12-18-2009, 09:24 PM
Супруг др. Олге Драшко, адвокат Лазар Драшко, који је сво то вријеме боравио у родним Тасовчићима, предузимао је све што је било у његовој моћи да припомогне избављењу цивила, а самим тим и његове супруге из усташког логора Дретељ.
Некадашњи судија Општинског суда у Чапљини, потом адвокат, Лазар Драшко, писао је писмо Генералном секретару УН, Бутросу Бутросу-Галију, али одговора било није. Адвокат Драшко, писао је писмо предсједнику Француске, Франсоа Митерану, али одговора било није. Адвокат Драшко, писао је више писама МЦК (Међународном црвеном крсту), али одговора било није. Адвокат Драшко, писао је писма УНПРОФОР-у (Међународне мировне снаге), али одговора било није.
Видјевши да се мјеродавни међународни фактори оглушују о његова писмена, то адвокат Драшко, августа осмог 1992.године, упућује се у Столац, у сједиште УНПРОФОР-а за источну Херцеговину. У Стоцу адвокат Драшко, као човјек од струке, пријављује затварање и силовање цивила у логору Дретељ, тражи примјену Женевске конвенције о заштити цивила и медицинског особља, тражи да делегат МЦК из Међугорја, општина Читлук, посјети логор Дретељ. Орјентације ради да напоменем, да Међугорје и Дретаљ су два села смјештена на различитим странама истог брда. Међугорје је на западној, а Дретељ на источној страни брда.
Одмах по примљеној притужби, ревносни канадски капетан Патрик, радио везом контактира делегата МЦК у Међугорју, а овај на исти начин предсједника општине Чапљина, Перу Марковића. И само како то усташе знају, Перо је одговорио да је др. Олга Драшко на свом радном мјесту у Дому здравља у Чапљини. Не провјеравајући чињенично стање, МЦК и УНПРОФОР одбацују приговоре адвоката Драшка и вјеру поклањају лажном исказу Пере Марковића, предсједника ХДЗ (Хрватске демократске заједнице) Чапљина и истовремено предсједника оппггине Чапљина.
Намјеран да истраје на путу правде, адвокат Лазар Драшко, не мирећи се са постојећим стањем, одлази у Требиње у сједиште МЦК за источну Херцеговину. За госпођу Мартман, која је била на челу МЦК у Требињу, мало је рећи да је непристојна, јер била је више него дрска приликом разговора. Одбијала је било какву могућност о постојању логора у Дретељу, јер је преко свог делегата с десне обале ријеке Неретве, званог Мишел, добила увјерење да је логор расформиран у јуну 1992. године. На ту констатацију, маниром искусног јуристе, адвокат Драшко, госпођи Мартман нуди на увид писмени захтјев усташке стране, којим потражују четворицу усташа заробљене од стране војске Републике Српске, а у замјену за заробљене цивиле у логору Дретељ. Преводилац Шегрт и адвокат Драшко, били су свједоци одмахивања руком г-ђе Мартман.
Тражећи упориште у правном лијеку, адвокат Драшко пише притужбу МЦК у Женеву, који након тога повлачи госпођу Мартман. Желећи да ствар истјера до краја, адвокат Драшко пише притужбу и Европској заједници. Суочена са необоривим чињеницама из притужбе, то Европска заједница одлучује да пошаље свог делегата у логор Дретељ. У логору Дретељ делегат ЕЗ-е затиче међу логорашима др. Олгу Драшко и др. Срећка Марића. Недуго иза ове посете, тачније августа 18, 1992. године, др. Олга Драшко је у групи од 245 логораша размјенута у мјесту Столац, Херцеговина.
Од усташког прогона из Чапљине, породица Драшко живи у Вишеграду, у Републици Српској. Заступана по супругу Лазару Драшко адвокату из Вишеграда, Олга др. Драшко, специјалиста микробиолог, средином мјесеца децембра 1992. године, против шездесет усташа, поднела је кривичну пријаву надлежном Јавном тужилаштву Републике Српске и надлежном тјелу за испитивање и кажњавање ратних злочина које ће се формирати од УН, или међународне заједнице. Нисам био у прилици да пријаву читам, али оно што знам јесте да је пријава поднета мјесеца децембра 1992. године, и како ми др. Љуба Тохољ рече, у пријави су наведени мјесто, датум, вријеме и начин извршења криминалне радње, са унесеним пуним именом и презименом инкриминсаних починилаца, тј. усташа.
Да ли је ту крај приче? Не !
Девет година свједоци смо правног нечињена, девет година свједоци смо опредмећења латинске пословице - SUMMUM JUS SUMMA INJURIA, тј. да је највеће право често највећа неправда. Али без обзира на оно јуче, више сам него сигуран да ће се колико сутра, наћи неко ко ће богињи правде Јустицији помоћи да одвеже очи, а онда ће доћи ред на теразије и мач, а онда ће доћи ред на спору али ипак достижну правду, а онда ће доћи ред на поднету кривичну пријаву Олге др. Драшко, специјалисте микробиолога, мајке троје дјеце, супруге, Српкиње, коју је, према слободној процјени др. Љубе Тохољ, силовало најмање стотину педесет усташа.
