Породична шетња

[дрвосеча]

Kњига Мирољуба Петровића "Брак и Породица", прочитајте и преузмите
ОВДЕ

Аутор: Мирољуб Петровић
Рецензент: Здравко Вучинић
Прво издање: 2009.
Издавач: Metaphysica, Београд
Техничко уређење: ЦПС
Дизајн корице: Владимир Јајин
Штампа: Штампарија Јовшић, Београд
Тираж: 1000

Широм света људи се удружују и формирају разне заједнице, организације и групе. Разлози су различити, а најчешће је у питању материјална потреба. Новац и стицање материјалних богатстава пред стављају главну преокупацију савременог човека формирају се партнерска пре дузећа, праве се међудржавни уговори и цео свет се
уједињује због једног и “најважнијег” циља - остваривања што већег материјалног богатства. Квалитет живота, како већина људи верује, директно је пове ан са количином материјал ног богатства.

Са друге стране, постоји заједница која се не бави питањем материјалног богатства. Таква заједница се успоставља ради стварања добрих људи. У питању је “брачна заједница”. У ову заједницу улазе младић и девојка (или мушкарац и жена) који су довољно духовно и физички здрави и зрели, и довољно материјално богати да би могли то своје здравље, зрелост и богатство да унапређују на један посебан, узвишенији начин.

Формирање брачне заједнице је први и најважнији корак у формирању породице (или породичне заједнице). Породица је заједница добрих људи и извор највеће среће, мира и материјалног благостања. Дакле, из брачне заједнице произилазе добри људи и долази до стварања породице. Што више добрих људи - то јача породица, а тиме и већа срећа, богатство и сваки други успех за
сваког од чланова породице.
Улажењем у брачну заједницу особа постаје Божји сарадник у стварању добрих људи. Све што је у почетку створено у овом свету, створено је са циљем стварања добрих људи и зато брак представља заједницу три особе - младића, девојке и Бога. Младић и девојка, у присуству Бога, обећавају једно другом, а такође и Богу, да желе свој живот да оплемене на један посебан начин - начин који је Бог предвидео за човека. Учествовањем у стварању добрих људи, особе које улазе у брак остварују себе као бића, достижу највиши могући степен напретка, среће и благостања, стварају најјачу могућу
материјалну сигурност за себе и чланове по родице, а квалитет њиховог живота и срећа не зависе од дешавања у спољном окружењу.

Другим речима, права брачна заједница сјајно функционише у свим околностима - и у време мира, али и у време рата, болести, као и у време разних других несрећа и непогода.

Према успостављеним законима, човек може да досегне срећу једино уколико настоји да другима чини добро, уколико настоји да друге усрећи. (Овде треба правити разлику између појмова
“усрећити”, и нечег супротног - “повлађивати” или “угађати”. “Усрећити” значи учинити нешто што ће духовно унапредити човека, а “повлађивати” или “угађати” значи испуњавати себичне жеље које
човека уназађују и воде у пропаст). Није могуће човека усрећити, ако он то не жели.
Истинска и права срећа произилази из духовног напретка, из којег даље произилазе сви други облици напретка (материјални, друштвени итд). Многи људи теже искључиво ка деструктивним облицима задовољства и њих је веома тешко, или готово немогуће усрећити. Њихова “срећа” произилази из неког од популарних начина забављања
(ждерање, пијанство, дрогирање, сексуалне перверзије и слично).

Дакле, сврха брака је стварање добрих људи, односно стварање породице. Прва Божја заповест дата људима гласи: “Рађајте се и множите се.”
Тиме су људи требали да буду подстакнути да улажу у оно што је највредније у овом свету, а то су деца - потенцијално наши најбољи пријатељи. Имати породицу и пријатеље значи бити заувек окружен добрим људима и никада не оскудевати у ничему.

Остати здрав и нормалан у овом окрутном и неморалном свету заиста је велико умеће. Још је веће умеће имати једног или више пријатеља, а виши облик успешности, духовности и знања је основати
брачну заједницу и подићи своје најбоље пријатеље - децу. Рецепт за успех у браку и животу је једноставан, али за многе тешко изводљив.
Онај који је створио човека успоставио је веома прецизне законе које би човек требао да упозна и да по њима живи. Многи људи су читали
и разумели Божју поруку, али не желе, или “не могу” (како они кажу) да промене лоше на вике које су усвојили током досадашњег живота.
Овај живот је велика борба која захтева велике жртве. Боље је жртвовати оно што је лоше (лоше навике), него жртвовати оно што је добро (здравље и живот). Људи су изабрали ово друго и наша планета се претворила у велику болницу тешких болесника и огромно гробље. Људи одбијају да се лече, односно да мењају лоше навике, тако да
сабља смрти немилосрдно коси људске животе као никада до сада.