Космет српска земља

[дрвосеча]

Знам да је ова вест из Курира  ???... али нико други није се нашао да објави овако једну у најмању руку изненађујућу, али добру, вест.
Камо лепе среће да и остали наши сународници следе Дарков пример, бар упола... где би нам био крај!?



СРПСКУ ЦРКВУ НА КОСОВУ ОБНОВИО АМЕРИЧКИ ВОЈНИК!

Пише: Бранкица Ристић, Курир
17. Август, 2010.

Амерички војник из Бондстила, пореклом са ових простора, пре четири године иницирао и финансирао обнову срушене православне светиње на Космету.

ГРНЧАРЕ - Кад се 2006. године џип америчке војске зауставио пред кућом Ранђела Којића у селу Врбовац у источном Космету, он није могао да помисли да га чека ишта добро.
- У то време овај крај имао је врло лоше односе с Американцима. Ал’, тада из џипа изађе младић, насмејан и на српском ме упита: Да ли ме познајеш?
- Рекох - не!
- Ја сам Дарко Мартиновски, твој сестрић из Мичигена. Овде сам у Бондстилу већ неко време.
- Остао сам затечен, а емоције су ме преплавиле. Сетио сам се дечака који босоног трчка нашим двориштем, а сада је преда мном био готов човек. Једино што ми је сметало била је униформа у којој је био. Тада ми је први пут и рекао да би желео да иницира обнову цркве светог Николе, која је срушена уочи Ускрса 2000. године - прича нам Дарков ујак Ранђел.

Према Дарковој причи су у почетку сви у селу били скептични. Сви сем Боже Симића, власника кафане „Цар Лазар“ и сеоског попа.
- Одмах сам видео да је момак озбиљан. Прву донацију коју је дао била је 1.000 евра. Стигла је друга, па трећа у истом износу, а онда се он повредио. Морали су да га врате у Америку на операцију. Тада смо мислили да је обнова цркве стала - сећа се Симић.

Ипак, његове слутње нису се обистиниле. Напротив, од зимске Свете Петке, сеоске славе, поново је кренула прича о обнови.
- Почели су да се јављају људи са свих страна и да дају паре. Радови су почели, а Дарко се све време распитивао како ствари напредују - присећа се Божа, и додаје да су на обнови цркве за минималне паре радили и мајстори Албанци и католици.

Црква је освештана 2007. године, а сам Дарко ју је први пут видео ових дана.
- Не знам које речи да употребим - каже усхићено овај младић, који у себи има косовске крви.

- Мој отац је Македонац, мајка с Косова, из Врбовца, а ја сам Американац. У мамином селу сам и почео да учим српски. Мајка ми је, док сам растао, стално причала о Космету. Пошто сам припадник Националне гарде, распоређен сам да дођем у нашу базу у Бондстил.

Прво што сам видео биле су спаљене цркве. Било ми је нелагодно - прича Дарко и наставља:
- Сећао сам се речи мојих родитеља да, где нема цркве, нема ни људи, а после тога више нема ничега. Тако сам и донео одлуку да разговарам с људима и да обновимо срушену цркву у Грнчарима.

Али не желим да ту станем. Са оцем Звонком Костићем већ сам разговарао да направимо процену колико је потребно новца да се обнови манастир Бузовик код Биоча - прича Дарко.
Отац Звонко, има само речи хвале за њега.
- Обнова цркве је коштала око 25.000 евра. Обнова манастира не би могла да кошта мање од 100.000 евра. Али Дарко је упоран - каже отац Звонко.
Цело источно Косово зна за Дарка и обновљену цркву. То им је, каже отац Звонко, дошло као мелем на рану.