Ратни злочинци
Пуцање у белу заставу
Пише: Светлана Васовић-Мекина, ВРЕМЕ бр. 430.
16.01.1999.
Припадници словенчке полиције ликвидирали су два војника ЈНА, одмах по њиховој предаји 28. јула 1991. на граничном прелазу Холмец. Осам година касније, Словенију потреса афера обелодањивања тог догађаја.
![[Image: 094-1.jpg]](http://www.srpskapolitika.com/Tekstovi/Analize/2006/slike/094-1.jpg)
"Словенске новице", таблоид с вероватно највећим тиражом у Љубљани, шокирале су своје читатељство обелоданивши да су припадници Словеначке полиције у време тзв. десетодневног рата, вођеног јуна 1991. године, приликом битке за гранични прелаз Холмец починили ратни злочин над регрутима ЈНА, злочин због кога би неки од словеначких полицајаца или припадника Територијалне одбране (ТО) могли да заврше у Хагу. Новинар "Словенских новица" закључио је да се ради о "мрачној мрљи" због које би поједини словеначки борци могли да стекну не само почасни назив браниоца већ и "етикету ратног злочинца".
"На моменте ми је изгледало као да снимамо филм - на једној страни ми, резервни полицајци и територијалци, на другој југословенска армија; сниматељи су били Аустријанци, који су цео догађај пратили са свог дела граничног прелаза Холмец. Тада још нисмо знали да је битка за гранични прелаз Холмец одлучујућа не само за нас Корушце него за читаву Словенију. Епилог је познат - Холмец је после дводневних сукоба остао у нашим рукама, а потом су једна за другом пале и све остале карауле, од Олшаве па до Капље", присећао се на прву годишњицу "одлучујуче битке" тридесетједногодишњи резервни полицајац Дејан Гершак.
ОДМАЗДА: Оно чега се Гершак није сетио евоцирајући успомене на првој прослави окршаја код Холмеца везано је за мрачни завршетак приче. Догађај се збио 28. јула 1991. године; тада су припадници словеначке полиције ликвидирали два војника ЈНА, одмах по њиховој предаји. Нема сумње да се све одвијало филмском брзином - битка, током које је, наводно, испаљено више од 100.000 метака, трајала је пар дана. Ожболт Фајмут, начелник локалног штаба ТО Словеније, присећа се да су војници ЈНА, обични редови на одслужењу војног рока (одједном на "непријатељској страни"), приликом покушаја "заузимања", односно "одбране" граничног прелаза - како за кога - показали велику устрајност: "Смислили смо током ноћи нови план како да одбранимо Холмец и онемогућимо екипу у тамошњој караули. Јединице ТО, допуњене припадницима наше полиције, стегле су их у обруч. Испрва смо рачунали да ће се предати, међутим, мало иза пет сати ујутро - они су ударили по нама! Борбе су престале тек око једанаест, када су се агресори предали", објашњава шеф територијалаца.
Два припадника резервног састава словеначке полиције погинула су приликом неуспешног напада на гранични прелаз, што је био увод у трагичан епилог сукоба, окончаног еуфоричним пиром словеначких територијалаца и полиције. "Предали су се подигавши руке увис и високо над главама машући белим чаршавом... Пришао им је неко од полицајаца и убио бар двојицу. А убијање ратних заробљеника јесте ратни злочин. Без оправдања", бележи данас новинар "Словенских новиц" Бојан Буђа. Одмах потом се на новине, чији би превод гласио "Словеначке вести", осула паљба из већине осталих словеначких медија. Новинар и новине оптужени су за издају домовине, блаћење бораца и боја за словеначку независност, помањкање државотворне савести и недостатак патриотизма.
Протекле седмице је брзометно уприличена и реконструкција догађаја, при чему се испред камера словеначке националне телевизије појавио бивши војник ЈНА, иначе Словенац, представљен као један од учесника у сукобу "на другој страни"; исти је (представљен сликом и приликом али, зачудо, не и именом - на екрану су се појавили само иницијали!) целу причу у интерпретацији "Словенских новиц" прогласио лажном. Што је било довољно да аутор ТВ прилога дође до сазнања да је писање о дотичној теми само још један покушај да се "Словенија увуче у балкански котао".
"Државна власт се није одазвала на наше писање, што није била препрека да против 'Словенских новица' и Бојана Буђе почне прави медијски рат. Као, разумели би да је у свом карактеристичном изопаченом и лажљивом стилу овакву тему обрадила некаква злочиначка београдска 'Политика Експрес', али - да нешто слично учине словеначке новине??! Па то је за њих ван памети и домољубног, државотворног понашања", сажима канонаду осуту из осталих медија главни уредник нападнутих новина.
