10-27-2008, 08:36 AM
(This post was last modified: 10-27-2008, 08:40 AM by Red Star Forever.)
Увек може боље, чак и када смо у најбољем издању, сложићете се самном да и од тога може боље... Али у суботу, узевши у обзир све што нас је снашло и још увек сналази, оно што смо пружили заслужује високу оцену...
Пре свега, бројност је била јако добра... Посветили смо велики део времена Урошу и утамниченим другарима са трибине... Нека вечерас свако зна шта значи Правда за Уроша, Урош Мишић један је од нас, Слуге режима сте... Певало се нашем Космету, и то после пар утакмица баш онолико колико треба, неколико песама и скандирања... Ђенерале, Ој КОсово Косово, Косово је срце Србије... Певало се наравно и нашем омиљеном клубу, и то не само тих 15 минута на крају када су одиграли фудбал какав прижељкујемо сваку утакмицу свих деведесет минута... Из стандардног репертоара евентуално би издвојио Још једна победа и титула и И напред Звездо (ехстра отпевана), као и одличан Еври го... Посебно ме је обрадовало што нам је песма била јача када смо примили гол него у периоду док смо водили 1:0... И наравно, гласном песмом смо на неки начин и подигли играче не би ли дали победносни гол, али након тог једног гола је кренула олуја, како са терена, тако и са трибине... Грмело је на све стране... Севале су левице и деснице на терену, а на трибини, бакље, стробови и удари... Наравно све уз грмљавину која је долазила из наших грла...
Присутни су били и мали црвено-бели барјаци, као и нова застава Правда за Уроша... Дакле, било је свега што садржи једна добра навијачка представа... То што имамо присутне појединце који блеје, сликају и не знам шта још раде, па тога је било увек, ништа више сада него пре пар месеци... Али, мислим да је све мање таквих, када виде како већина навија и даје максимално себе на трибини, и они ће све више постајати део приче или ће једноставно суботње поподне проводити на неком другом месту, за њих интересантнијем...
Пре свега, бројност је била јако добра... Посветили смо велики део времена Урошу и утамниченим другарима са трибине... Нека вечерас свако зна шта значи Правда за Уроша, Урош Мишић један је од нас, Слуге режима сте... Певало се нашем Космету, и то после пар утакмица баш онолико колико треба, неколико песама и скандирања... Ђенерале, Ој КОсово Косово, Косово је срце Србије... Певало се наравно и нашем омиљеном клубу, и то не само тих 15 минута на крају када су одиграли фудбал какав прижељкујемо сваку утакмицу свих деведесет минута... Из стандардног репертоара евентуално би издвојио Још једна победа и титула и И напред Звездо (ехстра отпевана), као и одличан Еври го... Посебно ме је обрадовало што нам је песма била јача када смо примили гол него у периоду док смо водили 1:0... И наравно, гласном песмом смо на неки начин и подигли играче не би ли дали победносни гол, али након тог једног гола је кренула олуја, како са терена, тако и са трибине... Грмело је на све стране... Севале су левице и деснице на терену, а на трибини, бакље, стробови и удари... Наравно све уз грмљавину која је долазила из наших грла...
Присутни су били и мали црвено-бели барјаци, као и нова застава Правда за Уроша... Дакле, било је свега што садржи једна добра навијачка представа... То што имамо присутне појединце који блеје, сликају и не знам шта још раде, па тога је било увек, ништа више сада него пре пар месеци... Али, мислим да је све мање таквих, када виде како већина навија и даје максимално себе на трибини, и они ће све више постајати део приче или ће једноставно суботње поподне проводити на неком другом месту, за њих интересантнијем...
Quote:"Бебе нек се рађају, порука је Севера, нећемо да Србија буде земља педера "