04-11-2009, 05:34 PM
Ушао сам на стадион са 2-3 минута закашњења. Прво што сам приметио је било то да је бројност осетно мања него што смо навикли у досадашњем делу сезоне. Упркос лепом времену, изгледа да су пораз у дербију као и дефинитиван губитак титуле резултирали тиме да они који долазе на Север више због игре него због навијања данас раде нешто друго. На трибини су били црвено-бели барјаци, као и онај са ликом Уроша Мишића. Првих 20-ак минута се форсирала добро позната, али ипак нова песма ''Душмани хоће да нас униште...''. Звучала је јако добро и на тај начин је јасно стављено до знања свима који су у клубу, а не мисле му добро да Делије чврсто стоје као последњи стуб одбране Црвене звезде. До полувремена се певао стандардан репертоар песама уз подршку нашем утамниченом другу Урошу.
На полувремену срећем неке другаре како носе кесе са водом и тад проваљујем да је у самом центру копа прилично добро зезање уз неизбежно прскање.
Друго полувреме почиње уз димове који су сасвим добро изгледали. Звезда даје други гол и ту се и маса мало опушта, јер смо се после дужег времена ослободили тензије коју уме да проузрокује ситуација на терену. Тада креће песма ''ајде Звездо сад на гол...'', али са једном новином. Коп се одвојио на половини и настала је нова шетња, с' тим што је десни део ишао ка Западу, а леви ка Истоку, па онда назад док се не споји и онда настаје скакање, касније и гуркање. То је заиста дигло атмосферу, а верујем и да је визуелно јако добро изгледало. Стварно свака част људима који из утакмице у утакмицу својом маштом и креативношћу доприносе томе да Север буде то што данас јесте. После тога је уследио још један пун погодак. Како ја волим да кажем из нафталина се извукла песма ''Ти играш на облацима славе...'' и грмела је добрих 10-15 минута. До краја утакмице је певано и Космету, а играчи су испраћени са терена уз хит са почетка ''Душмани хоће...''. По не знам који пут се показало да је атмосфера на овим мањим утакмицама заиста одлична и да они који су суботу поподне провели на Ади, Калишу или ко зна где нису ни свесни шта су пропустили. На крају је речено да ова бројност није задовољавајућа и нама који смо били је остављен задатак да ове који нису мало тргнемо и исцимамо да се уозбиље. 
На полувремену срећем неке другаре како носе кесе са водом и тад проваљујем да је у самом центру копа прилично добро зезање уз неизбежно прскање.