Некадашњи судија Општинског суда у Чапљини, потом адвокат, Лазар Драшко, писао је писмо Генералном секретару УН, Бутросу Бутросу-Галију, али одговора било није. Адвокат Драшко, писао је писмо предсједнику Француске, Франсоа Митерану, али одговора било није. Адвокат Драшко, писао је више писама МЦК (Међународном црвеном крсту), али одговора било није. Адвокат Драшко, писао је писма УНПРОФОР-у (Међународне мировне снаге), али одговора било није.
Видјевши да се мјеродавни међународни фактори оглушују о његова писмена, то адвокат Драшко, августа осмог 1992.године, упућује се у Столац, у сједиште УНПРОФОР-а за источну Херцеговину. У Стоцу адвокат Драшко, као човјек од струке, пријављује затварање и силовање цивила у логору Дретељ, тражи примјену Женевске конвенције о заштити цивила и медицинског особља, тражи да делегат МЦК из Међугорја, општина Читлук, посјети логор Дретељ. Орјентације ради да напоменем, да Међугорје и Дретаљ су два села смјештена на различитим странама истог брда. Међугорје је на западној, а Дретељ на источној страни брда.
Одмах по примљеној притужби, ревносни канадски капетан Патрик, радио везом контактира делегата МЦК у Међугорју, а овај на исти начин предсједника општине Чапљина, Перу Марковића. И само како то усташе знају, Перо је одговорио да је др. Олга Драшко на свом радном мјесту у Дому здравља у Чапљини. Не провјеравајући чињенично стање, МЦК и УНПРОФОР одбацују приговоре адвоката Драшка и вјеру поклањају лажном исказу Пере Марковића, предсједника ХДЗ (Хрватске демократске заједнице) Чапљина и истовремено предсједника оппггине Чапљина.
Намјеран да истраје на путу правде, адвокат Лазар Драшко, не мирећи се са постојећим стањем, одлази у Требиње у сједиште МЦК за источну Херцеговину. За госпођу Мартман, која је била на челу МЦК у Требињу, мало је рећи да је непристојна, јер била је више него дрска приликом разговора. Одбијала је било какву могућност о постојању логора у Дретељу, јер је преко свог делегата с десне обале ријеке Неретве, званог Мишел, добила увјерење да је логор расформиран у јуну 1992. године. На ту констатацију, маниром искусног јуристе, адвокат Драшко, госпођи Мартман нуди на увид писмени захтјев усташке стране, којим потражују четворицу усташа заробљене од стране војске Републике Српске, а у замјену за заробљене цивиле у логору Дретељ. Преводилац Шегрт и адвокат Драшко, били су свједоци одмахивања руком г-ђе Мартман.
Тражећи упориште у правном лијеку, адвокат Драшко пише притужбу МЦК у Женеву, који након тога повлачи госпођу Мартман. Желећи да ствар истјера до краја, адвокат Драшко пише притужбу и Европској заједници. Суочена са необоривим чињеницама из притужбе, то Европска заједница одлучује да пошаље свог делегата у логор Дретељ. У логору Дретељ делегат ЕЗ-е затиче међу логорашима др. Олгу Драшко и др. Срећка Марића. Недуго иза ове посете, тачније августа 18, 1992. године, др. Олга Драшко је у групи од 245 логораша размјенута у мјесту Столац, Херцеговина.
Од усташког прогона из Чапљине, породица Драшко живи у Вишеграду, у Републици Српској. Заступана по супругу Лазару Драшко адвокату из Вишеграда, Олга др. Драшко, специјалиста микробиолог, средином мјесеца децембра 1992. године, против шездесет усташа, поднела је кривичну пријаву надлежном Јавном тужилаштву Републике Српске и надлежном тјелу за испитивање и кажњавање ратних злочина које ће се формирати од УН, или међународне заједнице. Нисам био у прилици да пријаву читам, али оно што знам јесте да је пријава поднета мјесеца децембра 1992. године, и како ми др. Љуба Тохољ рече, у пријави су наведени мјесто, датум, вријеме и начин извршења криминалне радње, са унесеним пуним именом и презименом инкриминсаних починилаца, тј. усташа.
Да ли је ту крај приче? Не !
Девет година свједоци смо правног нечињена, девет година свједоци смо опредмећења латинске пословице - SUMMUM JUS SUMMA INJURIA, тј. да је највеће право често највећа неправда. Али без обзира на оно јуче, више сам него сигуран да ће се колико сутра, наћи неко ко ће богињи правде Јустицији помоћи да одвеже очи, а онда ће доћи ред на теразије и мач, а онда ће доћи ред на спору али ипак достижну правду, а онда ће доћи ред на поднету кривичну пријаву Олге др. Драшко, специјалисте микробиолога, мајке троје дјеце, супруге, Српкиње, коју је, према слободној процјени др. Љубе Тохољ, силовало најмање стотину педесет усташа.
Кокеза лопове !!!