12-24-2007, 08:33 PM
КОЛУМБИЈСКА ВЕЗА
И ако је степен безбедности људи подигнут на највиши ниво а туризам је у процвату, Колумбија је и даље земља у којој се пуних четрдесет година води борба за превласт између три стране – владајућих снага, левичарске гериле и десно оријентисаних парамилитарних формација. Када се зна да је Колумбија највећи светски произвођач кокаина, јасно је о каквој је земљи реч. Уколико жели те да отпутујете тамо у туристичку посету, свако ко је мало боље упознат са ситуацијом, упозориће вас да се чувате киднаповања и да људи свакодневно гину. Долина Какуа, са Калијем, главним градом и трећим највећим у држави, који се простире у срцу територије, под контролом је левичарске гериле. Картел Norte de Valley ту води главну реч а њен лидер Diego Montoya, високо је котиран на ФБИ-јевој топ-тен листи најтраженијих људи.
Попут осталих јужноамеричких држава, и у Колумбији је фудбал спорт број један. У Калију су најљући ривали Deportivo Cali и America de Cali, чији ривалитет датира још од 1931. године када су два су тима одиграла прву утакмицу једна против другог.
ТУЂА АМЕРИКА
Фудбалски клуб Cali основан је 1908. године. Млади грађани Калија који су имали прилику да студирају у Европи, научили су правила фудбала и , по узору на европске тимове, по повратку у земљу оформили су свој клуб. У томе су им помогли професори који су из Шпаније и Француске долазили да предају у колумбијским школама и на универзитетима. Од 1927. године клуб се зове Deportivo Cali, а клупска боја од оснивања је зелено-бела. Двадесет година касније прикључени су професионалној лиги где су одиграли прву утакмицу против Јуниора из Баранкиле. Од оснивања Deportivo игра на олимпијском стадиону чији је капацитет 58.000 места, али ће ускоро постати први колумбијски тим који који је стигао до финала Kopa Libertadores (јужноамеричка лига шампиона) 1978. године, када их је поразио аргентински клуб Boca Juniors. Кали је играо у финалу и 1999, али му се на путу до трофеја испречио бразилски Palmeiras. Осам пута били су државни прваци.
Фудбалски клуб America de Cali основан је 1927. године и спада у ред најтрофејнијих јужноамеричких тимова. Дресови су црвено-беле боје, а надимак логичан – Црвени ђаволи. У фудбалским круговима познати су и по имену Црвена ракета због свог традиционално убитачног напада. America је први професионални клуб у Колумбији (њен пример следили су велики клубови из Боготе, Милионарис и Санта Фе) и оснивач је великог турнира 1948. године, који ће убрзо прерасти у лигашко такмичење. Те године одигран је први прволигашки дерби у Калију, који је Deportivo решио у своју корист резултатом 4:3. America је у својој историји 11 пута била првак.
КРВАВИ РИВАЛИТЕТ
У прилог томе колики је ривалитет између два клуба, довољно говори податак да је након првог дербија America, због понашања својих играча и навијача, била избачена из свих такмичења на годину дана. America је те године заузела прво место у другој лиги, па је желела да се опроба са неком прволигашком екипом да би се уверила у сопствену снагу. Пријалтељска утакмица против Deportivа била је све само не то. Играчи су се пеглали по терену. Судија је неколико пута прекидао меч, а при резултату 1:1, поништен је гол Америци. То је био знак за свеопшти хаос. У велики метеж укључили су се и навијачи два тима. Године 1982. десетине људи изгажено је у нередима после утакмице, па је тај дерби касније назван “Колумбијски Хејсел”. Утакмица је завршена нерешено 3:3. Пијани навијачи Депортива, са горњег спрата стадиона, уринирали су на противничке фанове смештене на нивоу испод њих. Уследио је невиђени стампедо. Двадесетчетири особе изгубиле су живот, а 163 задобиле лакше или теже повреде. Био је то један од последњих великих инцидената у земљи у којој је током осамдесетих година прошлог векау навијачким нередима страдало више од осамдесет особа.. Тих година America је имала бољи тим, а њени навијачи тај период називају златним добом клуба. На другој страни Deportivо, за који је тада наступао национални херој Карлос Валдерама, није освојио ни један трофеј. У јуну 