Напори освешћених посланика словеначке седме силе убрзо су уродили плодом - испоставило се да је сторија о ратним злочинцима међу словеначким борцима много више од новинарске патке. Домаћа јавност открива да је догађај југословенско Министарство иностраних послова (наводно) већ пријавило суду у Хагу, као злочин почињен током ратних сукоба у Словенији. Истинитост навода још једном се потврђује и у уводнику који је потписао одговорни уредник "Словенских новиц", у коме упозорава да је словеначка полиција новинарима онемогућила увид у документацију везану за Холмец, врдајући да се ради о "радном материјалу" припремљеном за књигу "Полиција у рату". При чему је интригантно да је исти саветник министра полиције - према тврђењу новинара - децембра прошле године у посебном полицијском извештају записао да су приликом битке за Холмец "припадници словеначке милиције пуцали на ненаоружане војнике ЈНА". У истом извештају саветник министра без устручавања бележи како се ради о делу које се према слову међународног ратног права убраја у ратне злочине. А онда је документ испливао на светлост дана, што се саветнику, изгледа, није допало.
ДО КОСКЕ: Ускраћивање информација, обрађених за строго ограничен круг људи из државног апарата, нису омеле новинара Буђу да "ствар истражи до краја". Узгред, документација о овом случају склоњена је (од очију новинара) на основу правилника који никада није објављен. Тако се документи о злочину, противно важећим прописима, чувају у Готеници, што ће рећи у подземним бункерима некада заштићеног подручја у Кочевској регији, које је установио и градио још Иван Мачек Матија, некада високи члан партијске номенклатуре. Мачек, наводно, у Готеницу никада није пуштао никога из војске, због чега је јавно представљање подземних лагума у Кочевској Реци био прави медијски спектакл, приређен у име нове словеначке политике пре десетак година. Рекло би се, међутим, да нова бирократија није остала имуна на стил владања својих претходника, те је Готеница, очито, задржала статус чувара највећих државних тајни.
Занимљиво је да за "случај Холмец" није било места ни у брошури под насловом "Истина о оружаном сукобу у Словенији", коју је 1991. године публиковала Народна армија. У реченој књижици прецизно су наведене повреде правила која се односе на унутрашњи сукуб, повреде хуманитарног права, повреде према притвореним и рањеним војницима почињене од стране припадника словеначких оружаних снага, а забележена су и два примера сличних повреда које су скривили војници ЈНА. Ни Јанез Јанша у својој књизи "Премики" не помиње злочин у Холмецу, изузев да се радило о "драматичној" епизоди: "Холмец, Вич и Радељ су у рукама ТО. Холмец је опкољен", саопштава војнички кратко у 22 часа 27.07.1991. године, у прецизном прегледу сатнице свих догађаја који су се збили током рата. Дан касније Јанша бележи да "мајор Миладиновић наређује војницима да се утврде, јер стиже помоћ из ваздуха". Некако успут Јанша наводи да су војници ЈНА имали два мртва. И усредсређује се на завршницу - у 11 сати Јанез Јанша, тадашњи министар одбране, наређује да се "на свим тачкама где су одбрамбене снаге Републике Словеније у тактичкој предности изврше офанзивне акције против окупаторских снага и објеката".
Тада пада и Холмец. У Јаншиној сатници пише: "Холмец: заузимају га јединице ТО и милиције. Рањено је четворо припадника ТО, мртав је наш плицајац и два припадника ЈА, предало се 91 војника ЈА." О томе како је дошло до погибије двојица војника ЈНА (коју назива ЈА - Југословенска армада) Јанша не пише ништа. Наредног дана је гранични прелаз Холмец посетио и аустријски министар унутрашњих послова Лешнак. Још се не зна је ли већ тада знао за филм аустријских сниматеља, али је сасвим извесно да би снимци морали да буду депоновани и у архиву Аустријске државне телевизије (ÖРФ).
Што се Словеније тиче, сада је поводом целог заплета отворена и криминалистичка истрага, упркос којој се, у исто време, догађају бизарности: процурело је, на пример, да инкриминисани догађај из јуна 1991. године није снимила само аустријска телевизија већ да се исти снимак налазио и у архиву словеначке телевизије. Али, десило се чудо невиђено те је дати снимак после непуних седам година напрасно постао потпуно неупотребљив, због чега медији и поједини независни новинари постају последње средство за откривање истине.
