03-15-2007, 02:30 AM
A J A X A M S T E R D A M
Када се помене холандски фудбал, прва асоцијација многим људима је наранџаста боја у коју су од главе до пете обучени навијачи репрензетације Холандије. Почетком осамдесетих када су у моди биле комбат јакне фанови популарних '' лала '' обртали су их на унутрашњу страну и таквим изражавањем припадности пружали подршку својим љубимцима на терену. 1988. године у финалу европског првенства у којем су савладани Руси цео стадион је био одевен у наранџасте мајице. На светском првенству у Америци шест година касније специјално за холандске навијаче продавци сувенира израђивали су индијанске перјанице у њиховим бојама, у Француској 1998. продавале су се наранџасте Ајфелове куле, да би 2000-те на европском првенству које је Холандија организовала заједно са Белгијом сви холандски градови били украшени наранџастим сувенирима: балонима, тракама, заставицама. Кондуктери на станицама и особље у банкама и поштама били су обучени у дресове, а наранџаста је била чак и вода у фонтани у Ротердаму. На утакмицама холандске репрензетације нема нереда а многе екипе би радо пожелеле да имају такву подршку са трибина.
Ипак није све тако наранџасто у земљи Холандији! За оне мало боље упућене у дешавања на навијачкој сцени у Европи Холанђани свакако спадају у њен сам врх. Дерби мечеви између Ајакса и Фејнорда врло често остају у сенци дивљања хулигана на и око стадиона. Ден Хаг, Утрехт, ПСВ па и неки мањи тимови такође имају навијачке екипе за респект. Ко је ту јачи, бољи и луђи, да ли Ајаксови или Фејнордови увек ће бити полемике, али пошто је Ајакс први холандски клуб којег су његови навијачи почели организовано да прате на свим гостовањима, како у земљи тако и по Европи, и за које су били везани први инциденти, можда им зато треба дати малу предност. Поред тога, фудбалски клуб Ајакс је најтрофејнији холандски тим са чак шездесет освојених трофеја од којих свакако највећу вредност имају четири пехара европског првака, две светске круне и чак двадесетосам титула првака Холандије. Клуб је основан још далеке 1893. године, али је постојао врло кратко пошто су на терену на којем је играо никле стамбене куће. Седам година касније, или прецизније 18. марта 1900. иста група људи поново је основала клуб, али овај пут са много више успеха. Већина холандских фудбалских клубова насталих у то време названи су по грчким Боговима и митовима (Sparta, Hercules, Heracles, Xerxes) па тако и Ајаx (грчки Бог који се борио против Тројанаца). Наш саговорник из Амстердама већ двадесет година не пропушта Ајаксове утакмице и један је од момака из прве екипе. Без пуно увода он је почео своју причу:
Ајаксови навијачи су први почели да одлазе организовано на сва инострана гостовања почетком седамдесетих година, што је до тада било непојмљиво. У пар наврата пре тога током шездесетих ишло је и по десет хиљада на поједине европске утакмице, али су људи попут мог оца одлазили на та гостовања у сопственој режији са друштвом и девојкама. 1973. године први пут су се појавиле организоване навијачке екипе. Острво је близу и вести о дешавању на енглеским стадионима муњевитом брзином стигле су и до нас. Већ наредне сезоне приликом гостовања Leedsa у Амстердаму дошло је и до првих масовних нереда и туча који су подигли велику прашину у јавности.
Кад и како је основана навијачка група F – Side и откуд такав назив?
Један старији Ајаксов фан често је одлазио у Енглеску на утакмице. Једном приликом по повратку из Лондона појавио се на нашем стадиону и друштву око себе предложио да оснују навијачку групу и назову је простим именом F – Side пошто су се окупљали на сектору Ф. Фазон је покупио од навијача West Hama који су недалеко од њиховог стадиона спрејом исписали графит '' PQR Side Rules OK ''
Након свега две недеље у Амстердаму је гостовао Manchester United, а F – Side је први пут званично био на сцени. Сви причају да се нису баш прославили јер њих стотинак, колико је група тада бројала нису могли да се мере са неколико хиљада енглеских хулигана. То се све дешавало 1976. године.
Откуда онда помињање назива Ред Амy?
Назив Црвена Армија је такође мазнут од Енглеза и он обележава све навијаче Ајакса. Често се и новинари служе именом Red Army F – Side (скраћено РАФ), а једно време је то био и потпуни назив наше екипе. Током осамдесетих РАФ графит је био најчешће исписиван по градовима широм Холандије.
F – Side је једно време уз своје име имао скраћеницу СС ( супер слоперс – холандски израз за разбијаче). Наравно, већини '' нормалних '' људи када би видели исписано F – Side SS прва асоцијација би била на фашистичку SS дивизију.
Приликом посете Амстердаму неки твоји пријатељи су помињали и мени стран назив Мокум. Можеш ли објаснити о чему је ту реч?
Мокум је надимак за Амстердам, што на хебрејском значи град. То име је вековима присутно а једна фракција F – Sidea је давно направила заставу Мокум Hooligans. Јавност и друге навијачке екипе једно време су мислиле да су постојале три различите групе Ајаксових навијача, али смо ми увек били само F – Side. Једном приликом након нереда на утамици против Гронингема један холандски новинар је у свом извештају написао како није ни чудо да су навијачи Ајакса изазвали инциденте пошто су се осим F – Sidea појавили и Mokum Hooligans као и Red Army, тако да полиција није могла да изађе на крај са три групе изгредника! Прилично глуп резон зар не?
