03-18-2010, 05:23 PM
Овако...
пошто Отаџбински рат 1990-их обухвата и борбе младих војника регуларне ЈНА са војницима паравојне ТО Словеније (у то доба саставне чланице СФРЈ), то ћемо окачити неколико чланака о некажњеним злочинима са подручија СР Словеније, из трагичне 1991.
ЗЛОЧИНИ У СЛОВЕНИЈИ 1991.
Пише: Миша Ристовић, НОВОСТИ
19.04.2006.
РЕЗУЛТАТ безумног дивљања оружаних састава Словеније 1991. године су 44 мртва припадника југословенске војске - по шест официра и подофицира, 30 војника и питомаца, једно грађанско лице на служби у ЈНА и једно неидентификовано лице. Рањена су 184 припадника ЈНА.
СЛУЧАЈ “Холмец” само је један од многобројих догађаја који су се током трагичне 1991. године одигравали на просторима СР Словеније. Да су припадници ЈНА, па и многи цивили, стално били на мети наоружаних словеначких сепаратиста, најбоље може да се види у брошури “Истина о оружаном сукобу у Словенији”, коју је крајем те године издала “Народна армија”.
У њој су наведени многобројни примери подмуклих злочина чланова Територијане одбране и МУП Словеније. У делу где се описују страдања војника, тврди се да су Словенци под оружјем "повредили правила међународног хуманитарног права, непоштовањем договорених прекида ватре и беле заставе, а употребљавали су забрањене муниције подобне да нанесе сувишна и непотребна патња."
У “Истини о оружаном сукобу у Словенији” наводе се следећи примери.
* ТЕНКОВСКА јединица мајора Данила Радовановића дошла је по задатку, 27. јуна, на аеродром "Брник". Три чете територијалаца и специјалне снаге милиције СР Словеније непрекидно су атаковали на ову формацију ЈНА, тако што су испред себе пуштали цивиле, који су војнике вређали, гађали камењем и другим предметима.
Иза цивила су се налазили територијалци са ракетним бацачима, из којих су пуцали на тенкове. Схвативши да војници неће да потежу оружје на цивиле, територијалци су то злоупотребили и уништили један тенк. У нападима на јединицу ЈНА рањен је један војник, коме је била неопходна медицинска помоћ. Смештен је у транспортер са којег је било скинуто наоружање, а постављена бела застава. Међутим, на транспортер је отворена ватра и рањена су још два војника и официр.
* ПРИЛИКОМ напада на војну јединицу на "Брнику", словеначки територијалци су као заклон користили и новинаре. Тако су крајем јуна и настрадала два аустријска посленика јавне речи које су пустили на писту аеродрома, али након прекида ватре. Док су новинари постављали камере, иза њих су се територијалци припремали за напад. Јединица ЈНА је била принуђена да отвори ватру, при чему су новинари погинули.
* ЦАРИНИК Мики Богдановић, који је био пребачен са бугарске границе на гранични прелаз Рожна долина, био је заробљен али је са још једним колегом успео да се ослободи. Склонили су се у касарну у близини Нове Горице, где су били сведоци подмуклог напада територијалаца. Био је на снази прекид ватре, а у касарну је стигао хлеб, па су тројица старешина и два војника пошли да га донесу. Кад су војници подигли гајбе, територијалци су, с леђа, отворили ватру на њих. Два официра су теже повређена, а један лакше. Нико није имао оружје код себе.
* КРАЈЕМ јуна, на једном путу, колона возила коју је водио капетан прве класе Драган Благојевић наишла је на барикаде и зауставила се. Након краће борбе дошло је до прекида дејстава, а капетан је изашао из оклопног возила ради преговора. Неко од територијалаца пуцао му је у леђа и тешко га ранио.
* СЛИЧАН злочин одиграо се и 29. јуна, дванаест сати након успостављања примирја, у близини граничног прелаза Шкофије. Нападнуто је возило ЈНА које је превозило храну за војнике. Било је пропуштено из блокаде, а у повратку је запуцано из заседе. Капетан Слободан Пантелић, грађанско лице на служби у ЈНА Бранко Седлар и војник Османи Неџмедин убијени су хицима у потиљак.
