Отаџбински рат

[дрвосеча]

ДОКУМЕНТАРАЦ: 1000 РАТНИХ ДАНА
16. КРАЈИШКЕ МОТОРИЗОВАНЕ БРИГАДЕ



Филм се састоји из 6 делова.
Не препоручује се малолетним и остељивим особама.

1/6 део


2/6 део


3/6 део



4/6 део


5/6 део


6/6 део



Почетком рата, и распада СФРЈ 1991. године, долази поново до обнављања 16. крајишке бригаде. Мобилизација људства је извршена у периоду од 13. јуна и 15. августа 1991. године. Зборна места су била села Машићи, Шимића Хан, Берек где су одржане припремене вежбе за предстојећи рат.

16. септембра 1991. један део бригаде прелази реку Саву код Градишке и прикључују се 329. оклопној бригади ЈНА (касније 1. оклопна бригада). У првом налету војници 16. бригаде ослобађају села: Доњу Варош, Горњу Варош, Нову Варош и избијају на аутопут "Братство и јединство". Сутрадан уз неколико рањених гине први војник 16. бригаде Бојан Мајсторовић.

После неколико дана остатак бригаде прелази Саву и у налету ослобађају насеља на правцу Посовац-Горњи Богићевци, Нова Варош-Доњи Богићевци, а потом и села Горњи Рајчићи, Роџаник, Јазавица, Воћарица, Пакленица, и део Старог Грабовца .

Под комнадом тадашњег команданта Милана Челекетића 16. бригада ослобаћа 65 км2 територије Западне Славоније које је углавном насељавало српско становништво.


У пролеће 1992. године део бригаде се враћа у БиХ, а неколико чета одлази на планину Влашић. Крајем маја исте године извршена је нова мобилизација лудства на Мањачи и бригади је додато 1500 људи. Касније мањи део одлази у РС Крајину, а већи део одлази на Посавину и учестује на пробијању Коридора. Средином јуна 1992. године 16. бригада осваја села од Добоја до Модриче (Јоховац, Галићи, Горња Фоча, Караматићи, Лушићи, Вуковац (део) и Живково Поље (део)). У поподненим часовима 26. јуна 1992. године, борци 16. бригаде ослобађају село Милошевац, да би нешто касније 2. чета капетана Дмитра Зарића пробила последња непријатељска упоришта и спојила се са јединицама Источно-босанског корпуса. На тај начин успостаљен је коридор (познат и као пут живота) између Крајине и Србије. Након тога 16. бригада учествују на ослобађању српских територија у Посавини, да би од 3. до 17. јула 1992. године ослободила 13 села (122км2 територије) и избила на реку Саву (што је и био циљ штаба ВРС).

После избијања на реку Саву 16. бригада учестује на одбрани на релацији Доњи Свилај-Ободни Канал, а делови бригаде ратују код Оштре Луке, на Градачачком ратишту и очувању коридора. Током тога времена долази до смене команданта бригаде, потпуковника Милана Челекетића замењује пуковник Новица Симић. Убрзо потом команда унапређује пуковника Симића у генерала, да би на захтев команде био постаљен за команданта Источно-босанског корпуса ВРС. Нови командант 16. бригаде постаје потпуконик Вукадин Макагић.

Од половине августа до почетка новембра 1992. године, јединице 16. бригаде под командом пуковника Славка Лисице учествују на ослобађању Брода. У поноћ 6. октобра јединице 16. бригаде улазе у Брод и избијају на реку Саву.

Након ослобађања Брода највећи део бригаде се враћа на положаје на релацији Доњи Свилај-Брусница, а непуних месец дана касније припадници 16. бригаде одлазе на Орашко ратиште. Касније крајем децембра 16. бригада добија новог команданта потпуковника Владу Топића и учестује на Брчанском ратишту на одбрани коридора заједно са Источно-босанским корпусом ВРС на чијем челу се налазио њихов бивши командант генерал-мајор Новица Симић. Од почетка 1993. до лета исте године 16. бригада, ослобађа 13 насељених места и за 33км2 проширује коридор. После тога јединице одлазе на краћи одмор, а касније се премештају на добојско-теслићко ратиште. Бригада је одликована Орденом Немањића, највећим војним признањем РС, за заслуге у рату 1992-95


Спомен плоча 16. крајишкој бригади у селу Машићи код Градишке. Са овог мјеста 16.09.1991. године бригада се упутила у рат у Славонији.