На појединим заставама и другим клупским сувенирима јасно се види Давидова звезда а кажеш и да је Мокум хебрејска реч. Какве везе Ајакс има са Јеврејима?
Пре другог светског рата Ајаксов стадион налазио се у крају иза јеврејске четврти. Када су супарнички навијачи ишли из правца центра или централне станице ка њему морали су да прођу кроз тај јеврејски кварт, па су многи од њих уместо против Ајакса говорили '' играмо против Јевреја ''. Ајакс никада није имао везе са Јеврејима који су током и након рата готово испарили из Амстердама. Ипак фраза '' играмо против Јевреја '' је остала. Крајем седамдесетих година противнички навијачи су нам, да би нас увредили често погрдно скандирали ругајући се нашем наводном пореклу, што је међу Ајаксовим фановима само изазвало контра реакцију па су у инат свима сами себе почели да називају The Jews! То је ипак отишло толико далеко да су поједини млађи навијачи, који вероватно нису познавали историју клуба почели да скандирају Jews, Jews и да носе на текме израелске заставе и друга обележја са Давидовом звездом. Сећам се утакмице пре десетак година када су неки чак предложили да направимо кореографију – јеврејску звезду од картона, преко целе трибине. Тада је старијима пукао филм тако да је убрзо сва та Jews-еуфорија прилично спласнула.
Пошто је Амстердам град у којем живе многе расе и нације какво је стање на трибинама и има ли расне нетрпељивости?
Има црнаца који долазе на утакмице Ајакса, али су они у мањини, док Турака и Мароканаца којих је Амстердам пун, готово да и нема на стадиону. Расиста има и међу навијачима, као и свуда у мултиетничким окружењима, али јако мало. На утакмицама које Ајакс игра као домаћин већ дуго година долази и група од тридесетак старијих скинхеада десничара, али они не иду на гостовања нити учествују у било каквим нередима. Почетком осамдесетих скоро цео F – Side су чинили скинси, од који је већина била у ска фазону. Мора се ипак назначити да у F – Sideu никада није било битно ко си, шта си и које си пути, већ да имаш срце. За неколико црнаца из екипе бих и руку дао, а многи супарнички навијачи би радо волели да имају такве фајтере у својим редовима.
Можеш ли упоредити атмосферу на амстердамској Арени где Ајакс игра своје утакмици са оном каква је била на старом стадиону?
Као и свуда у свету, увођењем столица и изградњом модерних стадиона нестала је сјајна атмосфера која је на фудбалским утакмицама владала током седамдесетих и осамдесетих година. Наш стари стадион De Meer који се налазио у источном крају Амстердама био је прилично мали и дотрајао. Капацитет му је био тек нешто преко двадесет хиљада. Навијање је на свим утакмицама било спектакуларно а стадион је сезонама био крцат. Све веће утакмице Ајакс је играо на олимпијском стадиону који је могао да прими дупло више публике. Стадион De Meer је затворен 1996. године када је званично отворен Амстердам Арена, велелпна грађевина са 51.500 седећих места. Тих дана градом је кружила прича да је једно грађевиско предузеће из Ротердама добило посао рушења De Meera. Пошто нисмо желели да се било који навијач Фејнорда наслађује рушењем Ајаксове тврђаве одлучили смо да сами запалимо стари стадион, што је и учињено.
Од када датира тај ривалитет са навијачима Фејнорда?
Још током педесетих година постојао је ривалитет између житеља Амстердама и Ротердама. Тада су невезано за утакмице избијале туче на игранкама између младих из два града. Ипак први озбиљнији инциденти дошли су с' појавом фудбалских хулигана почетком седамдесетих. Мржња данас иде толико далеко да ја на пример не купујем производе направљене у Ротердаму. И молим те Ротердам и Фејнорд, кад већ морамо да их помињемо, се пишу малим словом! Моја супруга је неки дан у продавници купила кекс који је из '' њихове '' фабрике. Није ме мрзело да седнем на бицикл и одвозам се два кварта даље. Када је продавачица чула разлог због којег хоћу да га заменим, само се насмејала и без приговора ми услишила молбу. Моја цела фамилија, познаници, пријатељи... сви навијају за Ајакс. Покојна баба је гледала све тв преносе до последњег дана живота. Сећам се када сам са мајком отишао да јој честитам осамдесетпети рођендан, пар месеци након тога је умрла. Седели смо и гледали неки квиз на тв. Једна старија госпођа у жирију изузетно је подсећала ликом на моју бабу што је мајка гласно прокоментарисала. Када је баба то чула дограбила је штап и замахнула њиме запретивши својој ћерци: '' Више никада да ме ниси упоредила са том кравом! Знаш ли ти да она навија за фејнорд?!
Да ли је било прелазака играча из једног у други тим?
Да. Њих двадесетак је играло за оба тима. Већином су то били другоразредни играчи који нису ишли директно из Ајакса у фејнорд (малим словом на молбу саговрника), већ су између играли за још неколико тимова. Ипак два велика имена остаће црним словима убележена међу тврдокорним навијачима због отказа верности. Легендарни Johan Krojf је изазвао шок у фудбалским круговима прешавши из Ајакса у редове омраженог ривала, а током осамдесетих година Wim Jansen је отишао у супротом правцу.
Коју би тучу са навијачима фејнорда издвојио?
