10-05-2008, 10:44 PM
Иако је јутро паметније од вечери, сматрам да је после сакупљених утисака са свих страна, касно вече ипак свежије за изношење неких битних утисака са данашње/вечерашње утакмице...
Знали смо и пре утакмице да ће бити тешко, да ће наша борба морати да поприми другачије одлике, али нама борба тек предстоји, како за другаре, тако за клуб... Можда престрого звучи и залази у спортске приче, али мораћемо да се боримо и за то да нам дају да победимо партизан у ери владавине ђубрета караџића... Одлучни су да у ове четири године пробају да нас стигну у титулама, победама и свему ономе због чега је Звезда препознатљива у свету, а њихов клуб није... Али они не знају да Звезда има навијаче који се зову Делије и који не напуштају брод чак ни када тоне, за разлику од њихових навијача који своје незадовољство једино знају да мере у новчаним јединицама... Нема тог новца, закона, жандара, новинара, лоше игре или управе која нас може да одвоји од Звезде, јер Звезда је наша и ми за Звезду живимо а сви ви остали од ње!!! Овај увод има везе са суђењем на дербију и односом човека у црном према нашем клубу као да се ради о фк Мрчајевци (не желим да увредим поменути клуб) а не о бившем светском и европском прваку и троструком освајачу дупле круне у Србији у последњих 5 сезона!!! Нису то биле одлуке које су сензационално оштетиле наш тим, али тенденција да се Звезди исеку крила је била више него очигледна... А грубости које је показао противнички тим ниједном нису биле санкционисане, него тек када би наши играчи реаговали на то, они би били кажњавани картонима...
Него да се вратимо ми нама навијачима и нашим активностима... Пред утакмицу испред западне трибине у Љутице Богдана, намерно изазван инцидент жандара на који су нажалост неки наши другари насели... Покушај привођења због лименке пива се претворио у окршај који је трајао десетак минута... У првом налету су спашени неколицина другара од хапшења у које се укључило и неколико неуниформисаних лица, претпостављам жандари у цивилу (без легитимисања или нечег слично), који су безобразно лупали шамаре на све стране... Није им се остало дужно... Нажалост неки су мислили да треба то истерати до краја, па се тај сукоб пребацио скроз на улицу и ту је повређено и приведено неколико људи...
И поред свега, на Северу веома позитивна атмосфера, слична оној пред већину дербија које добијамо већ дуги низ година... Пред сам почетак у колицима се испред тунела и касније на центру испред запада појављује Звонко Милојевић, легенда Звезде који је чувао мрежу нашег тима деведесетих година... Нажалост, у саобраћајној несрећи је доживео тешке повреде и на добром је путу да се опорави, али услед тежине повреда све се одвија спорим темпом и још увек су му ноге непокретне као и изражен проблем са говором... Север му је дао велику подршку, громогласни повици Не дај се Милоје и чувена песма Волим те Милоје, волим те Милоје, без тебе на голу стварно труло је, су вероватно изазвали и понеку сузу чак и оних најбезосећајнијих на стадиону... Отпздравио нам је са високо подигнутим црено-белим шалом у рукама... Наравно, све је то испраћено и пригодном паролом: Милоје, Север је уз тебе! Испред које се легендарни голман и сликао при изласку са терена...
Наш договор је био да се првих десет минута ћути, сви знамо и из ког разлога, минут ћутања – година затвора... Све заставе група су биле окренуте ка трибини, односно обрнуто... Истакнуте су и две пароле у том периоду... Једна на којој је писало: Сви знају шта овде пише и друга потпуно празна... Оригинално... Група преко пута нас се најбоље чула тада док смо ми ћутали, касније ретко када... Имали су неку кореографију, која је била покушај да нас испрозивају, али по мени доста неоригинално и неаргументовано...
