06-03-2006, 07:13 PM
Одлична атмосфера синоћ у Пиониру... Рукометаши шампиони, дочекани уз громогласну песму и аплауз... Кошаркаши бољи него прексиноћ, а ми на моменте сјајни а на моменте испод просека... С обзиром на завидан број људи који су испунили коп вечерашње издање је морало бити боље... Све главне групе севера су имале своје представнике, а остали део хале такође добро попуњен...
Почело је доделом пехара и слављем рукометаша... Врхунац када се Ненадић и момци пењу на трибину а он са шипке води навијање... И поименце прозива играче који су се окитили златним медаљама... Трибина у тим моментима у трансу и све је личило на издање за десетку... Пре утакмице и синоћ је била интонирана химна Боже Правде... Креће се са стандардним репертоаром и почетак је обећавао... Дуже од осталих је певана Ми теби певамо, али само на моменте је звучала како треба... Успони су се дешавали после неких добрих потеза на терену што показује да добар део људи више гледа него што навија... То је бар синоћ био по мени једини разлог што нисмо певали све време како треба...
Било је пар интересантних сцена које су биле занимљивије од свега на терену, где је резултат био решен већ у другој четвртини али је ишло јако тешко до краја... Они очајни, ми мање очајни... Дакле, рукометаши су повремено делили мајице (Шампиони 2006) тј. скидали их са себе и у једном моменту их позива један од искуснијих Делија да предају мајицу момку у колицима и показује на њега... Међутим лик познатији као семенкар са фудбала и рукомета се некако налази на путу рукометаша и диже два прста као да је њему намењен дрес... Момци му прилазе долази до примопредаје, он радостан а ови са трибине запенили да врати и да мајица дође у праве руке... Сцена из филмова настаје када он ставља дрес под дукс и запали испод трибине... Настаје општи смех и неверица... Ипак момак коме је била намењена мајица је на крају је и добија и разлеже се аплауз са трибине поводом овог геста рукометаша... Такође на инсистирање УБ-а мајицу добија још један дечко... Ром (ганЦи) који је непрестано из партера навијао и скакао и пратио све песме из копа, а све време праћен из угла где се налазила поменута екипа и још пар нас... Ту су била разна добацивања, смејање, лудило опште, али да је заслужио мајицу то стоји... Неко је остао го на крају али обећано зарађено...
Најбољи део утакмице, наравно навијачки, дешава се крајем треће и почетком четврте четвртине... Грми цео коп а повремено се убацује већи део присутних у хали уз песму Але Црвена Звезда ле... У тим моментима и на терену момци као да су понешени песмом која као цунами носи све са собоми, праве разлику за мирну завршницу па Шакота убацује оне који и иначе ретко када играју...
Просечно издање и ћелавци су успели да изједначе у серији, и на неки начин врате мирнију атмосферу пред утакмице у Железнику... У сваком случају видмо се тамо у понедељак ако се не варам...
Почело је доделом пехара и слављем рукометаша... Врхунац када се Ненадић и момци пењу на трибину а он са шипке води навијање... И поименце прозива играче који су се окитили златним медаљама... Трибина у тим моментима у трансу и све је личило на издање за десетку... Пре утакмице и синоћ је била интонирана химна Боже Правде... Креће се са стандардним репертоаром и почетак је обећавао... Дуже од осталих је певана Ми теби певамо, али само на моменте је звучала како треба... Успони су се дешавали после неких добрих потеза на терену што показује да добар део људи више гледа него што навија... То је бар синоћ био по мени једини разлог што нисмо певали све време како треба...
Било је пар интересантних сцена које су биле занимљивије од свега на терену, где је резултат био решен већ у другој четвртини али је ишло јако тешко до краја... Они очајни, ми мање очајни... Дакле, рукометаши су повремено делили мајице (Шампиони 2006) тј. скидали их са себе и у једном моменту их позива један од искуснијих Делија да предају мајицу момку у колицима и показује на њега... Међутим лик познатији као семенкар са фудбала и рукомета се некако налази на путу рукометаша и диже два прста као да је њему намењен дрес... Момци му прилазе долази до примопредаје, он радостан а ови са трибине запенили да врати и да мајица дође у праве руке... Сцена из филмова настаје када он ставља дрес под дукс и запали испод трибине... Настаје општи смех и неверица... Ипак момак коме је била намењена мајица је на крају је и добија и разлеже се аплауз са трибине поводом овог геста рукометаша... Такође на инсистирање УБ-а мајицу добија још један дечко... Ром (ганЦи) који је непрестано из партера навијао и скакао и пратио све песме из копа, а све време праћен из угла где се налазила поменута екипа и још пар нас... Ту су била разна добацивања, смејање, лудило опште, али да је заслужио мајицу то стоји... Неко је остао го на крају али обећано зарађено...
Најбољи део утакмице, наравно навијачки, дешава се крајем треће и почетком четврте четвртине... Грми цео коп а повремено се убацује већи део присутних у хали уз песму Але Црвена Звезда ле... У тим моментима и на терену момци као да су понешени песмом која као цунами носи све са собоми, праве разлику за мирну завршницу па Шакота убацује оне који и иначе ретко када играју...
Просечно издање и ћелавци су успели да изједначе у серији, и на неки начин врате мирнију атмосферу пред утакмице у Железнику... У сваком случају видмо се тамо у понедељак ако се не варам...
Quote:"Бебе нек се рађају, порука је Севера, нећемо да Србија буде земља педера "