Отаџбински рат

[дрвосеча]

Злочини у Сарајеву 3. мај 1992.
Добровољачка улица



Добровољачка - планирани злочин

Пише: Боро Марић, ПОЛИТИКА

Злочин у Добровољачкој улици, подсетимо, догодио се 3. маја 1992. године, када су бошњачке паравојне формације и Специјална јединица полиције БиХ, напале колону Друге војне области тадашње Југословенске народне армије, која се повлачила из Сарајева.
О мирном повлачењу јединица ЈНА договорили су се командант Унпрофора генерал Луис Мекензи, командант Друге војне области генерал Милутин Кукањац и Алија Изетбеговић, у то време председавајући Председништва БиХ кога је претходно, по повратку из иностранства, на сарајевском аеродрому заробила ЈНА.

Упркос договору, припадници Патриотске лиге, „зелених беретки” и полиције су, чим је транспортер Унпрофора у којем је био Изетбеговић прошао, пресекли и напали колону ЈНА. У том нападу убијено је 42, рањено 73 и заробљено 215 војника и официра ЈНА. За злочин у Добровољачкој улици Тужилаштво за ратне злочине Србије осумњичило је 19 држављана Босне и Херцеговине. За њима су недавно расписане међународне потернице. Управо то је последњих дана изазвало жестоке реакције првенствено бошњачких политичара. Против расписивања потерница протестовали су, управо у Добровољачкој улици, бивши борци Армије БиХ, који су, поред осталог, тражили од званичника БиХ да прекину све односе са Србијом.

„Када се говори о Добровољачкој улици, бошњачки политичари по правилу се позивају на два више него проблематична аргумента. Први – да је то био акт одбране од агресије?! Други – да је БиХ 6. априла међународно призната и да је ЈНА од тог дана била окупаторска војска, која није имала шта да тражи у овој земљи!? Оба ова аргумента су, с правне тачке гледишта, неодржива”, констатовао је Чизмовић.

Наш саговорник каже да је „одбрана одговор на напад или одбрана од предстојећег напада”. „Ништа од тога се није догодило у Добровољачкој улици. Југословенска армија се повлачила из Сарајева су складу с раније постигнутим договором у којем је учествовала и команда Унпрофора. Тим договором је одређена и траса извлачења ЈНА и распоред возила, која су прегледана пре него што је колона кренула. Дакле, ЈНА тада никога није напала, нити је то намеравала да учини”, објашњава Чизмовић.

С друге стране, додао је он, ратно Председништво БиХ и паравојне јединице којима је командовало, тачно је знало која је улица најповољнија за напад на колону ЈНА. „Добровољачка улица је уска и могла би се означити као својеврстан ’градски кланац’. Дакле, она је изабрана због тога што јединице ЈНА нису имале ни најмању могућност маневра, односно организовања за пружање отпора и, евентуалног, пробоја. Када све то имамо у виду, као и улогу појединих чланова Председништва БиХ, слободно можемо рећи да је злочин у Добровољачкој учињен с директним предумишљајем. Ову тезу потврђује и чињеница да је напад у Добровољачкој сниман од почетка до краја, што значи да су сниматељи унапред обавештени о оном што ће се догодити. Уосталом, чак да се ту радило и о некаквој одбрани, убијање рањених и злостављање заробљених се не може ничим, па ни самоодбраном, правдати”, оценио је Чизмовић.

Посебно питање, сматра он, гласи: „Ко је убио и заробио припаднике ЈНА у Добровољачкој улици”. „Наиме, Армија БиХ је настала после тог догађаја и тек онда је законом регулисана и утврђен ланац командовања у њој. Тако да, у овом случају, можемо једино да говоримо о постојању паравојски, пре свих Патриотске лиге и ’зелених беретки’, којима је командовало ратно Председништво Републике БиХ.”

Неодржив је, према његовим речима, и други аргумент бошњачких званичника – да је ЈНА од 6. априла била окупаторска сила у БиХ. „Познато је да су се 26. априла 1992. године у Скопљу потпредседник СФРЈ Бранко Костић и вршилац дужности савезног секретара за народну одбрану генерал Благоје Аџић састали са Алијом Изетбеговићем. На том састанку је договорено да се ЈНА мирно повуче из БиХ до 19. маја. Нападом на колону ЈНА у Добровољачкој улици, сасвим је јасно, прекршен је и један међудржавни споразум”, изричит је наш сабеседник.

Јован С. Чизмовић каже да Србија има право да води поступак против осумњичених за злочин у Добровољачкој улици. Тим пре што, колико је познато, Тужилаштво и Суд БиХ ништа конкретно нису урадили у овом случају, иако им је Тужилаштво за ратне злочине Србије пре две године доставило доказе о овом злочину.

Истоветног мишљења је и министар правде БиХ и кадар Хрватске демократске заједнице БиХ Бариша Чолак. Он је недавно штампи у Федерацији БиХ изјавио да је неоспорно да се злочин у Добровољачкој догодио. „Тај злочин може да се процесуира у БиХ, али и у било којој другој држави”, казао је Чолак, за сада једини високи функционер из Федерације БиХ у заједничким органима који је стао, када је реч о овом случају, на страну истине.


Имена са потерница
Званично нису објављена имена лица за којима су расписане потернице због сумње да су учествовале у злочину над припадницима ЈНА у Добровољачкој улици. Незванично, тврди се да су, поред осталих, на листи чланови ратног Председништва БиХ Ејуп Ганић и Стјепан Кљујић, затим високи официри Армије Бих Јован Дивљак и Фикрет Муслимовић, командант Штаба Територијалне одбране Хасан Ефендић, командант специјалне јединице полиције Драган Викић, оснивачи „зелених беретки” и Патриотске лиге, Емин Швракић и Заим Бацковић, и заменик министра унутрашњих послова БиХ Јусуф Пушина.



Када се сви детаљи злочина у сарајевској Добровољачкој улици над официрима и војницима бивше ЈНА сложе у целину, мирно се може рећи да је он учињен с директним предумишљајем, тврди председник Адвокатске коморе РС, Јован С. Чизмовић.