Први сет песама, наравно посвећен Урошу, сем скандирања његовог имена, пева се и Делије, Делије ајмо сви у глас, Урош Мишић један је од нас... Сјајно је звучало и дозивање са западом а потоми и истоком... Ми: Правда за, а они: Уроша... Иначе, целу утакмицу централни део ограде красила је Урошева слика на једној застави... А онда након дозивања југ југ јави се креће чувени микс песама: Ћале ти у ђубретарима, Гробари јел нас чујете, Гробарске мајке, Мој гробаре, Але свако дете зна цео град то зна, и сл. ... Након тога мало се враћамо текућим проблемима и форсирају се следеће песме: Слуге режима сте, Јебо вас ивица дачић, Хоп цуп скочићу, Кад Звезда погодак да упалићу бакљу ја... Од песама посвећених Зведзи боље од осталих у првом делу су биле: Нека вечерас свако зна, Звезда ми је све, Напред Звездо само напред, И напред Звездо ле... У суштини добро певање у првом делу, пар дозивања са западом и истоком, поменуто Правда за Уроша, али и Напред Звездо... Имали смо и паролу: гробари, убајрам мубарек... Уследило је и: партизан је муслимански тим... Била је и парола на грчком, везано за нашу браћу из Атине и паокове.. Наравно и неизбежно скандирање: Олимпијакос....
У полувремену акција сакупљања помоћи за Уроша и надам се да је то испраћено баш како треба...
Други део игре, можда мали пад почетком полувремена, али доласком старе гарде на шипку креће поново лудило на Северу... Поред песама из стандардног репертоара, најбоље је у овом делу утакмице звучала И напред Звездо, и напред Звездо, знај да увек Звездо, увек Звездо, увек бићу ту, да те волим и да те бодрим и да ти живот поклањам, на на на на на .... Иако смо имали негативан резултат велики део другог полувремена, песма није стала и подршка се није утишала... Скакало се уз И ко не скаче... Дивљало уз Еври го... Феноменално је отпевана и Добро знај после дуже времена... Одлична је и Нема дана... Иако смо поражени, играчи су награђени за труд и жељу коју су показали и на крају их зовемо на Север и испраћамо са Делије Делије ајмо сви у глас Урош Мишић један је од нас... И наравно позив за ове преко пута: Ајмо напоље...
Следи две недеље паузе, а онда инвазија на Крушевац, још више да нас буде и настављамо за нове победе на свим пољима...
Знали смо и пре утакмице да ће бити тешко, да ће наша борба морати да поприми другачије одлике, али нама борба тек предстоји, како за другаре, тако за клуб... Можда престрого звучи и залази у спортске приче, али мораћемо да се боримо и за то да нам дају да победимо партизан у ери владавине ђубрета караџића... Одлучни су да у ове четири године пробају да нас стигну у титулама, победама и свему ономе због чега је Звезда препознатљива у свету, а њихов клуб није... Али они не знају да Звезда има навијаче који се зову Делије и који не напуштају брод чак ни када тоне, за разлику од њихових навијача који своје незадовољство једино знају да мере у новчаним јединицама... Нема тог новца, закона, жандара, новинара, лоше игре или управе која нас може да одвоји од Звезде, јер Звезда је наша и ми за Звезду живимо а сви ви остали од ње!!! Овај увод има везе са суђењем на дербију и односом човека у црном према нашем клубу као да се ради о фк Мрчајевци (не желим да увредим поменути клуб) а не о бившем светском и европском прваку и троструком освајачу дупле круне у Србији у последњих 5 сезона!!! Нису то биле одлуке које су сензационално оштетиле наш тим, али тенденција да се Звезди исеку крила је била више него очигледна... А грубости које је показао противнички тим ниједном нису биле санкционисане, него тек када би наши играчи реаговали на то, они би били кажњавани картонима...
Него да се вратимо ми нама навијачима и нашим активностима... Пред утакмицу испред западне трибине у Љутице Богдана, намерно изазван инцидент жандара на који су нажалост неки наши другари насели... Покушај привођења због лименке пива се претворио у окршај који је трајао десетак минута... У првом налету су спашени неколицина другара од хапшења у које се укључило и неколико неуниформисаних лица, претпостављам жандари у цивилу (без легитимисања или нечег слично), који су безобразно лупали шамаре на све стране... Није им се остало дужно... Нажалост неки су мислили да треба то истерати до краја, па се тај сукоб пребацио скроз на улицу и ту је повређено и приведено неколико људи...
