IN MEMORIAM: Рајко Митић

[Бока]

Rajko Mitić, prva "Zvezdina zvezda" i po mnogima najveći džentlmen jugoslovenskog fudbala, preminuo je u subotu uveče u Beogradu, u 86. godini.

Mitić je rođen 19. novembra 1922. godine, u Dolu kod Bele Palanke. Bio je igrač Crvene zvezde, a poštovan i voljen u celoj zemlji.

Njegova popularnost prerasla je u legendu i znatno prevazišla vreme u kojem je igrao. Bio je slavljen kao nezaboravni kapiten crveno-belih i jedan od najboljih igrača i strelaca reprezentacije.

Veliki protivnik nesportske igre i nekorektne borbe, nikada nije povukao protivnika za dres, niti mu podmetnuo nogu.

Fudbalski teren za njega nikada nije bio ogledanje u snazi, već prostor za igru, za nadmetanje u veštini. Voleo je fudbal i tu ljubav prenosio na saigrače, protivnike i gledaoce.

Zvezda i reprezentacija su po atraktivnosti imali i boljih igrača, ali je Mitić, koga su svi oslovljavali samo imenom - Rajko, ostao neponovljiv, poštovan zbog svojih izuzetnih sportskih i ljudskih vrlina.

Karijeru je počeo u omladinskom timu BSK-a u predratnom Beogradu, a kapiten Zvezde bio je od njenog osnivanja, 4. marta 1945. godine. Crveno-beli dres nosio je 14 sezona. Odigrao je ukupno 572 utakmice i postigao 262 gola, od toga 74 prvenstvena i 22 u Kupu.

Kao kapiten i istinski vođa tima, Mitić je sa Zvezdom osvojio pet titula prvaka Jugoslavije - 1951, 1953, 1956, 1957. i 1959. godine, a Kup Jugoslavije četiri puta (1948, 1949, 1950. i 1958).

Osim perioda rehabilitacije posle operacije meniskusa 1947. godine, Mitić je retko odsustvovao sa terena. Čuvajući druge, čuvao je i sebe.

Posle punih 13 godina aktivnog igranja, od Zvezdinog dresa oprostio se 29. novembra 1958. u meču finala Kupa protiv mostarskog Veleža (4:0) u Beogradu.

Za reprezentaciju Jugoslavije tokom 11 godina je nastupio 59 puta, upisavši se u strelce 32 puta. Često je govorio da mu je najmiliji bio onaj kog je postigao 16. maja 1954. u prijateljskom susretu protiv Engleske (1:0) u Beogradu, u poslednjim minutima utakmice.

Učestvovao je na dva olimpijska turnira - 1948. godine u Londonu i 1952. u Helsinkiju i oba puta osvojio srebrnu medalju.

Bio je kapiten i član nezaboravnog tima iz Finske, koji je svih šest utakmica odigrao u nepromenjenom sastavu: Beara, Stanković, Crnković, Čajkovski, Horvat, Boškov, Ognjanov, Mitić, Vukas, Bobek, Zebec.

U posebnom sećanju ostale su dve dramatične utakmice protiv SSSR, kada je naš tim u prvom susretu svega 13 minuta pre kraja vodio sa 5:1 i ipak nije pobedio (5:5). Na ponovljenom meču Mitić je postigao vodeći gol i otvorio vrata konačnoj pobedi - 3:1.

Od dresa reprezentacije oprostio se 29. septembra 1957, protiv Rumunije (1:1) u Bukureštu.

Imao je 35 godina i 23 dana - samo četiri dana manje nego njegov dugogodišnji saigrač Branko Stanković, koji je kao naš rekorder poslednju utakmicu u državnom timu odigrao sa 35 godina i 27 dana.

Mitić je od 1960. do 1966. godine bio na čelu stručnog štaba Crvene zvezde, krajem 1966. postao je član Komisije FSJ za sastav reprezentacije, a od 23. aprila 1967. do 18. novembra 1970. kao selektor je sastavio 34 jugoslovenske reprezentacije.

Najveći uspeh postigao je na Kupu nacija 1968, kada su "plavi" osvojili titulu vicešampiona Evrope.