12-18-2009, 09:17 PM
ПАЖЊА !!! Текст је изузетно потресне садржине !!!
Ход по мукама др.Олге Драшко
Хрвати, чапљинске усташе, током прољећа 1992. године у некадашњем издвојеном објекту ЈНА, који је служио као складиште за гориво оближњој ауто-јединици из гарнизона Чапљина, оформили су логор за Србе. •
У зиму, боље речено, поткрај мјесеца јануара 1993. године, шетајући се, разгледам излоге у Кнез Михајловој улици у Београду. "Бобо", прекину моје разгледање милозвучни глас др. Љубе Тохољ, иначе блиске сараднице др Милана Булајића, секретара Државне комисије за ратне злочине извршене над српским народом у Другом свјетском рату од стране НДХ (Независне државе Хрватске) и окупатора, и челника Државне комисије за ратне злочине и злочине геноцида у СР Југославији. Истине и себе ради, др. Љуба Тохољ и ја, активно смо сарађивали од 1985. године, када смо почели радити на прикупљању, систематизацији и документацији грађе на тему - Геноцид над Србима у Херцеговини, 1914-1941. година.
Почели смо причу о Дретељу.
Једно од села у саставу општине Чапљина, у Херцеговини, је и Дретељ. Село је лоцирано на десној обали ријеке Неретве, на непуна два километра, сјеверо-западно од Чапљине. Дретељ је са истока омеђен ријеком Неретвом, а са сјевера, запада и југа опасан је брдима, од којих јужно брдо звано Градина дијели га од вароши Чапљина. Према Савезном попису становништва Југославије, од мјесеца марта 1991.године, у Дретељу је било - 553 становника. Од тога, Хрвата-491, муслимана-52, Срба-3, југословена-10 и осталих-2.
У прољеће 1992.године, Дретељ је имао око осам стотина становника. Откуд прираштај од око двије стотине становника за саио годину дана? Одговор је веома прост. Хрвати, чапљинске усташе, током прољећа 1992. године у некадашњем издвојеном објекту ЈНА (Југословенске народне армије), који је служио као складиште за гориво оближњој ауто-јединици из гарнизона Чапљина, оформили су логор за Србе.
Ход по мукама др.Олге Драшко
Хрвати, чапљинске усташе, током прољећа 1992. године у некадашњем издвојеном објекту ЈНА, који је служио као складиште за гориво оближњој ауто-јединици из гарнизона Чапљина, оформили су логор за Србе. •
У зиму, боље речено, поткрај мјесеца јануара 1993. године, шетајући се, разгледам излоге у Кнез Михајловој улици у Београду. "Бобо", прекину моје разгледање милозвучни глас др. Љубе Тохољ, иначе блиске сараднице др Милана Булајића, секретара Државне комисије за ратне злочине извршене над српским народом у Другом свјетском рату од стране НДХ (Независне државе Хрватске) и окупатора, и челника Државне комисије за ратне злочине и злочине геноцида у СР Југославији. Истине и себе ради, др. Љуба Тохољ и ја, активно смо сарађивали од 1985. године, када смо почели радити на прикупљању, систематизацији и документацији грађе на тему - Геноцид над Србима у Херцеговини, 1914-1941. година.
Почели смо причу о Дретељу.
Једно од села у саставу општине Чапљина, у Херцеговини, је и Дретељ. Село је лоцирано на десној обали ријеке Неретве, на непуна два километра, сјеверо-западно од Чапљине. Дретељ је са истока омеђен ријеком Неретвом, а са сјевера, запада и југа опасан је брдима, од којих јужно брдо звано Градина дијели га од вароши Чапљина. Према Савезном попису становништва Југославије, од мјесеца марта 1991.године, у Дретељу је било - 553 становника. Од тога, Хрвата-491, муслимана-52, Срба-3, југословена-10 и осталих-2.
У прољеће 1992.године, Дретељ је имао око осам стотина становника. Откуд прираштај од око двије стотине становника за саио годину дана? Одговор је веома прост. Хрвати, чапљинске усташе, током прољећа 1992. године у некадашњем издвојеном објекту ЈНА (Југословенске народне армије), који је служио као складиште за гориво оближњој ауто-јединици из гарнизона Чапљина, оформили су логор за Србе.
Кокеза лопове !!!