1995. године у свом луксузном апартману у предграђу Калија ухапшен је Жилберто Родригес Орехуела. Познат под надимком Шахиста, Родриго је био лидер градског нарко-картела, а свој прљави новац трошио је на раскошан живот и фудбал. Мафија Калија, на челу са Шахистом, у једном моменту контролисала је 80 одсто извоза у Сједињене Државе инкасирајући при том дневно невероватних 20 милиона долара. Током истраге откривено је да је Родригес тајно финансирао фудбалски клуб Americu, чији је грб истетовирао на десном рамену. Није га толико занимао градски дерби колико мечеви против Atletico Nacionala који је у то време био под контролом ривалске банде, картела из Меделина. Фудбалски клуб America стављен је на црну листу и осумњичен за корупцију, што је знатно утицало на срозавање клупског имиџа. Финансијска полиција пуних годину дана чешљала је све папире и проверавала пословање клуба, али није пронађено ништа што је било ван граница дозвољеног. Иако America није осуђена због коришћења мафијашког новца, љага са имена клуба дуго се неће спрати. “Већ пет година не можемо да пронађемо правог спонзора и ниједан познати играч неће да пређе у наше редове”, изјавио је почетком 21. века директор клуба Алваро Алмеида. На крају прошле сезоне America,је заузела тек тринаесто место на табели.
Прошле године један присталица Deportiva, иначе припадник фанатичне групе Frente Radical Verdiblanco (FRC), убијен је из ватреног оружја у окршајима навијача два тима. Пре почетка утакмице испред стадиона је заподенута масовна туча и неко из редова Црвених ђавола потегао је пиштољ и убио двадесетдвогодишњег Gealeana Riveru. После тог трагичног догађаја вође навијача ривалских екипа склопиле су примирје. “Навијаћемо за наше тимове још фанатичније, али ништа није вредније од младог живота”, изјавили су у глас.
ТЕРИТОРИЈАЛНИ ИНТЕГРИТЕТ
Северна трибина олимпијског стадиона припада навијачима Deportiva. Свако ко покуша да уђе на ту трибину, а није припадник навијачке групе FRC, улази на сопствену одговорност. Свих десетак хиљада навијача са севера, рекло би се међусобно се познају. Тачно се зна где је која екипа стационирана и ко су њени чланови. Уколико би се појавио уљез, неко би га сигурно провалио већ на улазу који контролишу припадници групе. Наиме, свако непознато лице мора да покаже своју чланску карту или да докаже да припада некој од седам подгрупа. FRC се убрајају у најорганизованију ултрас групу у држави, а узор су им Италијани и Енглези. Како кажу, оно Radical у називу најбоље их дефинише. Сваког месеца штампа се навијачки фанзин “Ultra Verdiblanco”, а уочи сваке утакмице вође деле навијачима флајере са тачно одређеним акцијама и исписаним песмама које ће се певати тог дана на стадиону. “Страст је најважнија”, истичу момци из FRC групе. “Сваког викенда смо на трибинама, а осталих дана у току недеље припремамо се за наредни меч. Некада победимо, некада изгубимо, а навијање за Deportivo увек је на првом месту”.
Као и у сваком великом дербију у другим деловима света, и у Калију је реч о припадницима различитих друштвених слојева. За Deportivo навијају припадници средње класе, али и велики број бизнисмена, док је America клуб радничке класе. Често су у навијачким инцидентима учествовали и таксисти и њихове муштерије. Наиме, није редак случај да навијач једног клуба заустави такси возило чији возач припада другом табору. У најбољем случају таксиста би на време приметио ко му је следећа муштерија и само би додао гас. Али дешавало се и да возач буде опљачкан или муштерија одвезена ван града и без гаћа остављена у недођији.
Дербију просечно присуствује четрдесетак хиљада навијача два тима, а Baron Rojo Sur, најватреније присталице Americe смештене су на јужној трибини. Они не придају толико пажње кореографији и, за њих, другим небитним навијачким детаљима. Најважније им је да буду бројни и у дербију гласнији од противничких навијача. “Кореографије, заставе и други реквизити, саставни су део навијачког колорита. Многе групе изгледају лепше од нас, али их ми без проблема надгласамо, а то нам је најважније”, кажу навијачи Americe.
