03-06-2006, 07:37 AM
Мени је највера фора била,кад смо дошли неких 2,5 сата пред почетак,Бога питај зашто,чисто из досаде,и кад су нас отерали испред сваке куће скоро на којој смо "причали",добро мало се смејали више,да пропитујемо скоро сваког "домаћина" има ли која препеченица ил тако нешто.....а они јадни слежу раменима,ил нас не разумеју,ил се праве глуви.....
......упали у оне 2 радње,не дају вопи,па то ти је.....и на крају дођосмо на генијалну идеју.....кренули од куће до куће до звонимо,и молимо за мало "домаће".....ал опет џаба,кад нас неко види кроз прозор,неће ни да изађе а камоли да нешто..... :rofl
А можда оно што ће ми највише остати у сећању.....седимо испред неке куће на некој клупи,како нам рекоше касније,у ђармастом делу села(имају чак и делове
),и сад ортак убијен од свега што је било у шинобусу,проваљује ли проваљује,ветар дувааааааа,проветрио се ко никад у животу,кад оно у једном тренутку жена излази,виче нешто дере се,ми гледамо у њу,покушавамо разумети,и ортак говори у једном тренутку:"А јел имате ви можда неке домаће?"...... :lol: :lol: :lol:

А можда оно што ће ми највише остати у сећању.....седимо испред неке куће на некој клупи,како нам рекоше касније,у ђармастом делу села(имају чак и делове

![[Image: 38968606tp6.png]](http://img68.imageshack.us/img68/3351/38968606tp6.png)