Пуцање у белу заставу
Пише: Светлана Васовић-Мекина, ВРЕМЕ бр. 430.
16.01.1999.
Припадници словенчке полиције ликвидирали су два војника ЈНА, одмах по њиховој предаји 28. јула 1991. на граничном прелазу Холмец. Осам година касније, Словенију потреса афера обелодањивања тог догађаја.
"Словенске новице", таблоид с вероватно највећим тиражом у Љубљани, шокирале су своје читатељство обелоданивши да су припадници Словеначке полиције у време тзв. десетодневног рата, вођеног јуна 1991. године, приликом битке за гранични прелаз Холмец починили ратни злочин над регрутима ЈНА, злочин због кога би неки од словеначких полицајаца или припадника Територијалне одбране (ТО) могли да заврше у Хагу. Новинар "Словенских новица" закључио је да се ради о "мрачној мрљи" због које би поједини словеначки борци могли да стекну не само почасни назив браниоца већ и "етикету ратног злочинца".
"На моменте ми је изгледало као да снимамо филм - на једној страни ми, резервни полицајци и територијалци, на другој југословенска армија; сниматељи су били Аустријанци, који су цео догађај пратили са свог дела граничног прелаза Холмец. Тада још нисмо знали да је битка за гранични прелаз Холмец одлучујућа не само за нас Корушце него за читаву Словенију. Епилог је познат - Холмец је после дводневних сукоба остао у нашим рукама, а потом су једна за другом пале и све остале карауле, од Олшаве па до Капље", присећао се на прву годишњицу "одлучујуче битке" тридесетједногодишњи резервни полицајац Дејан Гершак.
ОДМАЗДА: Оно чега се Гершак није сетио евоцирајући успомене на првој прослави окршаја код Холмеца везано је за мрачни завршетак приче. Догађај се збио 28. јула 1991. године; тада су припадници словеначке полиције ликвидирали два војника ЈНА, одмах по њиховој предаји. Нема сумње да се све одвијало филмском брзином - битка, током које је, наводно, испаљено више од 100.000 метака, трајала је пар дана. Ожболт Фајмут, начелник локалног штаба ТО Словеније, присећа се да су војници ЈНА, обични редови на одслужењу војног рока (одједном на "непријатељској страни"), приликом покушаја "заузимања", односно "одбране" граничног прелаза - како за кога - показали велику устрајност: "Смислили смо током ноћи нови план како да одбранимо Холмец и онемогућимо екипу у тамошњој караули. Јединице ТО, допуњене припадницима наше полиције, стегле су их у обруч. Испрва смо рачунали да ће се предати, међутим, мало иза пет сати ујутро - они су ударили по нама! Борбе су престале тек око једанаест, када су се агресори предали", објашњава шеф територијалаца.
Два припадника резервног састава словеначке полиције погинула су приликом неуспешног напада на гранични прелаз, што је био увод у трагичан епилог сукоба, окончаног еуфоричним пиром словеначких територијалаца и полиције. "Предали су се подигавши руке увис и високо над главама машући белим чаршавом... Пришао им је неко од полицајаца и убио бар двојицу. А убијање ратних заробљеника јесте ратни злочин. Без оправдања", бележи данас новинар "Словенских новиц" Бојан Буђа. Одмах потом се на новине, чији би превод гласио "Словеначке вести", осула паљба из већине осталих словеначких медија. Новинар и новине оптужени су за издају домовине, блаћење бораца и боја за словеначку независност, помањкање државотворне савести и недостатак патриотизма.
Протекле седмице је брзометно уприличена и реконструкција догађаја, при чему се испред камера словеначке националне телевизије појавио бивши војник ЈНА, иначе Словенац, представљен као један од учесника у сукобу "на другој страни"; исти је (представљен сликом и приликом али, зачудо, не и именом - на екрану су се појавили само иницијали!) целу причу у интерпретацији "Словенских новиц" прогласио лажном. Што је било довољно да аутор ТВ прилога дође до сазнања да је писање о дотичној теми само још један покушај да се "Словенија увуче у балкански котао".
"Државна власт се није одазвала на наше писање, што није била препрека да против 'Словенских новица' и Бојана Буђе почне прави медијски рат. Као, разумели би да је у свом карактеристичном изопаченом и лажљивом стилу овакву тему обрадила некаква злочиначка београдска 'Политика Експрес', али - да нешто слично учине словеначке новине??! Па то је за њих ван памети и домољубног, државотворног понашања", сажима канонаду осуту из осталих медија главни уредник нападнутих новина.
