Шта да кажем на све ово...?
Аца Радовић ме је први пут одвео на Звездин стадион и он је "крив" што Звезду од тада мање више редовно пратим где год да игра.
Мислим да се играла утакмица са Нефчијем дал' беше 98 или '99 година, пре тога Маракану и Звезду сам гледао само преко телевизије, елем убедио ме у две речи и од тад сам нераскидиво везан за Маракану и Звезду.
Био је мој пријатељ заједно смо тренирали, фудбал у Опову, његова мајка Славица (која је годину дана касније умрла од туге за њим) ми је предавала хемију у основној школи и због нашег другарства сам се увек некако провлачио код ње.
На кобни 113. дерби сам требао да идем са њим али због одласка на рођенданску журку код најбољег пријатеља из основне нисам отишао на дерби, у сред журке улетела је другарица код ортака и упалила ТВ, сећам се као да је јуче било нас 40-ак је ћутке гледало када су на вестима саопштавали да је А.Р. из Опова убијен на стадиону, сви смо занемеликада смо схватили о коме се ради, а ја сам у неверици након тога сатима седео и пиљио у једну тачку.
Пар година након тога, нас двадесетак се удружило у идеји да Аца несме бити заборављен и формирали смо малу навијачку групу која је понела његово име и направили заставу која је до скоро стојала на Северу, док није била украдена, (након тога и враћена) од када је више не качимо на огради већ смо је предали Томи Радовићу Ацином Оцу.
Направићемо ми нову и лепшу заставу али нашег друга нико неможе да нам врати.
Био си пријатељ и човек за узор нека Ти је вечна слава ! :'(
Аца Радовић ме је први пут одвео на Звездин стадион и он је "крив" што Звезду од тада мање више редовно пратим где год да игра.
Мислим да се играла утакмица са Нефчијем дал' беше 98 или '99 година, пре тога Маракану и Звезду сам гледао само преко телевизије, елем убедио ме у две речи и од тад сам нераскидиво везан за Маракану и Звезду.
Био је мој пријатељ заједно смо тренирали, фудбал у Опову, његова мајка Славица (која је годину дана касније умрла од туге за њим) ми је предавала хемију у основној школи и због нашег другарства сам се увек некако провлачио код ње.
На кобни 113. дерби сам требао да идем са њим али због одласка на рођенданску журку код најбољег пријатеља из основне нисам отишао на дерби, у сред журке улетела је другарица код ортака и упалила ТВ, сећам се као да је јуче било нас 40-ак је ћутке гледало када су на вестима саопштавали да је А.Р. из Опова убијен на стадиону, сви смо занемеликада смо схватили о коме се ради, а ја сам у неверици након тога сатима седео и пиљио у једну тачку.
Пар година након тога, нас двадесетак се удружило у идеји да Аца несме бити заборављен и формирали смо малу навијачку групу која је понела његово име и направили заставу која је до скоро стојала на Северу, док није била украдена, (након тога и враћена) од када је више не качимо на огради већ смо је предали Томи Радовићу Ацином Оцу.
Направићемо ми нову и лепшу заставу али нашег друга нико неможе да нам врати.
Био си пријатељ и човек за узор нека Ти је вечна слава ! :'(