08-09-2007, 07:40 PM
Извињавам се због погрешне информације око године издрадње.Цар Константин је само дао идеју за издрадњу,а каснији владари су то спровели у дело.
Аја Софија
Аја Софија или Света Софија такође позната и као Црква свете мудрости (грч. Αγία Σοφία, Агίа Софίа, лат. Санцта Сопхиа или тур. Аyасофyа), је џамија у Истанбулу, некадашњем Константинопољу (Цариграду). У доба византијског царства чинила је један од делова тзв. Велике цркве.
На месту цркве коју је изградио Теодосије ИИ а која је изгорела у време владавине цара Јустинијана 532. године саграђена је и отворена само пет година касније Света Софија. Она је постала црква у којој се одвијало крунисање византијских царева.
Након пада Цариграда 1453. године султан Мехмед Освајач наредио је да се црква претвори у џамију. Уклоњена су звона, олтар, 15м велики сребрни иконостас а иконе су покривене малтером који је накнадно исцртан муралима у духу Ислама. Током трајања Отоманске империје црква је реконструисана и додата су четири минарета.
Касније је преко пута, по узору на цркву Свете Софије саграђена султан Ахметова или Плава џамија која представља бисер отоманске архитектуре.
Године 1935. годину дана након доласка на власт Кемала Ататурка, и 482. године након пада Константинопоља, донета је одлука да се Аја Софија претвори у музеј.
Аја Софија данас представља један од најзначајнијих споменика светске културне баштине и налази се на листи Унеска. Данас је музеј, али постоји и иницијатива да се поново претвори у цркву.
Недавно су отпочели радови на рестаурацији цркве те се почело са уклањањем малтера и откривањем прелепих икона урађених у злату из времена Византије.
Аја Софија
Аја Софија или Света Софија такође позната и као Црква свете мудрости (грч. Αγία Σοφία, Агίа Софίа, лат. Санцта Сопхиа или тур. Аyасофyа), је џамија у Истанбулу, некадашњем Константинопољу (Цариграду). У доба византијског царства чинила је један од делова тзв. Велике цркве.
На месту цркве коју је изградио Теодосије ИИ а која је изгорела у време владавине цара Јустинијана 532. године саграђена је и отворена само пет година касније Света Софија. Она је постала црква у којој се одвијало крунисање византијских царева.
Након пада Цариграда 1453. године султан Мехмед Освајач наредио је да се црква претвори у џамију. Уклоњена су звона, олтар, 15м велики сребрни иконостас а иконе су покривене малтером који је накнадно исцртан муралима у духу Ислама. Током трајања Отоманске империје црква је реконструисана и додата су четири минарета.
Касније је преко пута, по узору на цркву Свете Софије саграђена султан Ахметова или Плава џамија која представља бисер отоманске архитектуре.
Године 1935. годину дана након доласка на власт Кемала Ататурка, и 482. године након пада Константинопоља, донета је одлука да се Аја Софија претвори у музеј.
Аја Софија данас представља један од најзначајнијих споменика светске културне баштине и налази се на листи Унеска. Данас је музеј, али постоји и иницијатива да се поново претвори у цркву.
Недавно су отпочели радови на рестаурацији цркве те се почело са уклањањем малтера и откривањем прелепих икона урађених у злату из времена Византије.