07-08-2005, 02:56 PM
Ranama duše nema leka
STRAŠNO je kad plaču deca. A još je strašnije kad plaču starci, koji su od detinjstva zaboravili slani ukus suza.
- Proklet da sam, opet same kreću... A, zarekao sam se da više neću za decom da zaplačem - kaže starina Drago Miladinović. - I onda, kad sam ih ovim svojim rukama u komadima kupio, evo, ovde na kućnom pragu, nisam plakao. Samo sam jednom jauknuo. Vidim, ne mogu tela da im sastavim. Odsečena glava tamo, rebra ovamo. Ruke, noge...
Dragi Miladinoviću na Božić 1993. godine u napadu muslimanskih vojnika, pod komandom Nasera Orića, pobijeni sinovi. I izmasakrirani.
- Taman se pečenica ohladila, žena priprema česnicu, kad su odozgo udarili - seća se Drago. - Deca pokušavaju da odbrane selo, viču nama: „Sklanjajte se”. Kad smo se vratili, imali smo šta i da zateknemo.
Deda Drago svedočio u Hagu.
- Sve sam ispričao. A pravde nema. Još je nema.
Ježestica, opština Bratunac, na Božić 1993. godine, žrtve civili, pobijeno sedamnaestoro Srba.
Zločin - drugi čin. Prvi se dogodio 8. avgusta 1992. godine - pobijeno devetoro. Ne zna se koji je napad na ovo selo bio svirepiji.
- Anđelku Mlađenoviću, tog prokletog avgusta, odsekli glavu, pa je nosali po Srebrenici - govori starina. - Ne znam da li je Anđelko imao i trideset godina.
Milivoje - Bata Ivanišević u knjizi „Zločini nad Srbima u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine” o napadu na Božić zapisao je: „U pohodu na Ježesticu, kao i u vreme Prvog i Drugog svetskog rata prednjačili su muslimani susednog sela Jaglići, a sa njima i stanovnici ostalih okolnih muslimanskih sela koji su još od proleća 1992. godine bili svrstani u oružane formacije poznate kao patriotska liga, Zelene berekte i ostale jedinice oružanih snaga Armije Bosne i Hercegovine. Posle ovog njihovog pohoda Ježestica je spaljena, skoro sravnjena sa zemljom, opljačkana i opustošena ne samo od vojnika, već još više od članova njihovih porodica, odnosno muslimanskih civila sa područja Jaglića, Cerske, Glogove, Pobuđa, Konjević Polja, Kasabe...”
- Ne znam šta da mislim, a samo mislim na sinove - kaže Drago Mladenović. - Sanjam i nikako da se oslobodim tih slika. Kupim decu u vreće. A znao sam da je đavo odneo šalu, kad su se u maju tu, oko nas pukle prve puške.
Ježestica naslonjena na Kravicu. Istoga dana, isto zlo.
- A tuga, ista dvanaest i po godina duga - veli deda Drago. - Šta nam bi? Stalno se pitam.
U Kravici, na Božić 1993. godine pobijeno petnaestoro Srba.
- Uvek su udarali na neki svetac - kaže Drago.
Pred Haškim tribunalom Naser Orić, komandant napada na Kravicu kazao: „I jedni i drugi su ginuli tu... Seljane niko nije pomicao, ostavljeni su da truhnu, niko se nije obazirao na unakažene leševe koji su ležali oko puta i između kuća. Danima muškarci i žene iz Srebrenice i Cerske vraćali su se u Kravicu, noseći sve što se moglo upotrebiti”.
STRAŠNO je kad plaču deca. A još je strašnije kad plaču starci, koji su od detinjstva zaboravili slani ukus suza.
- Proklet da sam, opet same kreću... A, zarekao sam se da više neću za decom da zaplačem - kaže starina Drago Miladinović. - I onda, kad sam ih ovim svojim rukama u komadima kupio, evo, ovde na kućnom pragu, nisam plakao. Samo sam jednom jauknuo. Vidim, ne mogu tela da im sastavim. Odsečena glava tamo, rebra ovamo. Ruke, noge...
Dragi Miladinoviću na Božić 1993. godine u napadu muslimanskih vojnika, pod komandom Nasera Orića, pobijeni sinovi. I izmasakrirani.
- Taman se pečenica ohladila, žena priprema česnicu, kad su odozgo udarili - seća se Drago. - Deca pokušavaju da odbrane selo, viču nama: „Sklanjajte se”. Kad smo se vratili, imali smo šta i da zateknemo.
Deda Drago svedočio u Hagu.
- Sve sam ispričao. A pravde nema. Još je nema.
Ježestica, opština Bratunac, na Božić 1993. godine, žrtve civili, pobijeno sedamnaestoro Srba.
Zločin - drugi čin. Prvi se dogodio 8. avgusta 1992. godine - pobijeno devetoro. Ne zna se koji je napad na ovo selo bio svirepiji.
- Anđelku Mlađenoviću, tog prokletog avgusta, odsekli glavu, pa je nosali po Srebrenici - govori starina. - Ne znam da li je Anđelko imao i trideset godina.
Milivoje - Bata Ivanišević u knjizi „Zločini nad Srbima u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine” o napadu na Božić zapisao je: „U pohodu na Ježesticu, kao i u vreme Prvog i Drugog svetskog rata prednjačili su muslimani susednog sela Jaglići, a sa njima i stanovnici ostalih okolnih muslimanskih sela koji su još od proleća 1992. godine bili svrstani u oružane formacije poznate kao patriotska liga, Zelene berekte i ostale jedinice oružanih snaga Armije Bosne i Hercegovine. Posle ovog njihovog pohoda Ježestica je spaljena, skoro sravnjena sa zemljom, opljačkana i opustošena ne samo od vojnika, već još više od članova njihovih porodica, odnosno muslimanskih civila sa područja Jaglića, Cerske, Glogove, Pobuđa, Konjević Polja, Kasabe...”
- Ne znam šta da mislim, a samo mislim na sinove - kaže Drago Mladenović. - Sanjam i nikako da se oslobodim tih slika. Kupim decu u vreće. A znao sam da je đavo odneo šalu, kad su se u maju tu, oko nas pukle prve puške.
Ježestica naslonjena na Kravicu. Istoga dana, isto zlo.
- A tuga, ista dvanaest i po godina duga - veli deda Drago. - Šta nam bi? Stalno se pitam.
U Kravici, na Božić 1993. godine pobijeno petnaestoro Srba.
- Uvek su udarali na neki svetac - kaže Drago.
Pred Haškim tribunalom Naser Orić, komandant napada na Kravicu kazao: „I jedni i drugi su ginuli tu... Seljane niko nije pomicao, ostavljeni su da truhnu, niko se nije obazirao na unakažene leševe koji su ležali oko puta i između kuća. Danima muškarci i žene iz Srebrenice i Cerske vraćali su se u Kravicu, noseći sve što se moglo upotrebiti”.
ve ih prodaj Dzajo, kupi nam Ronalda