Најпознатија је свакако она из марта 1997. године када је један од наших виђенијих ликова Carlo Picornie умро од задобијених повреда. фејнорд је гостовао у Алкмару а ми у Валвајку. Ти путеви се укрштају па је раније договорено да се нађемо на средини, на аутопуту поред града Бевервик. Договор је био педесет на педесет без икаквог оружја, само на руке. Ми смо стигли први и чекали. Убрзо се пред нама појавила група од скоро три стотине фејнордових хулигана наоружаних до зуба. У првом моменту нисмо могли да верујемо, да би смо убрзо, како су нам се приближавали, постали свесни њихове подлости. F – Side се залетео на њих голорук и извесно време успевао да се одржи у крајње неравноправној борби. Када је постало изузетно густо кренули смо у повлачење. Сви осим Carla, који је оставши сам, нестао у гомили фејнордових копилади. Када је стигла полиција његово тело лежало је непомично у локви крви. Касније је установљено да је подлегао повредама од ударца чекића по глави. Од тога дана, према навијачима фејнорда нема респекта ни милости. Они ће цео живот бити искомплексирани тиме што када год направе нереде новинари или тв коментатори то прокоментаришу у стилу: '' фејнордов F – Side је изазвао инциденте... '' (да би вам објаснили то би било као кад би новинар РТС-а рекао да су инциденте направили Звездини Гробари) поредећи их при том са најјачом групом у хулиганском свету.
Највећа победу смо извојевали 1995. када је група од око 150 Ајаксових навијача разјурила цео плато испред фејнордове трибине оставивши за собом десетине повређених. Крајем осамдесетих фејнордови фанови су на једну утакмицу дошли у Амстердам доста раније. Растурили су један паб што се убрзо прочуло. Када смо се ми појавили уследила је јурњава, а њихова прва екипа се разбежала. Петорица најспоријих побацани су у оближњи канал, што им је било горе него да су добили батине пошто је било хладно новембарско поподне.
Постоје ли онда навијачи Ајакса из ротердама и обрнуто?
Наравно да постоје. Уствари вероватно постоје, иако ја на пример не познајем никога ко живи у Амстердаму а навија за фејнорд. Вероватно их има, али то чувају за себе и не путују на утакмице организовано.
Каква је ситуација са другим навијачима у Холандији?
Једну од најдужих традиција имају навијачи Ден Хага, који су током седамдесетих били наш велики ривал. Такође треба споменути и навијаче Утрехта. Током прошле сезоне имали су обичај да нападају Ајаксове навијаче који су путовали возом у Амстердам на утакмице лиге шампиона. У пар наврата, док је воз стајао у станици, поскидали су неким нашим фановима шалове. Једном су чак пребили неких пар клинаца који су им се супротставили. Све је то трајало док екипа од тридесетак момака из Амстердама није решила да се провоза до Утрехта. Можете ли замислити њихове фаце када су уместо обичних навијача налетели на прву екипу?! ПСВ је клуб из велике тројке чији су навијачи најмање вредни помена. Они би све дали када би смо их ми мрзели, а ми се намерно на свим текмама против њих трудимо да их ни једном не прозовемо. Понашамо се као да не постоје. Са навијачима НАЦ-а и Твентеа имамо коректне односе, мада ни туче нису ретка појава. Највећи пријатељи од страних екипа су нам навијачи белгијског Андерлехта. Са Енглезима везе су углавном индивидуалне.
Колико јавност придаје пажње нередима на стадионима у Холандији?
Све је кулминирало након Carlove погибије. Сада се и од најмањег инцидента диже бука. Оно што објаве новине и тв за већину хулигана су небитне ствари, пошто се праве, опасне туче заказују и дешавају далеко од очију јавности. Једна од збиљнијих туча која је напунила новинске стубце одиграла се у белгијском Лијежу. Ајакс је играо пријатељску утакмицу против Стандарда, а локална тв се баш затекла испред паба када нас је напала група од око шездесетак домаћих хулигана. Били су наоружани лопатама, грабуљама, секирама и све је личило на средњевековни рат. Нереди су настављени и на самим трибинама током утакмице. Још један занимљив догађај одиграо се у мају 1995. године. Холандски тв шоу '' Љубав и туга '' позвао је три најјаче навијачке групе (Ајакс, Утрехт и фејнорд) да гостују у заједничкој контакт емисији. Ајаксови момци нису прихватили позив, јер једноставно сматрамо да немамо шта да причамо заједно са фејнордовим и Утрехтовим навијачима, поготово не људима који нас сматрају шљамом. Наш најављени недолазак одмах је оцрњен како на тв тако и у навијачким круговима. фејнордови навијачи су чак причали како смо се уплашили могућности да се сретнемо са њима. На дан снимања емисије, екипа се ипак појавила, али ни мало пријатељски расположена. Замислите само испрепадане водитеље,публику и госте-навијаче када смо у сред снимања емисије упали у студио и све их разјурили.
Како су организовани обезбеђење и полиција на амстердамској Арени (стадион Ајакса)?
Арена плаћа обезбеђење које чине момци од којих вам се на први поглед диже коса на глави. Сви су огромни, набилдовани, намрштени, истетовирани. Званичан податак је да су само у току прошле сезоне на девет утакмица имали повређених у својим редовима у сукобима са навијачима Ајакса. Полиција се понаша нељудски и често су они ти који први испровоцирају неки инцидент. Мада морам признати да и навијачима не треба пуно да одлепе. Има пандура који су ок, али је опет њихова грешка што су чак превише толерантни. Када би они били у стању да инциденте спрече у старту никада не би била непходна интервенција специјалаца, који су прави дивљаци... а тада и нормалан навијач полуди и радо креће у акцију.
Како на вас гледају клуб и играчи?