* ПРИПАДНИЦИ ТО Словеније су 2. јула, кршећи договор о прекиду оружаног сукоба, из свих расположивих средстава напали једно војно складиште. Када је водник Африм Мисими затражио контакт са нападачима, како би их упозорио на постигнути договор, лишен је слободе и око шест сати држан са лисицама на рукама. Водник Мисими и један од војника који је рањен приликом напада, коме иначе није пружена никаква медицинска помоћ, задржани су као таоци.
* СЛУЧАЈ страдања војника Милана Танасковића, који је био је на стражи у једном складишту ЈНА, показао је најпризменију бестијалност наоружаних словеначких полицајаца. Ово складиште су крајем јуна 1991. године опколили и блокирали, али нису отварали ватру. Војници и припадници полиције чак су међусобно редовно комуницирали и разговарали о бесмислености сукоба. После два дана, један припадник МУП-а пришао је жичаној огради и замолио Милана Танасковића да му припали цигарету. Када је војник покушао да то учини, полицајац је испалио више рафала из аутоматског оружја и усмртио га!
У току прекида ватре, које је ЈНА доследно поштовала, припадници тзв. Оружаних снага Словеније извршили су преко 50 напада на јединице ЈНА.
ТАЈНА
ПОДАЦИ из брошуре “Истина о оружаном сукобу у Словенији” били су тајна за ширу јавност. Зашто се толико година ћутало о злочинима над припадницима ЈНА у Словенији, може само да се нагађа.
Познато је да је војска својевремено обавезала све официре да ћуте о догађајима у Словенији, а чак је и родитељима погинулих војника било забрањено да о томе говоре!?
ПОГИНУЛИ
СТАРИЈИ водник Мирослав Шандор (1956), ВП 7660 Плесо, старији водник Мирко Брндушановић (1959), ВП 7464 Вараждин, поручник Драган Бубало (1964), ВП 7464 Вараждин, заставник Мустафа Хаџиселимовић (1949), ВП 7464 Вараждин, поручник Елдин Храповић (1965), ВП 7660 Плесо, капетан Миленко Јоргић (1956), 7660 Плесо, потпоручник Александар Милошевић (1970), ВП 2465 Јастребарско, капетан Антон Мрлак (1950), ВП 3880 Плесо, капетан Слободан Пантелић (1946), ВП 7640 И. Бистрица, водник Рама Салихи (1969), ВП 2950 Сежана, старији водник Бојанче Сибиновски (1959), ВП 3880 Плесо, капетан Зоран Стојановић (1955), ВП 4142 Мурска Собота, грађанско лице Бранко Седлар (1954), ВП 9481 Ријека.
Погинули су и војници Стипо Ђати (1968), ВП 3672 Постојна, Љубо Бабић, ВП 8164 Марибор, Дејан Бјелогрлић (1971), ВП 7464 Вараждин, Бранко Бојанић (1971), ВП 3293 Карловац, Халил Цуцак (1972), ВП 8866/9 Загреб, Душан Дејановић, ВП 2465 Јастребарско, Попај Халими, ВП 3672 Постојна, Фахир Имамовић (1972), ВП 3293 Карловац, Антоније Шимуновић (1972), ВП 7646 Дравоград, разводник Зоран Јешић (1972), ВП 7646 Дравоград, Иван Јеличић (1972), ВП 5312 Врхника, Ратко Јовановић (1972), ВП 5312 Врхника, Флорим Касуми (1971), ВП 3293 Карловац, Мирко Лучић (1970), ВП 1298 Рибница, Горан Малетић, ВП 7646 Дравоград, Зоран Мирковић (1972), ВП 8866 Загреб, Стојан Милетић, Војко Обрадинов (1970), ВП 4848 Копривница, Драган Ђокић, ВП 2465 Јастребарско, Неџмедин Османи (1970), ВП 7640/11 И. Бистрица,
Мухамед Палић (1971), ВП 2146 Н. Горица, Франц Шпелко (1971), ВП 8164 Марибор, Борислав Пивач (1972), ВП 8164 Марибор, Шпиро Поњавић (1972), ВП 5312 Врхника, Драган Родић (1969), 6919 Ниш, Домагај Сотинац (1968), 5312 Врхника, Горан Станковић (1972), ВП 2146 Н. Горица, Обрад Стевановић (1971),
ВП 2146 Н. Горица, Слободан Стојковић (1972), ВП 5312 Врхника, Милан Танасковић (1972), ВП 1098 Крањ, и један неидентифукиван припадник ЈНА.
