01-08-2007, 04:47 AM
Најављене кадровске промене у руководству ФК Црвене звезде
Лековић затечен
Последњи генерални секретар ФССЦГ Зоран Дамјановић најозбиљнији кандидат за наследника. – Одлука „у рукама” председника Стојковића и Управног одбора
Последњи генерални секретар Фудбалског савеза Србије и Црне Горе Зоран Дамјановић, најозбиљнији је кандидат да исту функцију ускоро преузме у Црвеној звезди после најаве да Небојша Лековић размишља о повлачењу из нашег најтрофејнијег клуба. Председник и главни човек фудбалске Звезде Драган Стојковић Пикси саопштио је да ако се деси да Лековић оде, не преостаје му ништа друго него да пронађе адекватну замену. Стојковић је нагласио да је са Лековићем добро сарађивао, али да и да је од њега у једном неформалном разговору сазнао и да размишља о одласку из личних разлога.
Дамјановић је око годину дана успешно сарађивао са Стојковићем док су били главни руководиоци фудбалског савеза сада непостојеће Србије и Црне Горе. Показали су се као добар тандем и дали су значајн допринос пласману „плавих” на Светско првенство у Немачкој. Иако је Стојковићева првобитна идеја била да након устоличења одмах у Звезду доведе и Дамјановића, овај је одлучио да остане у савезу практично до гашења. Иако је „црногорски кадар”, Дамјановић живи у Београду и у последње време је све чешће у друштву челника фудбалског првака.
Додуше, Стојковић је оставио отворену могућност и Лековићевог даљег останка на „Маракани”, али промена на том одговорном месту је изгледа све извеснија. Небојша Лековић је за генералног секретара Црвене звезде изабран једногласном одлуком чланова Управног одбора, 8. маја прошле године. Пре њега на тој функцији је био Милош Маринковић (2.12.2001-8.5.2005), који се претходно истакао као успешан дугогодишњи клупски секретар, од 1. августа 1987, учествујући у остварењу највећих успеха у богатој ситорији клуба.
Како „Политика” сазнаје, Лековић је одмарајући се на Златибору био потпуно затечен вестима из Београда, а поготово (не)очекиваном изјавом Стојковића! Ипак, на препоруку најближих пријатеља није одмах реаговао, а на послу ће се појавити прекосутра, дан после Стојковићевог планираног одласка у иностранство. Очигледно је да је на релацији Звездиних главних руководилаца дошло до „кратког споја”, а никоме од њих, а најмање клубу на чијем су челу није у интересу наставак функционисања на тихој ватри.
Поред несумњивих заслуга за консолидацију клуба, што је посебно истакао и Стојковић, Лековић је ипак имао и неколико пропуста: изостало потписивање уговора са Јатом и о покретању кабловске телевизије у заједничком пројекту са компанијом Тигар... Такође, Лековић је по преузимању дужности најавио да ће његов претходник Милош Маринковић постати водећи клупски саветник, а на крају је остављен по страни иако је био расположен и спреман да помогне клубу чији је војник, како је једном устврдио, био скоро две деценије.
Постоје и спекулације да иза Лековићевог „добровољног одласка” или, ако се томе буде опирао, неминовне смене, стоје и неки од овдашњих изузетно утацајних пословних људи, пре свих представници некадашњих водећих спонзора Звезде: „Делта холдинга” и „Телекома Србије”. Уосталом, као један од главних разлога за прекид сарадње челници ових компанија су навели и избор Лековића за генералног секретара, што никако нису могли да прихвате.
Без обзира и на најаве да Лековић неће баш тако лако и поготово брзо напустити Звезду, ипак је доспео у незавидну ситуацију, а његова даља судбина је у највећој мери у рукама Стојковића, иако је по Статуту разрешење и избор генералног секретара у надлежности Управног одбора.
Стојковић је за претходних годину и по дана показао да је изузетно способан вођа. Критичари би могли да му замере да се неретко служи и макијавелистичким принципима у вођењу „црвено-белог” фудбалског гиганта, па је тако спреман да ако затреба низ воду пусти најближе сараднике и пријатеље, али и да вешто изглади односе с онима који би могли да праве озбиљне проблеме. Крајњи Пискијев циљ је стварање европске Звезде, а у тој пројекцији у многобројним круговима неомиљени Лековић постаје очигледно све већа сметња, тако да се његовој краткој мисији на „Маракани” по свој прилици полако назире крај.