Напори освешћених посланика словеначке седме силе убрзо су уродили плодом - испоставило се да је сторија о ратним злочинцима међу словеначким борцима много више од новинарске патке. Домаћа јавност открива да је догађај југословенско Министарство иностраних послова (наводно) већ пријавило суду у Хагу, као злочин почињен током ратних сукоба у Словенији. Истинитост навода још једном се потврђује и у уводнику који је потписао одговорни уредник "Словенских новиц", у коме упозорава да је словеначка полиција новинарима онемогућила увид у документацију везану за Холмец, врдајући да се ради о "радном материјалу" припремљеном за књигу "Полиција у рату". При чему је интригантно да је исти саветник министра полиције - према тврђењу новинара - децембра прошле године у посебном полицијском извештају записао да су приликом битке за Холмец "припадници словеначке милиције пуцали на ненаоружане војнике ЈНА". У истом извештају саветник министра без устручавања бележи како се ради о делу које се према слову међународног ратног права убраја у ратне злочине. А онда је документ испливао на светлост дана, што се саветнику, изгледа, није допало.
ДО КОСКЕ: Ускраћивање информација, обрађених за строго ограничен круг људи из државног апарата, нису омеле новинара Буђу да "ствар истражи до краја". Узгред, документација о овом случају склоњена је (од очију новинара) на основу правилника који никада није објављен. Тако се документи о злочину, противно важећим прописима, чувају у Готеници, што ће рећи у подземним бункерима некада заштићеног подручја у Кочевској регији, које је установио и градио још Иван Мачек Матија, некада високи члан партијске номенклатуре. Мачек, наводно, у Готеницу никада није пуштао никога из војске, због чега је јавно представљање подземних лагума у Кочевској Реци био прави медијски спектакл, приређен у име нове словеначке политике пре десетак година. Рекло би се, међутим, да нова бирократија није остала имуна на стил владања својих претходника, те је Готеница, очито, задржала статус чувара највећих државних тајни.
Занимљиво је да за "случај Холмец" није било места ни у брошури под насловом "Истина о оружаном сукобу у Словенији", коју је 1991. године публиковала Народна армија. У реченој књижици прецизно су наведене повреде правила која се односе на унутрашњи сукуб, повреде хуманитарног права, повреде према притвореним и рањеним војницима почињене од стране припадника словеначких оружаних снага, а забележена су и два примера сличних повреда које су скривили војници ЈНА. Ни Јанез Јанша у својој књизи "Премики" не помиње злочин у Холмецу, изузев да се радило о "драматичној" епизоди: "Холмец, Вич и Радељ су у рукама ТО. Холмец је опкољен", саопштава војнички кратко у 22 часа 27.07.1991. године, у прецизном прегледу сатнице свих догађаја који су се збили током рата. Дан касније Јанша бележи да "мајор Миладиновић наређује војницима да се утврде, јер стиже помоћ из ваздуха". Некако успут Јанша наводи да су војници ЈНА имали два мртва. И усредсређује се на завршницу - у 11 сати Јанез Јанша, тадашњи министар одбране, наређује да се "на свим тачкама где су одбрамбене снаге Републике Словеније у тактичкој предности изврше офанзивне акције против окупаторских снага и објеката".
Тада пада и Холмец. У Јаншиној сатници пише: "Холмец: заузимају га јединице ТО и милиције. Рањено је четворо припадника ТО, мртав је наш плицајац и два припадника ЈА, предало се 91 војника ЈА." О томе како је дошло до погибије двојица војника ЈНА (коју назива ЈА - Југословенска армада) Јанша не пише ништа. Наредног дана је гранични прелаз Холмец посетио и аустријски министар унутрашњих послова Лешнак. Још се не зна је ли већ тада знао за филм аустријских сниматеља, али је сасвим извесно да би снимци морали да буду депоновани и у архиву Аустријске државне телевизије (ÖРФ).
Што се Словеније тиче, сада је поводом целог заплета отворена и криминалистичка истрага, упркос којој се, у исто време, догађају бизарности: процурело је, на пример, да инкриминисани догађај из јуна 1991. године није снимила само аустријска телевизија већ да се исти снимак налазио и у архиву словеначке телевизије. Али, десило се чудо невиђено те је дати снимак после непуних седам година напрасно постао потпуно неупотребљив, због чега медији и поједини независни новинари постају последње средство за откривање истине.
[url=http://www.delije-caffe.net/forum/index.php?topic=3990.0]![[Image: stopkrimifudbal.jpg]](http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/stopkrimifudbal.jpg)