И поред свега, на Северу веома позитивна атмосфера, слична оној пред већину дербија које добијамо већ дуги низ година... Пред сам почетак у колицима се испред тунела и касније на центру испред запада појављује Звонко Милојевић, легенда Звезде који је чувао мрежу нашег тима деведесетих година... Нажалост, у саобраћајној несрећи је доживео тешке повреде и на добром је путу да се опорави, али услед тежине повреда све се одвија спорим темпом и још увек су му ноге непокретне као и изражен проблем са говором... Север му је дао велику подршку, громогласни повици Не дај се Милоје и чувена песма Волим те Милоје, волим те Милоје, без тебе на голу стварно труло је, су вероватно изазвали и понеку сузу чак и оних најбезосећајнијих на стадиону... Отпздравио нам је са високо подигнутим црено-белим шалом у рукама... Наравно, све је то испраћено и пригодном паролом: Милоје, Север је уз тебе! Испред које се легендарни голман и сликао при изласку са терена...
Наш договор је био да се првих десет минута ћути, сви знамо и из ког разлога, минут ћутања – година затвора... Све заставе група су биле окренуте ка трибини, односно обрнуто... Истакнуте су и две пароле у том периоду... Једна на којој је писало: Сви знају шта овде пише и друга потпуно празна... Оригинално... Група преко пута нас се најбоље чула тада док смо ми ћутали, касније ретко када... Имали су неку кореографију, која је била покушај да нас испрозивају, али по мени доста неоригинално и неаргументовано...
Први сет песама, наравно посвећен Урошу, сем скандирања његовог имена, пева се и Делије, Делије ајмо сви у глас, Урош Мишић један је од нас... Сјајно је звучало и дозивање са западом а потоми и истоком... Ми: Правда за, а они: Уроша... Иначе, целу утакмицу централни део ограде красила је Урошева слика на једној застави... А онда након дозивања југ југ јави се креће чувени микс песама: Ћале ти у ђубретарима, Гробари јел нас чујете, Гробарске мајке, Мој гробаре, Але свако дете зна цео град то зна, и сл. ... Након тога мало се враћамо текућим проблемима и форсирају се следеће песме: Слуге режима сте, Јебо вас ивица дачић, Хоп цуп скочићу, Кад Звезда погодак да упалићу бакљу ја... Од песама посвећених Зведзи боље од осталих у првом делу су биле: Нека вечерас свако зна, Звезда ми је све, Напред Звездо само напред, И напред Звездо ле... У суштини добро певање у првом делу, пар дозивања са западом и истоком, поменуто Правда за Уроша, али и Напред Звездо... Имали смо и паролу: гробари, убајрам мубарек... Уследило је и: партизан је муслимански тим... Била је и парола на грчком, везано за нашу браћу из Атине и паокове.. Наравно и неизбежно скандирање: Олимпијакос....
У полувремену акција сакупљања помоћи за Уроша и надам се да је то испраћено баш како треба...
Други део игре, можда мали пад почетком полувремена, али доласком старе гарде на шипку креће поново лудило на Северу... Поред песама из стандардног репертоара, најбоље је у овом делу утакмице звучала И напред Звездо, и напред Звездо, знај да увек Звездо, увек Звездо, увек бићу ту, да те волим и да те бодрим и да ти живот поклањам, на на на на на .... Иако смо имали негативан резултат велики део другог полувремена, песма није стала и подршка се није утишала... Скакало се уз И ко не скаче... Дивљало уз Еври го... Феноменално је отпевана и Добро знај после дуже времена... Одлична је и Нема дана... Иако смо поражени, играчи су награђени за труд и жељу коју су показали и на крају их зовемо на Север и испраћамо са Делије Делије ајмо сви у глас Урош Мишић један је од нас... И наравно позив за ове преко пута: Ајмо напоље...
Следи две недеље паузе, а онда инвазија на Крушевац, још више да нас буде и настављамо за нове победе на свим пољима...
Quote:"Бебе нек се рађају, порука је Севера, нећемо да Србија буде земља педера "