пошто Отаџбински рат 1990-их обухвата и борбе младих војника регуларне ЈНА са војницима паравојне ТО Словеније (у то доба саставне чланице СФРЈ), то ћемо окачити неколико чланака о некажњеним злочинима са подручија СР Словеније, из трагичне 1991.
ЗЛОЧИНИ У СЛОВЕНИЈИ 1991.
Пише: Миша Ристовић, НОВОСТИ
19.04.2006.
РЕЗУЛТАТ безумног дивљања оружаних састава Словеније 1991. године су 44 мртва припадника југословенске војске - по шест официра и подофицира, 30 војника и питомаца, једно грађанско лице на служби у ЈНА и једно неидентификовано лице. Рањена су 184 припадника ЈНА.
СЛУЧАЈ “Холмец” само је један од многобројих догађаја који су се током трагичне 1991. године одигравали на просторима СР Словеније. Да су припадници ЈНА, па и многи цивили, стално били на мети наоружаних словеначких сепаратиста, најбоље може да се види у брошури “Истина о оружаном сукобу у Словенији”, коју је крајем те године издала “Народна армија”.
У њој су наведени многобројни примери подмуклих злочина чланова Територијане одбране и МУП Словеније. У делу где се описују страдања војника, тврди се да су Словенци под оружјем "повредили правила међународног хуманитарног права, непоштовањем договорених прекида ватре и беле заставе, а употребљавали су забрањене муниције подобне да нанесе сувишна и непотребна патња."
У “Истини о оружаном сукобу у Словенији” наводе се следећи примери.
* ТЕНКОВСКА јединица мајора Данила Радовановића дошла је по задатку, 27. јуна, на аеродром "Брник". Три чете територијалаца и специјалне снаге милиције СР Словеније непрекидно су атаковали на ову формацију ЈНА, тако што су испред себе пуштали цивиле, који су војнике вређали, гађали камењем и другим предметима.
Иза цивила су се налазили територијалци са ракетним бацачима, из којих су пуцали на тенкове. Схвативши да војници неће да потежу оружје на цивиле, територијалци су то злоупотребили и уништили један тенк. У нападима на јединицу ЈНА рањен је један војник, коме је била неопходна медицинска помоћ. Смештен је у транспортер са којег је било скинуто наоружање, а постављена бела застава. Међутим, на транспортер је отворена ватра и рањена су још два војника и официр.
* ПРИЛИКОМ напада на војну јединицу на "Брнику", словеначки територијалци су као заклон користили и новинаре. Тако су крајем јуна и настрадала два аустријска посленика јавне речи које су пустили на писту аеродрома, али након прекида ватре. Док су новинари постављали камере, иза њих су се територијалци припремали за напад. Јединица ЈНА је била принуђена да отвори ватру, при чему су новинари погинули.
* ЦАРИНИК Мики Богдановић, који је био пребачен са бугарске границе на гранични прелаз Рожна долина, био је заробљен али је са још једним колегом успео да се ослободи. Склонили су се у касарну у близини Нове Горице, где су били сведоци подмуклог напада територијалаца. Био је на снази прекид ватре, а у касарну је стигао хлеб, па су тројица старешина и два војника пошли да га донесу. Кад су војници подигли гајбе, територијалци су, с леђа, отворили ватру на њих. Два официра су теже повређена, а један лакше. Нико није имао оружје код себе.
* КРАЈЕМ јуна, на једном путу, колона возила коју је водио капетан прве класе Драган Благојевић наишла је на барикаде и зауставила се. Након краће борбе дошло је до прекида дејстава, а капетан је изашао из оклопног возила ради преговора. Неко од територијалаца пуцао му је у леђа и тешко га ранио.
* СЛИЧАН злочин одиграо се и 29. јуна, дванаест сати након успостављања примирја, у близини граничног прелаза Шкофије. Нападнуто је возило ЈНА које је превозило храну за војнике. Било је пропуштено из блокаде, а у повратку је запуцано из заседе. Капетан Слободан Пантелић, грађанско лице на служби у ЈНА Бранко Седлар и војник Османи Неџмедин убијени су хицима у потиљак.
* ПРИПАДНИЦИ ТО Словеније су 2. јула, кршећи договор о прекиду оружаног сукоба, из свих расположивих средстава напали једно војно складиште. Када је водник Африм Мисими затражио контакт са нападачима, како би их упозорио на постигнути договор, лишен је слободе и око шест сати држан са лисицама на рукама. Водник Мисими и један од војника који је рањен приликом напада, коме иначе није пружена никаква медицинска помоћ, задржани су као таоци.