Данас је однос са управом клуба и бордом сасвим коректан. Све до пре неких десетак година ми смо за њих били само гомила олоша којег се требало отарасити. Неки чланови управе су нас толико мрзели да су чак намерно инсистирали код других клубова да нам не дозволе улазак на стадионе и слично. Нас је све то само још више учврстило. Од пре који месец на дужност је ступио нови председник. Затражио је одмах састанак са нама. Толико нас симпатише да нам тренутна ситуација делује помало невероватно. Играчи нас наравно поздраве сваки пут, без обзира на резултат, мада мислим да је то више из навике и зато што морају. Далеко је то од односа какав постоји између навијача и играча у Енглеској.
Да ли F – Side прати репрензетацију?
Хулигани не прате репрензетацију! Не само Ајаксови већ и других клубова. Не могу ни да замислим на истој трибини хулигане неколико тимова како стоје један поред другог и навијају за Холандију. Сви ми волимо кад наша репрензетација победи али нам је клупски успех изнад свега. У неколико наврата екипе су се окупљале у градовима где је Холандија играла, али само у случају доласка атрактивног противника. Ту не мислим на Бразил или Италију, већ атрактивног за хулигане. Када су у Амстердам 2000. године дошли Немци око тристапедесет Ајаксових момака лутало је улицама града у потрази за противником, који је најављивао долазак, али ништа. Осим групе бркатих немачких фанова који су се мотали у '' црвеној зони '' озбиљније противничке екипе није било. Пре две године Холандија је играла пријатељску утакмицу са Енглеском. Полиција је окупирала цео град, а уместо котакта са Енглезима, F – Side је цело послеподне јурио за навијачима Ден Хага и Утрехта. Једини пут су се навијачке екипе ујединиле 1988. године на европском првенству баш против Немаца и Енглеза. Тада и више никада заједно су на истој страни били навијачи Ајакса, фејнорда и Утрехта.
Ко су онда навијачи који навијају за национални тим и због чега су дресови репрензетације наранџасти?
Људи који иду на утакмице Холандије су обичан свет којег углавном не занима клубски фудбал. За њих је исти догађај одлазак на утакмицу или у луна парк односно позориште. Њима је то само вид забаве, док су им резултат и успех тима у другом плану. Пола њих нема везе са фудбалом. Не смем ни да замислим како би одреаговали навијачи Ајакса када би се на трибини појавила нека будала обучена у наранџасто са кломпом уместо капе на глави. Наранџаста боја је традиционална боја краљевске куће.
Ова прича иако је више навијачка него фудбалска била би непотпуна да се не спомене фудбалски клуб Ајакс из Новог Сада. Пре неколико година фудбалски стручњак и ентузијаста Светозар Чича уз помоћ покојног Велибора Васовића (некада капитена Ајакса, Звезде и Партизана) био је гост амстердамског Ајакса када је добио дозволу да њиховим именом назове своју школу фудбала. Грб је мало модификован а црвено бела боја задржана. Клуб се неколико сезона веома успешно такмичи у свим млађим конкуренцијама, а од ове на игралишту код сајма новосадски Ајакс је дебитовао и са сениорским тимом.
У склопу припрема за европско првенство 2000. године Холанђани су увели и закон о понашању фудбалских навијача. Већина чланова је преписана из сличног закона који функционише на острву већ дуги низ година. Колико је ригорозан први су на својој кожи осетили баш навијачи Ајакса. Пре две године дошло је до мањих инцидената са полицијом на једном госотвању. Неколико навијача је бацило пар каменица у њиховом правцу, да би ови потом енергично реаговали и све их угурали назад у аутобус. Свима су узети подаци а убрзо су им стигле и пријаве. Свих четрдесет и нешто навијача кажњени су са по годину дана забране одласка на утакмице, иако је у инциденту учествовало свега њих десетак. Због сличног, баналног инцидента и наш саговорник је био удаљен са трибина, али на две године. Прво му је забрану уласка на Амстердам Арену изрекао клуб, а тек након пет месеци и фудбалски савез тако да је Имре морао да одсуствује са трибина скоро пуне две и по године.
Официјелни клуб навијача Ајакса зове се једноставно Supportersclub Ајаx и има редовних 75000 чланова са чланском картом и уредно плаћеном годишњом чланарином. Организују се одласци на сва гостовања. Сваки навијач сам плаћа место у аутобусу и улазницу за утакмицу наравно, и није правило да мораш бити члан клуба навијача да би путовао са њима. Ипак већина F-Side момака избегава те аутобусе пошто спискови путника често иду на проверу у полицију који такође обавезно претресају сваки аутобус и обично га прате до самог стадиона.
Тинејџери, али и они старији, из целе Европе одлазе (или сањају да оду) у Амстердам где се препуштају чарима ноћног живота. Све врсте лаких и оних других опијата као и жена на изво'лте, врхунско пиво и ноћни клубови само су неки од разлога због којих се Амстердам обавезно посећује. Сваки бар са налепницом марихуане на прозору нуди богат асортиман средстава за '' рађење ''. Уличних дилера има на сваком кораку, док је и полиција ту за сваки случај како би се све одвијало по закону! Хеинекен пиво, које је однедавно под свој патронат узало и Амстел, је уз џин Јеневер још један од заштитних знакова Амстердама. Уместо улице црвених фењера постоји читав кварт. Цуре свих боја, облина, тежина, од 16 до 66 година старости просто вас увлаче у своје мале радионице где се то стручно и на брзака одрађује. Наравно живот у Амстердаму се не своди само на секс, дрогу, ноћне клубове и фудбалске хулигане већ и на прегршт прелепих грађевина, мостића, канала (које симболизује и црвено црна застава са три бела икса), тргова, ресторана...
