Сезона иза нас...

[дрвосеча]

Последњи дан октобра месеца био је резервисан за наше гостовање у Ивањици, где је Звезду дочекивао Јавор. Масовно из свих српских земаља долазе Делије да пруже подршку вољеном клубу.. Навијање одлично, бубњеви, лепа кореографија на нашој трибини са балонима.. Како је то био дан када је пре равно 10 година страдао наш другар са трибине Аца Радовић, то је Север још једном поновио слоган, паролу за незаборавног момка из Опова: „Цео је Север црвено-бео, и Радовић Аца њега је део“... Провокација полиције у Ивањици је била неизбежна, али није дошло до великих инцидената.

У недељу 15.11.2009. умире највећи и најмудрији међу нама Србима, Његова светост патријарх српски г. Павле... велика неверица и туга међу свима нама, јер је отишао једини човек данашњице који је достојан Св. Саве.. („Не постоји човек који је тише причао, а даље се чуо“ – Матија Бећковић). Проглашена је тродневна жалост у Србији, а сахрани духовног оца Срба присуствовало је преко 600.000 људи, пристигли не само из Србије, већ из свих крајева Европе, па чак и Америке, Аустралије... Непрегледна колона православних верника кренуло је од Саборне цркве, до Храма Св. Саве. У манастиру Раковица, је партијарх Павле сахрањен.

  Наше следеће пристуство је било на рукомету, где нисмо имали
навијање због одавања поште преминулом Патријарху, а трибина крцата у СРЦ Бањица. После тога следи пауза у првенству због репрезентативних обавеза. И онда 25.11.2009. судар у Купу Србије са суботичким Спартаком. Спартак из Суботице је побеђен 3:2, а на трибинама одлично навијање, стандардних 5.000 навијача у КОПу.. Занимљиво је било видети и то да су се у кавезу Маракане нашли и тифози из Суботице... У завршници те утакмице већ се почела осећати дерби грозница, јер се..

  28.11.2009. на нашем стадиону се играо 137. вечити фудбалски дерби између наше вољене Звезде и њиховог малог партизана. На нашу велику жалост Звезда је ипак поражена, иако играчи у црвено-белом нису на терену ништа озбиљно приказали. Но, и поред лошег резултата на терену, навијачка победа на трибинама је у потпуности припала црвено-белим навијачима.. Томе је допринело и индолентност мишева прекопута, иако им је резулатат ишао на руку. На нашој шеталици писало је: „Бела је боја града из времена прошлих давних, а црвена боја крви његових чувара славних!“. Наравно да увек може боље певање, али као што је познато на оваквим утакмицама присутни су „дерби навијачи“, који више гледају у терен него што обраћају пажњу на јачину песме. Куриозитет ове утакмице је свакако шеталица пужа, која је ишла преко наше трибине од Запада ка Истоку, алудирајући на правду у Србији, уз паролу доле: „ПРАВДА ЈЕ СПОРА, АЛИ ДОСТИЖНА!“. 
  Последње гостовање у овој полусезони је било на Карабурми. Нови српски прволигаш БСК Борча морао је своје утакмице играти на Омладинском стадиону. Минимална победа Звезде, и килаво наше певање у првом делу. У другом се све поправило, па је било „лудо, буразеру лудо“.

  Последња утакмица домаћег првенства била је на Маракани, са суботичким Спартаком. За ту утакмице Делије су се посебно припремале, јер су обележили 20 година постојања своје групе (1989-2009). Велика фешта је припремљена на самој трибини. Почетак утакмице обележен је са морем црвено-белих шалова, а испод саме кровне конструкције стајао је транспарент „20 ГОДИНА СМО ТЕ ВОЛЕЛИ“, док је на огради Севера стављен наставак пароле „НАЈБОЉЕ ШТО СМО УМЕЛИ!“. Поред тога на Огради Севера стајале су заставе свих група последње 2 деценије које су прошле кроз нашу трибину. У другом полувремену на Северу је освануло 20 слика кореографија, са
утакмица у последње две деценије, за сваку годину по једна, на три мотке. Било је пуно црвено-белих заставица, српска тробојка, олимпијакосових застава (наше браће са Пиреја), као и низ зезалица у црвено-белим тоновима. Бројност је била одлична, 8.000 људи на Северној трибини, а вокални део је солидно одрађен, знатно боље него на ранијим утакмицама. Звезда је наравно победила 5:2 суботичане, и тако се окитила титулом јесењег шампиона Србије!

  Прва утакмица коју су Делије посетиле у 2010. години, јесте рукометни дерби, у Шумицама 12.02. где су нас рукометаши обрадовали новом победом, и показали своје амбиције. Трибина у хали Шумице је била дупке пуна, и навијање одлично одрађено. Затим, пет дана касније у Панчеву Делије пружају фенеритичну подршку нашим одбојкашицама, што је за сваку похвалу, јер су се звездине девојке на гостовању осећале као на домаћем терену. Поред тога имали смо нове транспаренте о Космету: „ОТЕТА ЗЕМЉО ВОЉЕНА, НИЈЕДНА ТЕ СЕ ДУША НИЈЕ ОДРЕКЛА!“.

  Приближавао се почетак пролећног дела фудбалског првенства Србије, када Делије јасно стављају до знања играчима Црвене Звезде колико су уз њих, и да титула мора да заврши на Маракани. 25.02. на Северу Маракане појављује се више од 6000 људи којима срце куца за црвено беле боје. Тачније и не памти се када је неки тренинг спотиста на овим просторима посетило толико велики број навијача. Певали су сви као један, палили су се димови... атмосфера је била сјајна, тим пре што није било важно који је резултат на терену, сви су дошли да покажу љубав према Звезди. Коначно и 27.02. наши фудбалери дочекују Јагодинце. Север је био попуњен као у неким славнијим временима, када се играју европске утакмице. Наша мобилизација је почела заиста да живи у пракси: 12.000 навијача је било на Северу! Ролнице, папирићи, кореографија, баријаци, бубњеви, понека бакља су обележили визуелни део северне трибине. Вокални део јесте шкрипао, због људи који очигледно и даље не капирају да нису на Западу или Истоку. Наредни меч је био БГ гостовање – Бањица 7.03.2010. када нас чека непријатно изненађење: само 500 карата за Делије?! С тиме да је на Маракани обезбеђен видео бим за 1000 Делија, који су желели да навијају. Имали су и бубњеве, и песма се орила свих 90 минута. А на самој Бањици наше навијање и парола упућена ФСС: За кога се игра фудбал у Србији? Певали смо Звезди, Космету, Србији, Урошу.

Наредна утакмица на Маракани, била је са крушевачким напретком 13.03.2010, где смо прославили 65. рођендан. Наравно да су Делије то обележиле на достојан начин. Парола на огради Севера била је: „65 ГОДИНА УЗ ТЕБЕ ЈЕ РЕАКЦИЈА!“, затим парола на Истоку Маракане: „Звезда припада Звездашима, а не тајкунима и мафијашима!“. У другом полувремену преко Севера излази шеталица, на којој је нацртана Маракана, уз поруку: „Звезда није на продају!“. Порука је била упућена не само јавности Србије, већ и ФСС који спрема Закон о приватизацији српског спорта. Север је био солидно попуњен преко 9.000 људи, уз бакљаду, димове, барјаке визуелни део је заиста био одличан. Но, мало је зашкрипало у вокалном делу јер су се играчи наше Звезде поштено намучили са крушевљанима, и обезбедили победу.