Ћирилица

[дрвосеча]

ЋИРИЛИЦА
Зборник дечијих радова на тему Ћирилице – српског писма, у Баваништу 2002-2008.
Овај пројекат подржали су Патријарх Павле, ЊКВ Принц Карађорђевић, Српска Академија Наука и Уметности, Министарство за дијаспору Србије.

Исидора Благојевић
VI-1 ОШ Бранко Радичевић, Велика Моштаница, 2006.

Драги брате, пишем ти ово писмо нашом ћирилицом. Некад ти завидим што нисам тамо са тобом где све сија и шљашти.
Али ја сам ту где су наши преци живели. Мој Београд сија лепшим сјајем од свих Лондона и Париза. О Божићу весели и здрави сви смо били, и бадњак у кућу уносили. Славу нашу св. Јована лепо смо прославили, колач славски у цркву носили. А сада ево, ближи се и Васкрс. Да знаш како славуј пева у воћу... Преко дворишта дозивамо се са комшијама. Знаш ми се овде сви у улици знамо, и једни друге поздрављамо.
И поред свега, очему ти пишем, понекад пожелим да сам ја са тобом, а ево и зашто. У Европу још нас не примају, на Косову је још мрак. Док се ми копрцамо као риба на сувом, ти уживаш без нас. И пишем ти писма преко интернета. Вукова слова си заборавио. Сећаш ли се мириса дуња, са ормана домаћег слатког од шљива, и ванилица?
Код нас увек то мирише исто, и још увек се ОВАКО ПИШЕ. Пиши ми, брате, али овим писмом. Не заборави своје корене.


Јелена Бубања
VI-2 ОШ Светозар Марковић, Бродарево, 2006.

Не знам када си рођена,
Али сваки мој стих са тобом написан
Зрачи топлином као мајски дан.
Корачам некако смело са тобом вођена.

Солунац Ћирило твој отац је био,
Вук ти удари темеље од челика,
А ниједан од њих те није уснио
Да ћеш постати анђео православног лика.

Била си светионик у времена бруна,
Везујеш нас историјом славном,
Разгониш нам осећања тмурна,
Заслужујеш да останеш трајном.

Чуваћу те у срцу детета
Док постоји сунца и света.