Лековић затечен
Последњи генерални секретар ФССЦГ Зоран Дамјановић најозбиљнији кандидат за наследника. – Одлука „у рукама” председника Стојковића и Управног одбора
Последњи генерални секретар Фудбалског савеза Србије и Црне Горе Зоран Дамјановић, најозбиљнији је кандидат да исту функцију ускоро преузме у Црвеној звезди после најаве да Небојша Лековић размишља о повлачењу из нашег најтрофејнијег клуба. Председник и главни човек фудбалске Звезде Драган Стојковић Пикси саопштио је да ако се деси да Лековић оде, не преостаје му ништа друго него да пронађе адекватну замену. Стојковић је нагласио да је са Лековићем добро сарађивао, али да и да је од њега у једном неформалном разговору сазнао и да размишља о одласку из личних разлога.
Дамјановић је око годину дана успешно сарађивао са Стојковићем док су били главни руководиоци фудбалског савеза сада непостојеће Србије и Црне Горе. Показали су се као добар тандем и дали су значајн допринос пласману „плавих” на Светско првенство у Немачкој. Иако је Стојковићева првобитна идеја била да након устоличења одмах у Звезду доведе и Дамјановића, овај је одлучио да остане у савезу практично до гашења. Иако је „црногорски кадар”, Дамјановић живи у Београду и у последње време је све чешће у друштву челника фудбалског првака.
Додуше, Стојковић је оставио отворену могућност и Лековићевог даљег останка на „Маракани”, али промена на том одговорном месту је изгледа све извеснија. Небојша Лековић је за генералног секретара Црвене звезде изабран једногласном одлуком чланова Управног одбора, 8. маја прошле године. Пре њега на тој функцији је био Милош Маринковић (2.12.2001-8.5.2005), који се претходно истакао као успешан дугогодишњи клупски секретар, од 1. августа 1987, учествујући у остварењу највећих успеха у богатој ситорији клуба.
Како „Политика” сазнаје, Лековић је одмарајући се на Златибору био потпуно затечен вестима из Београда, а поготово (не)очекиваном изјавом Стојковића! Ипак, на препоруку најближих пријатеља није одмах реаговао, а на послу ће се појавити прекосутра, дан после Стојковићевог планираног одласка у иностранство. Очигледно је да је на релацији Звездиних главних руководилаца дошло до „кратког споја”, а никоме од њих, а најмање клубу на чијем су челу није у интересу наставак функционисања на тихој ватри.
Поред несумњивих заслуга за консолидацију клуба, што је посебно истакао и Стојковић, Лековић је ипак имао и неколико пропуста: изостало потписивање уговора са Јатом и о покретању кабловске телевизије у заједничком пројекту са компанијом Тигар... Такође, Лековић је по преузимању дужности најавио да ће његов претходник Милош Маринковић постати водећи клупски саветник, а на крају је остављен по страни иако је био расположен и спреман да помогне клубу чији је војник, како је једном устврдио, био скоро две деценије.
Постоје и спекулације да иза Лековићевог „добровољног одласка” или, ако се томе буде опирао, неминовне смене, стоје и неки од овдашњих изузетно утацајних пословних људи, пре свих представници некадашњих водећих спонзора Звезде: „Делта холдинга” и „Телекома Србије”. Уосталом, као један од главних разлога за прекид сарадње челници ових компанија су навели и избор Лековића за генералног секретара, што никако нису могли да прихвате.
Без обзира и на најаве да Лековић неће баш тако лако и поготово брзо напустити Звезду, ипак је доспео у незавидну ситуацију, а његова даља судбина је у највећој мери у рукама Стојковића, иако је по Статуту разрешење и избор генералног секретара у надлежности Управног одбора.
Стојковић је за претходних годину и по дана показао да је изузетно способан вођа. Критичари би могли да му замере да се неретко служи и макијавелистичким принципима у вођењу „црвено-белог” фудбалског гиганта, па је тако спреман да ако затреба низ воду пусти најближе сараднике и пријатеље, али и да вешто изглади односе с онима који би могли да праве озбиљне проблеме. Крајњи Пискијев циљ је стварање европске Звезде, а у тој пројекцији у многобројним круговима неомиљени Лековић постаје очигледно све већа сметња, тако да се његовој краткој мисији на „Маракани” по свој прилици полако назире крај.