10-03-2009, 10:49 AM
Атмосфера на Маракани пре 5. октобра. Звезда - Сартид.
http://www.oaza.rs/sport/delije/index.ph...d=1&id=337#
Текст из новина после утакмице :
http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/20...51707.shtm
У величанственој атмосфери "Маракане" црвено-бели победом против Сартида (2:0) прославили 21. титулу
Звезда шампион!
Стрелац оба гола Михаило Пјановић. Меч завршен великом фештом навијача и играча на трави, а цех "платили" голови и мреже
Мај 2000. године снажно је евоцирао незаборавне успомене на април 1991. Да закорачимо девет година уназад потрудили су се играчи, али и навијачи Црвене звезде.
У амбијенту који је подсетио на блиставе европске дане, када је на колена положен велики минхенски Бајерн, црвено-бели су прославили 21. титулу првака коју су тако жељно чекали још од маја 1995. године.
Гле судбине, и тада су као и у среду фудбалери нашег најтрофејнијег клуба освојили дуплу круну, чију су колекцију сада увећали на магичних седам, успех који дуго нико неће моћи ни да изједначи на нашим просторима.
Све је крунисано утрчавањем у терен готово читавог гледалишта, опет су као пре девет година поломљени голови, исцепане мреже...
Када су "Делије" ово урадиле последњи пут освојена је титула првака Европе. Можда је неукусно и помишљати на репризу, али сви би сигурно били задовољни да јесен донесе Лигу шампиона на "Маракану". Да и Звезду огреје сунце...
А, грејало је у среду, у ствари пекло. Сартид је био само део декора, тек шара на блиставом филигранском делу Славољуба Муслина и његових играча, а Смедеревце је, вероватно у Другу лигу, испратио Михаило Пјановић са два гола којима је ставио печат на најбољу сезону у досадашњој каријери.
Шта још рећи о утакмици која је испричана из 35.000 грла, која су бурно пратила сваки потез најбоље екипе Југославије. Лако и лепршаво, али и жестоко, онако, "до коске", како је Звезда уосталом и играла у последњих осам месеци, било је и у среду.
Мало јачи гас и која трунка среће више сигурно би учинили резултат далеко упечатљивијим. Ипак, на крају ће све у заборав, осим титуле наравно.
На концу, остаје и опор арома мајског поподнева. Читаво шампионско славље било је проткано електрицитетом, снажним набојем који је са трибина преносио глас велике већине српског народа.
Трагична свакодневица није могла да изостане, а то је оно што нам не треба, али на жалост немогуће га је избећи. Хоћемо ли коначно збацити бреме са плећа и стадион напунити да навијамо, да гледамо фудбал очима срећних људи, али и пуног стомака? Ускоро, ваљда...
До тада: браво Звезда, браво "Делије" и срећна вам титула!
http://www.oaza.rs/sport/delije/index.ph...d=1&id=337#
Текст из новина после утакмице :
http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/20...51707.shtm
У величанственој атмосфери "Маракане" црвено-бели победом против Сартида (2:0) прославили 21. титулу
Звезда шампион!
Стрелац оба гола Михаило Пјановић. Меч завршен великом фештом навијача и играча на трави, а цех "платили" голови и мреже
Мај 2000. године снажно је евоцирао незаборавне успомене на април 1991. Да закорачимо девет година уназад потрудили су се играчи, али и навијачи Црвене звезде.
У амбијенту који је подсетио на блиставе европске дане, када је на колена положен велики минхенски Бајерн, црвено-бели су прославили 21. титулу првака коју су тако жељно чекали још од маја 1995. године.
Гле судбине, и тада су као и у среду фудбалери нашег најтрофејнијег клуба освојили дуплу круну, чију су колекцију сада увећали на магичних седам, успех који дуго нико неће моћи ни да изједначи на нашим просторима.
Све је крунисано утрчавањем у терен готово читавог гледалишта, опет су као пре девет година поломљени голови, исцепане мреже...
Када су "Делије" ово урадиле последњи пут освојена је титула првака Европе. Можда је неукусно и помишљати на репризу, али сви би сигурно били задовољни да јесен донесе Лигу шампиона на "Маракану". Да и Звезду огреје сунце...
А, грејало је у среду, у ствари пекло. Сартид је био само део декора, тек шара на блиставом филигранском делу Славољуба Муслина и његових играча, а Смедеревце је, вероватно у Другу лигу, испратио Михаило Пјановић са два гола којима је ставио печат на најбољу сезону у досадашњој каријери.
Шта још рећи о утакмици која је испричана из 35.000 грла, која су бурно пратила сваки потез најбоље екипе Југославије. Лако и лепршаво, али и жестоко, онако, "до коске", како је Звезда уосталом и играла у последњих осам месеци, било је и у среду.
Мало јачи гас и која трунка среће више сигурно би учинили резултат далеко упечатљивијим. Ипак, на крају ће све у заборав, осим титуле наравно.
На концу, остаје и опор арома мајског поподнева. Читаво шампионско славље било је проткано електрицитетом, снажним набојем који је са трибина преносио глас велике већине српског народа.
Трагична свакодневица није могла да изостане, а то је оно што нам не треба, али на жалост немогуће га је избећи. Хоћемо ли коначно збацити бреме са плећа и стадион напунити да навијамо, да гледамо фудбал очима срећних људи, али и пуног стомака? Ускоро, ваљда...
До тада: браво Звезда, браво "Делије" и срећна вам титула!
Државна безбедност брани државу од народа,
Државна безбедност да не сруши се држава!
http://www.youtube.com/user/IstinaZaUrosa
Државна безбедност да не сруши се држава!
http://www.youtube.com/user/IstinaZaUrosa