12-16-2005, 11:31 PM
Мало пре се вратих из паба, у коме сам се састао са чланом од екипе Кафеа – Р.С.К.-ом. Како не пише најбоље извештаје, ту сам ја да препричам...
Крећемо са 2 комбија из Љубљане у уторак у поноћ, купујемо велике количине пива, песма, циркање, опуштање... У Стразбур стижемо око 15 часова, купујемо карте, одлазимо у центар где смо ко Енглези окупирали цео паб. Ту смо ми, Ортодокс Бојси, Бригадири, Ултра Бојси, Белгрејд Бојси, Рођен Лош, Псајхо Јунит, Делије из Пуле, и још неки који су полако пристизали касније... Атмосфера у пабу и испред паба за чисту десетку! Циркало се, певало, паљене су бакље испред паба, ма лудило...
У пабу су биле присутне 2 девојке са шаловима Ultra Boys 90, које нису могле проћи неопажено, па су поједини чланови УБ уз одушевљење девојака показивали тетоважу УБ на руци...
Испред паба неки Француз са бициклом је прошао преко стопала једном виђенијем циганину и прошао само са шамарчином...
И тако траје циркање и зезање... креће кортео ка стадиону, песма, бакље... Како нисмо нашли противничке навијаче, обишли смо кортео око целог стадиона у потрази за њима, а како их није било закључили смо да им је име групе Ultra Boys 90 више него смешно. Полако се улази, помало плавци цимају на улазу...
Наш кавез пун, екипа одлична... Вођа мегафоном каже «гастошком делу трибине» слушајте шта ми певамо у два наврата... И како је наш кавез одлично певао тако су и гастоси пратили песму... Очигледан је помак у организацији, у памфлетима у којима су се објаснили наша размишљања, боља структура људи... Мада су гастоси одлично испратили старије хитове, а новије ту и тамо.
Наш репертоар песама био је велики, као и у 2 наврата добацивање са гастосима, «Када Звездо играш ти», и «У,у, а,а Звезда...» Навијање током целе утакмице одлично!!!
Затим долази 2. полувреме, диже се транспарент на француском «Косово, то је Србија», и гласно се запевало «Косово је срце Србије», мада изпрве није било најбоље, из друге је одлично зазвучало, затим као и наше стандардне «Марш на Дрину», «Од Тополе...»...
Ђокај забија други гол, делиријум. Пале се 3-4 бакље...
Навијање не престаје... У последњем минуту шок. Неверица. 10 минута после завршетка утакмице сви су стајали и нису могли да верују... Мртво.
Мада, у Стразбуру смо однели победу, ми Делије, смо показали сву нашу јачину, подигли организацију на много виши ниво, и то нам је утеха што ће следеће сезоне бити много, много боље...
Крећемо са 2 комбија из Љубљане у уторак у поноћ, купујемо велике количине пива, песма, циркање, опуштање... У Стразбур стижемо око 15 часова, купујемо карте, одлазимо у центар где смо ко Енглези окупирали цео паб. Ту смо ми, Ортодокс Бојси, Бригадири, Ултра Бојси, Белгрејд Бојси, Рођен Лош, Псајхо Јунит, Делије из Пуле, и још неки који су полако пристизали касније... Атмосфера у пабу и испред паба за чисту десетку! Циркало се, певало, паљене су бакље испред паба, ма лудило...
У пабу су биле присутне 2 девојке са шаловима Ultra Boys 90, које нису могле проћи неопажено, па су поједини чланови УБ уз одушевљење девојака показивали тетоважу УБ на руци...
Испред паба неки Француз са бициклом је прошао преко стопала једном виђенијем циганину и прошао само са шамарчином...
И тако траје циркање и зезање... креће кортео ка стадиону, песма, бакље... Како нисмо нашли противничке навијаче, обишли смо кортео око целог стадиона у потрази за њима, а како их није било закључили смо да им је име групе Ultra Boys 90 више него смешно. Полако се улази, помало плавци цимају на улазу...
Наш кавез пун, екипа одлична... Вођа мегафоном каже «гастошком делу трибине» слушајте шта ми певамо у два наврата... И како је наш кавез одлично певао тако су и гастоси пратили песму... Очигледан је помак у организацији, у памфлетима у којима су се објаснили наша размишљања, боља структура људи... Мада су гастоси одлично испратили старије хитове, а новије ту и тамо.
Наш репертоар песама био је велики, као и у 2 наврата добацивање са гастосима, «Када Звездо играш ти», и «У,у, а,а Звезда...» Навијање током целе утакмице одлично!!!
Затим долази 2. полувреме, диже се транспарент на француском «Косово, то је Србија», и гласно се запевало «Косово је срце Србије», мада изпрве није било најбоље, из друге је одлично зазвучало, затим као и наше стандардне «Марш на Дрину», «Од Тополе...»...
Ђокај забија други гол, делиријум. Пале се 3-4 бакље...
Навијање не престаје... У последњем минуту шок. Неверица. 10 минута после завршетка утакмице сви су стајали и нису могли да верују... Мртво.
Мада, у Стразбуру смо однели победу, ми Делије, смо показали сву нашу јачину, подигли организацију на много виши ниво, и то нам је утеха што ће следеће сезоне бити много, много боље...