Када се помене холандски фудбал, прва асоцијација многим људима је наранџаста боја у коју су од главе до пете обучени навијачи репрензетације Холандије. Почетком осамдесетих када су у моди биле комбат јакне фанови популарних '' лала '' обртали су их на унутрашњу страну и таквим изражавањем припадности пружали подршку својим љубимцима на терену. 1988. године у финалу европског првенства у којем су савладани Руси цео стадион је био одевен у наранџасте мајице. На светском првенству у Америци шест година касније специјално за холандске навијаче продавци сувенира израђивали су индијанске перјанице у њиховим бојама, у Француској 1998. продавале су се наранџасте Ајфелове куле, да би 2000-те на европском првенству које је Холандија организовала заједно са Белгијом сви холандски градови били украшени наранџастим сувенирима: балонима, тракама, заставицама. Кондуктери на станицама и особље у банкама и поштама били су обучени у дресове, а наранџаста је била чак и вода у фонтани у Ротердаму. На утакмицама холандске репрензетације нема нереда а многе екипе би радо пожелеле да имају такву подршку са трибина.
Ипак није све тако наранџасто у земљи Холандији! За оне мало боље упућене у дешавања на навијачкој сцени у Европи Холанђани свакако спадају у њен сам врх. Дерби мечеви између Ајакса и Фејнорда врло често остају у сенци дивљања хулигана на и око стадиона. Ден Хаг, Утрехт, ПСВ па и неки мањи тимови такође имају навијачке екипе за респект. Ко је ту јачи, бољи и луђи, да ли Ајаксови или Фејнордови увек ће бити полемике, али пошто је Ајакс први холандски клуб којег су његови навијачи почели организовано да прате на свим гостовањима, како у земљи тако и по Европи, и за које су били везани први инциденти, можда им зато треба дати малу предност. Поред тога, фудбалски клуб Ајакс је најтрофејнији холандски тим са чак шездесет освојених трофеја од којих свакако највећу вредност имају четири пехара европског првака, две светске круне и чак двадесетосам титула првака Холандије. Клуб је основан још далеке 1893. године, али је постојао врло кратко пошто су на терену на којем је играо никле стамбене куће. Седам година касније, или прецизније 18. марта 1900. иста група људи поново је основала клуб, али овај пут са много више успеха. Већина холандских фудбалских клубова насталих у то време названи су по грчким Боговима и митовима (Sparta, Hercules, Heracles, Xerxes) па тако и Ајаx (грчки Бог који се борио против Тројанаца). Наш саговорник из Амстердама већ двадесет година не пропушта Ајаксове утакмице и један је од момака из прве екипе. Без пуно увода он је почео своју причу:
Ајаксови навијачи су први почели да одлазе организовано на сва инострана гостовања почетком седамдесетих година, што је до тада било непојмљиво. У пар наврата пре тога током шездесетих ишло је и по десет хиљада на поједине европске утакмице, али су људи попут мог оца одлазили на та гостовања у сопственој режији са друштвом и девојкама. 1973. године први пут су се појавиле организоване навијачке екипе. Острво је близу и вести о дешавању на енглеским стадионима муњевитом брзином стигле су и до нас. Већ наредне сезоне приликом гостовања Leedsa у Амстердаму дошло је и до првих масовних нереда и туча који су подигли велику прашину у јавности.
Кад и како је основана навијачка група F – Side и откуд такав назив?
Један старији Ајаксов фан често је одлазио у Енглеску на утакмице. Једном приликом по повратку из Лондона појавио се на нашем стадиону и друштву око себе предложио да оснују навијачку групу и назову је простим именом F – Side пошто су се окупљали на сектору Ф. Фазон је покупио од навијача West Hama који су недалеко од њиховог стадиона спрејом исписали графит '' PQR Side Rules OK ''
Након свега две недеље у Амстердаму је гостовао Manchester United, а F – Side је први пут званично био на сцени. Сви причају да се нису баш прославили јер њих стотинак, колико је група тада бројала нису могли да се мере са неколико хиљада енглеских хулигана. То се све дешавало 1976. године.
Откуда онда помињање назива Ред Амy?
Назив Црвена Армија је такође мазнут од Енглеза и он обележава све навијаче Ајакса. Често се и новинари служе именом Red Army F – Side (скраћено РАФ), а једно време је то био и потпуни назив наше екипе. Током осамдесетих РАФ графит је био најчешће исписиван по градовима широм Холандије.
F – Side је једно време уз своје име имао скраћеницу СС ( супер слоперс – холандски израз за разбијаче). Наравно, већини '' нормалних '' људи када би видели исписано F – Side SS прва асоцијација би била на фашистичку SS дивизију.
Приликом посете Амстердаму неки твоји пријатељи су помињали и мени стран назив Мокум. Можеш ли објаснити о чему је ту реч?
Мокум је надимак за Амстердам, што на хебрејском значи град. То име је вековима присутно а једна фракција F – Sidea је давно направила заставу Мокум Hooligans. Јавност и друге навијачке екипе једно време су мислиле да су постојале три различите групе Ајаксових навијача, али смо ми увек били само F – Side. Једном приликом након нереда на утамици против Гронингема један холандски новинар је у свом извештају написао како није ни чудо да су навијачи Ајакса изазвали инциденте пошто су се осим F – Sidea појавили и Mokum Hooligans као и Red Army, тако да полиција није могла да изађе на крај са три групе изгредника! Прилично глуп резон зар не?
На појединим заставама и другим клупским сувенирима јасно се види Давидова звезда а кажеш и да је Мокум хебрејска реч. Какве везе Ајакс има са Јеврејима?