И ако је степен безбедности људи подигнут на највиши ниво а туризам је у процвату, Колумбија је и даље земља у којој се пуних четрдесет година води борба за превласт између три стране – владајућих снага, левичарске гериле и десно оријентисаних парамилитарних формација. Када се зна да је Колумбија највећи светски произвођач кокаина, јасно је о каквој је земљи реч. Уколико жели те да отпутујете тамо у туристичку посету, свако ко је мало боље упознат са ситуацијом, упозориће вас да се чувате киднаповања и да људи свакодневно гину. Долина Какуа, са Калијем, главним градом и трећим највећим у држави, који се простире у срцу територије, под контролом је левичарске гериле. Картел Norte de Valley ту води главну реч а њен лидер Diego Montoya, високо је котиран на ФБИ-јевој топ-тен листи најтраженијих људи.
Попут осталих јужноамеричких држава, и у Колумбији је фудбал спорт број један. У Калију су најљући ривали Deportivo Cali и America de Cali, чији ривалитет датира још од 1931. године када су два су тима одиграла прву утакмицу једна против другог.
ТУЂА АМЕРИКА
Фудбалски клуб Cali основан је 1908. године. Млади грађани Калија који су имали прилику да студирају у Европи, научили су правила фудбала и , по узору на европске тимове, по повратку у земљу оформили су свој клуб. У томе су им помогли професори који су из Шпаније и Француске долазили да предају у колумбијским школама и на универзитетима. Од 1927. године клуб се зове Deportivo Cali, а клупска боја од оснивања је зелено-бела. Двадесет година касније прикључени су професионалној лиги где су одиграли прву утакмицу против Јуниора из Баранкиле. Од оснивања Deportivo игра на олимпијском стадиону чији је капацитет 58.000 места, али ће ускоро постати први колумбијски тим који који је стигао до финала Kopa Libertadores (јужноамеричка лига шампиона) 1978. године, када их је поразио аргентински клуб Boca Juniors. Кали је играо у финалу и 1999, али му се на путу до трофеја испречио бразилски Palmeiras. Осам пута били су државни прваци.
Фудбалски клуб America de Cali основан је 1927. године и спада у ред најтрофејнијих јужноамеричких тимова. Дресови су црвено-беле боје, а надимак логичан – Црвени ђаволи. У фудбалским круговима познати су и по имену Црвена ракета због свог традиционално убитачног напада. America је први професионални клуб у Колумбији (њен пример следили су велики клубови из Боготе, Милионарис и Санта Фе) и оснивач је великог турнира 1948. године, који ће убрзо прерасти у лигашко такмичење. Те године одигран је први прволигашки дерби у Калију, који је Deportivo решио у своју корист резултатом 4:3. America је у својој историји 11 пута била првак.
КРВАВИ РИВАЛИТЕТ
У прилог томе колики је ривалитет између два клуба, довољно говори податак да је након првог дербија America, због понашања својих играча и навијача, била избачена из свих такмичења на годину дана. America је те године заузела прво место у другој лиги, па је желела да се опроба са неком прволигашком екипом да би се уверила у сопствену снагу. Пријалтељска утакмица против Deportivа била је све само не то. Играчи су се пеглали по терену. Судија је неколико пута прекидао меч, а при резултату 1:1, поништен је гол Америци. То је био знак за свеопшти хаос. У велики метеж укључили су се и навијачи два тима. Године 1982. десетине људи изгажено је у нередима после утакмице, па је тај дерби касније назван “Колумбијски Хејсел”. Утакмица је завршена нерешено 3:3. Пијани навијачи Депортива, са горњег спрата стадиона, уринирали су на противничке фанове смештене на нивоу испод њих. Уследио је невиђени стампедо. Двадесетчетири особе изгубиле су живот, а 163 задобиле лакше или теже повреде. Био је то један од последњих великих инцидената у земљи у којој је током осамдесетих година прошлог векау навијачким нередима страдало више од осамдесет особа.. Тих година America је имала бољи тим, а њени навијачи тај период називају златним добом клуба. На другој страни Deportivо, за који је тада наступао национални херој Карлос Валдерама, није освојио ни један трофеј. У јуну 1995. године у свом луксузном апартману у предграђу Калија ухапшен је Жилберто Родригес Орехуела. Познат под надимком Шахиста, Родриго је био лидер градског нарко-картела, а свој прљави новац трошио је на раскошан живот и фудбал. Мафија Калија, на челу са Шахистом, у једном моменту контролисала је 80 одсто извоза у Сједињене Државе инкасирајући при том дневно невероватних 20 милиона долара. Током истраге откривено је да је Родригес тајно финансирао фудбалски клуб Americu, чији је грб истетовирао на десном рамену. Није га толико занимао градски дерби колико мечеви против Atletico Nacionala који је у то време био под контролом ривалске банде, картела из Меделина. Фудбалски клуб America стављен је на црну листу и осумњичен за корупцију, што је знатно утицало на срозавање клупског имиџа. Финансијска полиција пуних годину дана чешљала је све папире и проверавала пословање клуба, али није пронађено ништа што је било ван граница дозвољеног. Иако America није осуђена због коришћења мафијашког новца, љага са имена клуба дуго се неће спрати. “Већ пет година не можемо да пронађемо правог спонзора и ниједан познати играч неће да пређе у наше редове”, изјавио је почетком 21. века директор клуба Алваро Алмеида. На крају прошле сезоне America,је заузела тек тринаесто место на табели.
