Отаџбински рат

[дрвосеча]

УПОЗОРЕЊЕ: СЛЕДИ ТЕКСТ И ПРИЧЕ ПОТРЕСНЕ САДРЖИНЕ!


Злочинац Насер Орић



Насер Орић је бивши командант Aрмије БиХ, кога је Хашки трибунал осудио за ратне злочине по само једној тачки оптужнице на 2 године затвора за индиректну одговорност за смрт 7 и мучење 11 српских заробљеника у периоду 1992-93. године?!

Рођен је у Поточарима (3. марта 1967.). Служио је војску 1985/86. у специјалним јединицама ЈНА за атомску и хемијску одбрану. Напустио је ЈНА са чином десетара. Године 1988. завршио је шестомесечни курс у Земуну и служио у Савском Венцу у Београду као полицијски тренер.
Као члан полицијске јединице за специјалне акције, имао је обуку још две године. Пребачен је 1990.године на Косово и Метохију као члан јединица за специјалне акције МУП-а Републике Србије.

По повратку у Београд је био телохранитељ Слободана Милошевића, а током демонстрација 9. марта 1991, је учествовао у хапшењу Вука Драшковића. Ноћу је радио на улазу у познату београдску дискотеку „Метро" преко пута клуба „Академија" у Кнез Михајловој улици.

Aвгуста 1991. пребачен је у полицијску станицу у Илиџи, на периферији Сарајева. Крајем 1991. премештен је у полицијску станицу у Сребреници и 8. априла 1992. је постао шеф полицијске станице у Поточарима.

Током рата у Босни, Орић постаје командант муслиманских снага у Сребреници (28. брдска дивизија, трансформисана у 8. операциону групу 1995.) од 1992-95. године. Предводио је многобројне нападе на више од 50 српских села 1992-1993, у општинама Братунац и Сребреница. За шта постоји основана сумња и докази о ликвидацији 3262 Срба
Јула 1995, војска Републике Српске заузима Сребреницу, а Орић, заједно са остатком команде 8. операционе групе, евакуише се хеликоптером пре заузећа енклаве.

Орићева страховлада
Кључни дио његовог свједочења јесте опис страховладе коју су на подручју опкољене сребреничке енклаве успоставили Насер Орић, као командант Армије БиХ у енклави, и његова група. Ибрахим Мустафић назива Насера Орића и његове људе "бандом" и "хунтом" описујући их као пљачкаше и убице...

"Кад је Ибрахим дотјерао камион, ја сам сутра морала опрати камион. На каросерији је био толико дебео слој спетака од крви да сам морала цио дан настављати казане прокључале воде да бих спрала онолику крв. То су животиње, само можеш да изгубиш главу!"...
Јесте да сам се и плашио, али сам сматрао да је свако одустајање од свог става пристанак да цио живот човјек живи без људског поноса", тврди Ибрахим Мустафић.