Пре другог светског рата Ајаксов стадион налазио се у крају иза јеврејске четврти. Када су супарнички навијачи ишли из правца центра или централне станице ка њему морали су да прођу кроз тај јеврејски кварт, па су многи од њих уместо против Ајакса говорили '' играмо против Јевреја ''. Ајакс никада није имао везе са Јеврејима који су током и након рата готово испарили из Амстердама. Ипак фраза '' играмо против Јевреја '' је остала. Крајем седамдесетих година противнички навијачи су нам, да би нас увредили често погрдно скандирали ругајући се нашем наводном пореклу, што је међу Ајаксовим фановима само изазвало контра реакцију па су у инат свима сами себе почели да називају The Jews! То је ипак отишло толико далеко да су поједини млађи навијачи, који вероватно нису познавали историју клуба почели да скандирају Jews, Jews и да носе на текме израелске заставе и друга обележја са Давидовом звездом. Сећам се утакмице пре десетак година када су неки чак предложили да направимо кореографију – јеврејску звезду од картона, преко целе трибине. Тада је старијима пукао филм тако да је убрзо сва та Jews-еуфорија прилично спласнула.
Пошто је Амстердам град у којем живе многе расе и нације какво је стање на трибинама и има ли расне нетрпељивости?
Има црнаца који долазе на утакмице Ајакса, али су они у мањини, док Турака и Мароканаца којих је Амстердам пун, готово да и нема на стадиону. Расиста има и међу навијачима, као и свуда у мултиетничким окружењима, али јако мало. На утакмицама које Ајакс игра као домаћин већ дуго година долази и група од тридесетак старијих скинхеада десничара, али они не иду на гостовања нити учествују у било каквим нередима. Почетком осамдесетих скоро цео F – Side су чинили скинси, од који је већина била у ска фазону. Мора се ипак назначити да у F – Sideu никада није било битно ко си, шта си и које си пути, већ да имаш срце. За неколико црнаца из екипе бих и руку дао, а многи супарнички навијачи би радо волели да имају такве фајтере у својим редовима.
Можеш ли упоредити атмосферу на амстердамској Арени где Ајакс игра своје утакмици са оном каква је била на старом стадиону?
Као и свуда у свету, увођењем столица и изградњом модерних стадиона нестала је сјајна атмосфера која је на фудбалским утакмицама владала током седамдесетих и осамдесетих година. Наш стари стадион De Meer који се налазио у источном крају Амстердама био је прилично мали и дотрајао. Капацитет му је био тек нешто преко двадесет хиљада. Навијање је на свим утакмицама било спектакуларно а стадион је сезонама био крцат. Све веће утакмице Ајакс је играо на олимпијском стадиону који је могао да прими дупло више публике. Стадион De Meer је затворен 1996. године када је званично отворен Амстердам Арена, велелпна грађевина са 51.500 седећих места. Тих дана градом је кружила прича да је једно грађевиско предузеће из Ротердама добило посао рушења De Meera. Пошто нисмо желели да се било који навијач Фејнорда наслађује рушењем Ајаксове тврђаве одлучили смо да сами запалимо стари стадион, што је и учињено.
Од када датира тај ривалитет са навијачима Фејнорда?
Још током педесетих година постојао је ривалитет између житеља Амстердама и Ротердама. Тада су невезано за утакмице избијале туче на игранкама између младих из два града. Ипак први озбиљнији инциденти дошли су с' појавом фудбалских хулигана почетком седамдесетих. Мржња данас иде толико далеко да ја на пример не купујем производе направљене у Ротердаму. И молим те Ротердам и Фејнорд, кад већ морамо да их помињемо, се пишу малим словом! Моја супруга је неки дан у продавници купила кекс који је из '' њихове '' фабрике. Није ме мрзело да седнем на бицикл и одвозам се два кварта даље. Када је продавачица чула разлог због којег хоћу да га заменим, само се насмејала и без приговора ми услишила молбу. Моја цела фамилија, познаници, пријатељи... сви навијају за Ајакс. Покојна баба је гледала све тв преносе до последњег дана живота. Сећам се када сам са мајком отишао да јој честитам осамдесетпети рођендан, пар месеци након тога је умрла. Седели смо и гледали неки квиз на тв. Једна старија госпођа у жирију изузетно је подсећала ликом на моју бабу што је мајка гласно прокоментарисала. Када је баба то чула дограбила је штап и замахнула њиме запретивши својој ћерци: '' Више никада да ме ниси упоредила са том кравом! Знаш ли ти да она навија за фејнорд?!
Да ли је било прелазака играча из једног у други тим?
Да. Њих двадесетак је играло за оба тима. Већином су то били другоразредни играчи који нису ишли директно из Ајакса у фејнорд (малим словом на молбу саговрника), већ су између играли за још неколико тимова. Ипак два велика имена остаће црним словима убележена међу тврдокорним навијачима због отказа верности. Легендарни Johan Krojf је изазвао шок у фудбалским круговима прешавши из Ајакса у редове омраженог ривала, а током осамдесетих година Wim Jansen је отишао у супротом правцу.
Коју би тучу са навијачима фејнорда издвојио?