* СЛУЧАЈ страдања војника Милана Танасковића, који је био је на стражи у једном складишту ЈНА, показао је најпризменију бестијалност наоружаних словеначких полицајаца. Ово складиште су крајем јуна 1991. године опколили и блокирали, али нису отварали ватру. Војници и припадници полиције чак су међусобно редовно комуницирали и разговарали о бесмислености сукоба. После два дана, један припадник МУП-а пришао је жичаној огради и замолио Милана Танасковића да му припали цигарету. Када је војник покушао да то учини, полицајац је испалио више рафала из аутоматског оружја и усмртио га!
У току прекида ватре, које је ЈНА доследно поштовала, припадници тзв. Оружаних снага Словеније извршили су преко 50 напада на јединице ЈНА.
ТАЈНА
ПОДАЦИ из брошуре “Истина о оружаном сукобу у Словенији” били су тајна за ширу јавност. Зашто се толико година ћутало о злочинима над припадницима ЈНА у Словенији, може само да се нагађа.
Познато је да је војска својевремено обавезала све официре да ћуте о догађајима у Словенији, а чак је и родитељима погинулих војника било забрањено да о томе говоре!?
ПОГИНУЛИ
СТАРИЈИ водник Мирослав Шандор (1956), ВП 7660 Плесо, старији водник Мирко Брндушановић (1959), ВП 7464 Вараждин, поручник Драган Бубало (1964), ВП 7464 Вараждин, заставник Мустафа Хаџиселимовић (1949), ВП 7464 Вараждин, поручник Елдин Храповић (1965), ВП 7660 Плесо, капетан Миленко Јоргић (1956), 7660 Плесо, потпоручник Александар Милошевић (1970), ВП 2465 Јастребарско, капетан Антон Мрлак (1950), ВП 3880 Плесо, капетан Слободан Пантелић (1946), ВП 7640 И. Бистрица, водник Рама Салихи (1969), ВП 2950 Сежана, старији водник Бојанче Сибиновски (1959), ВП 3880 Плесо, капетан Зоран Стојановић (1955), ВП 4142 Мурска Собота, грађанско лице Бранко Седлар (1954), ВП 9481 Ријека.
Погинули су и војници Стипо Ђати (1968), ВП 3672 Постојна, Љубо Бабић, ВП 8164 Марибор, Дејан Бјелогрлић (1971), ВП 7464 Вараждин, Бранко Бојанић (1971), ВП 3293 Карловац, Халил Цуцак (1972), ВП 8866/9 Загреб, Душан Дејановић, ВП 2465 Јастребарско, Попај Халими, ВП 3672 Постојна, Фахир Имамовић (1972), ВП 3293 Карловац, Антоније Шимуновић (1972), ВП 7646 Дравоград, разводник Зоран Јешић (1972), ВП 7646 Дравоград, Иван Јеличић (1972), ВП 5312 Врхника, Ратко Јовановић (1972), ВП 5312 Врхника, Флорим Касуми (1971), ВП 3293 Карловац, Мирко Лучић (1970), ВП 1298 Рибница, Горан Малетић, ВП 7646 Дравоград, Зоран Мирковић (1972), ВП 8866 Загреб, Стојан Милетић, Војко Обрадинов (1970), ВП 4848 Копривница, Драган Ђокић, ВП 2465 Јастребарско, Неџмедин Османи (1970), ВП 7640/11 И. Бистрица,
Мухамед Палић (1971), ВП 2146 Н. Горица, Франц Шпелко (1971), ВП 8164 Марибор, Борислав Пивач (1972), ВП 8164 Марибор, Шпиро Поњавић (1972), ВП 5312 Врхника, Драган Родић (1969), 6919 Ниш, Домагај Сотинац (1968), 5312 Врхника, Горан Станковић (1972), ВП 2146 Н. Горица, Обрад Стевановић (1971),
ВП 2146 Н. Горица, Слободан Стојковић (1972), ВП 5312 Врхника, Милан Танасковић (1972), ВП 1098 Крањ, и један неидентифукиван припадник ЈНА.
[url=http://www.delije-caffe.net/forum/index.php?topic=3990.0]![[Image: stopkrimifudbal.jpg]](http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/stopkrimifudbal.jpg)