08-22-2009, 09:14 PM
Овако, лепши град а одвратније људе нисам видео никада до сада у животу.
Имао сам ту срећу да уђем на стадион. Покушаћу да напишем нешто о самој утакмици и навијању на њој. Стадион је заиста леп. Јбг мени је необично да постоји Мек на стадиону, али добро. Свашта човек може да купи на њему. Услов да се уђе био је пасош уз карту. Улази се кроз неку глупост која се окреће и која је попут кавеза. Не постоји начин да се на фрку и гурање уђе унутра. Сектор на којем смо били је јако лош зато што се само до пола висине може видети цео терен а они који су се завукли у горње редове од великог ТВ смафора нису могли да виде пола терена.
Њихови навијачи нису вредни помена. Генерално су незаинтересовани за било шта. Приликом доласка у дресовима и мајицама ништа нико није коментарисао наше навијаче. Чак ни после утакмице поред паба у којем се окупљају испред стадиона никоме није пало ништа на памет. На самом стадиону изгледају смешно. Неки покушај кореографије са паролом Суперстар и звездом наопачке на црвено-белим пругама.
Ми смо почели да навијамо тек на почетку утакмице, мање више су сви били под утиском оног што се дешавало у граду са нашом браћом. Навијање је било одлично и сви су исцепали грла да надокнадимо оне који нису били са нама због чешких смрадова... Највеће лудило је било у другом полувремену, ми губимо, ори се: Сваке ноћи сањам ја... а чеси гледају и питају се јесмо ли нормални?
Морам да похвалим бубњаре који су феноменално одрадили утакмицу. Било је мало цимање око застава које су се качиле тачно на дну трибине али није било одустајања да се ипак поставе. Неколико пута су прозвани да дођу у Београд, али верујем да се неће усудити јер мислим да они трипују да смо ми дивљаци и видим да се боје. На крају првог полувремена смо скандирали Русији и певали ону нашу песму на руску мелодију и ту су мало звиждали. Ништа посебно. Играчи су испали невиђена говеда јер су после звиждука побегли да не поздраве нас који смо прешли хиљаду км да би им дали подршку, баш ме брига да ли су изгубили или не, требали су да дођу. Њихови играчи су пришли и аплаудирали нам, на навијању. Добрим делом смо их надгласали иако их је било далеко више, индијанци...
На крају, ја већу мржњу од обичних људи до полиције никада нисам видео. Погрешно усмеравање, наплаћивање непостојећих казни, псовање и провокације... Немам речи. Кажем, толико су ми се згадили да тешко могу да опишем какво осећање имам према чесима и чешкој... Ноћ после смо покушавали да урадимо све за нашу брађу која су била у притвору, звали амбасаду, лагали у полицији да су запослени у туризму, новинари, случајни купци у продавницама...
Ето, није извештај, чисто да напишем неке утиске...
Смрдљиви чеси... Чини ми се као да су ово спремали од почетка. И свака част на крају за екипу која је стопирала од Рајке на мађарско-словачкој граници до Братиславе па онда возом до Прага...
Имао сам ту срећу да уђем на стадион. Покушаћу да напишем нешто о самој утакмици и навијању на њој. Стадион је заиста леп. Јбг мени је необично да постоји Мек на стадиону, али добро. Свашта човек може да купи на њему. Услов да се уђе био је пасош уз карту. Улази се кроз неку глупост која се окреће и која је попут кавеза. Не постоји начин да се на фрку и гурање уђе унутра. Сектор на којем смо били је јако лош зато што се само до пола висине може видети цео терен а они који су се завукли у горње редове од великог ТВ смафора нису могли да виде пола терена.
Њихови навијачи нису вредни помена. Генерално су незаинтересовани за било шта. Приликом доласка у дресовима и мајицама ништа нико није коментарисао наше навијаче. Чак ни после утакмице поред паба у којем се окупљају испред стадиона никоме није пало ништа на памет. На самом стадиону изгледају смешно. Неки покушај кореографије са паролом Суперстар и звездом наопачке на црвено-белим пругама.
Ми смо почели да навијамо тек на почетку утакмице, мање више су сви били под утиском оног што се дешавало у граду са нашом браћом. Навијање је било одлично и сви су исцепали грла да надокнадимо оне који нису били са нама због чешких смрадова... Највеће лудило је било у другом полувремену, ми губимо, ори се: Сваке ноћи сањам ја... а чеси гледају и питају се јесмо ли нормални?
Морам да похвалим бубњаре који су феноменално одрадили утакмицу. Било је мало цимање око застава које су се качиле тачно на дну трибине али није било одустајања да се ипак поставе. Неколико пута су прозвани да дођу у Београд, али верујем да се неће усудити јер мислим да они трипују да смо ми дивљаци и видим да се боје. На крају првог полувремена смо скандирали Русији и певали ону нашу песму на руску мелодију и ту су мало звиждали. Ништа посебно. Играчи су испали невиђена говеда јер су после звиждука побегли да не поздраве нас који смо прешли хиљаду км да би им дали подршку, баш ме брига да ли су изгубили или не, требали су да дођу. Њихови играчи су пришли и аплаудирали нам, на навијању. Добрим делом смо их надгласали иако их је било далеко више, индијанци...На крају, ја већу мржњу од обичних људи до полиције никада нисам видео. Погрешно усмеравање, наплаћивање непостојећих казни, псовање и провокације... Немам речи. Кажем, толико су ми се згадили да тешко могу да опишем какво осећање имам према чесима и чешкој... Ноћ после смо покушавали да урадимо све за нашу брађу која су била у притвору, звали амбасаду, лагали у полицији да су запослени у туризму, новинари, случајни купци у продавницама...
Ето, није извештај, чисто да напишем неке утиске...
Смрдљиви чеси... Чини ми се као да су ово спремали од почетка. И свака част на крају за екипу која је стопирала од Рајке на мађарско-словачкој граници до Братиславе па онда возом до Прага...