Најпознатија је свакако она из марта 1997. године када је један од наших виђенијих ликова Carlo Picornie умро од задобијених повреда. фејнорд је гостовао у Алкмару а ми у Валвајку. Ти путеви се укрштају па је раније договорено да се нађемо на средини, на аутопуту поред града Бевервик. Договор је био педесет на педесет без икаквог оружја, само на руке. Ми смо стигли први и чекали. Убрзо се пред нама појавила група од скоро три стотине фејнордових хулигана наоружаних до зуба. У првом моменту нисмо могли да верујемо, да би смо убрзо, како су нам се приближавали, постали свесни њихове подлости. F – Side се залетео на њих голорук и извесно време успевао да се одржи у крајње неравноправној борби. Када је постало изузетно густо кренули смо у повлачење. Сви осим Carla, који је оставши сам, нестао у гомили фејнордових копилади. Када је стигла полиција његово тело лежало је непомично у локви крви. Касније је установљено да је подлегао повредама од ударца чекића по глави. Од тога дана, према навијачима фејнорда нема респекта ни милости. Они ће цео живот бити искомплексирани тиме што када год направе нереде новинари или тв коментатори то прокоментаришу у стилу: '' фејнордов F – Side је изазвао инциденте... '' (да би вам објаснили то би било као кад би новинар РТС-а рекао да су инциденте направили Звездини Гробари) поредећи их при том са најјачом групом у хулиганском свету.
Највећа победу смо извојевали 1995. када је група од око 150 Ајаксових навијача разјурила цео плато испред фејнордове трибине оставивши за собом десетине повређених. Крајем осамдесетих фејнордови фанови су на једну утакмицу дошли у Амстердам доста раније. Растурили су један паб што се убрзо прочуло. Када смо се ми појавили уследила је јурњава, а њихова прва екипа се разбежала. Петорица најспоријих побацани су у оближњи канал, што им је било горе него да су добили батине пошто је било хладно новембарско поподне.
Постоје ли онда навијачи Ајакса из ротердама и обрнуто?
Наравно да постоје. Уствари вероватно постоје, иако ја на пример не познајем никога ко живи у Амстердаму а навија за фејнорд. Вероватно их има, али то чувају за себе и не путују на утакмице организовано.
Каква је ситуација са другим навијачима у Холандији?
Једну од најдужих традиција имају навијачи Ден Хага, који су током седамдесетих били наш велики ривал. Такође треба споменути и навијаче Утрехта. Током прошле сезоне имали су обичај да нападају Ајаксове навијаче који су путовали возом у Амстердам на утакмице лиге шампиона. У пар наврата, док је воз стајао у станици, поскидали су неким нашим фановима шалове. Једном су чак пребили неких пар клинаца који су им се супротставили. Све је то трајало док екипа од тридесетак момака из Амстердама није решила да се провоза до Утрехта. Можете ли замислити њихове фаце када су уместо обичних навијача налетели на прву екипу?! ПСВ је клуб из велике тројке чији су навијачи најмање вредни помена. Они би све дали када би смо их ми мрзели, а ми се намерно на свим текмама против њих трудимо да их ни једном не прозовемо. Понашамо се као да не постоје. Са навијачима НАЦ-а и Твентеа имамо коректне односе, мада ни туче нису ретка појава. Највећи пријатељи од страних екипа су нам навијачи белгијског Андерлехта. Са Енглезима везе су углавном индивидуалне.
Колико јавност придаје пажње нередима на стадионима у Холандији?
Све је кулминирало након Carlove погибије. Сада се и од најмањег инцидента диже бука. Оно што објаве новине и тв за већину хулигана су небитне ствари, пошто се праве, опасне туче заказују и дешавају далеко од очију јавности. Једна од збиљнијих туча која је напунила новинске стубце одиграла се у белгијском Лијежу. Ајакс је играо пријатељску утакмицу против Стандарда, а локална тв се баш затекла испред паба када нас је напала група од око шездесетак домаћих хулигана. Били су наоружани лопатама, грабуљама, секирама и све је личило на средњевековни рат. Нереди су настављени и на самим трибинама током утакмице. Још један занимљив догађај одиграо се у мају 1995. године. Холандски тв шоу '' Љубав и туга '' позвао је три најјаче навијачке групе (Ајакс, Утрехт и фејнорд) да гостују у заједничкој контакт емисији. Ајаксови момци нису прихватили позив, јер једноставно сматрамо да немамо шта да причамо заједно са фејнордовим и Утрехтовим навијачима, поготово не људима који нас сматрају шљамом. Наш најављени недолазак одмах је оцрњен како на тв тако и у навијачким круговима. фејнордови навијачи су чак причали како смо се уплашили могућности да се сретнемо са њима. На дан снимања емисије, екипа се ипак појавила, али ни мало пријатељски расположена. Замислите само испрепадане водитеље,публику и госте-навијаче када смо у сред снимања емисије упали у студио и све их разјурили.
Како су организовани обезбеђење и полиција на амстердамској Арени (стадион Ајакса)?
Арена плаћа обезбеђење које чине момци од којих вам се на први поглед диже коса на глави. Сви су огромни, набилдовани, намрштени, истетовирани. Званичан податак је да су само у току прошле сезоне на девет утакмица имали повређених у својим редовима у сукобима са навијачима Ајакса. Полиција се понаша нељудски и често су они ти који први испровоцирају неки инцидент. Мада морам признати да и навијачима не треба пуно да одлепе. Има пандура који су ок, али је опет њихова грешка што су чак превише толерантни. Када би они били у стању да инциденте спрече у старту никада не би била непходна интервенција специјалаца, који су прави дивљаци... а тада и нормалан навијач полуди и радо креће у акцију.
Како на вас гледају клуб и играчи?
