Сребреница

[херцеговац]

Svedok 649/96, koji je pratio ovo sudjenje u Vojnom sudu u Sarajevu, svedoci: "...Kazani se nalaze na levoj obali Miljacke, izmedju Bembase i Bistrika. Do tog mesta moze se doci iz pravca Ugostiteljske skole, a odatle do Kazana se mora ici peske oko 150 m. Mesto Kazani je dobilo naziv po tome sto se u stenama nalaze duboke jame i provalije. Uhapseni Srbi dovodjeni su na to mesto gde su klani, pa su im odsecane glave i bacane u jednu jamu, a tela u drugu jamu. Leseve su identifikovali lekari patolozi Ilijaz Dobraca i Hamzo Zujo, koji su na sudu izjavili da su pronasli veliki broj leseva u fazi raspadanja ciji identitet nisu utvrdili. Pominjali su samo zrtve Radoslava Komljenca i njegovu suprugu Marinu, Zorana Vucurevica, Sergeja Lavriana i njegovu suprugu Anu, Duska Jovanovica, Ergona Nikolica, Bozidara Sljivica i Milenu Draskovic. Karakteristicno je bilo svedocenje na ovom sudjenju supruge Bozidara Sljivica - muslimanke po nacionalnosti, koja je pored ostalog izjavila da je videla preko 200 leseva sagorelih i u fazi raspadanja, medju kojima je pronasla les svoga supruga. Medju optuzenima je bila i Ðurdjina Skoric iz Tutina, ali je tuzilac odustao od njenog gonjenja, pa je saslusana u svojstvu svedoka za ubistvo Bozidara Sljivica. O sudjenju pociniocima ovog zlocina pisalo je sarajevsko Osloboðenje i Vecernje novine od 24.12.1994. godine. U vezi masovnog ubistva na Kazanima i motiva za te zlocine interesovao sam se kod nekih muslimana i oni su mi objasnjavali da su ta klanja vrsena radi polaganja mudzahedinske zakletve. Po njima kandidat za ovu zakletvu morao je zaklati odredjen broj Srba i jesti pecene dzamijske golubove..."

Svedok 281/96-9, penzioner iz Sarajeva, koji je napustio Sarajevo pocetkom 1996. godine, svedoci: "...Poznat mi je i takozvani slucaj Bogusevac ili "Kazan" na Trebevicu. Tu su bila organizovana dva punkta za ubijanje Srba. U prvom punktu zvanom "Kazan" ubistva su vrsena klanjem i sabljom, koja je bila dugacka 80 cm, a na drugom punktu, koji se nalazio prema Kozijoj cupriji, Srbi su ubijani udarcem u glavu tupim predmetima. Glavni izvrsilac je bio Suad Osmanovic, od oca Osmana iz Sarajeva. Ovoj grupi je sudio Okruzni vojni sud u Sarajevu pod predsednikom veca, sudijom Muhamedom Podrugom. Na pretresu su saslusani sudski vestaci Dobraca Ilijas i Zujo Hamzo. Ovi vestaci su izneli da je veliki broj leseva bio zapaljen i u fazi raspadanja i da zbog toga nisu mogli biti identifikovani. Tacan broj ubijenih Srba nije mogao biti utvrdjen, jer su ubistva vrsena od pocetka rata pa sve do januara 1993. godine. Posebno velike zlocine nad Srbima u Sarajevu su cinile organizovane grupe muslimana predvodjene Ismetom Bajramovicem zvanim "Celo" i Musanom Topalovicem zvanim "Caco", sve do njihovog hapsenja krajem 1993. godine. Oni su cesto upadali u srpske stanove, odvodili Srbe koji se vise nikada nisu vratili i pljackali imovinu. Cak su dolazili i u zatvore i odvodili zatvorene Srbe pod izgovorom da vrse razmenu. Ali vecina izvedenih je poubijana..."