Прошле године један присталица Deportiva, иначе припадник фанатичне групе Frente Radical Verdiblanco (FRC), убијен је из ватреног оружја у окршајима навијача два тима. Пре почетка утакмице испред стадиона је заподенута масовна туча и неко из редова Црвених ђавола потегао је пиштољ и убио двадесетдвогодишњег Gealeana Riveru. После тог трагичног догађаја вође навијача ривалских екипа склопиле су примирје. “Навијаћемо за наше тимове још фанатичније, али ништа није вредније од младог живота”, изјавили су у глас.
ТЕРИТОРИЈАЛНИ ИНТЕГРИТЕТ
Северна трибина олимпијског стадиона припада навијачима Deportiva. Свако ко покуша да уђе на ту трибину, а није припадник навијачке групе FRC, улази на сопствену одговорност. Свих десетак хиљада навијача са севера, рекло би се међусобно се познају. Тачно се зна где је која екипа стационирана и ко су њени чланови. Уколико би се појавио уљез, неко би га сигурно провалио већ на улазу који контролишу припадници групе. Наиме, свако непознато лице мора да покаже своју чланску карту или да докаже да припада некој од седам подгрупа. FRC се убрајају у најорганизованију ултрас групу у држави, а узор су им Италијани и Енглези. Како кажу, оно Radical у називу најбоље их дефинише. Сваког месеца штампа се навијачки фанзин “Ultra Verdiblanco”, а уочи сваке утакмице вође деле навијачима флајере са тачно одређеним акцијама и исписаним песмама које ће се певати тог дана на стадиону. “Страст је најважнија”, истичу момци из FRC групе. “Сваког викенда смо на трибинама, а осталих дана у току недеље припремамо се за наредни меч. Некада победимо, некада изгубимо, а навијање за Deportivo увек је на првом месту”.
Као и у сваком великом дербију у другим деловима света, и у Калију је реч о припадницима различитих друштвених слојева. За Deportivo навијају припадници средње класе, али и велики број бизнисмена, док је America клуб радничке класе. Често су у навијачким инцидентима учествовали и таксисти и њихове муштерије. Наиме, није редак случај да навијач једног клуба заустави такси возило чији возач припада другом табору. У најбољем случају таксиста би на време приметио ко му је следећа муштерија и само би додао гас. Али дешавало се и да возач буде опљачкан или муштерија одвезена ван града и без гаћа остављена у недођији.
Дербију просечно присуствује четрдесетак хиљада навијача два тима, а Baron Rojo Sur, најватреније присталице Americe смештене су на јужној трибини. Они не придају толико пажње кореографији и, за њих, другим небитним навијачким детаљима. Најважније им је да буду бројни и у дербију гласнији од противничких навијача. “Кореографије, заставе и други реквизити, саставни су део навијачког колорита. Многе групе изгледају лепше од нас, али их ми без проблема надгласамо, а то нам је најважније”, кажу навијачи Americe.
![[Image: pobednik.jpg]](http://i178.photobucket.com/albums/w269/babyurban/pobednik.jpg)