Отаџбински рат

[дрвосеча]

Упозорење: филмови се не препоручују осетљивим и малолетним особама!


1. део

Maсакр Срба и уништење села Чемерно, у општини Илијаш, код Сарајева десио се 10. јуна 1992. од стране припадника муслиманских формација под командом Алије Изетбеговића.



2. део


У Чемерном је страдало 30 српских цивила и бораца, који су 10. јуна 1992. године погинули у овом мјесту у сарајевској општини Илијаш.

Један од ријетких Срба који су преживјели напад на Чемерно Петар Рашевић, иначе тешко оболио од посљедица злочина који је преживио, сјећа се тог кобног дана.

"Не могу никад заборавити како је било. Сви су моји ту били, али тешко је причати о томе. У пола шест сам устао јер сам радио у кухињи. Напад је почео и муслимани су са свих страна ударили и 30 наших је погинуло. Да су бар погинули од пушке, већ су измасакрирали људе, а највише Здравана Дамјановића, Горана Бунијевца и Миру Пантића да се није могло ни познати шта су урадили са њима. Ја сам преживио, јер сам се сакрио у земуницу, под шталу коју су послије запалили. Видио сам када су из штале, у којој су се сакриле, извели двије дјевојке, сестре Дамјановић. Ту су их силовали, мучили и измасакрирали. Старији људи нису могли ни бјежати, а нису се ни надали да то могу урадити комшије из сусједних муслиманских села Корита, Мамутовића Ријеке и Орахова".

Преживјела је и Бранка Тривковић, којој су погинули отац, мајка и млађи брат, док је други остао инвалид у колицима. Ножу је избјегао и Млађо Дамјановић, коме су погинуле двије сестре и мајка. Породице преживјелих огорчене су због тога што ни послије више од 16 година злочина није покренут поступак против оних који су свјесно и плански, са наредбом претпостављених, кренули да убију становнике и село сравне са земљом, о чему постоји обимна документација, као и неколико свједока од којих је један припадник Армије БиХ.

Родбина истиче да се "злочинци понашају као да се на Чемерну није десио злочин, јер раде у државним органима, отварају приватне фирме и ресторане, а као награду за масакр добили су највиша војна признања. Како је мјесто припало Федерацији БиХ, ништа није обновљено и у ово село Срби се неће вратити. Повратка у Чемерно и Илијаш нема, јер нема ни донација за обнову уништене имовине, а ризик представља и посјета гробљима и црквама, чије је рушење настављено и послије рата.

А доле у дубини свијетли Бреза у сумраку и тумарају крвници са бременом проклетства на леђима док кругови пакла спремни их очекују...



Злочинци из рата у БиХ, Бреза

Алић Џемал - муслиман из Брезе, командант јединица Територијалне одбране за Брезу. Одговоран је за учешће у нападу на српско село Чемерно, општина Илијаш, изведен 10. јуна 1992. у 5 сати. Село је уништено, а на свиреп начин убијено 30 српских цивила (наведено у кривичној пријави КУ-63/92 од 17. јула 1992. ).

Барић Брацо, звани Галава - Хрват стално настањен у Љубини, општина Илијаш, припадник ТО. Одговоран је за учешће у нападу 10. јуна 1992. на српско село Чемерно, општина Илијаш. Село је уништено, а на свиреп начин убијено је 30 особа српске националности.

Барић Данко, звани Синће - Хрват по националности, стално настањен у Љубини, општина Илијаш, припадник ТО. Одговоран је за учешће у нападу 10. јуна 1992. на српско село Чемерно, општина Илијаш. Село је уништено, а на свиреп начин убијено је 30 особа српске националности. Такође је одговоран за почињено кривично дело злочин против цивилног становништва изведено дана 19. јула 1992. у мјесту Љубина, општина Илијаш на магистралном путу Тузла - Сарајево. Тада су убијени Срби Николић Јован, Марић Тихомир и Мацановић Слободанка, а тешко су рањени Марковић Марица, Марковић Зорица, Марковић Гордана и Мацановић Влатко.

Барић Карло - из села Насићи, војник ТО. Одговоран је за учешће у нападу 10. јуна 1992. на српско село Чемерно, општина Илијаш. Село је уништено, а на свиреп начин убијено је 30 особа српске националности.

Барић Стјепан - Пепо, Хрват, власник СУР „Грил“, стално настањен у Љубини, општина Илијаш, припадник ТО. Одговоран је за учешће у нападу 10. јуна 1992. на српско село Чемерно, општина Илијаш. Село је уништено, а на свиреп начин убијено је 30 особа српске националности.

Барић (Винко) Зоран - Хрват стално настањен у Љубини, општина Илијаш, припадник ТО. Одговоран је за учешће у нападу 10. јуна 1992. на српско село Чемерно, општина Илијаш. Село је уништено, а на свиреп начин убијено је 30 особа српске националности.

Бека Енвер - из Брезе, војник ТО. Одговоран је за учешће у нападу 10. јуна 1992. на српско село Чемерно, општина Илијаш. Село је уништено, а на свиреп начин побијено је 30 лица српске националности.

Бешлија Ферид - из Брезе, село Корита, припадник ТО. Одговоран је за учешће у нападу 10. јуна 1992. на српско село Чемерно, општина Илијаш. Село је током напада уништено, а на свиреп начин убијено је 30 лица српске националности.

Бешлија Осман - припадник ТО. Одговоран је за учешће у нападу 10. јуна 1992. на српско село Чемерно, општина Илијаш. Село је током напада уништено, на свиреп начин убјено 30 лица српске националности. Такође је одговоран за почињено кривично дјело злочин против цивилног становништва изведено 19. јула 1992. у мјесту Љубина, општина Илијаш, на магистралном путу Тузла - Сарајево, при чему су убијени Николић Јован, Марић Тихомир и Мацановић Слободанка, а тешко су рањени Марковић Марица, Марковић Зорица, Марковић Гордана и Мацановић Влатко.