Данас је однос са управом клуба и бордом сасвим коректан. Све до пре неких десетак година ми смо за њих били само гомила олоша којег се требало отарасити. Неки чланови управе су нас толико мрзели да су чак намерно инсистирали код других клубова да нам не дозволе улазак на стадионе и слично. Нас је све то само још више учврстило. Од пре који месец на дужност је ступио нови председник. Затражио је одмах састанак са нама. Толико нас симпатише да нам тренутна ситуација делује помало невероватно. Играчи нас наравно поздраве сваки пут, без обзира на резултат, мада мислим да је то више из навике и зато што морају. Далеко је то од односа какав постоји између навијача и играча у Енглеској.
Да ли F – Side прати репрензетацију?
Хулигани не прате репрензетацију! Не само Ајаксови већ и других клубова. Не могу ни да замислим на истој трибини хулигане неколико тимова како стоје један поред другог и навијају за Холандију. Сви ми волимо кад наша репрензетација победи али нам је клупски успех изнад свега. У неколико наврата екипе су се окупљале у градовима где је Холандија играла, али само у случају доласка атрактивног противника. Ту не мислим на Бразил или Италију, већ атрактивног за хулигане. Када су у Амстердам 2000. године дошли Немци око тристапедесет Ајаксових момака лутало је улицама града у потрази за противником, који је најављивао долазак, али ништа. Осим групе бркатих немачких фанова који су се мотали у '' црвеној зони '' озбиљније противничке екипе није било. Пре две године Холандија је играла пријатељску утакмицу са Енглеском. Полиција је окупирала цео град, а уместо котакта са Енглезима, F – Side је цело послеподне јурио за навијачима Ден Хага и Утрехта. Једини пут су се навијачке екипе ујединиле 1988. године на европском првенству баш против Немаца и Енглеза. Тада и више никада заједно су на истој страни били навијачи Ајакса, фејнорда и Утрехта.
Ко су онда навијачи који навијају за национални тим и због чега су дресови репрензетације наранџасти?
Људи који иду на утакмице Холандије су обичан свет којег углавном не занима клубски фудбал. За њих је исти догађај одлазак на утакмицу или у луна парк односно позориште. Њима је то само вид забаве, док су им резултат и успех тима у другом плану. Пола њих нема везе са фудбалом. Не смем ни да замислим како би одреаговали навијачи Ајакса када би се на трибини појавила нека будала обучена у наранџасто са кломпом уместо капе на глави. Наранџаста боја је традиционална боја краљевске куће.
Ова прича иако је више навијачка него фудбалска била би непотпуна да се не спомене фудбалски клуб Ајакс из Новог Сада. Пре неколико година фудбалски стручњак и ентузијаста Светозар Чича уз помоћ покојног Велибора Васовића (некада капитена Ајакса, Звезде и Партизана) био је гост амстердамског Ајакса када је добио дозволу да њиховим именом назове своју школу фудбала. Грб је мало модификован а црвено бела боја задржана. Клуб се неколико сезона веома успешно такмичи у свим млађим конкуренцијама, а од ове на игралишту код сајма новосадски Ајакс је дебитовао и са сениорским тимом.
У склопу припрема за европско првенство 2000. године Холанђани су увели и закон о понашању фудбалских навијача. Већина чланова је преписана из сличног закона који функционише на острву већ дуги низ година. Колико је ригорозан први су на својој кожи осетили баш навијачи Ајакса. Пре две године дошло је до мањих инцидената са полицијом на једном госотвању. Неколико навијача је бацило пар каменица у њиховом правцу, да би ови потом енергично реаговали и све их угурали назад у аутобус. Свима су узети подаци а убрзо су им стигле и пријаве. Свих четрдесет и нешто навијача кажњени су са по годину дана забране одласка на утакмице, иако је у инциденту учествовало свега њих десетак. Због сличног, баналног инцидента и наш саговорник је био удаљен са трибина, али на две године. Прво му је забрану уласка на Амстердам Арену изрекао клуб, а тек након пет месеци и фудбалски савез тако да је Имре морао да одсуствује са трибина скоро пуне две и по године.
Официјелни клуб навијача Ајакса зове се једноставно Supportersclub Ајаx и има редовних 75000 чланова са чланском картом и уредно плаћеном годишњом чланарином. Организују се одласци на сва гостовања. Сваки навијач сам плаћа место у аутобусу и улазницу за утакмицу наравно, и није правило да мораш бити члан клуба навијача да би путовао са њима. Ипак већина F-Side момака избегава те аутобусе пошто спискови путника често иду на проверу у полицију који такође обавезно претресају сваки аутобус и обично га прате до самог стадиона.
Тинејџери, али и они старији, из целе Европе одлазе (или сањају да оду) у Амстердам где се препуштају чарима ноћног живота. Све врсте лаких и оних других опијата као и жена на изво'лте, врхунско пиво и ноћни клубови само су неки од разлога због којих се Амстердам обавезно посећује. Сваки бар са налепницом марихуане на прозору нуди богат асортиман средстава за '' рађење ''. Уличних дилера има на сваком кораку, док је и полиција ту за сваки случај како би се све одвијало по закону! Хеинекен пиво, које је однедавно под свој патронат узало и Амстел, је уз џин Јеневер још један од заштитних знакова Амстердама. Уместо улице црвених фењера постоји читав кварт. Цуре свих боја, облина, тежина, од 16 до 66 година старости просто вас увлаче у своје мале радионице где се то стручно и на брзака одрађује. Наравно живот у Амстердаму се не своди само на секс, дрогу, ноћне клубове и фудбалске хулигане већ и на прегршт прелепих грађевина, мостића, канала (које симболизује и црвено црна застава са три бела икса), тргова, ресторана...
![[Image: pobednik.jpg]](http://i178.photobucket.com/albums/w269/babyurban/pobednik.jpg)