испраћено и на терену, а препуштам компетентнијима да кажу и предложе како и на који начин ми треба даље да делујемо...
п.с. Похвала свима који су учествовали у акцији скупљања новца за оболелог другара... Надам се да је скупљено довољно и да са осталим приходима преко жр операција може да буде обављена у што бржем року и да момак опет зајено са нама буде део трибине...
Синоћ смо сви заједно присуствовали једном од најбољих издања Севера на евро утакмицама последњих година... Да се не лажемо, само највећи оптимисти међу нама су веровали у пролаз тако да је концентрација на подршку и навијање била максимална... И би тако све до неког 82-83 минута... Ограђујем се, то је само моје мишљење, али по мени од тада крајње симпатизерска реакција појединаца на трибини... Ми смо навијачи и треба да бодримо тим до последњег звиждука а онда ако нисмо задовољни да кажемо шта мислимо... Овако смо дошли у ситуацију да они који Маракану посете 5 пута годишње буду најгласнији и "најсрчанији" следбеници оних који су одлучили да терају управу, пиксија, напушавају играча итд... А десетак минута пре тога су им попуцали гласови, прозивали су играче, пратили утакмицу а не упутства са шипке... Е па није у реду...
Све сјајно организовано и осмишљено синоћ... Летци са упутством су овог пута уродили плодом... Микрофон се одлично чуо, а и састав људи далеко бољи него против Милана мада ту и тамо има још неандерталаца... На почетку сјајна кореографија, порука СЛЕДИМО ДУХ СВОЈИХ ПРЕДАКА, са стране плакати на којима стоји 1389 и у средини шеталица са мотивом пред Косовски бој... Специјално за ову прилику кореографију прати чувена песма Христе Боже распети и свети.... Звучимо као један, гласни, јасни и достојанствени... Један од истовремено најтужнијих и најсрећнијих момента мог живота... Тих 4-5 минута је само увод у одлично издање Делија... Иако од старта на терену шкрипи, Север је од старта у трансу... Песма, скакање, позитивно лудило на свакој степеници, столици, зидићу итд... Стандардан репертоар песама уз пар дозивања са осталим трибинама и полувреме за које не постоји ни једна замерка...
Други део почињемо са Још једна победа и титула... Овог пута звучи јако добро... Доказ свима који су сумњали да на великој текми може да се отпева добро... Пева се добрих 15-ак минута уз пар падова,али за високу оцену свакако... Кад је већ постало јасно да нема пролаза, лагано је кренула провера ко је редован јер су се певале песме које се у последње време форсирају на тзв. малим текмама... Ја волим тебе лудо, прво редовни, а онда прихвата цела трибина... Одлично, сјајно је отпевана... До тих последњих 7-8 минута стандардан репертоар и све добро и гласно... Овог пута би споменуо и запад који под хитно треба преваспитавање... Звижде све време, смарају, добацују, а онда кад примамо други гол крећу кући... Нисте ви ни симпатизери ни навијачи него дежжурни смарачи, дебили, исфрустрирани кретени... Добили сте и поруке... Педери са запада, Бежте кући гробари, Јебо вас Милан и сл... Свака част онима који су остали, њима извињење...
А онда креће прозивање управе, пиксија... Управа напоље, Пикси одлази, Јебо те Лековић, Продај и Звезду, Продајте и Делије (Ево вам курац), Снежу на терен, и сл... На крају почашћени и играчи, Играте ко пичке оОоОо...
Нажалост, бојим се да оно што ми показујемо на трибинама неће у скорије време бити испраћено и на терену, а препуштам компетентнијима да кажу и предложе како и на који начин ми треба даље да делујемо...
п.с. Похвала свима који су учествовали у акцији скупљања новца за оболелог другара... Надам се да је скупљено довољно и да са осталим приходима преко жр операција може да буде обављена у што бржем року и да момак опет зајено са нама буде део трибине...
Quote:"Бебе нек се рађају, порука је Севера, нећемо да Србија буде земља педера "