Отаџбински рат

[дрвосеча]

Једна персона која је умногоме обележила рат на простору бивше југославије, својим "уметничким" квалитетом... и то дообро наплатила својим слушаоцима.
-------------------------------------------------------------------------

Зло на чекању у селу Чавоглаве

Пише: Ратко Дмитровић, Магазин Печат
13.08.2010.


Службена Хрватска ограђује се од усташтва, али још увек ћути и нема одговор на питање како је у исто време могуће величати антифашизам и, до нивоа националне иконе, певача који све чини да рехабилитује усташки покрет.

Бар два пута годишње у данашњој Хрватској букне расправа о фашизму и антифашизму, партизанима и усташама, левој и десној Хрватској. Повода има много, а они основни групишу се у пролеће, највише у априлским данима у којима је давне 1941. године проглашена усташка Независна држава Хрватска (НДХ) и лети, кад се у Хрватској обележавају разни датуми повезани са партизанским устанцима.

Пратили сте, претпостављам, шта се догађало у јуну и јулу у вези са Даном устанка; једним који се деценијама водио као службени датум (устанак у Србу, 27.07.) а који је укинут, и другим (22. 6.) који је постао службени одлуком Фрање Туђмана. Ради се о дану формирања Првог партизанског одреда, у шуми Брезовица, код Сиска.

ГОВОР МРЖЊЕ
Бензин на жеравицу ових датума и тема доливен је почетком августа, четвртог и петог, кад Хрвати славе „Олују“ као велику победу њихове војске, а Срби као злочиначку операцију чији је циљ био да се побије, и из Хрватске, протера што више Срба Крајишника. Док су Срби у Бањалуци и Београду оплакивали своје мртве, службена Хрватска славила је у Книну. Она неслужбена – наводно минорна, а реално врло снажна и бројна – теферичила је у селу Чавоглаве.

То је насеље на рубу Петровог поља, у Далматинској Загори, код Дрниша, где извире река Чикола, за које су до 1991. године знали само прецизни картографи и локално становништво а онда се – најпре на локалним, а убрзо и на загребачким медијима, укључујући државну Хрватску телевизију – појавио спот у којем сувоњави, крезуби момак, у маскирној униформи, са аутоматском пушком „томпсон“ на рамену, пева песму „Бојна Чавоглаве“. Све почиње узвиком „За дом, спремни“.

Текст је био домобрански, домољубиви, састављен са циљем да охрабри Хрвате у одбрани од „српске агресије“ . Претило се ту и локалним Србима, из суседних села Мирловићи и Баљци, а богами је најављиван и поход на Србију, у случају да се ови из Баљака и Мирловића тамо сакрију. Речју, говор мржње.

На изненађење многих та музичка склепотина постала је најпознатија и најпопуларнија хрватска песма у данима сукоба Хрвата и крајишких Срба. Песму су, наравно са другим текстом, користили и браниоци Сарајева у време опсаде града. У тој верзији звала се „Хеј јунаци“.

У међувремену оно крезубо момче прошло је пут од сеоског згубидана – чији једнолични и дозлабога досадни живот протиче између напорног рада у винограду и испијања пива испред локалне кафане – до највеће звезде хрватске естраде. Дакле, у заблуди сте ако сте мислили да су то Северина или, Оливер Драгојевић. Не! Звезда над звездама у Хрватској, човек који увек може да окупи 50.000 људи на свом концерту, зове се Марко Перковић. Надимак му је Томпсон, по аутомату са којим се сликао у споту за „Бојну Чавоглаве“.


ВОЈЕВАЊЕ УСТАШКИХ ЗЛОЧИНАЦА
Томпсон одавно не живи у Чавоглавама. Прошле године је за нешто мање од милион евра купио стан у Загребу, поседује и друге стамбене јединице, у родном селу је реновирао кућу у којој је одрастао, а на узвишеној осами, на рубу Чавоглава, подигао је импресивну камену цркву, архитектонски осмишљену у духу раних хришћанских богомоља. Женио се два пута, има петоро деце. Прва супруга била му је Данијела Мартиновић, певачица, која је сада у вези са сплитским певачем Петром Грашом. Тај брак је црквено раскинут, што је редак случај, али се никада нису сазнали прави разлози. Може их се тражити у каснијој Данијелиној изјави како је брак за њу исто што и рад у предузећу али и чињеници да се дотична воли сликати без одеће. Такво понашање, познато је, није у складу са строгим католичким правилима живота на која се позива Томпсон. Али, да се ми вратимо у Чавоглаве.

Тамо се рекох и ове године славило у част „Олује“ а иконографија је била-усташка. Продавани су сувенири са сликом Анте Павелића и картом НДХ, кроз Чавоглаве су шетале особе, углавном млађе, са црним мајицама и усташком капом на глави, узвикивало се „За дом спремни“…У шаторима се славило војевање усташких злочинаца Јуре Францетића и Рафаела Бобана, а почасна места имали су неки још увек живи херцеговачки Хрвати који су за Другог светског рата носили усташке униформе. Прави фашистички дернек.

Екипа Хрватске телевизије, која је то снимала, избегла је линч само захваљујући случају. Сат и нешто јурили су их и вређали по Чавоглавама, спомињући им најближу родбину, све понављајући да иду у Срб „тамо код оних четника“, док је полиција (испостава Шибеник) све то мирно посматрала седећи око столова са јагњетином и хладним пивом. Тек после телефонске интервенције из Загреба неколико полицајаца лењо се придигло и спровело нападнуте новинаре до излаза из села.

Према општим проценама и овог августа у Чавоглавама окупило се преко 60.000 људи. Међу њима је било много познатих личности; неколико пензионисаних генерала Хрватске војске предвођених Давором Домазетом, буљук естрадних лица, политичара, пословних људи… Посебну пажњу Томпсон је посветио Милану Бандићу, градоначелнику Загреба, којег је угостио у својој кући. Бандић је до сада два пута организовао Томпсону концерт у центру Загреба, сносећи све трошкове.
Због чега је све ово важно? Могу ли се Чавоглаве и тамошња окупљања гледати као важан и за дубљу анализу значајан феномен или је то само обично сеоско весеље, масовно додуше? Локална забава чији домети не прелазе сеоске сокаке.